- U NJIHOVOJ KUĆI NIŠTA SE NE DEŠAVA -

 

 

U njihovoj kući ništa se ne dešava.

Tata je došao sa posla, fizikalac, radi neke teške poslove. Ima iskrzane i grube šake i hrapav glas i pluća od duvana. Umorne oči, sa velikim kesama ispod donjih trepavica.Ima velike trepavice da mu svaka devojka pozavidi.

Ne voli svoju ženu već godinama, ali ona to ne zna, a nije ni bitno, puno je vremena prošlo da bi se išta promenilo.

Majka je kod kuće.Skuplja izlučevine koje je skoro rodjena beba ostavila iza sebe, u amanet. Skuplja plesan, skuplja prašinu, skuplja papire za reciklažu. Oni su jedna društveno odgovorna dvojka.

Ima ljubavnika, konjušara iz jednog bogatog doma, stasit mladić.Muz za to ne zna, ali nije ni bitno, puno je vremena prošlo da bi se išta promenilo.

Stariji sin se vraća iz škole, gleda umornog oca, i vrednu majku koja je pomalo vec osedela, od učmalosti i dosade u gradu u kom se nista ne dešava.

Sin ih gleda i kao da mu je teško da im saopsti da je opet gadjao nastavnicu mokrim sundjerom, i išao na razgovor kod narogusenog Gospodina Direktora.

Gleda ih još par sekundi, a njemu se čini da se malo odužilo, i odustaje.

Otvara frižider, a majka ga gleda sa prekorom jer je ona u 6 ustala da skuva ručak, a on bi da jede mesni narezak..

Mladja ćerka već je mala žena. Šeta po kuci, trpa čarape u brushalter, non-stop je nervozna, jer....nikako, ali nikako ne može da nadje nijansu karmina koji joj odgovara, bleda je, i ako stavi crveni biće previše upečatljivo, ali ako stavi neki bledji bice kao avet.

Mala zena u velikom je problemu.Onda stoji ispred ogledala i svoje usne pući dovoljno sporo kao da je neko posmatra, spušta pogled i želi očeve trepavice da i njima moze

da zavodi, ovako joj ostaju samo četkice na trepavicama.

Mala žena je opet u velikom problemu.

To je valjda moderno, imati velike oči danas, ali njene su sitne i neprimetne, zelela je iskolacene oci, pa makar izlgedala kao pekinezer.

Mala žena je izgubila nevinost i postala prava žena, sa Fomom, sinom konjušara koji radi za jednu bogatu kuću, neće nikome reći, nije ni bitno.

U njihovoj kući ništa se ne dešava.

Baba sedi na stolici za ljuljanje i pevuši melodiju"Oh, my darling Clementine" i za zivo cudo - plete.

Deda je umro pre 7 godina kada ga je pregazio bik, deca se toga ne sećaju.

Ali baka je ostala neutešna od tada, retko kad je ustajala sa te stolice.

To je stolica koju je deda jako voleo, sedeo je tu satima sa slamkom u ustima kao kauboj i razmišljao.

Kažu... Niko nije znao o čemu jedan stariji covek u malom gradu može toliko da razmišlja.Pričali su da je imao razne ideje.

U njihovoj kući ništa se ne dešava.

Sede i ručaju, majka je vredno očerupala pile i sada svi halapljivo jedu.

U njihovoj kući ništa se ne dešava.

Možda kad bi počeli da razgovaraju nešto bi se ipak desilo.

Svi sa svojim malim tajnama ispod noktiju.

 

 

 

Svidja mi se nacin pripovedanja i stil, ali iskreno nesto mi fali ovde... Mozda neko desavanje?

Zapravo, mozda je trebalo da malo bolje podvuces poentu, ne znam.

U svakom slucaju ne mogu reci da nisam uzivala citajuci.

Svidja mi se nacin pripovedanja i stil, ali iskreno nesto mi fali ovde... Mozda neko desavanje?

 

Da ima nekog desavanja onda naslov ne bi bio 'U njihovoj kuci nista se ne desava'... Zar ne?

Nije lose.

hajde ljudi, ne mora sve da bude po sablonu uvod-razrada-zakljucak. Rece ti ja nekad, pisi i kada piskis ... nastavi, imas moju podrsku.

ideja nije loša, ali sve deluje nekako zbrzano i bezlično.ja bih na tvom mestu obratio pažnju na formu, jer i pored naslova, očigledno je da likovi rade nešto, znači ima dešavanja.

Pa seti se samo Beketovog 'Cekajuci Godoa' - oni tamo ne rade nista, sem cekanja, a upravo psiholoski smisao je u tome da oni imaju utisak da nesto rade, dok se suocavaju sa besmislom.

Ovde je vise motiva, neslusanje medjusobno, nerazgovoranja, tj da se ljudima uvek nesto desava, ali samo treba da pocnu da razgovaraju, i zivot u maloj sredini, da su svi nekako medjusobno povezani ljudima iz istih porodica, jer je sve malo, ali hvala na kritikama, svakako da ima nedostataka, verovatno ne tako dobro poentirana poenta, ali ovde ima malo dadaisticke komponente, smisao u besmislu.

 

No, hvala svima

razlika izmedju godoovih protagonista, i tvojih likova je što tvoji imaju živost u svoj toj melanholiji. naravno, samo nastavi...

 

Naravno, nisam pravila potpunu paralelu sa njegovim likovima, ali ja mislim da i Godoovi likovi imaju odredjenu zivost, no to je vec druga tema.

Hvala

Ok je. I faks ce ti pomoci. I zivot. Keep fighting.

Kad im nestane struja, tada će početi da pričaju uz sveće.

Tako je bilo bar u mojoj porodici.

Uvek podrzavam umetnost koja se bavi "malim" covekom - radnikom, seljakom, potlacenim i izneverenim, kao i njihovim porodicama! Eno bas prekjuce bio Ljubavni zivot Budimira Trajkovica - kakav crni Holivud, kakvi Rusi, ono je realnost i muka svakog zdravog omladinca!

Edited September 2, 200817 yr by hezbollah

Vjeron'ka (hani) nEje stala da pisHe!! :D

poslusala moj savet

solidno...

Meni se bash dopada.

Hvala svima na komentarima

Pitanje - oce li se u nastavku price nesto desiti?

Samo ako nestane struje ...

 

 

Fali ti ovde da neko popizdi i sve pobije sačmarom. :)

Kako kazu filozofi? ''Ne delanje''

@Ivan Krid - Desice se ako pocnu da razgovaraju i da se osluskuju

 

@salvation - da, i ako nestane struje

 

@hvit - kako filozofi kazu "Mislim, odnosno jesam"

Veronika, moze jedan autogram, mislim, sad dok jos nisi postala slavna, posle se mozda uobrazis pa dignes nos

Ofkors, ofkors ... samo trazi kad me vidis

Ja mislim da svima sa ove teme mora da padne jedna grupna autogram sesija Uzgred, nisam ranije rekao, kul je pricica.. samo ocekujemo nastavak, u kome ce.. jelte.. nesto da se desi

veronika,izvini za onih 360 stepeni kad sam ti reko da si bitch.ponele me emocije...ali,znaj,ak se ikad upoznamo,necu prezati da te zivnem na kafu,da ti prevarimo dećka.