Angelystor

Jeste ista def, jedino što sam tad mislio da je tipa 3.5 minuta, a ne 5. Ja nisam ni sa ovom ni sa prethodnom zadovoljan, iako mi ova jeste bolja. Deluje da će biti težak regres album u odnosu na Red Mirror.

Meni je ovo sasvim pristojan album iskreno. Uzevši u obzir sve okolnosti i prethodne albume od "reuniona". Pod jedan, ovo je RW album sa najboljim zvukom još od "Rivalry". Suludo je stvarno reći da posle 20ikusur godina konačno dočekaš album sa iole normalnim zvukom, ali dotle je Rolf dogurao ovaj brod. "Victory" album je sjajan, i poslednji genijalni RW album, ali ne može da se pobegne od činjenice da zvuči kao govno sa onim bubnjevima i polu-produkcijom. Ovaj album je daleko od ikakve genijalštine, ali je realno drugi sasvim ok RW album zaredom, i u ovom trenutku nema više od toga da se traži. Naravno, bilo je moguće da bude ceo Running Wild album Running Wild materijala, pa je moralo da upadne i par Toxic Trace otpadaka u vidu "One Night, One Day" i "Wild, Wild Nights". "Wings Of Fire" mi najbolja stvar, polu-rocky rad ala kasne 90te/rane '00 RW. I "epska" za kraj je bolja nego što bi čovek mogao da se nada.

Meni je Worship posle par slušanja na istom mestu kao DT "Moment". Svi elementi na mestu, ali apsolutno ništa specijalno. 6/10 embodiment album, i to sa 5 na 6 ocena jer se slažem da je lepo čuti ovaj nivo energije i strasti od 50plusgodišnjeg detmetalca. Jedini stvarno loši momenti albuma su mi "Greedy Bastards" refren (doduše i ostatak albuma nije nešto jači sa tekstovima, ali ovo me svaki put nasmeje ) i "Walking Dead" snoozefest.

Ja ne mogu više da ispratim šta je re-confirmation u odnosu na prethodna dva lajnapa (otkazana), a šta su dodaci

Total demolished

Ja sam prvi put čuo dva bubnja live sa Smakom 😄 ali da, KC sa 3 je endgame

Zar nije više priča pola seta sa jednim bubnjarom, pola sa drugim?

Keep it true braćo

S obzirom na znanje da se vraća sezona lokdauna i da će i ono malo koncerta sad verovatno krenuti opet da se otkazuje, prava je jebena sreća što se i ovaj Keep It True "lite", iliti Rising kako ga zovu (šteta što nije bilo Arising pa da bude zanimljiv akronim) održao. S obzirom da su ga objavili pre tipa mesec i po dana, kapa dole za organizaciju, i u ova sušna koncertna vremena je bio takav metal dopamine rush da ne mogu sem da budem jako jebeno srećan. Tako da, i povremena kenjanja kojih će biti u narednim redovima uzeti (uglavnom) sa kamenčugom soli. Prvi dan The Night Eternal - Od svih novijih bendova na festu, ovi su me najviše interesovali. EP mi je bio dobar, novi album samo jednom stigao pred fest da čujem, ali bio jako obećavajući. Uživo odlični, među življim bendovima festa (što doduše imajući u vidu prosek godina ostalih bendova i nije neki težak uspeh ). Crnjan vokal jako dobar, uživo me sa wail-om povremeno na Barlowa podsećao, iako studijski uopšte nisam imao to. Anyhow, pratiće se. Century – Navodno prvi show ikad. I još su bili bez jedne gitare. Uredna heavy akcija sa kanda meh vokalom, ali ne među pamtljivim nastupima. Seven Sisters - Dobri komunikativni zaebanti. Vidi se i čuje skok u performansu u odnosu kad sam ih prošli put gledao pre cca 3 godine. Setlista ceo novi album, low-key ekskluziva haha. Sasvim uredno. All-round quality metal nastup. Velvet Viper - Jutta Weinhold trenutno izgleda kao Blackie Lawless pre jedno 15 godina. I mislim da vokalno još bolje zvuči haha. Lista već poznato samo prva dva ZY albuma, i iskreno šteta što su imali samo 45min set. Više vredi ovo da dobije sat vremena nego Acid. Jako lepa stvar za videti live, pogotovo što se Jutta stvarno šokantno dobro drži za godine. Štaviše, stvarno suluda pomisao da je na ovom festu bilo dvoje frontmena od 70+ godina. I da, mogu da se zakunem da im je Micheal Ehre (Gamma Ray) bio na bubnjevima. Ostrogoth - Drugi put gledao Ostrogoth ove godine Opet vrlo malo sa „Feelings of Fury“, i generalo mi nastup u Belgiji bio dosta bolji, ipak im je to i domaći teren, a i duži nastup bio, ali i ovo je bio sasvim zadovoljavajući set na kraju. (Kate’s) Acid - Sećam se da sam u nekom trenutku kopanja ug metala po 80ima u srednjoj školi imao neki mini-fiksacija period Acidom. Sa te strane, drago mi da sam ovo video. Sa druge, Kate mi je bila apsolutno urnebesna uživo. Kao neka pekarka koja je upravo završila smenu, skinula mrežicu sa glave i ušla u neke random kožne stvari i došla na svirku. Sve zvučalo ok, ali čisti nostalgia trip. Usput, ako sam dobro video na KIT regularnom sledećem treba (non-Kate’s) Acid da svira Triumph of Death - Niz bendova na satnici sa samo jednim originalnim članom završava se sa gloomy gospodarom isisavanja zabave, Tomom Vorijorom. Nisam gledao nijednom Celtic Frost, nisam gledao nijednom Tryptikon, ali bitno da sam jebeni Triumph of Death plays Hellhammer gledao 2x. Ne znam, ono, kul da se čuje jednom, ali da mi koncertni kalendar nije prazan kao što jeste, verovatno bih ovo iskulirao drugi put. Najbolji momenat kada je nakon Tom-ovog UGH publika nastavila do kraja koncerta između pesama da chant-uje UGH. Bar nešto memorabilno sa koncerta 😄 Candlemass - Najnesavršeniji savršeni koncert ikada. Stara doom garda je uveliko na izlaznim vratima, nije živa, ili je odavno izašla, i imati priliku uživo čuti EDM i Nightfall je nešto najbolje što svaki iole pošten fan dooma trenutno može da poželi. Zahvalnost za ovu mogućnost definitivno nadmašuje sva dlakojajenja koje imam u vezi ovog nastupa. A, realno, maltene sva se odnose na Johana. Lik jednostavno zvuči i izgleda zalutalo. Ako ne mrmlja lirike, menja ritam pevanja (At The Gallow’s End, jebemlitisemenenormalno), ispušta lirike (Under the Oak), ili se jednostavno ne čuje koliko tiho peva, onda se šeta neodređeno po bini i smejulji. Ne može niko da me ubedi da je Lowe sa čitanjem lirika gora opcija od ovoga. Ostatak benda apsolut kidanje, Mappe/Lasse kombo naklon do poda. Pičio prvo Nightfall, pa onda EDM, i onda „Bearer of Pain“, jako lepa pikanterija za kraj, doduše nekako možda bolje da je bila između albuma kao neki intermeco, A Sorcerer’s Pledge bi bila savršena za kraj. Ukupno 3x Cmass live za mene, svaki do sad bio na 8 godina Može neki Ancient/Tales set i pre 2029., hvala. Drugi dan Wheel - Drugi dan krenuo solidno kvalitetno kao i prvi. Uglavnom svirali novi koji je sasvim uredan SAeturnustički doom album. Frontmen lik me toliko podseća na vokal Fvneral Fvkka da sam se pitao pola koncerta da nije isti lik. Nestor - Hard pass retro rock. Killer - Uglavnom odslušao sa CD štandova, malo odgledao kraj. Simpa belgijska OS heavy ekipica, ali me nisu ubedili da skinem diskografiju :] Praying Mantis - Priznajem da sam speedrun-ovao diskografiju benda uoči festivala, i što je najgore dosta stvari mi se svidelo, pa nije nemoguće da se vratim nekad malo više albumima. Uživo jako super zvuče, štaviše možda i nekako najprofesionalniji bend festivala, zvuk, nastup, sve. BTW onaj originalni gitarista mi izgleda kao Hindu Wolf Hoffmann. Atlantean Kodex - Drugi dan je nekakodo ovog momenta bio sve neko lagano meze realno, i onda odjedared neko baca na astal metal pečenje od 100 kila u vidu Atlantean Kodexa. Od kad sam ih gledao prvi put pre cca dve godine na istoj lokaciji, bili su mi jedna od glavnih želja da ponovo gledam live. Gledati Kodex u Bavariji, a verovatno i bilo gde, bih preporučio da svaki metalac iole željan uživo svirke stavi na svoj metal bucketlist. U poređenju sa nastupom od pre dve godine, realno su još bolji. Tada se sećam da mi je ova nova gitaristkinja bila najslabija karika, a sad je i ona pokidala. Becker pustio kosicu i sad def više liči na metal frontmena I možda je i do kose, ali čini mi se da je bio daleko življi nego tad. Koliko sam još više zavoleo bend nakon gledanja live, toliko me je i on vokalno još više ubedio da im def ne treba drugi vokal. Publika opet fenomenalna, i uz Gardijane definitivno najbolja atmosfera festivala. Gledao sam sinoć malo posle festivala streaming snimak, i tužno je kako se publika ništa ne čuje. In saecula saeculorum, nadamo se ponovom susretu I lajv anihilaciji u Grčkoj u martu Demon - Apsolutno najsuludija stvar ovog festa je što je Demon ubačen u ovaj slot i imao čak i nekih 10min duže od Kodexa. A čak i to na stranu, polu-kriminalna lista gde su uprkos šaranju po dosta albuma, uspeli da ne sviraju ništa sa “Taking the World by Storm”, i samo jednu sa prvog. Kao i za Viper/Yago set, i ovde je glavna atrakcija Dave Hill kojeg je isto suludo gledati sa 74 godine, i koji se isto fenomenalno drži za godine. Toliko se dobro drži da je uzimao pivo ljudima iz publike jer nije imao svoje na bini Valjda taj što mu davao nije imao lažiran vakcina QR code. Deda je super između pesama sa komentarom, a verovatno ima I citat festa što se mene tiče sa “This album has been remastered, it’s bloody good”. Blago razočarenje što nisu imali nekog da gostuje iz Gardijana na “Don’t Break the Circle”, verovatno jako retka prilika da su em na istom festu, em sviraju JEDAN ZA DRUGIM. No, to nije prva Blind Guardian-related fantazija koja mi se nije ispunila te večeri Blind Guardian - Sedmi rekordni put live BG iskustvo, i nadam se da ću ih gledati još toliko, ali velika senka na ovaj nastup je bačena blatantim kuliranjem reklame za „Old school set“ i davanjem manje-više standardnog BG seta. Da, čuo prvi put „Somewhere Far Beyond“, ATTWSilence prvi put posle Beograda 2006., ali to su samo pikanterije. Kada je krenuo koncert sa „Ninth Wave“ mislim da smo se svi toliko zbunjeno skenjali u sali da je vazduh mogao da se opipa. Ono, volim pesmu, ali džaba kada mi se u glavi vrte izrazi false marketing i sl. tokom iste Potom Hansi obećava da će ostatak seta biti pesme ne mlađe od 20godina, što je bio dodatni false marketing, jer su na pola nastupa odsvirali jebeni novi singl sa predstojećeg albuma A i, da se ne lažemo, ni ATTWS ne upada u definiciju „old school“. Ja lično ne bih ni Nightfall stavio u tu kategorju. Tu se vraćam na fantazije koje sam imao o setu (što su mislim imali svi koji su došli na ovaj „ekskluzivni“ BG set), a koje su samo potpirane znanjem da sam na koncertu u Krefeldu pre dva meseca dana čuo jebenu „Brian“, pesmu sa demoa, i posle toga sam samo mogao da zamišljam kakve li će me ovde još „old school“ pikanterije čekati. Štaviše, taj Krefeld koncert je skupa imao i više oldschool set nego ova sinoćna lista. Stavljajući to na stranu, nastup je bio "standardno odličan", još jedan srceispunjavajući live susret sa fenomenalnom publikom, i listu samu po sebi bih nazvao odličnom da nije bilo one reklame. Reklama na stranu, stanje mog grla danas dovoljno govori o provodu na koncertu. Jebena je kombinacija Kodex pa Guardijani. I perverzna. Dok se ne sretnemo ponovo, poštanska halo u Vircburgu.

Imaš na KIT FAQu spisak lokacija za antigensko testiranje, popunjavaju se već termini fes. Ali ja razmišljam da odradim PCR dan pre u Ams, videću.

https://www.republika.rs/amp/sport/fudbal/321259/fudbaleri-srbije-daju-bonus-deci-za-lecenje Ispade super spin od ovoga. Šta, da nisu pobedili Portugal, tih 1m evra bi verovatno otišlo u SNS kampanju ili sl.

Jebeni Švaba je sad izmislio 2GPlus, odnosno da za koncerte pored vakcine mora i test. Neko bukvalno kao da smišlja načine kako da zabrani koncerte zanavek. P.S. još 3 dana

Kul novi Seven Sisters. Uzeo jutros i prošlog da se podsetim za komparaciju, i iznenadilo me što se sećam lagano pola albuma. Imaju taj NWOBHM catchy momenat dobro odrađen. Novi jeste blago unapređenje i produkcijski i po pesmama, ali mi i dalje to neki 7/10 - vrlo dobra predgrupa level.

Apsolutno jebanje keve sa ovim izborom obrada, a pogotovo sa izvedbom.

I meni je na prvih par slušanja bio utisak "Mastodon b-sides kompilacija", ali posle mini-pauze i dodatnih obrataja došao mi na mesto album, i odličan mi je. S tim što mi za sada daleko više prija album kada napravim pauzu posle "prvog diska" (posle "Pushing the Tides"). Ono, odmori se mozak i onda si spreman za drugu porciju. Ne znam da l je zato što većina albuma koje inače slušam su u tom segmentu 40-50 minuta, ali def mi i ovo više prija u dve celine. Ne znam da l' je baš moralo ovako, više deluje da se prate "trendovi". Izgleda je i doba bonus traka definitivno prošlost, nego apsolutno sve što se snimi u sesiji se izda đuture. Tako da nešto što je pre možda bio bonus za Koreju sada je pesma 10 od 15 na albumu. Sa druge strane, problem ovde mi je što nema uopšte očiglednih pesama koje bih izbacio. Imam def favorita, Pain with an Anchor, Sickle and Peace, Teardrinker...Gigantium, ali neke očigledne da bih trenutno preskakao ne. Super je nekako album što možeš da ga pustiš u pozadini da piči dok radiš, ima taj neki jesenji nemetal šmek. Ali isto tako jebe keve i kad ga odvrneš na slušalicama direkt u mozak. Produkcijski i svirački stvarno nema šta čovek da zameri. Brann može da izda solo album lagano samo bubnjevi sa ovog. I da, sjajan mi je cover i za moje pare najbolji njihov posle prva dva. Konačno batalili acid tripove sa zilijardu boja.

Pa, ništa specijalno. Zvuči kao "Character" b-side. Na stranu Stanne, ali nisam očekivao ovoliko na DT muzika da vuče.

Gledao taj SS pre par godina kao predgrupu Jag Panzeru. Obećavajuće delovali. Nego, dobar mi "novi" Unto Others. Sviđa mi se što je bar malko drugačije, heavier materijal nego prvi, manje depre. "Just A Matter Of Time" hit godine verovatno. Kao celina album za sad mi slabiji nego Mana, ali videćemo, i Mana mi bio grower album, ovo deluje da će biti slično.

Odličan ep/mini-album. Mračnije nego poslednji album. Bombona u kombinaciji sa Enslaved EPem novim.

Sa druge strane, surealno mi da je ovo omot albuma Neko im prodao fotku iz lokalnog parka za velike pare

SNS botovi bi vam pozavideli

Meni je najiznenađujuća stvar u celoj priči što mi do jaja pesma. Nedostajao mi je Gavin pre svega samo tako. Apsolutna gre'ota što i Colin nije deo priče. A trenutno i pitanje jelte da l će Wesley biti deo live priče. Overava se ponovo uživo svakako.