VoivodBG

Grozne vesti, mlad čovek... Neka počiva u miru.

Malo klasika, koliko je jebeno besan.

RIP MF DOOM pusi ga 2020!

Video sam da postoje te sprave, ali nekako je ručni rad (uopa!) zahvalniji, i kao što sve napraviš sa svoje dve ruke, ispunjavajuće je. (uopa! 2)

Nastavljamo niz: Druk aka Another Round 2020 - Thomas Vinterberg izbacio još jedno remek delo sa Mads Mikkelsenom. Vinterberg je od početka planirao ovaj film kao klasičnu komediju, ali pogođen ličnom tragedijom, preminula mu kćerka Ida u saobraćajnoj nesreći, zbog toga umalo da film nije snimljen, ali su uspeli da iznesu na mišiće. Krajnji rezultata je meastralan, jedan od najhumanijih, najsmešnijih i najtužnijih filmova o ljudskom stanju i odnosu sa tim divnim alkoholnim tekućinama. Ukratko četiri sredovečna profesora iz Danske gimnazije dolaze na ideju da prate instrukcije opskurnog Danskoga psihijatra Finn Skaderud-a, koji je razvio teoriju da svakodnevni unos alkohola može da pomogne čoveku da se izmeni na bolje i poboljša svoje performanse na svim poljima. Naravno tu kreću zavrzlame i film sjajno prikazuje krizu srednjih godina, osećaja čamotinje i nesigurnosti koja nadolazi kako nas mladost napušta. Mads je jedan od najboljih glumaca današnjice, i ovde je na visini zadatka, njegov Martin je skršen čovek koji se ne oseća neadekvatno i dok prolazite sva moguća stanja sa njim, teško je ne saosećati se i navijati da se povrati. Zaslužuje sve nagrade koje se mogu izdati, pa čak i više, a Danska da mu digne spomenik ako već nisu to učinili. I ostali trio profesora Thomas Bo Larsen kao Tommy (ima najtežu ulogu u filmu i rasplakao me performans), Lars Ranthe kao Peter i Magnus Millang kao Nikolaj, su na visini zadatka i za neke od njih prvi put čujem i vidim i što su nam ovde pružili nateraće me da potražim ostale filmove i da vidim šta još mogu da pruže. Vinterbeg je prikazom korišćenja alkohola prikazao da je sud na gledaocima, ni u jednom momentu nisam osetio popovanje koje bi došlo iz zapadnjačkih filmova, što pozdravljam. Ako bih nešto zamerao ima par dugačkih scena koje su mogle da budu skraćene da bi film bio još kompaktniji. Fotografija, montaža, izbor muzike sve je na mestu i fercera bez greške. Ovaj film morate da pogledate jer je ovo najbolji feelgood movie 2020. I otvorite bocu omiljenog pića u to ime. 10. The Florida Project - Sean Baker je majstor, ne znam zašto sam i ovaj film odlagao toliko dugo da pogledam, ali mi je drago da je konačno došao na red. Pratimo život white trasha po komunalnim hotelima koji su uglavnom na periferiji grada. Sve je to uhvaćeno u poprilično naturalističkom duhu, pričica prati ponajviše decu koja tu žive, i mogu vam reći nema ništa gore od dece glumaca, ali Baker je ovde uspeo da uhvati tu energiju i iskrenost kojom ova deca zrače. Nešto mi se javlja da im čak nije ni davao instrukcije, jer realno šta znaju deca u tim godinama? Ujedno ovaj film poseduje jednu pravu, pravcatu uličarsku White Trash sa velikim T, majku, za koju ne mogu da verujem da je prava glumica (neko mi reče da je Estonka ili tako nešto) zakunuo bih se da ju je pokupio sa ulice i da je to prava stvar. Film uspešno ređa razne vinjetice o žiteljima, ponajviše o samoj deci, njihovim roditeljima i raznim gostima i upravnicima zgrade. Kada smo kod upravnika William Dafoe, se pojavljuje u svojoj najsvedenijoj ulozi u poslednjoj deceniji, njegov Bobby je anđeo čuvar svih tih ljudi sa margine i uopšte ne oduzima od celokupnog osećaja koji film pokušava da ispriča o tom svetu. Fotografija je nerealna, ovakve jarke i pastelne boje mogu da se sanjaju samo, pride je montaža besprekorna i onda imate osećaj kao da se nalazite u kakvoj bajci koja vuče na realnost. I možda ponajviše što moram da pohvalim Bakera, izbegao je metak da ide na patos i patetiku kao mnogi režiseri koji su se bavili ljudima sa margine (primer Inarritu sa Biutiful, jebena patetika) i on daje ovim likovima interesantne ličnosti, prošarane sa srećnim i tužnim momentima i na taj način im čuva dostojanstvo. 10. Bent - Počinje kao najveća gej fantazija Sodome i Gomore, ali ubrzo postaje nešto mnogo ozbiljnije i mračnije. Prikaz zla na koje smo mi ljudi mogući, i to ponovo kroz oblik Nacista, i pokušaj da osoba nađe ličnu sreću i ljubav u najnehumanijim uslovima podseća dosta na stare Grčke tragedije. U ovom filmu videćete sve, ali ama baš sve moguće glumce koje ste videli ili su postali jaki igrači u poslednjih par decenija. Najviše se izdvaja Cliwe Owen u glavnoj ulozi, za koju tvrdim da mu je ovo jedan od najboljih performansa koje je proizveo na platnu. Osećao sam golemu tugu, saosećajnost i grozu kroz šta je njegov lik prošao. Jaka 7. The Wolf of Snow Hollow - Drugi film Jim Cummings-a koji je izbacio simpatičan Thunder Road, koj imi je ostao u lepom sećanju kao solidno sklepan i odglumljen indi film. Nažalost veći budžet ne znači da će i film biti bolji, i ovde ponovo vidimo Jim-a u glavnoj ulozi, ponovo kao pandura, i mogu vam reći da se meni čini da mu je ograničen stil glume. U malom gradiću se dešavaju grozomorna ubistva žena, svi tvrde da je neka opaka životinja poput vuka, a možda je i vukodlak u pitanju. Na lokalnoj policiji je da zaustave zver i da se nose sa svim nedaćama maloga grada koji ide uz sve to. Ono što moram da pohvalim je da fotografija poboljšana, ima par super scena koje su reference na Shinning, i to se pozdravlja. Što se same priče tiče, oni su ovde pokušali da naguraju psihološku dramu sa hororo elementima, i naravno da nije uspelo, jesu grozne situacije koje se dešavaju, ali mi je sve vreme oduzimao taj performans od Cummings. Robert Foster ovde ima poslednju ulogu, ostarelog šerifa, ima neku draž i lepo ga je videti ovde po poslednji put, nemam nekih zamerki sa te strane. Morao bih da se osvrnem na humor, stvarno je vrcav i brz, i na mnoge momente sam se naglas ismejao tako da je to još jedan aspekt koji je dobro odrađen. Ovo bi bio mnogo bolji film da se bavi samo jednom vrstom žanra, jer se vidi da je režiser željan i voljan da se dokaže u više žanrova, ali to ovde nije uspelo. 5. Realno ne može više od toga.

@Talvihttps://www.aznude.com/azncdn/aubreyplaza/blackbear/blackbear-aubreyplaza-hd-09_hd.html

Nakupilo se dosta filmova u proteklom periodu, pokušaću u kratkim crtama da pređem sve: Mank - ova kvazi autobiografija o životu Hermana J. "Mank" Mankiewicz-a i njegovom radu na legendarnom Citizen Kane i svim mogućim problemima koja je pratila produkciju, na ne baš detaljan i tačan način pokušava da opiše dešavanja i previranja iza kulisa. Po prvi put da je Fincher bacio kašiku kao režiser, mislio sam da će ostati veran načinu snimanja kao u 30tim godinama prošloga veka, ali ovde koristi bizarne 3d pozadine, i fotografija mu nije ni prići kao prethodnim filmovima. Uz sve to i konkretno upitan scenario pokojnog ćaleta mu, koji je video neku svoju viziju priče kako se sve to izdešavalo i odigralo. Ako vas ne mrzi na internetu imate dosta informacija iz raznih knjiga i dosta toga se ne poklapa u ovom narativu i izmišljeno je, ali šta da se radi Holivud. Oldman je prosečan u ulozi, nit smrdi a bogami nit miriše. Na kraju je ovo jedan otegnut i razvučen film koji brzo zaboraviš, jedva 4. The Wailing - Ne znam zašto sam toliko dugo kuburio da pogledam dalji rad čoveka koji nam je podario jedan od najnapetijih i najžešćih trilera The Chaser, ali nije mi žao kroz šta sam prošao gledajući skoro tri sata dobrote koja mi je sve vreme kecala sivu moždanu masu. Pratimo policajca iz malog seoskog grada u Koreji, i splet događaja koji su posve bizarni, uz sve to se meša moguće sujeverje lokalaca i spominjanje Japanskog čoveka koji je doneo sve problem otkako živi u tom kraju. Ono što sledi je najbolji sklop svih mogućih žanrova i sa takvim ukusom i stilom. Ne ispada parodija što je najbitnije. Siguran sam da mi je ispor radara proletelo mnogo stvari jer ne znam dosta toga o Korejskoj kulturi, ali ima buljuk detalja koje morate ispratiti da bi se sve kockice složile. Definitivno zaslužuje više od jednog gledanja, i ovo prolazi komotno u remek dela filma 10 ko vrata. Ko ne gleda ćelava mu keva. Let Them All Talk - Soderbergh se ponovo šegači sa nama. Uspeo je da snimi najbolju reklamu za kruzer i unutar njega da postavi toplu ljudsku priču o starim prijateljima. Na momente ume da bude smešan, a i pojavi se koja dubokoumna rečenica gde malo zastanete i razmislite. Međutim ovo mu je od slabijih filmova otkako se vratio iz penzije. 3, ne može više realno. Black Bear - Počinje kao klasična drama sa ljubavnim trouglom, ali negde na pola postaje nešto sasvim drugačije i izvrće očekivanja. Sjajna gluma Aubrey Plaze koja dokazuje da može da bude više od morbidno neobične osobe, ovde je prešla širok spektar emocija i pride pokazal dupe, hvala joj na tome! Pored nje se isto izdavaja i po meni jako potcenjen glumac Christopher Abbott koji konačno izlazi iz kalupa sociopate i pokazuje da može da bude i emotivan i realističan lik. Neujednačen je film sa željama da bude dvosmislen, ali bih ga preporučio ako želite malo drugačiji stil drame, psihotrilera da pogledate. Jaka 5, mada bih mu možda dao 6 posle drugog gledanja. The Kid Detective - Adam Brody ima simpatičnu facu, i dopadljiv je kao pojava, podseća me na mlađanog Tom Hanks-a i njegove ranije radove gde je zračio optimizmom i harizmom. Malo su počeli da mi idu na ganglije filmovi o depresiji, jer dok sam gledao ovaj bukvalno sam imao bingo momenat i pogodio sam šta će se sve izdešavati. Misterija jeste interesantna i šokantna kada se razreši ali na kraju nije ispunila da ovo tretiram više kao jedan dvodelni serijski pilot, koji bi možda i tako najbolje fukcionisao. 4 ne može više od toga. Burning - Nisam čitao Murakamija, tačnije počeo sam ali sam odustao Sputnik Ljubavi ako se ne varam je bio u pitanju. Pa nisam imao očekivanja šta će biti od ovog filma. Spremite se na jako spor i atmosferičan film, uspešno meša paranoju, ludilo i baca konstantne sitne tragove i naznake da je nešto loše po sredi, da se čak sam glavni lik, a bogami i mi kao gledaoci sve vreme osećamo neprijatno, sluđeno i loše. Jaka 6, možda bih mu dao 7 posle drugog gledanja.