Aко инсинуираш да стање у Цркви није сјајно, па ево, треба само прочитати писмо епископа Давида (Крушевачког) и то се види.
Са друге стране, какво год било стање, то нас не ослобађа одговорности да будемо људи.
Довољно је читати каноне, па видети са којим проблемима се суочавала Црква од најранијих времена.
Али сви ти проблеми нису спречавали људе да се спасавају у Цркви и није спречавало да времена "рађају" светитеље, као што је био наш патријарх Павле.
Познајем манастирски живот, свакако да су манастири сами по себи различити, па не могу рећи да познајем много монаха, уосталом монаси се отворе и буду пријатељи са онима са којима желе, са осталима су познаници. Неки склапају пријатељства, неки се држе површних контаката са људима ван манастира, све зависи од особе до особе. Уосталом, вероватно знаш и сам да је мушко монаштво у СПЦ малобројно, као уосталом и у другим помесним православним Црквама.
Нпр када помињеш бизнис, у колико манастира су људи "по благослову" спавали, јели проводили дане и недеље ? У многима. Чак и у манастирским конацима за које постоји цена ноћења, и у таквим конацима је неретко случај да монаси, монахиње, свештеници, цивили, или просто пријатељи манастира бораве бесплатно.
Манастирске продавнице продају разне артикле, и људи се неретко жале што нема већи избор или што нема још нека књига или нешто што се њима допада. Не може се сваком угодити. Кад би у манастирским продавницама биле само иконе и бројанице, неко би тражио шоље (које је купио пре пар година), онај други би тражио неке лепе крстиће (не дрвене, већ неке лепе које је такође ко зна кад купио)...
И људи генерално воле да купе књиге за децу или обележиваче за књиге, или манастирско вино, мед или шта год.
А кад би продавнице у нашим црквама садржавале само основне ствари, опет иста прича као за манастирске, људи не воле да обигравају пола града да би нашли икону своје крсне славе, или неку лепу књигу. А опет џаба би те продавнице имале књиге да их неко не купује. Свакако да неке књиге стоје по више месеци непродате, али добро.
Шта ћемо са центром у Београђанци за бесплатно лечење где људи могу са личном картом да буду прегледани ?
Шта ћемо са народним кухињама које води СПЦ ?
Да ли си знао да се организују дежурства лекара и бесплатни курсеви, опет под благословом СПЦ ? Вероватно јеси, пошто се то дуго организује, само да те подсетим.
Међутим, много људи не зна да је СПЦ већ дужи низ година, организовала и едуковала људе који брину о људима који су болесни од ΑΙDS-a. Дакле - посете тамо где се лече болесни од ове болести, разговор са њима.
Знаш већ о Ченеју, да ти не причам када си упознат са тим. Ту помаже и држава, али у сваком случају је систем који више година функционише добро.