Jump to content

Vaš najveći blam


Wise Owl

Recommended Posts

Nije sigurno najveći, ali je jedini kojeg se mogu sjetiti sad...

 

U Beogradu, premještamo se iz kafane u kafanu, Dušan S, nekoliko meni nepoznatih njemu poznatih ženskih osoba i ja. Dušanove internet poznanice. Sjedamo u neku pivnicu, neki separe kružnog oblika. Kad smo sjeli, osmatram situaciju te komentarišem:

"E, JESMO POSJEDALI UKRUG, KAO DA SMO SA JEBENOG TOLKIN FORUMA."

Djevojke me malo čudno gledaju, a Dušan kroz smijeh dodaje:

"Pa one i jesu sa tolkin foruma."

 

Shto bi ti rekao, vredelo je chitati temu za ovo... Vrlo slichno k'o moj blam sa bivshom :D

 

A sad sam se setio jednog brutalnog:

 

Odmah posle blama sa bivshom u petak proshli, idemo mi na sledecu turu piva. Stizhemo do "Komshije" (lochemo tamo vec nekih 6 godina, pa iako niko nije iz kraja, komshije smo svejedno :bigblue: ). Tu ja srecem malog Acu Hellspawn-a, koji malo retardirano pricha... Snimim ja da on ima protezu, setim se kako je jednu nashu drugaricu zajebavao zbog toga pre dve godine, i krenem ono klasika "sh'a je ovo, zubonja, malo se taraba iskrivila, grickao si beton" i sl., kada on sav ojadjen progovara:"Ma pobili se pa mi slomili vilicu..."

Jebiga, bash bedak... Meni su jednom samo dislocirali vilicu, pa je opet bolelo u 3 pizde materine... Bash mi ga je bilo zhao, tako da je moj sledeci komentar bio "Eh, Danilo, KRETENU!!!"!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Следећа прича може да иде и у "Напијање..." или "Приче из ГСП-а", али ћу је испричати овде...

 

Наравно, ово ми није највећи блам.

 

Случајно сретнем једну пријатељицу/комбинацију, коју нисам дуго видео, и одемо на пиво у "Александар", где смо седели неколико сати и напили се. Приближила се поноћ и она одлучи да је време да иде кући (у Борчу ;) ). Испратим је на 95, а како сам тада становао на Бановом, одлучим да прошетам мало и да кући идем у 1.10. Таман што сам ушао у 51, стиже ми порука од М да се њени нису вратити са плаца, да долазе сутра увече и да дођем код ње ако хоћу. Позовем је и питам је ли фрка да дођем оним у 2.10 јер пара за такси до Борче немам, а она каже да је ОК, таман да она опере косу, бла, бла, и да купим лимун, па ћемо правити неке коктеле. Објасни ми да ноћни 101 (први ми је пут :mhihi: ) иде преко Котежа, бла, бла. Ок, изађем на следећој, купим тај лимун, изблејим мало и увалим се у превоз. Мислим да није прошло више од десет минута, а ја се успавах. Звони ми телефон, јавим се. "Где си?" "У превозу." "Какав превоз, до сада си требао бити овде." Окренем се, а иза мене нико, само мајстор и ја. Питам га где смо, он ми каже да смо за пет минута у Скели. "Којој Скели?!?" "Падинској". Кажем М где сам, објасним, извиним се. Стигосмо у Падињак, каже ми мајстор да наставим да спавам јер се он враћа до Бгд-а, а могу и нешто да купим у трафици?!?. Изађем напоље, попушим цигарету, вратим се у бус, наставим да спавам. Чујем глас возача "Буди тог чупавог, целу ноћ ми спава у возилу" Осетим како ме неко куцка по рамену "Дечко, буди се, Трг". Устанем, изађем и кренем ка Зелењаку, осећајући како ме сви путници који су изашли гледају у леђа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

prala je kosu za dzabe? :)

Nemoj da si tako surova...

 

Najveći je bedak kada riba 'oće, a ti ne možeš (mislim, nisi tu, nemaš para za taksi, imaš frku sa vremenom, nemaš praznu gajbu i to)...

A još veći bedak kada stvarno ne možeš... Mada na svu sreću nisam imao takvih problema...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Следећа прича може да иде и у "Напијање..." или "Приче из ГСП-а", али ћу је испричати овде...

 

Наравно, ово ми није највећи блам.

 

Случајно сретнем једну пријатељицу/комбинацију, коју нисам дуго видео, и одемо на пиво у "Александар", где смо седели неколико сати и напили се. Приближила се поноћ и она одлучи да је време да иде кући (у Борчу ;) ). Испратим је на 95, а како сам тада становао на Бановом, одлучим да прошетам мало и да кући идем у 1.10. Таман што сам ушао у 51, стиже ми порука од М да се њени нису вратити са плаца, да долазе сутра увече и да дођем код ње ако хоћу. Позовем је и питам је ли фрка да дођем оним у 2.10 јер пара за такси до Борче немам, а она каже да је ОК, таман да она опере косу, бла, бла, и да купим лимун, па ћемо правити неке коктеле. Објасни ми да ноћни 101 (први ми је пут :mhihi: ) иде преко Котежа, бла, бла. Ок, изађем на следећој, купим тај лимун, изблејим мало и увалим се у превоз. Мислим да није прошло више од десет минута, а ја се успавах. Звони ми телефон, јавим се. "Где си?" "У превозу." "Какав превоз, до сада си требао бити овде." Окренем се, а иза мене нико, само мајстор и ја. Питам га где смо, он ми каже да смо за пет минута у Скели. "Којој Скели?!?" "Падинској". Кажем М где сам, објасним, извиним се. Стигосмо у Падињак, каже ми мајстор да наставим да спавам јер се он враћа до Бгд-а, а могу и нешто да купим у трафици?!?. Изађем напоље, попушим цигарету, вратим се у бус, наставим да спавам. Чујем глас возача "Буди тог чупавог, целу ноћ ми спава у возилу" Осетим како ме неко куцка по рамену "Дечко, буди се, Трг". Устанем, изађем и кренем ка Зелењаку, осећајући како ме сви путници који су изашли гледају у леђа.

Tezak blam, nema sta ali ipak tvoj kolega All_Destroyer je kralj blamova (bar na yumetalu). :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nemoj da si tako surova...

 

Najveći je bedak kada riba 'oće, a ti ne možeš (mislim, nisi tu, nemaš para za taksi, imaš frku sa vremenom, nemaš praznu gajbu i to)...

A još veći bedak kada stvarno ne možeš... Mada na svu sreću nisam imao takvih problema...

 

 

eh nazalost...bila sam u prilici da cujem za takve bedake...to je ubedljivo najvece sranje u koje pisica moze da ti zapadne!

 

 

hahha kako ste dobri, ti problemi vama nikada, a? :) hhaha

 

nego, neshto ne verujem da se toliko napalila (chekajuci ga sat i kusur) da joj je bilo problematichno.. plus lepo reche da su se napili. bilo bi logichno da je samo zaspala (verovatno i pre nego shto je konachno odustala od akcije)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, кад се већ помињу "јебачки" бламови, испричаћу вам шта се десило мом комшији...

 

Кад је почео рат у Босни, војске у ББ је било колико хоћеш. Или су то били наши са ове стране који су били у приправности или су то били наши са оне стране који су долазили у ББ не би ли се провели (јер је месташце Скелани, које се налази преко Дрине, било ништа до обично село са једном кафаном, која није радила јер је, наравно, био рат). Војници к'о војници, рокају муслимане једно месец дана, па онда имају "вољно" једну недељу и свако вече долазе у Башту не би ли пили и јебали. Ја станујем поред гробља, а одмах испод гробља је градски парк. Нама који станујемо у том насељу је најкраћи пут до куће управо кроз тај парк. Парк к'о парк, слабо осветљен, место на коме су, у та кризна времена, изласци почињали (испијањем веће количине некакве жестине), а ту су се често и завршавали (преведено - ко је нешто на'ватао туцао (и сличне ствари) је у парку, ако, из било ког разлога, није могао да води кући). Како ми, локални, тако и војници, доводили су своје "девојке" у парк. Једном приликом су се двојица мојих комшија враћали кући. Приметили су да на једној од клупица неко ради "посао". Месец је био скоро пун и јасно се видело нечије дупе. Одлуче да прођу поред њих и да виде ко се туца. Скренули су са уобичајеног путића и запутили се ка тој клупи. Кад су стигли до њих, уследио је дијалог који се састојао од само две речи:

- "Миња" (надимак, скраћено од Мирјана)

- "Бато"

Продужили су поред клупе и отишли кући. Бата је забранио овом другом да прича о немилом догађају, а ја сам за исти (кад се прашина слегла и кад је овај други коначно "пропричао") сазнао после пар година. Питао сам Мирјану, истина је.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Axeanosilas: Kad vec bi u Kotezhu, mogao si i do mene da navratish... Bukvalno pitash bilo koga u la kotazhu ko je All_Destroyer i gde zhivi i dobicesh odgovor tipa "ta ispichutura i mudroser ti zhivi tu i tu, mamu mu jebem chupavu", itd. Pa navrni :D Mada, mozhda te neko i odvede do moje izbe, jer oko 45% stanovnika Kotezha mi duguje neke pare, so... :red::red::red:

 

@Ostali: Jebiga, dobre stvari i dobri blamovi se deshavaju ljudima koji jednostavno nema teorije da ih izbegnu. Ali treba biti junak i isprichati ih, ne samo zarad smeha, nego mozhda, ali samo mozhda, neko i izvuche neku pouku...

 

Ima novi:

Cimam ja Manchu DJ-a da u sluchaju navale za Novaka zadrzhi dve karte neprodate za samo veche 31.og... Naravno, on se slozhi, medjutim, usled jakih smetnji na vezi, ja razumeh da ih vishe NEMA!!! I odmah krecem da zovem dva pajsera moja koji ih josh nisu kupili... "Sine, NEMA VISHE KARATA!!!" "E, kupio sam kartu!" "Ma je'l me chujesh, vole jedan, nema ih vishe!!! Shta cesh sada?!?!?!" "Ma jebote ja gluvog, kupio sam je!!!" I tako smo se natezali josh 3-4 puta, i on prekide vezu... Nalazimo se uveche na slavi, i ja odmah krecem da ga grdim zbog otezanja i neodgovornosti, ne shvatajuci da ima kartu u ruci i da mashe njome kao zastavom... Na kraju je uzeo onaj flajer, namazao ga super-lepkom i zalepio mi ga na chelo... Tri sata sam skidao komadice papira...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поново је 1993. у питању и поново није мој блам...

 

Уранак је, најкраће јасно, српско традиционално окупљање у некој шуми, ливади или где већ, уочи Ђурђевдана (6. мај), кад се чека зора, једе и пије. И будали је јасно да основа тог окупљања лежи у "Ђурђев данак, хајдучки састанак". Доласком комунистичког смрада на власт, то окупљање је пребачено на Први мај. Срећом, бандити изумиру, па се све више људи враћа традицији и иде на уранак уочи Ђурђевдана.

 

Елем, бејаше партизански уранак 1993 и већа група мојих пријатеља и познаника одлучи да иде код једног Н у викендицу и ту сачека зору. Како је била несташица свега нормалног, а није се имало ни претерано новца, купили су велику количину неке ракије до једног домаћина, неколико гајби пива и пакет, два вина. Наравно, ова нормална пића су се циркала чисто да се загрејеш, а после се прелазило на ракију, па тако припит ниси ни могао приметити да ли ракија ваља или не. У тој екипи се затекао млађани Ч, син професора српског у Гимназији, који није био "искусни" алкохоличар. Циркало се, циркало, прешло се на ракију, бла, бла. Ч се негде око поноћи већ олешио и однели су га у собу да спава. Остали су, наравно, наставили да пију. Негде пред зору се писпавало још неким људима и они су отишли, не би ли мало дремнули, па да се касније викендица среди и оде се кући. Призор који су затекли је био стравичан. Ч се као стока исповрћао поред кревета, а на сред собе је стајало једно велико разливено (јербо је добио пролив од ракије :) ) говно. То није све, он је лежао на кревету, прекривен неким говњивим прекривачем (којим је покушао да обрише дупе себи) и са спуштеним гаћама. Наравно, о овоме се није претрано причало, али су они који су требали да знају, знали. Дуго времена након овог догађаја смо га звали Усер или Како. Свакако, собу је он очистио.

Edited by Axeanosilas

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поново је 1993. у питању и поново није мој блам...

 

Уранак је, најкраће јасно, српско традиционално окупљање у некој шуми, ливади или где већ, уочи Ђурђевдана (6. мај), кад се чека зора, једе и пије. И будали је јасно да основа тог окупљања лежи у "Ђурђев данак, хајдучки састанак". Доласком комунистичког смрада на власт, то окупљање је пребачено на Први мај. Срећом, бандити изумиру, па се све више људи враћа традицији и иде на уранак уочи Ђурђевдана.

 

Елем, бејаше партизански уранак 1993 и већа група мојих пријатеља и познаника одлучи да иде код једног Н у викендицу и ту сачека зору. Како је била несташица свега нормалног, а није се имало ни претерано новца, купили су велику количину неке ракије до једног домаћина, неколико гајби пива и пакет, два вина. Наравно, ова нормална пића су се циркала чисто да се загрејеш, а после се прелазило на ракију, па тако припит ниси ни могао приметити да ли ракија ваља или не. У тој екипи се затекао млађани Ч, син професора српског у Гимназији, који није био "искусни" алкохоличар. Циркало се, циркало, прешло се на ракију, бла, бла. Ч се негде око поноћи већ олешио и однели су га у собу да спава. Остали су, наравно, наставили да пију. Негде пред зору се писпавало још неким људима и они су отишли, не би ли мало дремнули, па да се касније викендица среди и оде се кући. Призор који су затекли је био стравичан. Ч се као стока исповрћао поред кревета, а на сред собе је стајало једно велико разливено (јербо је добио пролив од ракије :) ) говно. То није све, он је лежао на кревету, прекривен неким говњивим прекривачем (којим је покушао да обрише дупе себи) и са спуштеним гаћама. Наравно, о овоме се није претрано причало, али су они који су требали да знају, знали. Дуго времена након овог догађаја смо га звали Усер или Како. Свакако, собу је он, очистио.

 

 

 

Do jaja! :):)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...