VoivodBG

24.6. Club Tunnel Novi Sad

https://undergrandlabel.bandcamp.com/album/novosadska-undergrand-scena-vol-1

Ih Boki sto si surov covek. Uopste nemas boemski duh. Solidno je ovo za vremesne QOTSA.

12 EUR karta za Pestu izvodljiovo je.

https://n1info.rs/video/info/dokumentarni-film-zasto-su-mediji-ug-trn-u-oku-vlasti-prvi-deo/

Izbacio je i knjigu poezije, pa ko voli.

Kazu da je reizdanje prvog albuma sa greskom. Haos.

Uf, ti si onda inverzni Anderson fan, meni su Bottle Rocket, Rushmore, The Royal Tenenbaums i Darjeeling Limited vrhunski radovi. Mali indi filmovi koji su dosta dobijali na zanimljivim i cudnjikavim likovima i kako je uspeovao da razvija taj svoj predetaljan stil. Samo sto kasnije to postane sve teze za pratiti, nekako ima slicnu sudbinu kao Tim Burton, jednostavno ne moze toliko dobro da iznese interesantan narativ jer ga stil ubija, a i dolazi od prezasicenja. Bolje bi mu bilo da malo iskulira.

Dobro de, ti imas tinitus. Nije lako.

Na stranu ličnih preferenci da li ti se dopada ili ne, ipak je unikatan vokal, nisam čuo nijedan drugi bend da radi bilo šta slično sa vokalima. Ne gledam na to kao na parodiju, meni su recimo svinjokolj vokali parodija, jer ne mogu, a da ne krenem da se smejem kada krenu da grokću, pa i time izgubim brzo volju da slušam bend.

Paja Patak vokali druže. To je najbolja odluka, jer otkako je bend prešao sa zajebantskih lirika koji su se bavili gore i ostalim detinjastim smicalicama na jasne ekološke poruke, meni je ovaj vokal draži jer ga razumem sve tekstove iako ume da bude povremeno kreštava brzalica. Da je više takvih bendova u žanru, više bih ga i slušao, jer sa godinama mi postalo pomalo iritantno što ima baš dosta prejakih tekstova, a oni odu u pozadinu baš zbog toga što muzika drži primat i što je smor što moram da držim neki lyrics tab otvoren, ta ne ide tako više. Death Atlas je njihov magnum opus, te godine kada je izašao, izvrteo sam taj album xy puta što mi se retko dešava sa bendovima ovakvog tipa, i što me je gurnulo da istražim i ostatak diskografije. Terrasite je catchy poprilično, melodičan, i pesme taman traju toliko da mi ni u jednom momentu ne dosade. Ako se ne pojavi još nešto ove godine da mi legne od metala, verovatno album godine za mene.

Mene Anderson odavno prestao da radi, Hotel mi je bio solidan, ali mislim da ga je skroz izjeo stil. French Dispatch nisam takao jos, a ni sa ovim novim mi se ne zuri. Beau bih zarko voleo da vidim na velikom platnu, ali nema leba od toga...

Novi album je dobar povratak u formu. Posle jalovog Villains, koji je zaista posedovao najneprijatniju čistu produkciju Mark Ronsona koji je ubio i ono malo sleaszy šmeka koji je bend sam stvorio tokom raznih inkarnacija, drago mi je da mogu da potvrdim da je ovo jedan ličan, produkcijski rokerski nastrojen (ima dosta gruva ala Era Vulgaris) sa dosta novih aranžmanskih rešenja. Nije top tier album kao ...Like Clockwork, ali ima dovoljno šarma i žara da možemo komotno da potvrdimo da rnr nije mrtav iako ide u tu jamu uskoro. Za veliko čudo nema nikakvih gostiju kao na pređašnjim radovima, i dalje me donekle muči naslov, jer misli kao na povratak Rimljana ili na font? 😄

Drugi je još bolji, jer su tu počeli da prave pesme. Treći je onako, ali ću ovom novom da podarim šansu, dobra je to ekipa, i sve se to isplati više videti uživo.