Angelystor

Melancholy i Antichrist mi već svi takođe ponudili, samo što mislim da ću da ga krenem od starta S tim povezano, appreciate ako neko ima živ link za Forbrydelsens element

Speldža težak. Dovoljno govori što je Sepultura tamo 2011. kada su imali "old school" set imala Subtraction u listi, iako nije album sviran u celosti.

Polako, prvo nekad onaj "Gothic Voodoo Anthems" (gledam u tebe Grobodane), pa onda svi ostali krševi. Za sad samo standard sumnjiteti na meniju.

Hahah, jao, tačno. Jel bilo beše još nešto u tom užasnom nizu, ne mogu se setim?

Imam druga koji se kune u MH i koji se toliko zgrozio albumom da sam morao da vidim o čemu se radi. Taj mesec sam imao "jadnu nedelju" (ili možda subota? bešga) gde sam tipa 3-4 nedelje zaredom namenski puštao najgore stvari, uključujući to, zadnji Freedom Call i WASPov The Idol rerecord.

Čuj, preslušao, i lirike sam pročitao.

Mislim da bih pre pustio ponovo zadnji Machine Head nego novi IF da slušam.

Ja sam ovim novim sasvim zadovoljan. Runs circles around prethodna dva albuma. A ono, kad se pogledaju nazivi pesama, pa i obrati pažnju na refrene, ne bi rekao čovek da je išta približno pojmu inspiracije imalo veze sa pisanjem ovog albuma. Pa i riffovi su dosta neki knockoffsi uobičajenih heavy 'standarda'....no, fuck it, nekako mi dovoljno iskren i catchy album da će opstati još neko vreme na slušanjuj. Čeka se obc sa šok reakcijom.

Jebiga kad mi drag bend :] Daje mi za razlog da nađem bar nešto umetnika u tom ispunjavanju ugovara ka izdavačkoj kući.

Uzeo sam nešto nakon malo odležavanj da se vratim albumu (a još mi prokleti disk ne stiže, jepse carino), i uprkos svim i dalje očiglednim manama i repeticiji, simpatičan mi album. Iskreno 'vidim' neke od ovih pesama kao jako zabavne live, odnosno u okruženju daleko od kritičkog kućnog slušanja. I povrh svega, kudos za Blitza koji mi i dalje zvuči super i što mi sam po sebi sa melodijama i liricima izvlači solidan deo albuma. Mislim da je ovde najviše Verni odgovoran za i dalje lazy songwriting, čovek je na nekom autopilotu već 10 godina to je svima očigledno. Njemu se svelo pisanje pesme van šablona da napiše neku punky eastcoast pesmu i to je to. Kamo neki Bitter Pill, Green and Black, da ne kažem doomy mešanje karata... Ima neki pokušaj Sabbathiranja na "Where Few Dare To Walk", ali neubedljivo na kraju. I "Distortion" me na svako slušanje nekako navuče i onda do kraja pesme lagano izgubim malo poverenje. Elem, mislim da je idealan trenutak, ako ne već drugi album zaredom, da malo podeli pisanje albuma Linsku ili nekom drugom, ali...da li do lenjosti potonjeg ili do taštine neke...tu smo gde smo. U principu, svakako mi bolji od album od prethodnog, tu negde po kvalitetu sa WDA, dakle donji deo Okill diskografije

Koliko se sećam kroz maglu, to uopšte nije loš album Najbolji detalj senka od kose

Zakasneli hvalospevi sa ovogodišnjeg festa, bar ono što sma stigao da pohvatam: The Favourite - Mislim da sam već pominjao ovde, ali svejedno, odličan rad, drago mi da se Lanthimos vratio posle, meni bar, kršnog prethodnog filma Green Book - Ovo mi se svidelo mnogo više nego što sam mislio da će, a ponajviše zbog ove dvojice, Vigga i Maheršale, evo i dan danas ne znam ko je više raspičio. Možda malo više naginjem ka Viggu, jer cenim kad se glumac, i pored sjajnog glumačkog performansa, onako kristijanbejluje za neku ulogu. Sulude stvari. Svakako bih njemu pre dao Oskara, Gloub štagod nego Maleku. Ono, najveća mana filma mi je što se eponimna knjiga skoro uopšte ne pominje u filmu i mislio sam da će mnogo veću ulogu da ima u zapletu Dangerous Liaisons - Kinoteka, naravno. Mislim da mi ovo prvi put bio Glenn Close da sam gledao, apsolutni trijumf od nastupa i daleko najbolji deo filma...uz mladog Peter Capaldi-a i njegov škotski akcenat koji mi je toliko iskakao da se njegovih citata najviše sećam iz filma. "Christian Thoughts.... Volume Two" John Malkovicha def neću nikad skontati kao glumca, dok mladi Keanu Reeves nije izdao sa blentavošću performansa. A ima i skidanje Ume Thurman. Solidan film. Stan And Ollie - Otišao isključivo vođen time što ima Steve Coogana i kao da se upoznam malo više sa Laurel and Hardy životnim priključenijama. Ponajmanje dobar od svih ovde pomenutih, ali fino za pogledati. Strukturalno je sasvim prosečan film, istorijski ne znam koliko tačan ali su mi ti delovi (ponavljanje skečeva, sukobi oko planova) bili ponajviše zanimljivi deo filma. Coogan solidan, ali John C Reilly baš dobar. The House That Jack Built - Najslađe za kraj. Uspeo sam nekako da dogegam do ovoliko godina života i desetine hiljada postova na jebenom yumetalu, a tek sad gledam neko von Trier delo. Ukratko, meni ovo bilo genijalno. Iako su mi se neki gorepomenuti filmovi baš svideli, ovo je ipak ono zbog čega idem da gledam filmove. Nešto da me natera da razmislim, ali dublje o životu, a ne kako je neka manjina zapostavljana ili kako ima specijalaca na ovom svetu, za to uvek mogu da odem na hroniku nekih vesti bilo koji dan. Ne, ovo uzima jednog takvog specijalca i od njega ti pravi čak i privlačnog lika, koji ti kroz simpatično ponašanje prikazuje neke najmorbidnije stvari koje sam u dugo, dugo godina gledao. Treba nekad skinuti kapu ljudima koji smisle ovakve boleštije i onda čak i nateraju ljude da snime to Da li je svaka od onih boleštija bila potrebna? Ne bih rekao. Možda mi je to odlaženje po šok faktor i najveća mana filma, ali svakako mislim da je ultratupavo i previše osetljivo da se o filmu sudi samo po određenim scenama. Matt Dillon bog na zemlji i mislim takođe jako bitan faktor što mi se film ovoliko svideo kao što jeste. I podseća me jako na Bruce Campbella u faci, a i po samom pristupu bogami mislim da je Ash ovde bio solidan uticaj na lik. Bruno Ganz ili poslednja ili među poslednjim ulogama, solidno super. Sve u svemu, sad imam jarku želju sve od LvT da odgledam.

ovo je zlato

Sve im glave otfikari.

Ja tek sad provaljujem da ovi izdaju novi album, koji se zove isto kao prvi album i onaj cover...sve ti jebem,

1. Stillwell Avenue 2. Steel Caravan 3. Realm of Crime 4. The Celtic Hammer 5. Two Ton Behemoth 6. Summon the Hordes 7. Three Legions 8. Meaningless Eradication 9. Unity, Anthems and Pandemonium 10. Glove of Love Kakav odvratan Accept knock-off cover

Ne sećam se kad sam poslednji put ispratio neku utakmicu sa ovoliko pažnje :] Šteta što nije i Dortmund nekako uspeo da se izbavi za na dalje, ali aj, volim i Eriksen nešto da uradi od života.

Ki ciganče masnu kesu i još na kakav način, gospodski sve vreme, ne zna se koji gol lepši

http://www.blabbermouth.net/news/david-waynes-former-band-reverend-returns-with-new-lineup/ O blagi jebeni bože

Garden neko 5.-7. mesto barem, Guessing Game dno, Endtyme van prvih 5, Carnival drugi, Ethereal treći

Da se "čekiram" i ja sa ovogodišnjim SW koncertom, ovog puta Moskva. Koncert na istom mestu gde i Dark Tranquillity pre par dana, i šokantno mi da Wilson tek možda malo nešto više publike nego DT tamo skupi Rusi uredni kao publika, samo što vole da snimaju/slikaju više nego votku da piju. Vrhunac mi je bio kada je Stevan odradio svoj standardni "phone recordings are shit" pitch tokom drugog seta, na šta je od publike manje-više dobio zid tišine I ono, već sledeća pesma opet bili telefoni u vazduhu. I generalno, mislim da su mu oni njegovi govori (a ovde mu se baš pričalo) solidno preletali Rusima preko glave, s obzirom da je dosta ljudi pričalo dok on priča. U nekoliko dana u Moskvi sam sreo možda 2 Rusa da su mogli tečno da sastavljaju rečenice na engleskom, i da, obojicu sam sreo u craft barovima. Lista malo skenj za mene jer je bila ~95% identična onoj iz Beča prošle godine. S obzirom da mu ovo prvi koncert u Moskvi na TTB turneji, dobili su "glavnu" listu jel'te, a ne onu alternativnu koju je npr. Beč sad imao. Svejedno, bar Blackfield čuo, lep momenat, može i Blackfield turneja da se iskulira malo. A i ono, mislim da mu treba odmor malo da napabirči svežih ideja. Na stranu par svetlih momenata, ali ovog TTB materijala mi je dosta za neko vreme da čujem bilo kući bilo live. Na stranu TTB žalbe, super veče, bend usviran do maksimuma, Ancestral i Arrival čuti live uvek dobro za unutrašnju sreću.

Koji bre BR rimejk. Elem, pogledao prvi dan festa The Favourite, vrlo vrlo zadovoljan. Nebitni su mi Oskari u životu, ali mi baš drago da Olivia dobija pažnju koju zaslužuje. Sve tri glumice u filmu težak raspič obavile, jedino na trenutke malo delovao suviše feministički.