VoivodBG

Kada čujem novi Artan Lili, uvek mi jedno mudo zacvili. Ovo još i nije toliko loš singl kao prethodni ispadi. Ima taj neki pizzaz!

Film je odličan. Lična priča o Oaklandu i njihovom odrastanju, da njih dvojica su prijatelji u stvarnom životu. Ako mogu slobodno da napišem jedan u top 10 filmova ove godine. Ima taj neki šmek ranog Spike Lee i Paul Auster-ovog Smoke-a. Najprijatnije iznenađenje u dosadnoj i bezdušnoj mašineriji super herojštine i oživljavanja mrtvih franšiza. Nazvao bih ga i hip hop mjuziklom, ali neka bude i iznenađenja.

Misli dobro je baš bila iznenađenje, prvo sam se namrštio i krenuo da brstim u glavi što su otkačili posle štastojo, a onda mi je sinulo garant najnovija pesma. Ako bude više takvih možda se nešto i izvuče od albuma, tipa 7 dobrih i ove 3 loše, preguraće se nekako. Ja se razgalio kada su zasvirali Mediteran mislim da je nisam skoro čuo uživo. Nego moram nešto da primetim, iako je bio buljuk ljudi na koncert publika je slabo reagovala, samo na određene pesme, čudan osećaj...

Kanda mislim da si približno pravome redosledu, samo što se meni čini da su svirali i sve je stalo u rnr, mada možda grešim. Za novi album nemam očekivanja sva tri singla su me razočarala i zvuče kao otaljavanje, a to nimalo ne liči na njih. Recimo Jamajka dosta bolje zvuči uživo naspram video singla, poletna je!

Vaistinu. Moram da pohvalim zvuk, bio je kristalno čist. Bjutiful. Dopada mi se ona crvena zavesa pozadi i psihodelična rasveta, uboli ga sa atmosferom. Nego Dimone pošto ti voliš da zapisuješ setliste, jesi li vodio računa na ovoj večeri? Štastopojo ovog puta je bio toliko rastočen i izdrogiran sa njihovim petljanjima na gitari da mi je drago kada sam video onu omladinu kako rezignirano napušta prostor. I iznenađujuće je bilo što je Elektropionir bio pun, dupke pun.

Cassius - Au Rêve Tricky - Angels With Dirty Faces Pictureplane - Degenerate Sofi Tukker - Treehouse Queens Of The Stone Age - Queens Of The Stone Age Dorian Concept - The Nature Of Imitation High On Fire - Electric Messiah Vitalic - Voyager

The Cure sledeće godine na Exitu.

Gareth "The Raid" Evans je konačno izbacio novo filmsko čeljade u svet putem Neflixa. I u potpunosti shvatam zašto nijedan studio nije želeo da takne film i da mu radi distribuciju. Sinopsis: Thomas (Dan "Obrve" Stevens) biva prozvan od strane advokata svoga oca da ode na zabito ostrvo u Velsu i pronađe svoju sestru koja je oteta od kultista (Michael Sheen, ovog puta daleko svedeniji u glumi) i koji traže otkupninu za njenu slobodu. Njegov dolazak na ostrvo i inflitriranje u kult započinje sijaset događaja i odmotava klupko misterije i užasa koja ga očekuju. Odmah bih naglasio ko očekuje stilizovanu makljažu kao u prva dva The Raid filma, neće se obradovati Apostle-om. Ovo je više period piece, sa gotskim primesama i Lovecraftovskom atmosferom, I pre svega film je poprilično dugačak i spor i mogu da zamislim kako će klasičnom gledaocu koji je navikao na današnje filmove da bude dosadan, ali u momentima film se napanji do 11, i onda kreće ludilo koje ne staje do kraja filma. Najviše bih pohvalio scenografiju i kostimografiju, uspeli su da pronađu zaista prelepu zabit i da u njoj izgrade realističan mali gradi, da prenesu tu prljavu atmosferu sa početka 20. Veka, tako da sve štima i deluje realistično sa te strane. Stevens nije loš glumac, imao je dobrih uloga po filmovima i serijama, ali ne mogu da se otmem utisku da zbog nedostatka replika i zbog fizičke uloge previše glumata očima i obrvama, a to ume nekako da ometa u nekim scenama. Sheen je sveden u ulozi Malcolma glavnog kultiste, nema teatralnosti i ludila kao u pređašnjim ulogama i nekako mu godi ova staloženost za promenu Izdvojio bih Lucy Boynton koja je ulozi Malcolmove kćeri Andrea, ona je MVP filma, vidim da je krenula punom parom da glumi i ako je ovde pokazala da poseduje to nešto, imaćemo buduću žensku zvezdu. Gareth je poprilično unazadio svoj stil naspram prethodna dva filma, često prelazi iz drhtave kamere iz ruku na velike statične kadrove (koji stvarno oduzimaju dah kada obuhvati sve te silne pejzaže) ali kada dođe do akcije često ume da bude sve nepregledno, a to mi nekako ne ide pogotovo od čoveka koje je podario dva odlično izrežirana i osmišljena akciona filma. Odličnoj atmosferi svakako doprinosi OST koji su napravili Fajar Yusekemal i Aria Prayogi, kada su scene dramatične tu je, kada krene akcija i užas osećate kao da neko grebe tablu sa oštrim nožem ili da osećate kako vam žmarci prolaze niz kičmu. Apostle ne pravi čuda, ali i sa svim manama je dobrodošao film koji će malo da uzdrma stvari i da ubije dosadu najezde Holivudskih blokbaster sa herojima i vrati nas u stare dane kada su žanrovski filmovi dominirali, a danas odumiru.