Angelystor

ICED EARTH founder, songwriter, guitarist and producer Jon Schaffer has released "A Narrative Soundscape", an audio CD of 15 tracks that was originally made available with the purchase of the deluxe edition of his first-ever book "Wicked Words And Epic Tales". These recordings are a completely re-imagined delivery of the lyrics of ICED EARTH songs created exclusively for this release. Longtime collaborator Jim Morris worked with Schaffer on these versions. "Wicked Words And Epic Tales" was the debut release from Schaffer's publishing company Wicked Words, LLC and was the first of many original concepts he planned for future release. Released on January 21 via Ravencraft Productions, "A Narrative Soundscape" features the following tracks: 01. Dystopia (A Narrative Soundscape) (06:06) 02. Declaration Day (A Narrative Soundscape) (03:03) 03. Wolf (A Narrative Soundscape) (02:23) 04. Dante's Inferno (A Narrative Soundscape) (09:55) 05. Melancholy (A Narrative Soundscape) (02:43) 06. Dracula (A Narrative Soundscape) (04:12) 07. Raven Wing (A Narrative Soundscape) (04:22) 08. Angels Holocaust (A Narrative Soundscape) (02:09) 09. The Clouding (A Narrative Soundscape) (06:13) 10. Something Wicked (A Narrative Soundscape) (11:46) 11. Watching Over Me (A Narrative Soundscape) (02:26) 12. Seven Headed Whore (A Narrative Soundscape) (01:49) 13. Damien (A Narrative Soundscape) (06:56) 14. Question of Heaven (A Narrative Soundscape) (06:00) 15. Come What May (A Narrative Soundscape) (03:44) Ovaj oće da ga vrate u zatvor

https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/thrash-times-at-ridgemont-high Drugi Deceased cover album zaredom Same obrade đene đene, ali izbor najbolji ikada.

50e na Jon Dette-a

Ja sam oko Božića bio pozitivan, ukus i miris netaknuti, ali par dana kao jaka prehlada/sinusitis. Više sam uveren da me sinusi drmali nego sam virus.

Moram da udarim sebi jedan retro-edit ovde i da ubacim i Terra Odium na listu. Tek skoro stigoh do albuma, verovatno i za top5.

Taj Somniphobia em sjajan omot, em jedan od genijalnijih logo placementa

Nije hoodie = promašaj

Ova "Land Ahoy" mi je kewl i sve u svemu je ok album, ali kad god krene neka klasika power metal pesma + shredding to 11, krene da boli mozak. Plus Anaal bubnjevi produkcija ne pomaže naročito. Bukvalno sam pustio novi Eternity's End posle ovoga da odmorim mozak. Daleko superiornija powerica za prošlu godinu. Ali mi zato onaj TOS live jako lepo legao kao malo Edu-Angra podsećanje.

Pih, ponadah se da je vest o novom Witherscape. Ali nisam skroz nezadovoljan.

Otvoriti symphonic podforum i samo ovi da stoje tamo.

https://www.blabbermouth.net/news/judas-priest-to-tour-as-quartet-while-former-touring-guitarist-andy-sneap-focuses-on-his-production-work/ Meni ovo apsolutno šokantna vest, Judas Priest live bez dve gitare. Deluje kao vesnik još jedne užasne godine za live muziku.

Kakav mazohizam od ideje

Op može, taman sam se fino izdružio sa Wobblerom prošle godine.

https://www.imdb.com/title/tt11655202/?ref_=tt_urv Trivia: odličan film

Poprilično sam siguran da sam nekada davno ovuda kenjao po ovom albumu. I onda sam se prošle godine uz neka norveška proggy spiralna probavanja setio ovoga i dao novu šansu, pa samo da se ispravim da je fenomenalan album Scariot inače svaki album nešto za sebe zvuči, a ja sam vazdao bio Deathforlorn diehard, tako da kontam da mi zbog te razlike pre nije leglo. Ali za sebe svakako jedan izuzetno moćan album. Kao neki kvalitetan 90's mix Testament riffova, kasnijeg Deatha, Nevermore, etc.

Mislim da def nemam jedan top album godine, tako da evo triumvirat za prvo mesto: I da se zaokruži top10: Eternity's End - Embers of War Hooded Menace - The Tritonus Bell Swallow the Sun - Moonflowers Khemmis - Deceiver Unto Others - Strength Therion - Leviathan Rage - Resurrection Day Generalno dosta mrljava godina opet, dosta ok albuma, jako malo odličnih. A ako ćemo "realan top10 godine", po onome što sam najviše slušao:

Blackwater Park Still Life My Arms, Your Hearse Watershed Morningrise Deliverance Damnation Orchid Ghost Reveries ostalo nebitno Nikad nisam razumeo hejt ka Watershedu. Možda mi nije top3, ali mi je svakako "big 4" albuma benda.

Lagano najbolja Slayer obrada

Trudio sam se oko ovog albuma i više nego što sam mislio da će biti slučaj, na konto stare ljubavi i imena. Jesam džangrizavo pristupio albumu, ali iskreno svaki mogući strah oko albuma mi se ostvario. Kisketa pola vremena ni ne razumem šta peva, zbog čudnih plovidbi visokim registrima. I generalno delovi sa njim su mi bukvalno level kvaliteta novije Avantazije. Što će reći, baš ništa specijalno, glitz radi glitza. Deris zvuči uredno i dalje, mislim da čovek def ne dobija dovoljno creditsa i dalje. Ali, songwriting mu je takođe u nekom lošem autopilotu evo već cca 10 godina. Tako da opet Weikath i Gerstner generalno moraju da izvlače stvari. Možda najoriničnija stvar oko ovog albuma je što je barabar sa kvalitetom sa prošlim, možda za 0.5 bolje, ali mislim da je ovaj novi album čulo sigurno duple više ljudi isključivo zbog hajpa "Skyfall" je super stvar za koju mi je žao što nije na Gamma Ray albumu jer skroz ima taj SoiS/Powerplant vibe. Aman, pa Kai se još dere ime albuma na kraju pesme težak cool cringe momenat, power metal verzija aftercredits scene. "Robot King" mi je bila najobećavajuća, ali mi je sad samo dosadna verzija "Burning Sun". Ostalo uglavnom forgetful/filler, "Best Times" najhitičnija. I zašto album kreće "Seasons in the Abyss" obradom?

Songwriting na stranu, simpatično mi što se Janickova odbrana za sviranje live ovde svodi na "ali tako lepo pleše i mlati gitarom".

Izvinjavam se što ne pratim trendove iz 2019.

Dovoljno bi bilo "Ide Eggers"