negative creep Posted May 18, 2007 Report post Posted May 18, 2007 Ja sam procitala DISharmoniju. Volela bih da odgledam i predstavu nekad... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Minerva_SD Posted May 18, 2007 Report post Posted May 18, 2007 (edited) Ћути и пусти да сад жиле моје Забрекћу новим, заносним животом, Да заборавим да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у таму Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем и страдам и љубим те, мада У том тренутку не осећам тако. Edited May 18, 2007 by Master of Disasters Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 19, 2007 Report post Posted May 19, 2007 Mislim da sam vec rekla davno na temi, al' ajde da ponovim...Moj favorit i UBEDLJIVO najbolji nas pesnik ikada je Vasko Popa!!! Vecina zna kako je Rade Serbedzija govorio stihove (bar se nadam ), a evo da vidite i kako ih je pisao Sto preko puta mene Ona sjedi sto puta preko mene i smješi mi se ili mi se smije ta djevojka sa očima koje pripisujem toplini detinjstva ona pije pivo i dražesno cijuče beštija mala promukla od prošle noći nemarno crnilo topi joj se s oka uplašena sipa drhtulja pogana ona se pridiže i naginje preko šanka odveć smiono otpuhuje kolutove dima ona je parna lokomotiva tračnice su naši ukršteni pogledi htio bih je tu pred svima lijeva oko vrata desna oko pasa volio bih miris vazelina na njenim usnama i uopće volio bih ona miriše na ko junferica a znam da to nije već smo se jednom jebali na nekoj kamenoj plaži pokazivala je tragove na leđima ona je beštija koja voli polako poslije se kikoće i kaže da sam najbolji mora da joj se dopadam već treći put oblizuje usne palaca jezikom pa šapuće nešto mladiću do sebe slomiću joj kičmu slijedeći put na plaži izabrat ću najoštrije kamenje kurvica mala ona to dobro zna ona je slatka beštija neman mora sipa drhtulja ona u stvari uopće ne postoji ona je noćas utvara i dok ispisujem ove riječi zabrinuto na kraju dodajem i ovo: pogađa li ova djevojka sto preko puta mene ijednu od mojih nemirnih misli i smiješi li se ili mi se smije Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Lunatic Posted May 21, 2007 Report post Posted May 21, 2007 Poslednje reci Osencio suton hume i ravnice, tisina plovi snenim prostranstvima, po dusi mrtvoj prebiram sitnice trazeci tvoj sjaj u mracnim prostranstvima. Gazim tako trnjem bolnih uspomena, po krvavom polju gde ne kroci niko, tamo, negde, lezis i ti pohranjena, moj najveci dzelat s andjeoskim likom. Sada vise nemam ciljeva i snova a zavete stare priveo sam kraju, nista vise nemam samo ova slova upucena tebi u tihom ocaju. Svuda oko mene horde bledih lica ociju mutnih i razvratnih zelja, ne cuje se vise pojanje ptica, utihle su reci starih prijatelja. Srce si mi okovala lancima od leda al` za moj bol nikad neces znati jer sve sto imam, sem praznog pogleda, to je ova dusa sto za tobom pati. Ne pisem ti sada sto zalim il` placem nit` zelim da cemer kao otrov kane, olaksavam dusu gde si svojim macem zasekla crne, neprebolne, rane. Dok u noci tihoj tvoje reci sume i osmeh blista na tom licu bledom mnogi se pitaju, al` niko ne razume, sta po tami trazim ugaslim pogledom. A ja trazim tebe u okrilju noci, slusam tvoje reci u vetru sto huje uzivam u ovoj prekrasnoj samoci i liku tvom cednom, mastom dok putuje. Al` i na njega padaju zaborava sene, zivot trne, nada malaksava, odavno su nestale lepote iz mene, sve osim secanja na dva oka plava. U njima blistaju suze poput rose dok nasi se, zauvek, razdvajaju puti, nestale su tiho tvoje plave kose a eho tvog glasa vise necu cuti. Zivot mi je postao zbirka mracnih dela u koricama straha i slovima u krvi, smisao mu daje jedna ruza svela, taj simbol smrti sa mirisom strvi. Tiha kao senka jos uvek me sledis dok grabis kroz zivot ka nekoj novoj sreci a pre no sto sasvim iz secanja izbledis poslednje reci od srca cu ti reci: "Nasmej se devojcice biserima svojim i nekome radost kao meni pruzi a ja cu ovde zauvek da stojim i trazim smisao u uveloj ruzi." Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Minerva_SD Posted May 21, 2007 Report post Posted May 21, 2007 (edited) ČETVRTI KANON 5 Trudan je rad u osmom danu stvaranja, a mi smo Nadničari, sezonci kratkog veka. A po knjizi Ovako: i kao da rodismo vetar, nikako Ne pomogosmo zemlji; pa čemu odanost onda, I služba nesavršenstvu? I zašto slaviti veze, Nepojamne, medji stvarima bliskim i neznanim? Na to pitanje telo je odgovor; sićušni crv smrti U ćelijama ploti, u nasilju rodjenja, u bolu Presrećnih matera. Zato moraš da voliš telo, Tu glinu i taj pepeo, i tu pljuvačku duha Već sasušenu u tvom budućem prahu, a sve to Kao višnji autoportret u ogledalu - ali Nekako krivom i naprslom; svejedno voleći telo Ti slaviš i dejstven si Tvorcu ljubomornom U slavi. Ljubomornom i možda zamorenom Još od trenutka o kojem ovako kazuje knjiga: Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, Dobro beše veoma. Najviša ocena graditelja U ulozi nadzornika radova: predmet sporenja Buntovnika i štrajkača na radilištu Osmog dana, dok se milenijumi mrve U mlivo istorije, prepuno gromuljica Od krvi vinih i nevinih, koja po sastavu je apsolutno ista Apsolutno ista, jer dosledan je Tvorac U milosti zadanog nesavršenstva. Ali ti, Koja s prestola motriš kruženje milosti, što je Kruženju vode nalik, u zatvorenom sistemu Stvarnosti Tvorca, koja trostruko mu je znana, Pomeni odanost moju u službi nesavršenstvu Ovog zemnog mi slova, kad moliš za sve grešne. Ivan V. Lalić (1931-1996) Edited May 21, 2007 by Master of Disasters Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Mislim da sam vec rekla davno na temi, al' ajde da ponovim...Moj favorit i UBEDLJIVO najbolji nas pesnik ikada je Vasko Popa!!! Takodje ! Obožavam njegovu poeziju... U to ime: Nisam više tu S mesta se nsiam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pogledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisma pomerio Ali već sam daleko Teško da će me stići I još jedna Ruše se stubovi koji nebo drže Klupa sa nama polako U prazno propada Zar da dovek čamimo U kamenom ćutanju Kroz oči kroz čelo Reči će nam proklijati Razbežali se dani Zar da dovek čekamo sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi Sad ću da vidim da nadjem da iskucam svoju omiljenu iz zbirke Daleko u nama Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Takodje ! Obožavam njegovu poeziju... Nosim je u potpisu, bre! Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Izidji samo preda me Oci da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Cutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Secanje moje zemlju da ti pod stopalima raskopa Dotle je medju nama doslo... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Nosim je u potpisu, bre! znam. odmah sam primetila... imas najlepsi potpis ovde Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje ne znam dal je neko postovao ali evo jos jedne predivne pesme: Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag... puteva zasuti lišćem svelim sa jablanova... by Miloš Crnjanski Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 znam. odmah sam primetila... imas najlepsi potpis ovde Hvala duso PRE IGRE ZAZMURI SE NA JEDNO OKO ZAVIRI SE U SEBE U SVAKI UGAO POGLEDA SE DA NEMA EKSERA DA NEMA LOPOVA DA NEMA KUKVICIJIH JAJA ZAZMURI SE I NA DRUGO OKO CUCNE SE PA SE SKOCI SKOCI SE VISOKO VISOKO VISOKO DO NAVRH SAMOG SEBE ODATLE SE PADNE SVOM TEZINOM DANIMA SE PADA DUBOKO DUBOKO DUBOKO NA DNO SVOG PONORA KO SE NE RAZBIJE U PARAMPARCAD KO OSTANE CITAV I CITAV USTANE TAJ IGRA Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ima brdo pesama koje obožavam, ne znam šta pre da postujem evo 2 pesme čoveka koji mi je u top 3 - RADBINDRANAT TAGORE Jurim kao što u hladu šumskom juri bizam koji je pomahnitao od sopstvene vonje. Noć je kao u polovini maja, vetrić poduhuje sa juga. Idem i gubim svoj put; tražim što ne mogu postići, a postižem što ne tražim. Iz mog srca izvire i igra slika moje sopstvene čežnje. Svetla pojava se rasplinjuje. Pokušavam da je zadržim, ali mi izmiče i zavodi me. Tražim što ne mogu postići, a postižem što ne tražim. i još jedna: Tajnu svoga srca ne zadrži za se, prijatelju! Kaži je krišom, samo meni. Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani tiho, moje će te srce čuti, ne moje uši. Gluva je noć, dom je nem, ptičija gnezda obavija san. Poveri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane suze, kroz drhtavi osmejak, kroz sladak stid i jad. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 OPOMENA Vazno je, mozda, i to da znamo: Covek je zeljan tek ako zeli. I ako sebe celog damo, tek tada i mozemo biti celi. Saznacemo tek ako kazemo reci iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi trazimo, moci ce neko i nas da sretne. Mika Antic Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 prelepo... još malo Tagore: Moje srce, ptica divljine, naslo je svoje nebo u tvojim ocima. One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo osamno bespuce. Pusti me samo da delim njegove oblake, da sirim krila u sjaju njegovoga sunca. ovo ubija Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Neko kuca Ko je tu Niko To je samo moje srce koje kuca Koje kuca vrlo jako Zbog tebe Ali napolju A mala ruka od bronze na drvenim vratima Ne mice se Ne pomice se Jednostavno ne pomice se ni krajickom prsta ------------------------------------------------------ i jedan cvlt i dosta od mene za nocas, dok nisam uplivala u saudu ... I nista nece dusu da zanjise. Nit u drhtaje moze da je svali. Ko je ljubio, taj ne ljubi vise. Izgorelog niko ne zapali. Jesenjin (4. decembar 1925, Moskva) Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 jaoj bre Sovo Evo to je to nepozvano Strano prisustvo svoga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našeg smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova i još jedna: Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih dlanova Blistava mi se pojavi Hteo bih da te vidim Pa oči zaklapam Idem Od jedne slepoočnice do druge Gde si Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 jaoj bre Sovo Evo to je to nepozvano Strano prisustvo svoga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našeg smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga treća je senka U našoj izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Ti bas hoces da me dotuces... :cry: ...a nismo na Ubij me u pesmi Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ništa bolje ovo ne utiče na mene... ruka mi je otpala kucajući neke... za kraj 4 pesme ljudi koje najviše cenim: TIN UJEVIĆ: Je l' ikad covjek omamljen vinom il kadom ruze crvene i strasne, i bol, i razum umio da zgasne ko ja moj jaz sa tvoga bica krinom? Tvoja se ljubav cini violinom sa četiri zice, bezdnom pjesme jasne; misli ti plave, nevine i krasne, miomirisnim i cednim ceminom. Od tvoje duse nebo pocima, a zvijezda duha i veselje sjaja ko simbol nosis u tim ocima Sa iskrom sunca i bokorom raja ti carno vladas nashim nocima bez dara usne ili zagrljaja. još jedna: Ove pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisao Ovi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao. Moj pravi život, ja sam samo disao. Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine. Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine. Ja puštam i drugog da govori za me. A i sam govorim druge same. Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći. O, ja. Ja sam od sebe i manji i veći. O, ja. Moj drugi i moj treći. Ja ne sanjam o sreći. No ne sumnjam o sreći. Gle ovog dvojstva i trojstva moga: ima u meni tmine, no ima u meni i vedrine, i moja divna sloga. ŠEKSPIR: Dobri pastiru,reci ovom mladicu sta znaci voljeti... To znaci biti stvoren od uzdaha i suza To znaci biti stvoren od vere i odanosti To znaci biti stvoren od maste Stvoren od strasti i zudnje Od obozavanja,posvecenosti i paznje Od poniznosti,strpljenja i nestrpljenja Od cistoce,iskusenja i pokornosti... TAGORE: Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova... Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik... Ti si moja, moja.... Ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima... Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca... Ti koja žnješ moje večernje pesme.... Tvoje su usne gorko slatke od ukusa vina mojih patnji.... Ti si moja, moja... Ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima... Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje... Stalna gošćo u dubinama moga pogleda... Vezao sam te, dragana.... i uhvatio u mrežu svoje svirke... Ti si moja, moja..... Ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Naziv sve govori... Pesma nad pesmama 5:5 Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje poteče smirna na držak od brave. 5:10 Dragi je moj beo i rumen, zastavnik između deset hiljada; 5:11 Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran; 5:12 Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju; 5:13 Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cveće mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka; 5:14 Trbuh mu je kao svetla slonova kost obložena safirima. 5:15 Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri. 5:16 Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kćeri jerusalimske. 8:6 Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji. 8:7 Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Wise Owl Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 (edited) bag Edited May 28, 2007 by Wise Owl Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 (edited) Sovo, divnoooooo VASKO POPA: I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosater Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš R. M. RILKE: Ovo je čežnja: sred talasa biti i nemati u vremenu svoj stan. I to su želje: pritajene niti koje za večnost vezuju naš dan. I to je život. Dok ne dođe jedan čas drevni, najsamotniji od svih, drukčiji od svih ostalih, i čedan presretne večnost uz osmejak tih. i opet V.P. Neću te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan ni posoljen Neću ni su snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću Edited May 28, 2007 by Natasha! Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
amy_mccoy Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ima li iko ovde ko voli haiku poeziju? iako je to deo kulture naroda koji neizmerno postujem, nikada necu shvatiti "umetnicku" vrednost ove "poezije". Primera radi: Gundelja hitnuh u pomrcinu noci tamna dubina. wtf? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Natasha! Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ja ne volim haiku poeziju Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
gavrosaurus Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ima li iko ovde ko voli haiku poeziju? iako je to deo kulture naroda koji neizmerno postujem, nikada necu shvatiti "umetnicku" vrednost ove "poezije". Primera radi: Gundelja hitnuh u pomrcinu noci tamna dubina. wtf? Хаику Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
шмизла Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 ima li iko ovde ko voli haiku poeziju? iako je to deo kulture naroda koji neizmerno postujem, nikada necu shvatiti "umetnicku" vrednost ove "poezije". Primera radi: Gundelja hitnuh u pomrcinu noci tamna dubina. wtf? mislim da je za svaki haiku potreban kontekst da bi se dozivelo na pravi nacin... :/ ne znam ustvari... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Kokopelli Posted May 28, 2007 Report post Posted May 28, 2007 Imažisti su bili posebno inspirisani haiku poezijom i tankom. Mada mi ni imažisti nisu toliko zanimljivi. Iako mi poezija ne leži, volim apsurd jer ti daje mogućnost da shvatiš pjesmu kako god ti hoćeš. Naravno, ako se vodiš time na ispitu- automatski padaš Evo nešto od Ezre Paunda, mada je generalno to bilo teško vrijeme za avangardne pokrete : In a Station of the Metro The apparition of these faces in the crowd: Petals on a wet, black bough. Mene su, recimo, oduševili T.S.Eliot i W.B.Yeats. Sigurno je nekome poznat, sada več antologijski stih: I have measured my life with the coffee spoons. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
VeronikaJeOdluchilaDaUmre Posted May 29, 2007 Report post Posted May 29, 2007 Vasko Popa Sjajno devojke! Elem, bila je mozda chak i ovde divna haiku 'pesma', pominje se leptirica ...za cerku koje je otishlo. Evo od mene neshto : Flauta kicma *Vladimir Majakovski* I nebo, sto zaboravi u dimu da je plavo, i oblake iscepane kao izbeglice, ozaricu svojom poslednjom ljubavlju, sto kao jekticavog rumeni se lice. I nadvisicu komesanja ova, onih koji zaboravise neznost i dom. Cujte, ljudi! Izadjite iz rovova, pa posle doratujte. Cak i kad od krvi pijan, klateci se kao Bahus, rat kroci, ni tad da s uma ljubavne reci smetnes. Mili Nemci! Znam, u vasem dahu Geteova je Grethen. Francuz smeseci se na nozu mre, i s osmehom se rusi pogodjen avijaticar, ako se sete poljupca otpre tvog, Travijata. Al' dosta mi je ruzicaste mekote, koju stoleca podnose. Na kolena ispred nove lepote, nasminkane, sto slavim, ridjokose! Mozda od vremena ovog, od bajoneta ostrijeg, kada stoleca pobeli brada, ostacemo samo ti i ja, sto bacam se za tobom od grada do grada. Ako preko mora odes naglo, skrsivsi se u rupu noci guste - utisnucu u tebe kroz londonsku maglu fenjera ognjene usne. Istegnes li karavne kroz pustinjsku zegu, gde lavovi su zasedu zauzeli - prislonicu ti pod pescanim bregom obraz kao Sahara vreli. Mocni, ako zatrebam im - reci ce mi: Idi, pogini u ratu! Poslednje bice tvoje ime na usnama pocepanim granatom. Pod krunom svrsicu? Na Svetoj Jeleni? Osedlav zivota talase-vrance, jednak sam kandidat za cara vaseljene i za lance. Odredjen sam da budem nov car - tvoje lisce tu je, na suncanom zlatu moga novca naredicu da se iskuje. A tamo gde svet je ko tundra olinjo, gde trgujuci s vetrom reka se probija; na lancu izgrepscu ime Ljiljino i izgubicu ga u mraku robije. Slusajte vi sto zaboraviste da nebo je plavo, nakostreseni kao zver kleta! Ovo sto se zari ko lice jekticavog mozda je poslednja ljubav sveta. SVETKOVINA *Sima Pandurovic* Sišli smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, - nama, draga, znan; I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Rana što krvave ih vređao je svet: Ljubavi naše plav i nežan cvet. I opet sila zgrnulo se seta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta, Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. - U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti; Sumnja u ljubav - najteži nam jad - Mino i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana ljubav i znak njen - Spojenost srca - ostala nam još Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak. Onaj život loš U kome znanci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino, srž nedostaju Njima, a glava njihova im smeta. A naših srca jedan isti zvuk Beleži draži i vremena huk. Jer mi smo davno, verna draga, - je li? - Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, - Lance života što zveče i stežu; Jer mi smo možda, sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće svoje. I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak; Ne znaju dražisa životom novim, Ljubavi naše neumrle znak. ... Gle! očima im trepti rosa nemo... PEVAJ, PEVAJ PEVAJ, PEVAJ *Sergej Jesenjin* Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari Prsti tvoji igraju i kruže. Zagrcnuh se u dimu i jari, Moj poslednji i jedini druže. Nek ti oči na grivnu ne sleću, Nit na svilu što blista beskrajno. Tražio sam u toj ženi sreću, A propast sam našao slučajno. Nisam znao da ljubav duboka - Zaraza je, da je kuga… strela. Prišla je i zaklopljena oka Banditu je pamet oduzela. Pevaj, druže, nek se vrate dani I negdašnje naše zore plam. Nek poljupcem ona druge hrani, Preživelo đubre, divni šljam. Ah, zastani! Neću da je diram. Ah, zastani! Ne kunem je ja. Daj mi da ti o sebi zasviram Na debeloj žici koja sja… Blista mojih dana kube jasno, U duši je još zlato starinsko. Mnoge cure štipao sam strasno, Mnoge žene u uglu sam stisko. Na zemlji je još istina živa, Opazih je i ja deč’jim okom: Ližu kučku dok joj se sok sliva Svi psi redom, na juriš i skokom. Ljubomoran - zar da sam na tebe? Zar ovakvog da me snađe jad? Naš život je - postelja i ćebe Naš je život - poljubac i pad. Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu: Kobni zamah - kobi će doneti … Čuj … nek idu svi u … pivsku flašu … Nikad, druže, ja neću umreti. ________________________________________ Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts