VoivodBG

2023. Godina će ostati zapamćena, gde su dva filma koja ne pripadaju superjunacima, ili dugovečnim franšizama, tokom polovine ove godine, i bez upliva velikih marketinških kampanja studija (moglo bi se reći da su za oba filma bile blage kampanje, i da je glas publike bio dominantniji!), uspeli da zainteresuju ljude da neprestano pričaju o Barbenheimeru na mrežama i van njih i stvore čudan efekat koji skoro nije viđen. No, iako su Barbie I Oppenheimer dva dijametralno suprotna filma, što u tonu i tematikama kojima se bave, očigledno da je isti dan izlaska oba naslova i šarenila i sivila, dovoljno učinila mašti gladnih gledalaca. Ljudi su neumurno pravili meme, razne kombinacije umetničkih izražaja u vidu spajanja ova dva naslova, i to i dalje traje dok su oba naslova dostupna u našim bioskopima i čini se da neće skoro stati. Sada se postavlja najbitnije pitanje, a to je da li su Barbie i Oppenheimer ispunili svoja očekivanja i da li najavljuju povratak „zdravih“ blokbaster naslova u bioskopima? Barbie je imao tu sreću da za režiserku izaberu Gret-u Gerwig, nekadašnju perjanicu indi filma koja je sa dosta empatije i nežnosti igrala šarmantne i simpatične likove (Frances Ha, Miss America, Maggie’s Plan) i ujedno je napisala scenario sa svojim mužem, Noah Baumbach-om, koji takođe ima poprilično odličan izbor filmova kolji su promućurni I zabavni. Kada pomislite na lutku Barbie, prva stvar koja vam prođe kroz um, da je to jedan od najkomercijalnijih I prepoznatljivih proizvoda koji postoji na našoj planeti. I sigurno je lebdelo cinično osećanje, da će ekranizacija biti džinovska reklama za seriju igračaka I ništa više. Drago mi je da možemo svi da predahnemo, ovo nije samo još jedan bezdušni pokušaj inkasiranja na franšizi igračaka I odrađivanje. Barbie ima teme koje se tiču svakodnevnog čoveka, a to su egzistencijalne teme zbog kojih ležimo budni u krevetu noćima dok naši umovi pokušavaju da procesuiraju sve tokove misli. Od neizbežnog straha od umiranja, do traženja generalne svrhe života, pa čak I estetičkih stavki kao što je borba sa celulitom, Barbie pokriva sve što je bitno I uvija u maštoviti I vickasti pastiš koji odaje počast starijim filmovima, I uspeva da bude dobar letnji blokbaster. No, da se vratimo na samu priču, Barbie I ostale Barbie drugarice, žive sa Kenovima u magičnom Barbielendu. Standardna Barbie (Margot Robbie) sa svojim Ken-om (Ryan Gosling) provodi dane u radosti I veselju, ali ne lezi vraže jednog dana Barbie počinje da sebi postavlja pitanja o smrti, gubi na svojoj plastic fantastic čvrstini, I to je navodi da potraži pomoć vidarke, Weird Barbie (Kate McKinnon) koja je šalje na klasično herojsko putovanje traženja sebe, I kakvo će to magično putovanje biti! Margot Robbie je bila savršen izbor za Barbie! Zamislite da ste dete I da znate samo jednu vrstu istine za koju ste mislili da je apsolutna, a onda se dese otkrovenja I odalame vas. Taj spoj nevinog I naivnog, sa dosta empatije, I uz Robbie-in neverovatni tajming da nas omađija u izvesnim scenama izdvajaju Barbie kao lika, I još jednom pokazuje da je na tragu da bude jedna od Holivudskih najintersantnijih aktuelnih glumica. Da li je Gosling odličan kao Ken? Da! Gosling je inače poznat po raznim dramskim ulogama, ali gledaoci često zaboravljaju da je versatilan u komedijama. Greta je tačno znala šta radi kada je odabrala Ryan-a, za ovu ulogu. U neku ruku njegov Ken je čak I ukrao film. OLsim toga što je morao da se napuca (trbušnjaci donose još karata), a bogami I da odpleše dosta zahtevnu koreografiju plesa (voleo bih da je ovo bio punokrvni mjuzikl) njegov Ken je izvor humora kroz čitav film I ima tako dobar osećaj za manirizme I poštapalice koje ispaljuje sve vreme. I hemija između njih dvoje je predivna, retko kada se desi da glumac I glumica da se tako dobro I prirodno nadopunjuju u modernijim filmovima, uvek nedostaje hemije. Naravno nije sve u našim plastičnim junacima, nešto manje minutaže su dobile majka (America Ferrera, Ugly Betty ti li si?) I njenja kćerka (Ariana Greenblatt) I čini mi se da bi bilo bolje da su više vremena posvetili I njima, jer mi samo na kašičicu dobijamo razlog raskola između generacija I šta im je Barbie značila. Obe su u funkciji predstavnica našeg sveta, a I na neki način publike, ali opet smatram da je malo trapavo prodata priča o položaju žena u današnjem društvu. Monolog zvuči kao da je pokupljen sa pamfleta koji su popularni na zapadu, a pošto je Greta ipak imala dubokoumnije uloge, moralo je ovo biti daleko smislenije od vidite mene žensko sam I umem da vičem! I naravno dotakle su patrijarhata, poprilično je to vickasto ispalo, vidim da se dosta po internetu ljudi našlo uvređenim zbog toga. Kakvi sve filmovi postoje o tim podelama ovo je bilo baš blago, i ne javlja se osećaj da je bilo zlonamerno. Tematski zaista mnogo želi još da potegne film, ali nema dovoljno vremena sve da razradi, možda bi čak bilo bolje da su se fokusirali samo na individualizam I slobodu izbora I ne stvarati repove, ali tu smo gde smo, I ne može se ispravljati kriva drina. Prvo mora se odati velika počast scenografiji, zaista nisu štedeli na tome da prikažu sve lokacije da budu kao iz raznih setova, iako je sve od plastike, puno je fascinantnih boja I života. Sarah Greenwood treba da dobije sve moguće nagrade za najbolji rad u dugoročnoj karijeri, jer nemamo više tako čestu prilku da vidimo na velikom platnu prave setove. I veoma bogata kostimografija koja daje Barbie I Ken neverovatni šarm, od najkičastijih kombinacija do ukusnih kompleta su delo kostimografkinje Jacqueline Durran. Estetski gledano, film prednjači sa vizuelnim identitetom. Naravno nepravedno je zaboraviti I direktora fotografije Roldrigo-a Prieto-a, jarke boje, interesantno pozicioniranje svetlosti I senki I njegovi sirokougaoni kadrovi, stvaraju barem u Barbie svetu ikonične scene. Da li mi se Barbie dojmio? Jeste, iako je postojala bojazan da će mi izaći na nos od silne euforije, ipak ovde imamo jedan vrlo dobar komercijalni film koji je zagrizao više nego što je mogao da isporuči, ali je ponovo zadržao dosta mašte, humora I srca, da ne bude samo još jedan u nizu korporativnih proizvoda koje nam konstantno serviraju. Od mene jedna jaka 8. Definitivno bih ga pogledao ponovo, da ispratim silne detalje koji se prožimaju kroz čitav film, I da vidim da li bi mi ostao prvi magičan utisak.

obrijali bi je na celavo.

Bice repka za Barbie i Oppenheimera, ali Barbie 8/10, Oppenheimer 4.5/10.

Meni je presmesno da ispada da je ona kontraverzna, a Cannibal Corpse ovde domacini sa onakvim omotima.

After a long pause LITTLE BIG announce their live return to Europe! LA-based punk-pop-rave band from St. Petersburg celebrate their 10 year anniversary 2023 - and we bet you've never been at a crazier birthday party than that. Brand new single "PENDEJO", all time favourites “SKIBIDI”, “FARADENZA”, “HYPNODANCER”, “UNO”, “I’M OK”, an überintensive boost of humour, uptempo and crazy energetics - every LITTLE BIG's show is a sensation not to be missed! Known for their super-viral iconic music videos, LITTLE BIG’s front people Ilya "Ilich" Prusikin and Sonya Tayurskaya are thrilled to bring their spectacular live show to Belgrade to celebrate their 10-year anniversary. LITTLE BIG has an avid worldwide fanbase and is known for their collaborations with international artists such as Oliver Tree, Clean Bandit, Sacha Baron Cohen, Tommy Cash, Finch Asozial and Dillon Francis. Their music videos count over 3 billion views and “Skibidi” became their most popular video with more than 667 million views. Their single “UNO” is also a record breaker — it became the most viewed video in the history of the Eurovision Song Contest with an impressive 266 million views. Last year, on March 3rd, 2022, immediately after the Russian invasion of Ukraine, LITTLE BIG packed up their bags and left their Moscow homes and moved to Los Angeles - all because of their moral conviction and position against the Russian aggression. WHEN: 22.10 WHERE: Hangar, Zorza Klemensoa 37

https://www.loudersound.com/features/every-mastodon-album-ranked-from-worst-to-best

https://twitter.com/FuckThatUnicorn/status/1680362599819386882/photo/1

||| NEW BAND SIGNING ||| The Cyclist Conspiracy We are so stoked to welcome in our roster a brand new band ! From Serbia, a mystical frontier where The East meets The West, comes a psychedelic wonder called The Cyclist Conspiracy. Started as an informal project within the Society For The Development Of Alchemical Studies “Vasko Popa”, nowadays they are a musical super group consisting of ten male and female souls. The way they combine influences from all over the world into the seamless, organic testimonies of their spiritual journeys is unmatched and truly resembles The Great Work. Their debut album will be released on Lp format and distributed worldwide soon, stay tuned for upcoming news !! Photo by Predrag Vranic Photo assistance by Branislav Jovanovic

Poslednji Indiana Jones je neverovatno los. Otisao sam samo da bih ispostovao Harrison Ford koji je ipak uticao na mnostvo generacija i nasa detinjstva. Mlak scenario koji je naivan do bola, nema skoro pa nikakvog razvoja likova i sve igra na kartu nostalgije i referenci, sto bi se reklo ogavna Marvel formula... Konkretno dobro je film snimljen, akcione scene su ciste i jasne, ali imam osecaj da sve traju duze nego sto bi trebalo i to samo pumpa nepotrebno dugu satnicu filma. Problem je u dinamici, uglavnom ide akcija, dugo traje, pa stane film pa likovi nesto serendaju nebitno i pozivaju se na dobro poznate stvari, pa ponovo duge scene akcije, koje ruku na srce i nece toliko drzati paznju, moralo je tu da bude vise mesa i zivota u likovima i naravno da je scenario za nijansu bolje napisan i postavljen, imali bi lep poslednji deo i otpracaj u penziju. U sustini Mangold je vec rezirao neke solidne Holivudske filmove, i meni se cini da se ovde mnogo mesao studio, siguran sam da je hteo i Indiani Jones da podari Logan momenat ali mu nisu dali. Proble Mnogo mi je bizaran 3d koji su koristili za podmladjivanje, vidim da je to mladi Harrison Ford, ali mu po glasu cujete staracki glas i u mirnim scenama pogrbljenost, i nema dovoljno jos zivota u toj animaciji u ocima i sve vreme sam imao taj neprijatan osecaj da to nije realno. 😄 Harrison Ford je, pa star, i u pocetku se film dobro igra sa tim, pokazuje da Indie ne moze vise jako, i da je film bio o toj retrospekciji prolaska vitalnosti i vremena, bio bi jeben, ali negde na pola puta Indie nije vise bitan, i rusi se bilo kakva konvencionalna logika i odlazi se u cist kemp gde je njegov lik skoro pa neunistiv. Takodje imaju Madds koji je zlikovac, i koji je gromada jedna glumacka, i hvala sto moze samo pojavom da ubaci tu auru i da prozdere scenografiju i sve ostale zaseni, ali tekst i motivacije su toliko banalne i glupe da sam zalio sto je dobio ovakav tretman. Tu je i Phoebe iz Fleabaga, inace jako smesna i talentovana glumica-komicarka, ali je njen lik toliko dvodimenzionalan i ima grozne postapalice da cak i njena harizma ne moze to da izvuce. Nadam se da je ovo zaista kraj jednog serijala, evo imam 35 godina, imao sam tu srecu da zivim u vremenskoj liniji da vidim Harrison Forda kao Deckarda, Solo i Indianu, i uvek mi je njegova pojava, a bogami i taj osecaj kula bio nesto neprikosnoveno, nikada lepotan, uvek smekerica sa malo drkoskog sarma, a takvi nam ponestaju. Jedva 4. Eventualno 5, jeste bolji u tehnickim aspektima recimo od 4 dela, ali stvarno je bezdusni i neinspirativni poslednji nastavak, a bogami Indi je zasluzio mnogo bolje od vecine fransiza.