To sam ja

Kada se vosak otopi oko upaljenog fitilja i pocne da gori, on zraci

svetlost na vrhu svece. Plamen koji emituje svetlost uglavnom nam se

cini kao da je uvek jedan te isti; taj naizgled nepromenljivi oblik mi

nazivamo plamenom. I ono sto nazivamo "ja" slicno je tom plamenu. Iako

su i telo i um jedan neprekidni tok, zato sto odrzavaju nesto sto nam

se cini stalnim oblikom, mi ih oznacavamo kao "ja". A u stvari, ne

postoji bilo kakva trajna stvar, samo neprekidni tok...

 

Kosho Uchiyama, Opening the Hand of Thought

 

 

Sve sto postoji

 

Navika da ignorisemo sadasnji trenutak radi onih koji ce tek doci

direktno nas dovodi do toga da smo potpuno nesvesni one fine mreze

zivota ciji smo deo. Ovo podrazumeva i odsustvo svesnosti i

razumevanja nacina na koji funkcionise nas um i kako on utice na nase

opazanje i delovanje. Ovim se u velikoj meri ogranicava nase vidjenje

toga sta znaci biti covek i na koji nacin su ljudi povezani medjusobno

i sa svetom oko sebe. Religija je tradicionalno bila podrucje ovakvih

temeljnih traganja na duhovnom putu, ali sabranost paznje nema mnogo

veze sa religijom, izuzev u najfundamentalnijem znacenju te reci, kao

pokusaja da proniknemo u veliku tajnu sta znaci to bti ziv i da

razumemo kako smo vitalno povezani sa svime sto postoji.

 

Jon Kabat-Zinn: Wherever You Go, There You Are

 

 

Koliko god da je varnica mala

 

Kako je moguce jednostavnim recima opisati karmu? Ona znaci da ce sve

sto radimo, telom, govorom i mislju, imati odgovarajuci rezultat.

Svaki postupak, cak i najmanji, nosi vec u sebi svoj plod. Ucitelji su

govorili da i najmanja kolicina otrova moze doneti smrt, da i najmanje

zrno moze izrasti u ogromno drvo. I kao sto je Buda savetovao: "Ne

potcenjuj negativne postupke samo zato sto su sitni; koliko god da je

varnica mala, ona moze da spali stog sena visok poput planine." Slicno

je receno: "Ne potcenjuj ni male pozitivne postupke, misleci da od

njih nikakve koristi nema; cak i sicusne kapljice napune na kraju

ogromnu posudu." Karma ne trune kao spoljasnje stvari, niti prestaje

da deluje. Nju vatra ne unistava, a ni voda. Njezina snaga nikada ne

nestaje, sve dok na kraju ne donese svoj plod.

 

Sogyal Rinpoche: The Tibetan Book of Living and Dying

 

 

Iskustvo

 

Budino učenje ne treba da bude za nas samo još jedna, nova vrsta

iskustva. Njegova svrha jeste sloboda u svakom iskustvu, kakvo god da je.

 

Ajahn Viradhammo: So What?

 

 

Semenka nara i drvo jabuke

Svaki rezultat dolazi od uzroka koji su sposobni da ga stvore. Ako

posadimo seme jabuke, izrasce drvo jabuke, ne nara. Ako je posejano

seme nara, nar ce izrasti, ne jabuka. Na isti nacin, ako delujemo

konstruktivno, iz toga sledi sreca; ako delujemo destruktivno, nastaju

problemi. Kakvu god srecu ili dobrobit da dozivimo u zivotu, to dolazi

iz nasih pozitivnih postupaka, dok su problemi posledica nasih

destruktivnih postupaka. Prema budizmu, ne postoji niko ko upravlja

univezumom i udeljuje nagrade i kazne. Mi svojim delima stvaramo i

uzroke i njihove posledice, na isti nacin kao sto Njutn nije izmislio

gravitaciju. Njutn je jednostavno opisao ono sto postoji. Slicno tome,

Buda je opisao ono sto je svojim, iluzije oslobodjenim umom video kao

jedan prirodni proces uzroka i posledice, a dogadja se u sred uma

svakog bica. Time nam je pokazao kako da se najbolje uklopimo u to

funkcionisanje uzroka i posledice, kako bismo doziveli srecu, a

izbegli bol.

 

Thubten Chodron: Tricycle: The Buddhist Review, Vol. VI, #3

 

Edited April 9, 200916 yr by Dhamma

Saputnici

 

Ko se kreće u društvu budala, taj se kaje dugo vremena.

Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem,

a druženje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.

 

Dhammapada, stih 207

 

Spokojno posmatranje gasi bes

 

Nemoguce je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojeci da to uradite,

sigurno cete naici na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da

idete u krajnost, pocnite koncentrisuci se na jednu emociju u sebi.

Odaberite emociju koja vas najvise muci ili vam se najcesce javlja...

Za mnoge ljude bes je dobra polazna tacka, jer se lako uocava i

rastvara brze od vecine drugih emocija. Kada jednom pocnete da

posmatrate svoj bes cim se javi, doci cete do jednog zanimljivog

otkrica. Ustanovicete da cim postanete svesni toga da ste ljuti, vas

bes pocece da se topi sam od sebe. Vrlo je vazno da ga posmatrate bez

uzivanja u njemu ili potiskivanja. Sto vam je lakse da sopstveni bes

posmatrate bez presudjivanja da je ovakav ili onakav, bez

kritikovanja, lakse ce bes nestajati.

 

Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight

 

 

 

Spokojno posmatranje gasi bes

 

Nemoguce je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojeci da to uradite,

sigurno cete naici na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da

idete u krajnost, pocnite koncentrisuci se na jednu emociju u sebi.

Odaberite emociju koja vas najvise muci ili vam se najcesce javlja...

Za mnoge ljude bes je dobra polazna tacka, jer se lako uocava i

rastvara brze od vecine drugih emocija. Kada jednom pocnete da

posmatrate svoj bes cim se javi, doci cete do jednog zanimljivog

otkrica. Ustanovicete da cim postanete svesni toga da ste ljuti, vas

bes pocece da se topi sam od sebe. Vrlo je vazno da ga posmatrate bez

uzivanja u njemu ili potiskivanja. Sto vam je lakse da sopstveni bes

posmatrate bez presudjivanja da je ovakav ili onakav, bez

kritikovanja, lakse ce bes nestajati.

 

Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight

 

 

 

To mi je trebalo. Hvala.

Odlično kad si našao to što ti je trebalo.

Sad samo napred u vežbanje

 

Jesste li vi momci sluzili narodu? Da ne kazem bili u Armiji?

Jesste li vi momci sluzili narodu? Da ne kazem bili u Armiji?

 

?

 

Što pitaš, jesu li dopustili da u svakoj četi bude i pojedan budistički monah, da se nađe vernicima pri ruci

Bol je neizbezan

 

Prva plemenita istina kaze nepokolebljivo, direktno, da je bol

neodvojiv od samog zivota, zato sto se sve menja. Druga plemenita

istina objasnjava da je patnja ono sto se dogadja kada se borimo sa

bilo cim sto je nase iskustvo, umesto da ga prihvatimo i otvorimo se

za to iskustvo koristeci mudrost i strpljivost. Ako ovako gledamo na

stvari, postoji velika razlika izmedju bola i patnje. Bol je

neizbezan; zivot nam stize u paketu sa bolom. Patnja nije neizbezna.

Ako je patnja ono sto se dogadja kad se borimo sa svojim iskustvom,

usled svoje nesposobnosti da ga prihvatimo, onda je patnja samo jedan

suvisan dodatak. Nisam ovo razumevala kad sam pocinjala da vezbam i

verovala sam da cu se, ukoliko dovoljno uporno meditiram, osloboditi

svakog bola. To se ispostavilo kao velika greska. Bila sma razocarana

kad sam otkrila tu greska i zapanjila se kako sam mogla biti tako

naivna. Ocigledno je da u ovom zivotu necemo raskrstiti sa bolom. Buda

je rekao: "Sve za sta smo vezani izvor je bola." Oni od nas koji su

odabrali zivot u zajednici odlucili su da se taj bol isplati.

 

Sylvia Boorstein: It's Easier Than You Think

 

Edited April 16, 200916 yr by Dhamma

Dve vrste bola

 

Bol istine, koji vodi do iskorenjivanja svakog bola, uvek je bolji od

bola samoobmane, koji vodi samo do još više bola.

 

Tara Benet-Goleman: Emotional Alchemy

 

Pronaci vreme za vezbanje uma

 

Zaista, vrlo je malo vremena za vezbanje sopstvenog uma. Ukoliko

unapred ne odvojimo vreme, dnevni poslovi kao sto su obaveze prema

porodici ili imanju ce ga celog potrositi. A onda ce biti nemoguce

postici mir i spokojstvo. Delimo svoje vreme sa razlicitim ljudima,

pricamo sa njima i, u isto vreme, vezujemo se za razne stvari. I kad

na kraju hocemo da se okrenemo sebi, vreme je vec isteklo.

 

Vecina ljudi je ista po tome da nemaju dovoljno energije da

meditiraju, vec samo da mastaju o najrazlicitijim stvarima i caskaju.

Da je drugacije, koncentraciju bi postizali vrlo brzo. Tek malobrojni

imaju dovoljno energije da vezbaju meditaciju cak i 5 minuta: krenu i

odustanu (iscrpljeni), ali kada naklapaju, zaborave na svaki bol i

neudobnost (dok ne zatvore usta).

 

Mastanje i razgovaranje su slicne aktivnosti. Ako mastamo, bujica

misli tece -- misli o porodici, kuci, poslu i tome slicno. Posto nismo

dovoljno sabrani, taj tok ce se nastaviti unedogled, pre nego sto se

sam od sebe zaustavi. Ako posedujemo sabranost, prestacemo da

koristimo svoj um na tako neproduktivan nacin.

 

Ajahn Sanong: A Taste of Dhamma

 

 

 

 

Budizam mi je promenio zivot. Bio sam pun stahova i iskrivljenih pogleda na svet, bolesnih ambicija i opterecen unutrasnjim dijalogom. Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli.

Sve je u redu.

 

Vec dve godine zivim srecan, i trudim se da zivim sto jednostavnije.

 

Medjutim, nesto mi nije jasno. Da li je budizam suprotnost ucenjima filozofa sa zapada poput Nicea, Sopenhauera, Hegela...?

Mozda je moje pitanje naivno, ali ja stvarno ne znam sta moze da se nauci iz njihovih knjiga?

 

Budizam mi je promenio zivot. Bio sam pun stahova i iskrivljenih pogleda na svet, bolesnih ambicija i opterecen unutrasnjim dijalogom. Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli.

Sve je u redu.

 

Vec dve godine zivim srecan, i trudim se da zivim sto jednostavnije.

 

Medjutim, nesto mi nije jasno. Da li je budizam suprotnost ucenjima filozofa sa zapada poput Nicea, Sopenhauera, Hegela...?

Mozda je moje pitanje naivno, ali ja stvarno ne znam sta moze da se nauci iz njihovih knjiga?

 

Dear Alpha

Veoma mi je drago da si uspeo svoj život da uciniš srećnim. Neverovatno je koliko naši stavovi, predubeđenja, navike i žudnje mogu da iskrive i naše viđenje stvarnosti. I kad u njima napraviš makar malu pukotinu, odjednom vidiš jednu drugu stvarnost, "stvarnu" stvarnost. Vidiš da si do tada živeo u paklu koji si sam sebi stvorio, koji je tvoj um stvorio. To je osećaj neopisivog olakšanja, koji se ne može prepirčati, koji treba doživeti. A dobra vest je da ga svako može doživeti, ukoliko se potrudi. To samo od njega zavisi, ne od nekog ili nečeg izvan nas.

 

Inače, o pomenutim filozofima znam samo ono što se nauči u školi. Nisam ih pomnije proučavao. Znam da je Šopenhauer bio inspirisan budizmom i da je Niče za budizam imao reči hvale, stavljajući ga nasuprot hrišćanstvu. Ali nisma baš siguran koliko su oni uopšte razumeli Budino učenje, a koliko je to bila jedna idealizacija svojstvena naročito ljudim XIX veka kada su razmišljali o Istoku.

 

 

Onda sam otkrio da je sve sa mnom u redu, sve je to proizvod mojih misli.

Sve je u redu.

cujes li ti sebe?

izgovori ovo naglas i oseti

cujes li ti sebe?

izgovori ovo naglas i oseti

 

Cujes li ti sebe kako se postavljas prema ljudima "ja sam pametan a vi ste glupi."

Razlozi svoje na detalje, razmisli pa ti oseti sta je uzrok tome.

 

Inače, o pomenutim filozofima znam samo ono što se nauči u školi. Nisam ih pomnije proučavao. Znam da je Šopenhauer bio inspirisan budizmom i da je Niče za budizam imao reči hvale, stavljajući ga nasuprot hrišćanstvu. Ali nisma baš siguran koliko su oni uopšte razumeli Budino učenje, a koliko je to bila jedna idealizacija svojstvena naročito ljudim XIX veka kada su razmišljali o Istoku.

 

Sto da ne. Buddha nije rekao da je jedino njegov put pravi put.

Neko mora da zivi nichea da bi dostigao do Buddha puta.

 

Stavljajuci budizam naspram hriscanstva, nije rec hvale, vec rec nerazumevanja jednog od ta dva.

Jedan lik je jednom pricao anegdotu gde se svadjaju pristalica Budizma i Hriscanstva, hriscanin krece da citira Bibliju.. i budista dolazi do zakljuchka " so jesus is buddha ". Tu nalaze gomilu paralela.

Sa obzirom da je Isus Probudjen samim tim i on jeste Buddha.

Edited May 5, 200916 yr by Bezlični

Sabranost pažnje i jasno razumevanje

 

Tada se Blazeni obrati monasima ovim recima: "Treba da zivite sabrane

paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam savetujem.

 

A kako to, monasi, zivi monah sabrane paznje? Kada boravi

kontemplirajuci telo u telu, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane

paznje, posto je prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet; i kada

boravi kontemplirajuci osecaje u osecajima, um u umu, objekte uma u

objektima uma, marljivo, jasno razumevajuci i sabrane paznje, posto je

prevladao zelju i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kaze da

zivi sabrane paznje.

 

A kako to, monasi, zivi monah jasno razmevajuci? Kada je neprekidno

potpuno svestan toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na

stranu, kad se saginje i uspravlja, kad nosi ogrtac i nosi svoju

prosjacku zdelu, kad jede i pije, zvace i guta, kad prazni creva i

mokri, hoda, stoji, sedi, lezi, tone u san ili se budi, kad govori ili

cuti, tada se za njega kaze da zivi jasno razumevajuci.

 

Treba da zivite sabrane paznje, monasi, jasno razumevajuci, tako vam

savetujem."

 

Mahaparinibbana sutta, DN.16

 

Cujes li ti sebe kako se postavljas prema ljudima "ja sam pametan a vi ste glupi."

Razlozi svoje na detalje, razmisli pa ti oseti sta je uzrok tome.

sta ti ocekujes od foruma

sta ti ocekujes od foruma

 

 

I to sto kazes, nadanje ludom radovanje.

 

 

Zgnjeceni paradajz

 

Zamislite da idete prometnom ulicom sa rukama punim kesa iz obliznje

piljarnice i neko odjednom naleti na vas, tako jako da vas obori na

zemlju i vi se pruzite preko onoga sto ste malopre drzali u rukama.

Dok se pridizete iz te gomile zelenisa, zgnjecenog paradajza i

razbijenih jaja vec se spremate da vrisnete: "Idiote! Sta ti fali?

Jesi li slep?" Ali trenutak pre nego sto udahnete vazduh da biste sve

to izgovorili, vidite da je covek koji je naleteo na vas zapravo slep.

I on je pao na trotoar, ispustio svoj stap, i vasa ljutnja u trenutku

ustupa mesto saosecanju i brizi: "Jeste li se povredili? Mogu li da

vam pomognem?" Nas zivot je upravo takav. Kada jasno shvatimo da pravi

izvor konflikta i patnje u ovom svetu jeste neznanje, tada smo u

stanju da otvorimo vrata mudrosti i saosecanja. Tek tada smo u

situaciji da lecimo i sebe i druge.

 

B. Alan Wallace: Tibetan Buddhism from the Ground Up

 

Veliko spremanje

 

Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u ovom univerzumu.

Svako od nas je ima, ali malobrojni se o njoj staraju na pravi nacin.

Prakticno, svi se brinemo samo o svom telu. Jedemo, spavamo, peremo

se, vezbamo, idemo kod lekara kada je telo bolesno, sisamo se, seckamo

nokte, plombiramo zube, radimo sve ono sto je neophodno da bi telo

dobro funkcionisalo. A zapravo, telo je sluga i um je gospodar. Dakle,

brinemo se o slugi i zaboravljamo na gospodara. Ako bismo to radili u

svojoj kuci, nastao bi haos. To je jedan od razloga zasto svet izgleda

tako haoticno. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih,

varaju, lazu, ogovaraju. I vecina pri tome ni ne pomislja da je um ono

najvrednije sto imamo. On nam obezbedjuje najvece bogatstvo, ali mi o

njemu uopste ne vodimo racuna.

 

A sa umom bi trebalo da radimo isto ono sto radimo sa telom. Recimo,

da mu obezbedimo odmor. Zamislite da ne spavamo tri-cetiri dana, kako

bismo se osecali? Potpuno iscrpljeni, zaista uzasno. Telu je potreban

odmor, ali i umu. Tokom dana on razmislja, nocu on sanja. Uvek je

necim zauzet. Jedini pravi odmor koji moze da ima, odmor koji mu vraca

energiju neophodnu da postane bistar i lucidan, jeste da ostane vezan

za objekat meditacije.

 

Umu je potrebno i spremanje, sto znaci prociscavanje. To se dogadja

kada se svako razmisljanje zaustavi na izvesno vreme, zato sto je um

skoncentrisan na samo jednu tacku. Jedan trenutak koncentracije je

jedan trenutak prociscavanja. U njemu um ne moze da u sebi sadrzi

zlovolju ili culnu zelju, niti neku drugu negativnost. Kada

koncentracija prestane, um se vraca svom uobicajenom ponasanju. U

meditaciji mozemo osetiti da nas prociscen um cini srecnim i spokojnim

i sasvim prirodno pokusacemo da taj proces prociscavanja prosirimo i

na svoj svakodnevni zivot.

 

Ayya Khema: Here and Now

 

Padobran

 

Sabranost paznje je poput padobrana -- omogucuje nam da usporimo

stvari, da ih bolje osmotrimo, otvarajuci time sebi mogucnost izbora,

umesto da gonjeni navikama na njih odmah reagujemo na svoj uobicajen

nacin.

 

Tara Benet-Goleman: Spiritual Alchemy

 

Krocenje slona

 

Drevni pali tekstovi uporedjivali su meditaciju sa krocenjem slona. U

to vreme radilo se tako da se zarobljeni slon veze za stup jakim

konopcem. Kada to uradite, slon nije bas srecan. Pocinje da trubi i

udara nogama po tlu, danima trza onaj konopac ne bi li se otrgao. I

onda mu konacno sine da ne moze da se oslobodi, pa se smiri. U tom

trenutku mozete poceti da ga hranite i prilazite mu osecajuci se malo

bezbednije. Malo pomalo dodje trenutak kad mozete da ga odvezete od

onog stuba i obucavate svog slona da obavlja razlicite korisne

poslove. U ovoj analogiji neukroceni slon je vas neukroceni um,

konopac je sabrana paznja, a stub je objekat na koji se koncentrisete,

vas dah. Ukroceni slon koji se nalaziti na kraju ovog procesa jeste

dobro uvezban, skoncentrisan um, koji je moguce upotrebiti za izuzetno

tezak posao prodirtanja kroz slojeve iluzije koji skrivaju stvarnost. Tako

meditacija kroti um.

 

Henepola Gunaratana: Mindfulness in Plain English