Haos sam ja

Nisam poslušao ovaj novi, prethodni su im bili baš by the book blackgaze, dakle ne preterano zanimljivi

Fin članak https://www.self-titledmag.com/baroness-guide-playlist/

Aj lagano da pređemo na glavno. Razočaranja prvo: Rivers of Nihil nit znaju gde su pošli ni šta su hteli novim albumom, Leprous nastavlja slobodan pad, Sculptured novi baš tanak, Tribulation bukvalno whatever album, Genghis Tron nikakav, Bossk kao prazan burek, Sunless puno zuje malo meda daju, Emma Ruth Rundle uglavnom podbacila ali cenim eksperiment, the Ruins of Beverast me ne dotiče ni na jednom planu i tako... Top 30, po redosledu: 30. TIGERS JAW - i won't care how you remember me (možda ne tako dobar kao prošli ali opet imam 16 godina i jedina briga u životu mi je da li će me ona primetiti) 29. DER WEG EINER FREIHEIT - noctvrn (lepo iznenađenje, post black metal kod koga obe krajnosti zvuče kako treba) 28. MARE COGNITUM - solar paroxysm (astralni atmo BM koji zvuči bogato i bogovski iako je delo samo jednog čoveka, malo je niže jer nema onog wow efekta kao kad sam prvi put čuo njegov rad) 27. ONE STEP CLOSER - this place you know (da je izašao početkom milenijuma možda mi ne bi bio ništa specijalno, ali danas kad mi ovakav melodičan hardcore fali kao leba debi album ovih klinaca itekako radi posao) 26. STONE HEALER - conquistador (debi LP dva brata rođena iz Konektikata ukazuje na veliki potencijal, može se ovo malo iskusnije sklopiti aranžerski ali zvuče jako sveže bez da previše liče na uzore) 25. DORDEDUH - har (jako mi se svideo kad je izašao a posle sam se malo ohladio, ali i dalje je ovo album kog se Enslaved ne bi postideo) 24. WORM - foreverglade (gadna i sluzava kombinacija svih extreme metal sastojaka, nisam do kraja uspeo da probijem tu opnu žabokrečine kojom zaudara ovaj album ali mislim da će da mi se penje na listi albuma iz 2021 kojima ću se malo malo vraćati) 23. HUNDREDS OF AU - acting from remote satellites (verovatno najkonstantniji screamo bend današnjice, pri čemu jako volim njihov masniji zvuk u odnosu na bendove sličnog tipa) 22. ARCHSPIRE - bleed the future (pokazatelj da ovi nisu samo nemilosrdni mašinisti, velika doza melodije za njihove standarde koja je prekopotrebna tech deathu a zabava ne prestaje) 21. BOSS KELOID - family the smiling thrush (veoma iskusno koponovan proggy sludge sa, rekao bih, grunge elementima) 20. SHE SAID DESTROY - succession (svašta se ovde dešava i uticaji su razni, ali valjda je dobar kompliment kad pomisliš za neki bend da ne zvuči kao nijedan drugi a to postiže na prirodan način, bez razmetljivosti) 19. MASTODON - hushed and grim (jedini razlog zašto nije na boljoj poziciji je što ne uživam podjednako u svakom delu njegovog mamutskog trajanja) 18. CONVERGE & CHELSEA WOLFE & STEPHEN BRODSKY - bloodmoon I (slična stvar kao i za Mastodon, po defaultu su na listi i mogao bi biti opasan grower) 17. AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse (ovi disso tech Talijani su uvek negde na granici neslušljivosti s obzirom na akrobacije i masturbacije, ali je nikad ne prelaze, težak album za varenje ali se isplati) 16. CARCASS - torn arteries (potpuna suprotnost od Ad Nauseam a oba su u oviru DM, ovo je jako catchy album koji se lako sluša, majstorstvo komponovanja) 15. IMPURE WILHELMINA - antidote (možda i bend koji ima najbolje refrene na svetu, ne ide mi u glavu kako nisu veći, možda zato što im ti refreni nisu toliko bitni za opšti utisak) 14. SPECTRAL WOUND - a diabolic thirst (hteo sam čak da mi se album i ne svidi s obzirom na minimalne promene u ekspanziji zvuka prelaskom u veću kuću, ali nema šanse, vožnja samo takva) 13. KHEMMIS - deceiver (zen faza jednog od najboljih doom bendova današnjice) 12. OPHIDIAN I - desolate (predrkani tech death ne bi smeo da bude ovako fluidan ali na Islandu su čuda moguća) 11. TURNSTILE - glow on (album koji bi lako mogao biti kulturni arhetip za 2021-u, na veliki hajp su harizmatično odgovorili najzabavnijim albumom godine i bilo bi fino da ovo piči na žurkama posle 12 umesto narodnjaka) 10. DREAM UNENDING - tide turns eternal (nalazićete natpise da ovaj album previše liči na zlatni Peaceville period, ali to je ono što je ovom svetu potrebno) 09. VOICES - breaking the trauma bond (sad već sigurno koračaju stazama koje su samo njihove, još jedan verni zvučni prikaz mračne strane štekova metropole i sudbina nesrećnika kojima je to prirodno stanište) 08. FOR YOUR HEALTH - in spite of (the dillinger escape plan sreće at the drive in na screamo žurci i sve spakovano u 15 minuta, šta tu može čoveku da se ne svidi?) 07. SWALLOW THE SUN - moonflowers (sve je pod kontrolom, StS i dalje obitavaju na samom tronu melanholične muzike, zlatna faza još uvek traje) 06. KAYO DOT - moss grew on the swords and plowshares alike (Toby je sa starim kolaborantima iz motW izbacio najbolji KD album od Hubardo, atmosfera guta, naracija žeže) 05. DVNE - etemen aenka (namirisao sam ove na odličnom prethodniku Asheran koji je bio visoko kotiran kod mene ali ovo je stepping up the game u svakom mogućem smislu, sve što valja u onome što označavamo pod post metal spakovano je ovde znalački) 04. DREAMWELL - modern grotesque (maleni bend sa Rhode islanda ostavlja srce i pluća na terenu) 03. EVERY TIME I DIE - radical (kretali su se ka vrhu metalcorea postepeno ali beskompromisno i ovo je kulminacija svih emocija koje obrađuju, odavde je put samo naniže) 02. KING WOMAN - celestial blues (ovo nije savršen album ali mi je legao savršeno i u savršenom trenutku, najatmosferičniji album godine i jedna mračna lepota) 01. BETWEEN THE BURIED AND ME - colors II (mogao je bilo koji od top 5 da bude ovde realno, ali prokleti fanboy progovara iz mene, preživeo sam svašta uz muziku ovog benda još od kada sam ih prvi put otkrio u kasnim srednjoškolskim danima i nekako je pošteno da se 14 godina nakon remek dela pod nazivom "colors" bend upravo vrati sebi napravivši u međuvremenu pun krug, svi njihovi putevi su vodili ka ovoj dvojci, rizik koji su preuzeli se isplatio i ma koliko bio šaren meni je ovaj album već pod kožom i znam ga napamet, to je valjda album godine)

Pre nego što izbacim najbolje, evo mojih najbližih 15 koji nisu ušli u top selekciju ali sam ih rado slušao, a i dalje ću, preporuke: OBSOLETE - animate/isolate THE FLIGHT OF SLEIPNIR - eventide AENIGMATUM - deconsecrate THE WORLD IS A BEAUTIFUL PLACE & I AM NO LONGER AFRAID TO DIE - illusory walls OFERMOD - mysterium iniquitatis PAPANGU - holoceno TENUE - territorios ZAO - the crimson corridor TERRA ODIUM - ne plus ultra VOLA - witness AMENRA - de doorn DEVIANT PROCESS - nurture MONOLORD - your time to shine HOODED MENACE - the tritonus bell THRICE - horizons/east

Jebačka lista https://www.brooklynvegan.com/15-great-screamo-albums-from-2021/

Sasvim dobar je ovaj novi album i sad već možemo pričati o definitivnom povratku u formu i nekom kontinuitetu. Dosta je oslonjen na melodeath, robustan je i pun rifova za razliku od nekih albuma tokom kriznog perioda koji su bili praznjikavi kad se oljušti ta oblanda gotičarske simfonijske melodramatike. Mogao bih malo tokom mrtvog perioda godine da provrtim diskografiju opet.

Većina ovoga kod Laze je i kod mene top, al otom potom. Eto dobrog podsetnika da konačno poslušam taj Iotunn, sve ga nešto gubim iz vida.

Dosta hajpa prati debi album ovih koji je nedavno izašao, Wayfarer ekipa

Standardna kvaliteta, biće ovo ok.

Referisao sam na ono što je Berberian (SoM) pričao o albumu, ja baš i ne čujem neku tugu u ovom albumu (ne znam ni da li su pesme pisane pre ili nakon smrti oba Seana) već b-sides Traced in Air pesme, koje su opet dovoljno dobre da se ovaj album sluša i ubuduće i opet su nekakav korak u pravom smeru u odnosu na učmali output benda u poslednjih 10+ godina.

Ja stalno čitam nekakve hvalospeve u vezi ovog benda, a istina je da me nikada ni jednim albumom nisu kupili. Činjenica je da baja pokušava svašta ali krajnji rezultat mu je uvek "zanimljivo, ali ne i ubedljivo". Možda i dođe na red za slušanje do kraja decembra.

Nema neke veze sa bendom ali kome fali ovakvog zvuka ove godine, preporučujem Frontierer, album Oxidized. Nisu baš ludi kao Car Bomb, ali jesu ta užasno intenzivna kombinacija Močuge i mathcorea, nema stajanja, samo po glavudži fazon.

Ovaj Dream Unending album je predivan. Sjajna atmosfera, izuzetan balans melodije i rifova, a najveća snaga mu je što mu za razliku od mnoge muzike danas ne treba trimovanje, čak mi je žao što nije malo duži. Ceo dan ga vrtim danas na repeat u kolima dok šlajfujem po bljuzgavici.

Ovo je prava tema da onaj ruski bot ponudi cijalis.

Mnogo dobar album. Nisam očekivao ovakav povratak na krljanje a opet atmosfera je u potpunosti zadržana sa London i Frightened. Meni bi ovo vrlo lako mogao da bude najbolji Voices album, a baš sam fan prethodna dva, dok mi je debi whatever.

Meni je ovaj novi bolji i to za klasu. Najbolja muzika pod Cynic imenom od Traced in Air. Treba još da ga provrtim i da ga gustiram, daleko je svakako od ovoga kako su ga predstavili iz SoM, nema nekih noviteta u zvuku niti novih trikova pa samim tim ni te iskrenosti i kosmičke tuge koju reklamiraju, ali pesme su dosta dobre i ima šta da ostane u glavi i ušima.

Uštedeo si mi 2 sata života, hvala.

Kad već neće niko od stubova, evo ja da povučem nogu, udrite... Evo nekih lista već izašlih: https://yourlastrites.com/2021/12/10/best-of-2021-last-rites-combined-staff-top-25/ https://www.revolvermag.com/music/25-best-albums-2021#13-devil-wears-prada-zii https://www.decibelmagazine.com/2021/11/18/spoiler-here-are-decibels-top-40-albums-of-2021/

Ima li neki junak da je slušao ove nove Devinove albume pa da nam prepriča, mene nešto mrzi da slušam, nisam ni Empath poslušao kako valja?

Prva Karnivool pesma posle 8 godina:

Kakav je taj LLNN novi? Meni oni uvek bili kao Cult of Luna za sirotinju.

Odličan je album, veoma šaren i pokriva razna polja, ali ipak najlakše ga je karakterisati kao nekakav post metal. Dosta meditativnih deonica, ali ima i opasnih sludge rifova, melodike, apstrakcije, ali i prilično konkretnih i direktnih pesama, izlišno je govoriti da je zvučno sve savršeno kad je međed Ballou za komandama. Chelsea i Steve su se odlično uklopili. Ono što meni ipak malo fali je ono tipično Converge zakucavanje, bes i brzina, samo u Viscera of man ima toga. Album je dinamički dosta spor ili u najboljem slučaju u midtempu i kao takav je nekakav prikaz onog atmosferičnijeg i sludgerskog dela Converge zvuka koji su predstavili u većoj meri od Axe to fall na ovamo, naravno obogaćen onime što su gosti mogli da pruže. Ali album je takođe i višeslojan i bogat, zahteva dosta slušanja. Svakako nisu razočarali ni u ovom eksperimentu, Converge firma je jbga oznaka kvaliteta.

Moram da priznam da sam bio pomalo skeptičan da će StS nastaviti niz vrhunskih izdanja iz prostog razloga što su lestvicu postavili suviše visoko u poslednje vreme. Pa iako mi se čini da je Moonflowers za koju nijansu slabiji od dva prethodnika i dalje je to suva klasa, a zlatni period benda i dalje traje. Pun pogodak mu dođe i ova klasična verzija da se posluša nakon metalske, gloom beauty and despair indeed. Uglavnom, jebu ovi i dalje i ne planiraju da stanu, zima odjednom izgleda mnogo lepše.

I meni dosta loša lista al verovatno na skroz drugu stranu od Humana.