Jump to content
Sign in to follow this  
Dhamma

Budizam

Recommended Posts

Dhamma- jesi li cuo za otvaranje nekog budistickog centra u Srbiji?

Nisam, ali bi me to veoma obradovalo.

 

Ali sam zato sam čuo za kurs meditacije koji se organizuje početkom novembra za koji su informacije ovde

A biće organizovano i predavanje u Novom Sadu 8. novembra.

 

 

letak-za-web.jpg

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ritrit-punkt na Staroj planini trebalo bi da bude funcionalno osposobljen za naredno leto. Za ovaj pionirski poduhvat dragocena je svaka podrška. Zainteresovani pojedinci i grupe tokom godine mogu se uključiti u projekat. Koncept projekta je sledeći:

 

Vesnik Dhamme - Stara planina

 

UTOČIŠTE ŽIVOTNE DHAMME

 

Regionalni budistički punkt

 

Dhamma kao stvarna, celovita kultura življenja

 

GLAVNI PAVILJON - prateći sadržaji:

 

 Ofis, smeštaj, funkcionalni blok

 Sala za meditaciju (70 m2)

 Biblioteka (osnovna budistička literatura)

 Interni seminar: Teravada budizam, Advaita Vedanta

 Proširena kultura življenja (Living Dhamma Art) - radionica

 

LIVING DHAMMA - paleta korišćenja/služenja:

 

 neformalna individualna/grupna povlačenja

 posebni seminari/ritriti (gostovanja učitelja, instruktora, grupa)

 dugi/intenzivni ritriti (kontinualna praksa, satipatthana)

 matična "living sangha"

 pustinjačko povlačenje (šumski bungalov)

 

Namena (način korišćenja/služenja): Dana tragaocima na putu Dhamme

Kapacitet: 30 osoba (stacionarno 5-8, ritrit grupe 15-20)

Lokacija: Stara planina, Srbija (opština Pirot) info: [email protected]

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je taj kurs, u Cortanovcima, povezan sa Blazom Nastovom, kojim slucajem?

Edited by Angrist.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Da li je taj kurs, u Cortanovcima, povezan sa Blazom Nastovom, kojim slucajem?

 

mislim da jeste...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svet u kojem zivimo

 

Dok god sebe smatramo nadmocnijima od drugih ili gledamo na sve sa

visine, ne mozemo uciniti nikakav stvarni napredak. Medjutim, cim

spoznamo da zivimo u tacno _onakvom_ svetu kakav zasluzujemo,

prepoznacemo mane drugih kao sopstvene -- mada se mozda pojavljuju u

nekom drugom obliku. Nasa je sopstvena _karma_ da zivimo u ovom

"nesavrsenom" svetu, koji je u krajnjem smislu nasa sopstvena

tvorevina. Samo ovakav stav moze nam pomoci da prevazidjemo svoje

teskoce, jer on zamenjuje besplodno negiranje pozitivnim impulsom ka

samousavrsavanju, koji nas onda ne samo cini dostojnim nekog boljeg

sveta, vec i saradnicima i ucesnicima u njegovom stvaranju.

 

 

Lama Anagarika Govinda: Put belih oblaka

Edited by Dhamma

Share this post


Link to post
Share on other sites
Bravo za citat. :D

 

Pa pošto sam video da ti je to omiljeni autor, rek'o daj nešto i da citiramo :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Četiri podsećanja

 

U svakodnevnom životu pokušaj da: (1) održiš svest o dragocenosti

ljudskog života, (2) budeš svestan činjenice da se život završava;

smrt dolazi po svakoga, (3) imaš na umu da šta god da uradiš, bilo da

je dobro ili loše, sve to ima svoj rezultat; sve ono što ode, pre ili

kasnije nam se vrati, (4) uvidi da sve dok si zaokupljen sopstvenim

značajem ili mislima o tome kako si dobar ili loš, sve dotle ćeš

patiti. Opsednutost time da dobijemo ono što želimo i izbegnemo ono

što ne želimo nikad ne donosi sreću kao svoj plod.

 

Pema Chodron: The Compassion Box

Share this post


Link to post
Share on other sites

Anatta

 

Postoji patnja, ali ne onaj ko pati.

Postoje dela, ali ne onaj ko radi.

Postoji oslobodjenje, ali ne onaj ko oslobodjen biva.

Postoji put, ali na njemu putnika nema.

 

Visuddhimagga, XVI, 90

Share this post


Link to post
Share on other sites
A je l' ima neki sajt na kome se mogu naci Budine misli (da ne kazem izreke/mudrosti/poslovice)..kao 'quotes', samo na srpskom?

Nisam još naišao na tako nešto, ali možeš uzeti klasični budistički tekst Dhammapada - Reč mudrosti kao zbirku Budnih citata,

jer kažu da su tu sabrane Budine mudre izreke iz drugih dela budističkog kanona. Klik ovde

 

:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Posmatrati u trenutku kad se dogadja

 

Ako zaista zelite da razumete svoj um, morate ga posmatrati dok je

ljut, dok nesto zeli, dok je u konfliktu. Morate na um obratiti

paznju dok u njemu nastaje i nestaje hiljadu i jedna misao ili

emocija. Kad paznju usmerite na tu emociju, ustanovicete da ona istog

trenutka pocinje da gubi svoju snagu, da bi na kraju sasvim nestala.

Medjutim, ukoliko ste nepazljivi, na kraju ustanovite da se iste

emocije vrte u krug bez kraja. A kada bes malo popusti, tek onda

postanete svesni da ste bili ljuti. Ali do tada ste mozda vec uradili

nesto zbog cega se kajete ili ste jednostavno ostali emocionalno

potpuno ispraznjeni.

 

 

Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prava priroda sreće

 

Pomanjkanje razumevanja prave prirode sreće, čini mi se, osnovni je

razlog zašto ljudi povređuju jedni druge. Misle ili da tuđa patnja

može nekako biti uzrok njihove sreće ili da je njihova sreća važnija,

bez obzira kakav bol mogu naneti drugim bićima. Ali ovo je vrlo

kratkovido gledanje: niko istinski nema koristi od povređivanja

drugog bića. Kakvu god korist da steknemo na račun nekog drugog, to je

jako kratkotrajno. Na duge staze, unesrećivanje drugih i uskraćivanje

njihovog prava na mir i sreću ima za posledicu nespokojstvo, strah i

sumnju u nama samima. Ovakva osećanja potkopavaju spokojstvo uma i

njegov osećaj zadovoljstva, što su sve znaci sreće. Istinska sreća ne

dolazi od ograničene brige za dobrobit svoju ili onih koji su nam

bliski, već od razvijanja ljubavi i saosećanja za sva bića. Ovde

ljubav znači želeti da sva bića pronađu svoju sreću, a saosećanje

znači želeti da se sva ona oslobode patnje. Razvoj ovakvog stava rađa

u nama osećaj otvorenosti i poverenja, koji onda predstavlja temelj za

naš unutrašnji mir.

 

 

The Dalai Lama: A Policy of Kindness

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postupak, navika, karakter

 

Treba da sebe poboljsavamo u cemu god da smo slabi. Malo vezbanja

svaki dan je sve sto nam je za to neophodno. Moramo imati na umu da

sto cesce nesto radimo, lakse nam je da ga ponovimo u buducnosti i

jaca postaje nasa sklonost da to sve cesce radimo, dotle dok nam ne

postane navika, sastavni deo naseg karaktera.

 

 

Robert Bogoda: A Simple Guide to Life

Share this post


Link to post
Share on other sites
Treba da sebe poboljsavamo u cemu god da smo slabi.

 

Mnogo mi se svidja ova recenica, naravno nije jedina. :) I bas mi je zapala za oko, sad kad procitah ovaj citat. Naravno moze da se odnosi i na fizicke i psihicke osobine. Svejedno, jako prosta recenica, a tako mnogo znaci i na toliko razlicitih stvari moze da se primeni. Odlicni citati! :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne slazem se. Treba da se koncentrisemo prvo na ono u cemu smo dobri. Jer smo u tome dobri zato sto smo za to rodjeni ili zato sto volimo to da radimo. A kad bi krenuli da jurimo sve ono u cemu smo slabi, nikad ne bi stiglo na red ono za sta smo rodjeni ili ono sto volimo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ok, tvoje misljenje. Ti mozes uporedo da razvijas ono sto volis i ono u cemu si slab. A i ne mora da znaci da ne volis ono u cemu si slab, takodje ti mozes uzivati u unapredjivanju onoga u cemu si slab, ja bar uzivam. Svakom svoje. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ti izgleda imas pobednicki mentalitet.

Besmisleno ili ne, posto se ova tema bavi i filozofijom zivota, Hteo sam da kazem da je najbolje biti blizak sa samim sobom pa onda sve ostalo. Tezi put je najcesce bolji ali nije bas uvek tako. Kao u sportu na primer, da bi postao sampion moras puno da radis ali finale nekad odluci neki jednostavan zaboravljeni trik.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dileme.

 

Svako od nas u zivotu nailazi na dileme. Neki postupe onako kako im "srce" govori, neki poslusaju savet nekoga koga smatraju mudrijim.

Jedna od mojih trenutnih dilema je, da li se treba truditi i poboljsati svet, koji je mozda i nemoguce poboljsati. Ili treba gledati sebe, usavrsavati sebe, raditi na sebi, ne obaziruci se na postupke drugih ljudi, koje smatram pogresnim. Naravno ako se odlucim za prvu opciju, ona nece iskljuciti usavrsavanje sebe itd..

U dilemu sam pao relativno skoro (pre dva meseca), i od tada mi ne da mira, sto bi se reklo.

Bezbroj puta sam razmotrio obe opcije.

Zelim da cujem misljenje drugih ljudi. :)

 

Verovatno velika vecina nas, koji posecuju ovaj podforum, ima dileme (bezobzira za sta su vezane), tako da ne bi bilo lose ako se budu pojavili ljudi zeljni pricanja o tome da otvorimo novu temu.

Razmisljao sam na kojoj temi da napisem ovaj post i cini mi se da je ova tema nekako najadekvatnija za to.

 

:pivopije:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Dileme.

 

Svako od nas u zivotu nailazi na dileme. Neki postupe onako kako im "srce" govori, neki poslusaju savet nekoga koga smatraju mudrijim.

Jedna od mojih trenutnih dilema je, da li se treba truditi i poboljsati svet, koji je mozda i nemoguce poboljsati. Ili treba gledati sebe, usavrsavati sebe, raditi na sebi, ne obaziruci se na postupke drugih ljudi, koje smatram pogresnim. Naravno ako se odlucim za prvu opciju, ona nece iskljuciti usavrsavanje sebe itd..

U dilemu sam pao relativno skoro (pre dva meseca), i od tada mi ne da mira, sto bi se reklo.

Bezbroj puta sam razmotrio obe opcije.

Zelim da cujem misljenje drugih ljudi. :)

 

Skoro istu dilemu imam i ja.

Svet ne mozes promeniti ali to ne znaci da odustanes. Daj koliko mozes od sebe, ali uvek prvo gledaj sebe i svoju porodicu. Mogu ja da budem buntovni tradicionalista i da mrzim moderan svet, birokratiju i ostale gluposti koliko hocu, ali kada budem imao zenu i decu, oni ce mi biti najvazniji a to podrazumeva gazenje nekih principa. Moracu da zivim i za njih, a ne samo za sebe. Dakle, da prihvatim neke stvari koje ne moram sada.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljivo. Moje razmisljanje na to sto si ti pomenuo: To sto mi zivimo u ovakvom svetu i sa ovakvim "ljudima", ovakvim postupcima i ovakvim okolnostima, ne mora da znaci da ne mozemo biti srecni i pored njih. Svakako mozemo. Prihvatanje je jedan veliki korak. I tu se pravi "nasa" dilema, koliko mi se cini. Da li treba prihvatiti svet, takav kakav je, ljude takve kakvi su i nastaviti dalje, ili se treba boriti za ono sto mislimo da je najbolje. Dosta razlicitih ucitelja, preporucuje prihvatanje, to prihvatanje sveta u kome zivimo moze da se projektuje i na prihvatanje svakodnevnih prepreka i problema u zivotu. Kada se svet prihvati takav kakav je i nastavi se dalje iscezavaju problemi i patnja.

Najdrazi primer mi je krst. Krst koji je bio simbol mucenja, na kome su se razipanjali ljudi i mucili do smrti, je odjednom postao simbol spasenja - zato sto je Isus prihvatio bol i prihvatio ono sto mu je zivot naneo. Prihvatanjem se u isto vreme i oslobodio te patnje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...