VoivodBG

Konačno sam završio Borna. Vandermer se pokazao kao talentovan pisac! Pre svega imao je težak posao jer pisao iz vizure žene, a stvarno smatram da je jako malo muškaraca pisaca koji imaju šljifa za to. Stavlja nas u post apokaliptični svet koji je uništen od strane Kompanije koja je vršila razne eksperimentacije i stvorila biotek stvorenja. Rejčel koja je naučila da preživi u tom beznađu živi sa svojim ljubavnikom Vikom, koji je nekada radio za tu istu kompaniju na svojem grebenu gde preživljavaju dan za danom. Sve je rastrzano i ljudi se dele na razne frakcije i između svega toga čitavim mestom vlada džinovski medved Mord koji ima super moći. Znam zvuči kao loš vic, ali kada uzmete da čitate, toliko je svemoćno opisao dotičnog i ponašanje pravog medveda samo nabrijanog! Sve se menja kada Rejčel u svojem lovu da obezbedi Viku potrepštine za njegove projekte nailazi na morsku sasu-čauru na Mordu, i uzima je i naziva je Born. Osvrnuo bih se na dobre aspekte prvo, izgradio je posve interesantan svet, i eko sistem, ima dosta terminilogije iz ekologije i biologije. Svet jeste beznadežan poput The Road od McCarthy-a, ali opet postoje ljudski topli momenti i interakcije između naših glavnih likova. Ujedno se na kašičicu daju informacije o svetu kako je nekada izgledao i samoj Korporaciji koja je uništila sve radi dobiti i profita. Kreature su fascinantne, vidi se dosta pozajmica od Japanaca iz njihove kaiju kulture, ali je stvorio bogat i maštovit svet. Dobar je i prikaz kako se priroda čak i posle groznih katastrofa, vraća u neku vrstu normale i postavlja svoj novi ekosistem. A sada neki loši aspekti, sve je napisano iz prvog lica, što mi je uglavnom minus, ali ovde to prolazi u nekim instancama. Često se remeti tok radnje, sa konstantnim flešbekovima ili nekim scenama koje više služe da prikažu neke posve dosadne aspekte njihovih odnosa, i to mi je kvarilo užitak i zato sam bukvalno razvukao čitanje na duži period. Voleo bih da ovo prođe dobro Orfelinu, i da u budućnosti prevedu ostale naslove od Vandermera.

Elem ko voli Chucky serijal: Notably for horror fans, we’ve learned that USA & SYFY will be presenting a “Chucky” panel on Sunday, July 25, and we’ll be treated to the world premiere of the first trailer! Here’s the full rundown for the “Legacy of Chucky” panel… “USA & SYFY present an exclusive featurette that celebrates the 30+ year legacy of the Child’s Play franchise and iconic character, Chucky, with never-before-seen interviews with franchise creator Don Mancini and fan favorites Brad Dourif (Chucky), Jennifer Tilly (Tiffany), Fiona Dourif (Nica), Alex Vincent (Andy Barclay), and Christine Elise (Kyle). Fans will also get a behind-the-scenes look and world premiere exclusive trailer of the highly anticipated Chucky series coming to USA & SYFY this fall, which will welcome Devon Sawa (Final Destination, Casper) and Lexa Doig (Arrow, Stargate: SG1) to the franchise as well as Zackary Arthur, Bjorgvin Arnarson, Alyvia Alyn Lind, and Teo Briones. Get ready to play!” The panel starts July 25, 2021 at 2:00 pm (GMT-07:00) Pacific Time (US & Canada). “Chucky” has been described as a “fresh take on the franchise” that’ll “explore Chucky’s character with a depth that is uniquely afforded by the television series format.” In the series, “After a vintage Chucky doll turns up at a suburban yard sale, an idyllic American town is thrown into chaos as a series of horrifying murders begin to expose the town’s hypocrisies and secrets. Meanwhile, the arrival of enemies — and allies — from Chucky’s past threatens to expose the truth behind the killings, as well as the demon doll’s untold origins as a seemingly ordinary child who somehow became this notorious monster.” “Chucky” is executive produced by Nick Antosca (“Channel Zero”)

Delim sentiment o propadanju, sve mi se više javlja da ovde bolje nikada neće biti. Ali hajde da nada umre poslednja kao što stara krilatica nalaže. Bato, jesi se zapljunuo ili ćeš da samo šipuješ?

To je problem svih filmova, trejleri dosta otkrivaju. Mada još smo i imali sreće Censorov je svedeniji. Nemam ništa protiv psiholoških filmova i obrta, ali je ispunio film svoju svrhu i uspeo je da prenese teskobnu atmosferu i egzistencijalni užas. To mie jače od 10 Saw torture porn parodija ili Conjuringa, koji ne znaju šta će sa sobom. Nadajmo se da će joj ovaj film poslužiti kao odskočna daska, pa da je recimo A24 spazi i baždari sa potrebnim budžetom- Za prvi rad, itekako korektno i jako. Jedva čekam sledeći.

I Šiptari mogu da se zapljunu. Hvala.

https://www.oblakoder.org.rs/voda-u-srbiji-uskoro-privatna-svojina-a-ne-javno-dobro/ Imate na kraju članka da potpišete peticiju, valjda ne moram da pričam da se radi ovde o dobru svih nas, i nećemo vazda da dozvolimo da budemo indiferentni i da to uzmu i raščereče. Hvala na pažnji.

Na konto živog nastupa sa Exita. Znam da su mnogi tada bili nije to ni delić toga pre 2000tih, ili još ranije, to je barem bio utisak ljudi koji su njih gledali live u tim najboljim godinama. Meni je ceo nastup bio potaman i ložački. To mi je i donekle povratilo veru da nije sve baš mrtvo u vezi benda. Ali sa svakim novim izdanjem potvrđuje da su sive ćelije pregorele od alkohola i narkotika skroz i da sada lupa kao kakav dementni đed. Nema više finese u svirci, jebiga, titani pali, šta da se radi. Osim sveća i tamjan da gari!

Za mene je ovaj bend ispucao svoje kredite od 2008. godine. Svaki novi album izvrtim jednom, prekrstim se, popijem vruću i ne vratim mu se više.

Kuki, ako slušaš ovo samo zbog ribe... Bitno je da se pojavio novi talas klinaca i da rade nešto moderno i drugačije. Izvrti malo bolje taj tejp i podari im šansu. A ovo je recimo novonastali klasik od pre neku godinu, mogao bi Vlado da njemu plati što ga vratio u žižu interesovanja:

Dobra je Žad, ali mi je ova bolja: Po običaju Summer Deaths-letnje smrti šije sa produkcijom i bitovima. Ko bi rekao da će iz metalca da se razvije takav wunderkind za produkciju. Ubedljivo mi najslabiji na ovom tejpu Kene Beri, i žao mi što su se raskantali sa Noksijem.

Uskoro! Druga knjiga naše biblioteke Zona biće prvi strip-album Filipa Drijea objalvjen na srpskom. „'Noć je moj rekvijem, moj Tadž Mahal.', zapisao je Drije. 'U transu sam. Ne spavam. Ludim. Pijem šest boca dnevno. Uništavam se. [...] Triput sam završio u bolnici. Ali nastavio sam da se opijam sa prijateljima. Ipak, došao je čas da se vratim, Nikol me čeka. Stigao sam kući. Prazno je. Moja voljena, moja ljubav nije tamo. Užasno je...' Nakon smrti supruge Nikol, 1975. godine, Drijea je obuzeo mahnit bes. Mrzeo je bolest koja mu je uzela ženu, lekare koji nisu mogli ništa da učine i za koje je sve to bilo samo statistika, društvo koje se sakriva i ne želi da išta nauči o smrti. ” Bujicu sumanutih vizija Drije je poetski artikulisao u svom delu „Noć”, alegorijskoj postapokaliptičnoj priči o kraju sveta. O gubitku. Smrti... O kojoj, kako je rekao, tek treba da učimo.