Haos sam ja

Odličan novi singl kao najava novog albuma. Na prethodnom su se konačno pronašli i mislim da idu rapidno uzlaznom putanjom. Možda nije baš za prog temu ali ovde se pisalo o njima, ima naravno gothic i avangarde uticaja, možda može i zasebna tema da se začne za ove Teksašane, Cammie sve više gostuje i drugim poznatim izvođačima:

Fino zbori Šomi

Nisam nikad bio neki fan al baja je bio unikat. RIP

Nije mi nešto spec novi Rolo. Nastavak priče sa prethodnog albuma ali svi trikovi su već viđeni. Daleko od toga da je album loš ali nema ni nekog iskoraka.

Kakva albumčina "the cycling reckoning" od Suffering Hour, auh. Vidim pominje se na nekim listama ovde ali slabo se pričalo o njemu tokom godine. Baš sjajna ploča koja kombinuje moderan i tradicionalniji pristup.

Novi album izlazi u maju

Ovo definitivno nije bend za mene, prestajem da se trudim da ih zavolim i/ili razumem osim ako mi neko ne ukaže na neki konkretan album pa da probam ponovo. Slušao sam novi nekoliko puta, ne samo da mi je vokal totalni turn off, prosto mi ne pogađaju žicu ni instrumentalno iako imaju unikatan izraz i zanimljiva je svirka ali me ne radi ništa.

Bome meni novi možda najbolji Celeste album do sada. Svakako je najsofisticiraniji i najartikulisaniji, mada i dalje ima naravno ukucavanja. Ono što mi se sviđa je da po prvi put bez previše muke razlikujem pesme, napredovali su kao kompozitori, ranije mi je dosta vremena trebalo da razaznajem i memorišem delove, albumi su im bili dosta kriptični i monolitni. Bend super napreduje i drago mi je da ih NB nije "pojeo", samo su se malo kultivisali. Odličan album.

Prema očekivanjima ubija album, rani kandidat za albume godine. Nikad više clean pevanja i nekih eksperimenata ali sve je uspešno odrađeno.

Hardcore punk legends Converge have just announced a new 12"EP/digital release featuring a remix of their side of their 1999 split album "The Poacher Diaries", originally shared with Agoraphobic Nosebleed. Converge "The Poacher Diaries" Redux was remixed by Converge guitarist Kurt Ballou and remastered by Alan Douches. Illustrator Randy Ortiz created artwork inspired by the original release art by Derek Hess. Track Listing: 1. Locust Reign 2. This Is Mine 3. They Stretch For Miles 4. My Great Devastator 5. The Human Shield 6. Minnesota

Ko se potajno nada Brutalu a video je današnju dopunu line upa ne može a da mu se ne osmehne brk.

Da se ja pitam, trebalo bi da poradi na alkoholizmu u tom slučaju i to je onda automatski levitiranje izvan stratosfere.

Ako su prve dve pesme na novom albumu mogle da budu nagoveštaj optimističnijeg zvuka, od Until (moj lični favorit ovde) pa do kraja, sa izuzetkom možda Closure, to su te dubine tuge svojstvene samo retkima. Dakle, prve dve pesme mene podsećaju na setna jutra nakon duge i teške noći (cela Patrickova diskografija) ali onda kao da se ponovo autor prepušta očaju jer ne zna za drugo. Ako za Jasona Molinu pričaju da je "umro od tuge", kako to da je Patrick Walker još uvek živ? Ovo je logičan nastavak Wider than the Sky priče, možda malko aranžerski kompleksnije ali to je to, samo gola emocija.

AMORPHIS - halo 40 WATT SUN - perfect light PERSEFONE - metanoia CELESTE - assassine(s) ROLO TOMASSI - where myth becomes memory KORN - requiem VENOM PRISON - erebos VOIVOD - synchro anarchy GOJIRA - the way of all flesh SMASHING PUMPKINS - siamese dream

Poslušao sam album reda radi ali mogu reći da je ovo najbolji Korn u poslednjih 20 godina bez dileme, super je što je kratak i jezgrovit album, isečene sve gluposti, skoro bez filera uopšte. Zaista nisam mogao ni u snu da očekujem da ću sa uživanjem slušati ovaj bend ikad više. Daleko je to od nekog spektakla za nepropuštanje, Jonathanova lirika je i dalje megacringe, ali baš su bili inspirisani ovde, zvuk kao kuća, refreni super, strofe interesantne, ništa više ni ne tražim od njih nego da poslušam album više od 2 puta što će biti svakako slučaj sa Requiem.

Album je negde u rangu Queen of time ili Circle, što znači da je dobar i da i dalje ima šta da se čuje, neke melodije su baš zarazne, ali ima i super rifova, meni omiljen na The Wolf, možda je za nijansu agresivniji od prethodnika. Međutim nije mi tako ubedljiv kao Under the red cloud, koliko razumem ovaj novi je završni album trilogije koja je započela sa tim albumom. U svakom slučaju, nove fanove neće pridobiti ovim ali ni izgubiti dosadašnje i uprkos svim kritikama ja i dalje ne znam ni jedan bend sa kojim se može pomešati Amorphis, dakle štrikaju svoje i to je to.

27.05. sviraju u Zagrebu sa Devinom

Meni je ovo i dalje nekako tužno i što se više pridaje značaj ovim stvarima kao da je baba Toyah još više motivisana za vaginalnu manipulaciju i attention whoreism.