Crimewave (1985)
Zaboravljeni film Sam-a Raimi-a, i posle gledanja istog mi se javlja i jasan razlog zašto.
Ovo je ujedno i bila kolaboracija sa braćom Coen na scenarističkom planu, ali nažalost film nije ispao onako kako su zamislili jer niko od njih nije imao prava na završnu verziju filma, i zbog konstantnih uplitanja studija koji nisu mogli da razumeju šarenoliki miks slapstick komedije, noir filma i povremenog horora, ispala je jedna velika papazjanija.
Ko god da je imao prilike da pogleda Raimi filmografiju znate već da on obožava Three Stooges vrstu komedije, gde humor dosta igra na fizičkom performansu i situacijama, ovde je to dostupno u nenormalnim količinama i u nekim scenama uspeva, dok u mnogim zbog tih neshvatljivih obrta u tonalitetu postaje suvišan.
Žao mi je što je ovaj film inicijalno trebao da bude Bruce Campbell-ov film u kojem je trebao da glumi glavnu ulogu prevaranta, međutim studiji nisu čuli za njega, pa su samo dozvolili da ima sporednu ulogu. A velika je šteta jer njegova kratka pojava u ovom filmu je i najbolji deo, jednostavno čovek zrači tom suludom harizmom, čak i kada glumi seronje. Uvek sam tvrdio da je zbog te brade u mladosti trebao da bude Batman, ali šta da se radi...
Radnja je blentava, nesretnika vode na pogubljenje i onda se on kroz flešbekove seća svega. Većina likova su karikature koje biste sreli u kakvom Alan Fordovskom maniru (ne znam zaista da li je Raimi ikada čitao strip, ali glavni negativci kao odatle da su ispali) i kao što spomenuh ima ih dosta, ali kako se i pojave, još brže nestanu i bivaju zaboravljeni.
Poseduje dosta interesantnih stilskih rešenja sa osvetljenjem i kadriranjem i montiranjem koji dosta počasti odaje i giallo horor školi, ali ponajviše se vidi Raimi (tm) način frenetične režije.
Ne bih mu dao više od 3, jer narativno je ravan posve, a šale brzo iščile. Roadside Prophets (1992)
Najdosadniji film o Amerikani. Pratimo bajkera iz radničke klase koji nosi skoro upoznatog sadruga koji otegne papke, i zaveštava da raznese njegov pepeo na određenom mestu koji mu je ovaj počivši opisao kao obećanu zemlju.
Film je ispunjen raznim poznatim ličnostima iz Američke pop kulture koje se pojavlju u kratkim vinjetama u kojima se glavni lik nađe, kažu par rečenica i onda nestanu.
Glavni lik je odigran od strane pevača benda X, John Doe, tako se zaista čovek zove. Najdvodimenzionalniji lik ikada, verujem da čoveku gluma nije bila jača strana, ali je toliko bezličan u svemu tome što radi da nisam mogao da se povežem na njegov "pohod" i "odlučnost" na ovaj put širom Amerike.
Ujedno sve te kratke vinjetice umeju da budu i povremeno bizarne, ali kada se sve svede na papir, sa današnjeg gledišta daleko je ovo od nečega koherentnog, samo je loše napisano i odglumljeno.
Na momenat se film izvukao pojavljivanjem mladog John-a Cusack-a, koji ovde preglumljuje za 11, i hvala mu na tome jer je njegovih par minuta bila najsvetlija i najzabavnija tačka od svega što se izdešavalo u filmu.
Gledah recenzije u vezi filma kada je izašao i naišao je uglavnom na dobre i odlične kritike, ja verujem da su nam standardni bili slabiji pre, ali neke stvari nisu ni bile dobre kada izađu. Stoga ovome sledi 1. Bloodthirsty (2020)
Na predlog dugara pogledasmo i ovaj mini film koji je snimljen tokom korona perioda.
Priča bi i donekle mogla biti intrigantna da realizacija i tanak scenario i loša gluma nisu učinili svoje.
Pop pevačica Grey (I see what you did there!) se muči sa novom pločom i prolazi kroz lične probleme. Dobija poziv od poznatog i kontroverznog pop producenta da dođe u njegovu kolibu i da snimi i izda album.
Na tom putovanju saznaće dosta toga o sebi, i oslobodiće se.
U suštini ovo je miks horora i psihološke drame, sa time da bi sve ovo uspelo, moraju barem glavni likovi da budu pedantnije predstavljeni i da nam stane do njih. To ovde nije postignuto, i to mi je činilo najveći problem da se uopšte zainteresujem za Grey.
I na neki način bavi se psihološkim poremećajem, ali i naslednim bolestima, samo što je trapavo postavljeno poređenje i kroz horor stereotip koji ćete lako prepoznati ako ste ikada gledali specifične horore, da ne spoilujem.
Ono što je interesantno je da je snimljen tokom COVID19 perioda, i da je režiserka u istoj godini snimila dva filma na ovih par lokacija.
Kadriranje, i jako neprirodna žućkasta boja fotografije je isto doprinela da ne mogu da uživam sa tehničke strane u vezi filma.
Postoje daleko kompetentniji horori na temu buđenja i spoznaje samih sebe, ovaj bih preporučio da preskočite.
Čestita 2.
