Iron Maiden

[Lord Iffy Boatrace]

Lord Iffy Boatraceu da se da Nobelova nagrada za Iron Maiden. Čovek na svaki matematički, logički i drugi mogući način objasnio da album ne može biti ništa manje nego MASTERPIECE.

Hahaha brate,bas si me iskreno nasmejao sa ovim postom .Jedan od retkih komentara zajebancije upucenih meni a da nije zlonameran.

[kuruz]

brate niko nije zlonameran, nego ti nisi normalan kad je ovaj bend u pitanju

 

nova Mgla je MASTERPIECE, obavezno svi to da slušate

[Lord Iffy Boatrace]

JA SAM SAMO REALAN

[Dekapitator_Prisoner]

ali, vrlo moguće, ni fanovima Liquid Tension Experiment, Deathspell Omega, Gorguts, Pain of Salvation itd

 

I za njih nas boli kuVac

[Lord Iffy Boatrace]

Ovaj MGLA je ODLICAN bend.

[Јарослав]

SAMO OATHBREAKER

 

 

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> svi vi

[Лука]

Evo imao sam tonu odeće da ispeglam pa sam preslušao pomno album.

 

Ne treba puno kakiti po Maidenima već ako ćeš da daš šansu njihovom albumu u 2015 godini.

 

Ne bi im škodio bubnjar mlađi dvadeset leta i jedan sveži gitarista umesto tri isceđena ali ok, znamo svi kako funkcioniše bend i kakvu fanbazu ima.

 

Teško je sa Maiden zealotima polemisati, isto kao da si došao kod Gaišeka da pričaš o islamu a preko puta tebe sedi džihadista opasan dinamitom i gleda te staklenim očima šta ćeš da kažeš.

 

Najviše su mi se dopale ove kraće pesme, i to ovim redosledom: Speed Of Light, Tears of a Clown, The Man of Sorrows. Ove pesme imaju nekog Maiden šarma, taj njihov storytelling i poletnost. Odavno nisu zvučali svežije i rasterećenije nego na Speed of Light, da je ceo album bio u u fazonu ove tri pesme, da je bio oko 50-55 minuta, eventualno sa nekim epic closerom, sve bi bilo jednostavnije.

 

Ove duže pesme stvarno ne kapiram, oni ne mogu da budu prog bend da im život od toga zavisi, ne znam zašto padaju u vatru da snimaju pesme od 10-15 minuta. The Red and The Black i The Book of Souls, traju mnogo dugo, a kad se otvori prostor za neke prog egzibicije samo teraju ono svoje "ni-na-na-ni-na-na" i "ooo-ooo-ooo". Ne kapiram. Pritom Nico tako nevitalno svira da to boli, pogotovo na ovim dužim trakama.

 

Ne znam šta da kažem sa Empire Of The Clouds, kako je Bruce provukao ovaj šlager od 18 minuta Harrisu nemam pojma. Valjda kad dobiješ rak jezika i hoćeš za 6 meseci svetske turneje da radiš ne mogu da ti kenjaju ništa.

 

Zaključak: Mnogo gužve na Maiden albumima u poslednje vreme, kad bi skresali na 45-55, imali bi možda lucidnije i dinamičnije albume, Speed Of Light i Man Of Sorrows, to mi je stvarno korektno, ove epike jednostavno ne piju vodu.

[Lord Iffy Boatrace]

Evo imao sam tonu odeće da ispeglam pa sam preslušao pomno album.

 

Ne treba puno kakiti po Maidenima već ako ćeš da daš šansu njihovom albumu u 2015 godini.

 

Ne bi im škodio bubnjar mlađi dvadeset leta i jedan sveži gitarista umesto tri isceđena ali ok, znamo svi kako funkcioniše bend i kakvu fanbazu ima.

 

Teško je sa Maiden zealotima polemisati, isto kao da si došao kod Gaišeka da pričaš o islamu a preko puta tebe sedi džihadista opasan dinamitom i gleda te staklenim očima šta ćeš da kažeš.

 

Najviše su mi se dopale ove kraće pesme, i to ovim redosledom: Speed Of Light, Tears of a Clown, The Man of Sorrows. Ove pesme imaju nekog Maiden šarma, taj njihov storytelling i poletnost. Odavno nisu zvučali svežije i rasterećenije nego na Speed of Light, da je ceo album bio u u fazonu ove tri pesme, da je bio oko 50-55 minuta, eventualno sa nekim epic closerom, sve bi bilo jednostavnije.

 

Ove duže pesme stvarno ne kapiram, oni ne mogu da budu prog bend da im život od toga zavisi, ne znam zašto padaju u vatru da snimaju pesme od 10-15 minuta. The Red and The Black i The Book of Souls, traju mnogo dugo, a kad se otvori prostor za neke prog egzibicije samo teraju ono svoje "ni-na-na-ni-na-na" i "ooo-ooo-ooo". Ne kapiram. Pritom Nico tako nevitalno svira da to boli, pogotovo na ovim dužim trakama.

 

Ne znam šta da kažem sa Empire Of The Clouds, kako je Bruce provukao ovaj šlager od 18 minuta Harrisu nemam pojma. Valjda kad dobiješ rak jezika i hoćeš za 6 meseci svetske turneje da radiš ne mogu da ti kenjaju ništa.

 

Zaključak: Mnogo gužve na Maiden albumima u poslednje vreme, kad bi skresali na 45-55, imali bi možda lucidnije i dinamičnije albume, Speed Of Light i Man Of Sorrows, to mi je stvarno korektno, ove epike jednostavno ne piju vodu.

 

Nemoguce,slusaj jos.SLUSAJ god damnit....

 

Btw cekam i Descendera da napise neki review covek uvek nesto konkretno kaze kao dugogodisnji fan Mejdena...

Edited August 31, 2015 by Lord Iffy Boatrace

[Descender]

Btw cekam i Descendera da napise neki review covek uvek nesto konkretno kaze kao dugogodisnji fan Mejdena...

 

Juče sam ga prvi put odslušao, napisaću nešto konkretnije u narednih nekoliko dana, bar 5-6 slušanja da bacim.

 

Na prvo slušanje odmah mogu reći da mi se produkcija uglavnom dopala, sviđa mi se zvuk znatno više nego na nekim prethodnim albumima.

Ima tu zanimljivog materijala i generalni feel albuma mi je nekako znatno poletniji nego što sam očekivao.

 

Najiskrenije, očekivanja su mi nakon (meni) užasnog The Final Frontier bila na apsolutnoj nuli i pristupio sam mu krajnje mrzovoljno, ali čim je krenuo album nekako mi se popravilo raspoloženje i definitivno je za nekoliko klasa iznad onoga što sam očekivao. Evo jedva čekam da ga danas ponovo pustim.

[Lord Iffy Boatrace]

Juče sam ga prvi put odslušao, napisaću nešto konkretnije u narednih nekoliko dana, bar 5-6 slušanja da bacim.

 

Na prvo slušanje odmah mogu reći da mi se produkcija uglavnom dopala, sviđa mi se zvuk znatno više nego na nekim prethodnim albumima.

Ima tu zanimljivog materijala i generalni feel albuma mi je nekako znatno poletniji nego što sam očekivao.

 

Najiskrenije, očekivanja su mi nakon (meni) užasnog The Final Frontier bila na apsolutnoj nuli i pristupio sam mu krajnje mrzovoljno, ali čim je krenuo album nekako mi se popravilo raspoloženje i definitivno je za nekoliko klasa iznad onoga što sam očekivao. Evo jedva čekam da ga danas ponovo pustim.

Posteno ! I ocekivano jer ti stvarno znas kako se slusaju Mejdeni,znao sam da ne pises nista jer nisi poslusao dovoljno puta...

Ceka se recenzija .U zdravlje.

[Dekapitator_Prisoner]

Evo imao sam tonu odeće da ispeglam pa sam preslušao pomno album.

 

Ne treba puno kakiti po Maidenima već ako ćeš da daš šansu njihovom albumu u 2015 godini.

 

Ne bi im škodio bubnjar mlađi dvadeset leta i jedan sveži gitarista umesto tri isceđena ali ok, znamo svi kako funkcioniše bend i kakvu fanbazu ima.

 

Teško je sa Maiden zealotima polemisati, isto kao da si došao kod Gaišeka da pričaš o islamu a preko puta tebe sedi džihadista opasan dinamitom i gleda te staklenim očima šta ćeš da kažeš.

 

Najviše su mi se dopale ove kraće pesme, i to ovim redosledom: Speed Of Light, Tears of a Clown, The Man of Sorrows. Ove pesme imaju nekog Maiden šarma, taj njihov storytelling i poletnost. Odavno nisu zvučali svežije i rasterećenije nego na Speed of Light, da je ceo album bio u u fazonu ove tri pesme, da je bio oko 50-55 minuta, eventualno sa nekim epic closerom, sve bi bilo jednostavnije.

 

Ove duže pesme stvarno ne kapiram, oni ne mogu da budu prog bend da im život od toga zavisi, ne znam zašto padaju u vatru da snimaju pesme od 10-15 minuta. The Red and The Black i The Book of Souls, traju mnogo dugo, a kad se otvori prostor za neke prog egzibicije samo teraju ono svoje "ni-na-na-ni-na-na" i "ooo-ooo-ooo". Ne kapiram. Pritom Nico tako nevitalno svira da to boli, pogotovo na ovim dužim trakama.

 

Ne znam šta da kažem sa Empire Of The Clouds, kako je Bruce provukao ovaj šlager od 18 minuta Harrisu nemam pojma. Valjda kad dobiješ rak jezika i hoćeš za 6 meseci svetske turneje da radiš ne mogu da ti kenjaju ništa.

 

Zaključak: Mnogo gužve na Maiden albumima u poslednje vreme, kad bi skresali na 45-55, imali bi možda lucidnije i dinamičnije albume, Speed Of Light i Man Of Sorrows, to mi je stvarno korektno, ove epike jednostavno ne piju vodu.

 

Brate, sta fali gitaristima ? Nicko je malo oslabio sa pecatom jer ima 6 i kusur banki, al je njegov udarac i dalje macola u poredjenju sa danasnjim brzincima i tehnikalcima koji ne poseduju apsolutno nikakav gruv.

 

Bravo kraljevi, neka umre svako ko nije mejden fan

Ja uzela danas da preslušam prvi put, popila dve kafe, zaspala, probudila se, jedva pola albuma prošlo

Probaću opet, al neki drugi dan, ako sad opet pustim krepaću

 

Niko nije rekao da treba da umre onaj ko nije fan benda, nego smo samo ukazali na cinjenicu da je misljenje ljudi koji nisu fanovi nebitno

[ShinigamY]

Tom logikom, onda bendovi ne bi ni postojali. Da nije fanova, taj IM ne bi ni postojao. A da bi neko postao fan benda jelte, mora da slusa tu muziku, da oceni, kritikuje, subjektivizuje jelte. Ma, da ste zivi i zdravi, jos albuma maidena preslusali, odo ja da drljam progresije i blekcuge, pokusao sam ovo, ne ide.

[Dekapitator_Prisoner]

Tom logikom, onda bendovi ne bi ni postojali. Da nije fanova, taj IM ne bi ni postojao. A da bi neko postao fan benda jelte, mora da slusa tu muziku, da oceni, kritikuje, subjektivizuje jelte. Ma, da ste zivi i zdravi, jos albuma maidena preslusali, odo ja da drljam progresije i blekcuge, pokusao sam ovo, ne ide.

 

Pa u tome je i fora, bitno je sta mislimo mi koji smo fanovi, a ne oni koji nisu

[Feniks .]

Preslusah album i onako, klasicni Mejden. U svakom slucaju bolji je od prethodnika, Speed Of Light i Death Or Glory su do jaja pesme, ovo ostalo trt mrt. Za moj ukus predugacke pesme sa previse praznog hoda.

 

Odprilike, to je to.

[Lord Iffy Boatrace]

Reko Steve Harris da je album MASTERPIECE,znaci jeste.Nixa reko moze.

[kuruz]

pusti izjave članova benda, oni misle da su bolji od najvećih

 

starost, jbg

[Lord Iffy Boatrace]

pusti izjave članova benda, oni misle da su bolji od najvećih

 

starost, jbg

Mani ti to,nego ovaj MGLA unistio...Hvala na preporuci,odlican album.

[kuruz]

obavezno i prethodni, još je bolji

[Lord Iffy Boatrace]

obavezno i prethodni, još je bolji

Kad ovaj budem apsolvirao taman kad krenu malo kise taj prvi da opicim...

 

The shadows on the hill,the angel of the east...

the empire of the clouds may rest in peace....

in the country churchyard laid head to the mast...

waiting for the the souls who came to die in France...

[Milos Pink Floyd]

Nakon uvodnih preslusavanja albuma nametljivo je uporedjivanje sa prethodinim albumom final frontier, od kojeg je ovaj album za koplje kvalitetniji. Posle nekih 10ak preslusavanja ulazi se u malo dublju analizu i poredjenje sa ostatkom rada..Nije ovo los album, dao bih mu pozitivnu ocenu, ali malo je tu blistavih, mejdenovskih momenata. Malo prepoznatljivih rifova i solaza. Previse isforsiran tehnicki/progresivnih deonica koje su fantasticno prosle kod AMOLAD. Ne bih u ludilu mogao da kazem da je bolji BNW (ako poredimo sa albumima iz novog milenijuma), mogao bih zasigurno da kazem da je bolji TFF..

 

PS posto vidim da se ovde mnogo prica o Mejden fanovima, jel mogu da znam definiciju mejden fana? Jel to covek kojem je Iron Maiden apsolutno omiljeni bend? Ja koji imam 25 godina a slusam mejdene 12 godina, bio na njihovom koncertu (2009.), preslusao celu diskografiju xy puta, pogledao xy koncerata, ali mi mejdeni nisu medju 10 omiljenih bendova, jesam ja fan?

 

PS2 sto se tice toga kome moze leci ovaj album a kome ne moze po "profilu" slusanja muzike...Pa evo meni je apsolutni omiljeni bend ikada pink floyd, pored njega volim progresivce iz 70ih pogotovo jethro tull. A obozavam i slejer (isao na koncert), i metallicu (isao na koncert) i megadeth i testament i overkill i da ne nabrajam dalje. Pritom sam vrlo cesto u kafani, tamo volim cuti sabana i halida. Jel spadam u ove kojima u startu ne moze novi mejdenov album da se svidi?

 

izvinjavam se post za postom ne radi edit

[Lord Iffy Boatrace]

5/5 AJMOOOO.....

 

http://skullsnbones.com/iron-maiden-the-book-of-souls-album-review/

[HeLLsarma]

Vidis ti stavis 2 pesme kao ODLICNE sto su neki rekli da je SMOR,a oni stave druge 2 za koje ti mislis da su smor na prvom mestu...

To znaci da album NEMA FILERA vec da je sve do slusaoca.

 

Ja potpuno podrzavam brata Bobana. Meni je ovo najbolji album jos od BNW. Doduse jesu neki delovi predugi ali oni prave arije i epska dela, i neka ih ako je to od srca.

 

Odlican album! Sta reci drugo nego : UP THE IRONS!!!

 

Mani ti to,nego ovaj MGLA unistio...Hvala na preporuci,odlican album.

 

Tako je brate Bobane, samo se edukuj poljskom scenom.

[bo88gdan]

Ma nije skakanje,nije frka u pravu je covek al ne vidim zasto je toliko cudno kad se neki rifovi podudaraju,that's all .

Ne mozes svirati isti zanr 40 god a da nekad ne ponovis neku deonicu ili je namenski dodas da bude ispadne cool .

 

Kako ZORAN KULINA GARO GARO GARIS LI SE SADA,svaka pesma mu HIT a isti bit cepa sve vreme .

obajsnio si sa Zokijem Kulinom

 

evo brke koji voli mrke

 

kafe piti ne seceriti

[Lord Iffy Boatrace]

Svaka cast coveku .

 

[Totamealand]

15 strana a do sada nismo imali nijedan track by track review na ovom forumu? Možda bih mogao ja da pokušam da probijem led, hm?

 

Pre nego što krenem da iznosim mišljenja za pojedinačne pesme, rekao bih nešto vrlo sažeto o albumu generalno i trenutnom stilu benda. Iron Maiden se vrlo postepeno menjao tokom takozvane reunion ere, ali je sada jasno da su A Matter of life and death i The Final frontier, sa ove tačke gledišta, bili najava za The Book of souls, album koji je u mnogo čemu radikalno drugačiji za Maiden standarde. Iron Maiden se ozbiljno promenio. Ovo nije više Maiden osamdesetih, nije čak ni Maiden iz Brave new world ere. Ovo nije više tipičan heavy metal, nije čak ni prog. Ovo je “Iron Maiden 2015.” Iako na albumu ima i novog i starog, moj ukupan utisak je taj da je ovo kad se sve sagleda najkompleksniji, najzreliji i najozbiljniji Maiden album do sada. Hajde da vidimo čega sve tu ima i zašto mislim da je tako.

 

If eternity should fail – Sa ovim i prethodnim albumom Maideni su zvanično prekinuli rutinu otvaranja albuma kratkim hit singlom. U startu ne znamo kakav opener da očekujemo. Klavijature su mračne i teatralne, Bruce prepoznatljivo dramatičan i sa nekoliko jezivih vokalnih rešenja gde posebno izdvajam “black dog howling” stih. Onog trenutka kada se uključi ceo bend pesma melodijski počinje da liči na nešto što bi se moglo čuti na Chemical wedding, što nije čudno budući da je autor kompozicije Dickinson. Međutim, ostatak benda daje svoj pečat i postaje nam neosporivo jasno da slušamo Maiden album, pogotovo od početka maestralne instrumentalne sekcije koja sadrži neke od najboljih solaža i gitarskih fraza na albumu. Refren se uvlači pod kožu a outro donosi još jedan talas jeze.

 

Speed of light – U samo pet minuta, Iron Maiden je u stanju da promeni tonalitet više od deset puta a da pesma ni u kom trenutku ne gubi na hitičnosti i bude izabrana za prvi singl. Jedan od mojih prvih utisaka bio je to da je refren toliko zarazan da po pamtljivosti mogu da mu konkurišu možda samo dva refrena sa inače odličnog The Final frontier. Trebalo je da još prilikom izlaska singla naslutim da će jedan od najjačih aduta ovog albuma biti upravo fantastični refreni. Prilično originalna karakteristika za izdanje koje traje 92 minuta i sadrži tri pesme od preko 10.

 

The Great unknown – Prethodnih nekoliko albuma su kritikovani zbog tendencije benda da većinu pesama uvodi sporim introm sa klin gitarama, a ovde je to slučaj na samo nekoliko pesama, među koje spada i ova. Najsvetlija tačka su predivne gitarske harmonije nakon drugog refrena, praćene izuzetnim solažama, da bi eventualni šablon bio razbijen izuzetkom očekivanog povratka u refren. Bruceove visine su impresivne i dokazuju da Bruce i dalje zaslužuje nadimak air raid siren.

 

The Red and the black – Nakon kratkog ali upečatljivog bass introa, kreće epski rif stvoren za headbang koji sugeriše vrlo jasno da nas čeka epska kompozicija. Energični Bruce brzo i agresivno izbacuje tekst iz sebe, a način na koji vokali i gitare razmenjuju identične melodije elegantno čini pesmu konceptualno doslednom i nimalo nabacanom, budući da bi se neki uplašili kada vide da numera traje 13 minuta. Impresioniran sam postepenim povećavanjem tempa koje postane primetno tek kada na polovini pesme tempo padne kako bi se bend vratio u uvodni rif. Druga polovina sadrži pregršt prelepih gitarskih melodija koje me podsećaju na tradicionalnu irsku muziku, još nešto što Maideni generalno jako dobro ali retko rade. Sviđa mi povratak u refren, iznenadan je ali verovatno zato i efikasan. Ovo mi je verovatno druga omiljena stvar na albumu.

 

When the river runs deep – Najuzbudljivija od kraćih pesama na albumu, bez sumnje. Na samom početku skreće pažnju Brusovim visinama i šarenim rifovima. Skakutavi rif koji sledi mi je jedan od najzabavnijih na albumu i znam da na prvo slušanje nisam mogao da pretpostavim da će voditi u najbržu numeru na izdanju. Mračne kvinte na strofama i suptilne vokalne harmonije joj daju šmek koliko i nešto veseliji bridž, da bi usledio refren koji je u stanju da se na prvo slušanje ureže u pamćenje. Nisam siguran da su ovako kratkoj numeri potrebne tri solaže, ali bih izdvojio Adrianovu kao najbolju.

 

The Book of souls – Tokom godina sam naučio da u slušanja novih albuma dragih bendova ulazim bez očekivanja. Međutim, recimo da je desetominutna naslovna stvar nekako obećavala. Na žalost, nisam toliko impresioniran ovom pesmom koliko sam mislio da ću biti. Možda se slegne vremenom ali trenutno mi je previše teška i tmurna, mislim da se previše fokusira na sporiji tempo za jednu desetominutnu numeru. I dalje je dobra stvar, doduše, sadrži neke izvanredne vokalne melodije i prilično je nepredvidiva od trenutka kad krene brži deo.

 

Death or glory – Budući da raspolaže veoma zabavnim rokerskim shuffle ritmom i nizom pevljivih deonica, ova pesma mi se najlogičnije nameće kao izbor za drugi singl. I strofe i bridž i refren su jednako melodični a Adrian jako suptilno koristi par prilika da začini pesmu ukrasnim gitarskim frazama. Nicko McBrain briljira sa brzim, snažnim prelazima, akcentovanjem pojedinih rifova i ranijim udarcima pri ulasku u pojedine deonice.

 

Shadows of the valley – Po mom mišljenju, ovo je slaba tačka na albumu. Nije problem samo u Wasted years rifu, za to im se pola prašta jer nije kao da je Smith pokrao samog sebe, pesmu je komponovao Gers. Problem je što ostatak pesme ne nudi ništa upečatljivo i pamtljivo, ništa posebno mi se nije izdvojilo. Prilično prosečna stvar.

 

Tears of a clown – Jedno od većih iznenađenja na The Book of souls je to da album od 92 minuta ne sadrži nijednu potpunu baladu. Međutim, iako je dovoljno žestoka, ova tekstualno dirljiva numera igra sličnu ulogu – sa svojim kraćim trajanjem, sporijim tempom, opuštenijim vokalnim performansom i mirnijim prelazima između strofa pruža savršen predah. Dobar primer toga koliko je prepoznavanje sličnosti u muzici subjektivna stvar je to što mi je ova pesma u startu zazvučala kao nešto što je moglo da se nađe na Bruceovom Skunkworks albumu – a onda sam se setio da su pesmu komponovali Harris i Smith.

 

The Man of sorrows – Ako nisu hitovi poput Rainmakera i Benjamina, pesme čiji autor je Dave Murray su najčešće skriveni dragulji na albumu. To je slučaj sa ovom numerom, koja ostaje zapamćena po divnom, melodičnom refrenu i lepoti uvodne sekcije gde Bruceov glas i vokalne melodije prosto hipnotišu a Dave skromno dodaje orijentalni dodir svojoj solaži. Jako mi se dopadaju i promene tonaliteta i gitarske harmonije u instrumentalnoj sekciji.

 

Empire of the clouds – Moj favorit na albumu i već sada sam uveren da će mi postati jedna od omiljenih Maiden pesama ikad. Prvenstveno sam se usredsredio na tekst, koji govori o tragičnom padu letelice R101, najveće letelice ikada napravljene do tada. Bruce kao strastveni ljubitelj avijacije sa zaprepašćujućom dramatikom dovodi i tekst i muziku do savršenstva. Klavir zvuči fenomenalno, odlično se uklapajući sa ostatkom benda, kao da im nije bio ni najmanji problem da nakon 35 godina uvrste novi instrument u zvuk. Kompozicija je prepuna dramatičnih, sinematskih melodija i deonica koje bi se mogle nabrajati u nedogled i koje pesmu čine moćnom, dirljivom, napetom i umirujućom u isto vreme. Ko pažljivo sluša može tačno da prepozna na kom minutu pada cepelin. Mislim da su Maideni postigli nešto nesvakidašnje sa ovim remek delom i bilo bi fantastično čuti ovo uživo.

 

Postoji jedan aspekt albuma u koji još uvek nisam uspeo u potpunosti da uronim, a to su tekstovi. Iron Maiden svoje tekstove tretira jako ozbiljno i meni nikad nije bilo dovoljno samo da slušam reči kada čujem nešto novo od Maidena. Njih valja pažljivo čitati i istraživati. Još uvek se sećam kada sam pre pet godina guglao Dr. Dee i Edward Kelley kako bih barem približno razumeo o čemu to za ime Boga peva Bruce na pesmi The Alchemist. Tako da mi je žao što još nisu procureli tekstovi, a verujem da će mi se mišljenja o nekim pesmama još više popraviti kada krenem da se zabavljam tim aspektom.

 

Jedna stvar koja odlikuje ovaj album i mnoga druga Maiden izdanja je hrabrost. Moramo se podsetiti nečega - njima je apsolutno nevažno šta mi mislimo i razglabamo o albumu. Ovo je bend koji je neočekivano uvrstio sintisajzere i klavijature, prelazio iz konceptualnih albuma u sirovi hard rock, menjao najboljeg pevača na svetu, pisao sedamdesetdvominutne albume i svirao ih u celini uživo. I ni u kom trenutku im nije bilo bitno da li će fanovi biti oduševljeni novim albumom ili ne. Da se poslužim Harrisovim citatom sa Maiden England dokumentarca od pre neku godinu, gde je komentarisao sada kultni a tada donekle neshvaćeni Seventh son of a seventh son: “It was more of a European album, it wasn’t received as well in the States. But, you know, I couldn’t care less, because at the end of the day, if people like it, they like it, and if they don’t, they don’t. We thought it was a really stong album. We still think it’s a really strong album.”

 

Ocena od mene: 9/10