Haos sam ja

Obrnuh baš sinoć TBEITBN, bolji je stvarno u odnosu na moje sećanje o njemu. Sad mi neke stvari odatle dosta bolje zvuče nego kad je izašao album. Plus je produkcija na njemu nadrkana maksimalno. Summer sets fire i meni omiljena sa novog, hitčina.

Ne morate ni da dođete, niko vas ne tera, ali DM je došao do tog stadijuma da je širi izrazom nego u "zlatno doba". To što se ne sviđa Peđi, ne znači da nije neka forma DM.

The congregation i Malina su meni, a i dosta drugih ljudi, bolji od Coal. Malina je bio album koji je veoma fino infiltrirao hitičnost i neke komercijalne tendencije u njihov zvuk, nisam imao nikakav problem sa tim. Ovo za Einara je tačno, glavni utisak svakome.

Ja moram samo još jednom da izrazim pohvale na rad bloga. Ne samo da estetski izgleda vrhunski i da je prijatan za online čitanje, već se vidi dobra priprema za svakog sagovornika i često u samim pitanjima uživam više nego u odgovorima. Veoma odudaraju od novinarskih klišea, nema nepotrebnog podilaženja sagovorniku već je više fokus na internim procesima prilikom stvaranja, a znaš na fin način da priupitaš i neke neprijatne stvari kod kojih odgovori dosta toga otkrivaju o intervjuisanom u odnosu na klasično držanje narativa na novom izdanju koje je povod za razgovor. Komplimenti od mene.

Pa ovo uopšte nije sporno, sporno je samo da li je Metallica MJ, ja mislim da nije ni blizu.

Pa ako pažljivije pročitaš moj post videćeš da sam ja stava da je Metallica odavno prevazišla okvire metala, još pre 30 godina (što ih nikako ne čini drugometalijancima) i već dugo je sfera u kojoj oni funkcionišu mainstream rock'n'roll, što nije ništa loše samo po sebi. Ovi artisti koji pominješ su mainstream pičići (od kojih neke vrlo volim i poštujem) kojima svakako imponuje da se nađu na zvaničnom izdanju obrada legendarnog mainstream benda, ništa sporno, mada ne vidim baš nikakav uticaj Metallice na njihovu muziku, bez obzira na diverzitet. Mejdeni su naravno daleko od nekog undergrounda ali su uvek ostali unutar okvira heavy metala i kao takvi su najveći metal bend, s obzirom na dugotrajnost i diskografsku konzistentnost. Oni i nisu nešto privlačni da ih obrađuje mtv ekipa, nit da im se merch štanca po H&M prodavnicama. Evo analogije: metal je evroliga, mainstream pop/rock je nba liga, maideni su spanoulis, diamantidis, navarro i bodiroga u jednom paketu - legende EL, al nikad nisu ušli u nba okvire, metallica je već neki pau gasol - jak tier u nba, al u evroliga okvirima su ipak sticajem okolnosti ovi prethodno pomenuti institucija A i brate ovo je moje mišljenje, ne mora da bude naučno potkrepljeno.

CARCASS - torn arteries THRICE - horizons/east IRON MAIDEN - senjutsu STARKWEATHER - crossbearer AOSOTH - V: the inside scriptures HIS HERO IS GONE - monuments to thieves DVNE - etemen aenka PIG DESTROYER - book burner UNDEROATH - cries of the past ABSU - tara

Izbacuju live album u decembru, evoe lista: 1. Evoe 2. Wolves Ov Siberia 3. Prometherion 4. From the Pagan Vastlands 5. Blow Your Trumpets Gabriel 6. Antichristian Phenomenon 7. Conquer All 8. Lucifer 9. Ora Pro Nobis Lucifer 10. Satan's Sword (I Have Become) 11. Ov Fire and the Void 12. Chwala Mordercom Wojciecha 13. As Above so Below 14. Slaves Shall Serve 15. Chant for Ezkaton 2000 E.V. 16. Sculpting the Throne Ov Seth 17. Bartzabel 18. Decade Ov Therion 19. O Father O Satan O Sun!

Mogao si to i na njihovoj temi da napišeš.

Sasvim ok pesma, jeste malo nabacana i trying too hard al opet bolja od maltene bilo čega iz post-TIA faze.

Nova Comeback Kid pesma

Čim se ti i ja složimo, odmah zahlađenje i promena godišnjeg doba.

I da isprdim još svoja 2 centa na čuvenu Metallica vs Maiden temu koja se malo malo provlači dok me već drži utisak: Meni su lično najviše visine Metallica karijere srcu draže i bolje od vrhova Maiden diskografije, takav kombo albuma u periodu 84-91 je nešto specijalno i nadilazi žanrovsko opredeljenje. Fora je u tome što su padovi neuporedivi, Metallica je imala više padova u sam ambis inspiracije i praktično su već 30 godina oportunistički jahači sopstvene prošlosti uz tek po koji sjajan momenat u moru težeg mediokritetstva. Maideni sa druge strane pitanje da li imaju baš loš album u karijeri, konzistentni su, pa i ovaj Senjutsu iako možda nebitan u kontekstu cele diskografije nije sklepan album nego rad za poštovanje, osetiš tu metalnu grandioznost/pretencioznost slušajući ga. Takođe, uvek su bili to što jesu - heavy metal bend oslonjen na melodiju i pompezne narative, nikad nisu imali potrebu da budu bilo šta drugo osim heavy metal benda. Dakle, Metallica je vremenom postala brend koji peca mnogo širi auditorijum i to ove budalaštine sa desetostrukim remasterima i kolaboracijama sa Lady Gagom i Miley Cyrus plastično i pokazuju, oni su danas mnogo više biznismeni nego muzičari. Pa neka je Metallica i jedan od najvećih bendova na svetu - oni su davno prestali da pripadaju samo metalcima, Maideni oduvek pripadaju samo metalcima i zato su najveći metal bend na svetu, a ja čak i nisam neki fan.

Sranje je samo što ću izgleda sav odmor i slobodne dane sledeće godine da potrošim na koncerte, jadna moja porodica.

Ja moram da stavim opet disclaimer da nisam neki Maiden fanatik nit su mi oni lično nešto bitni bili u životu, pa s tim u vezi od povratka Dickinsona i Smitha u bend BNW mi je bio fantastičan (meni lično u top 3 Maiden albuma uopšte), Dance of death korektan ali slabiji od BNW, a ove posle albume sam čuo jednom ili nijednom. Međutim, potpuno mi je jasno zašto su Maideni tu gde jesu i preslušavanje Senjutsu-a samo potvrđuje tezu da se radi o bendu epskih razmera i epskih narativa, jednostavno moraš da poštuješ to što rade. Što se albuma tiče, meni je vrlo dobar, najbolji deo svakako kombo Lost in a Lost World (najbolja pesma na albumu) / Days of Future past (najbolji refren na albumu i šire), a svakako i dosta jak closer Hell on Earth kome bi dobro došlo malo trimovanja ali kad udara jako udara jako. Jedina baš bezveze pesma mi je The time machine, a i Darkest Hour mi nije ništa spec. Ostalo sve vrlo dobre Maiden pesme koje imaju svoje uspone i padove, ali je važno da su usponi dosta visoki a padovi nisu dramatični. Što se Brucea tiče, osete se godine i istrošenost ali isto i junački napor da se ipak izvuče najbolje iz sebe u trenutnom momentu. Sve u svemu, ovo je album kojim mislim da moraju biti zadovoljni i tvrdokorni i casual fanovi, lično mi ne smeta što se po koja tema protegne duže nego što treba, ovaj album je sve osim otaljavanja i još jedne recka u diskografiji a dosta pesama ima potencijal da postanu klasici i neizostavni deo set lista jer valjda ovi matorci nikada neće prestati da kolju. I ne treba.

Eh kad bi svi velikani ovako starili. Dok god čika Billa služi inspiracija a čika Jeffa grlo, nema šta da brinemo. Nisam dugo slušao Surgical steel ali mi na keca ovaj novi još bolji, više mi se sviđa flow albuma i produkcija je malo mekša, prirodnija, mada dozvoljavam da se nekome više sviđa hladnoća i oštrina SS produkcije. Što je najvažnije, riffovi i melodije su i dalje sjajni, nije ih Bill izvukao iz neke fioke za otpad i b-sides nego se punokrvno potrudio da budu dostojni Carcass imena. Wilding rasturio isto, odsvirao tačno ono što treba pesmama. Ako ima nešto dobro u vezi ove mrtve pandemije je što su mnogi muzičari imali vremena da se natenane posvete pisanju pesama umesto da štancuju bez obzira na inspiraciju. Bill Steer je jebeni genije. Šteta samo zbog ovog omota koji dizajnom nije loš ali je potpuno misplaced za ovakvu muziku, više pristaje nekom udžbeniku botanike ili omotaču za dečje sveske, al jebeš omot kad je muzika vrh.

Prva polovina albuma imho savršena, sve hit do hita, odlična pesma do odlične pesme. Ajde i Still life da prođe kao solidna. Nakon toga najslabiji deo albuma sa Dreamer i Robot soft exorcism, koje su mi dosta bezveze, Dandelion Wine solidna, a closer isto dosta neubedljiv i praznjikav. Dakle, ponovo neizbalansiran album ali ovakav stretch jebačkih pesama kao prvih 5 na novom albumu nisu imali baš dugo tako da se Horizons/East automatski pozicionira kao njihov najbolji album od povratka a verovatno i šire.

Bili su dobri samo oni Makedonci, a prvi bend nisam slušao. War Engine se raspali usled tehničkih problema, ono je bilo baš neozbiljno, kao neki gimnazijski bend, doduše palac gore za pokušaje gitariste da na harizmu izvuče situaciju. Na Violent chapter se stvorio neki grozan wall of sound, dosta zujanja. Oni dobro sviraju al muzika nije ni malo zanimljiva, ostaše zaglavljeni zvukom u 2004-oj. Atmosfera solidna na svim bendovima, to se mora priznati.

Odlična

Uuu dobra pesma. Vokal smejurija.

Nisam ni znao da je Zoli napustio Ignite. Ovaj novi pevač je gitarista heavy metal benda Holy Grail, čudan izbor ali radi posao, korektna pesmica.

Odličan koncert zaista, sve je bilo tip top, i muziciranje i zvuk i set lista i opšti ugođaj, sa izuzetkom činjenice da mrzim ove prostore gde konobari zuje okolo kao mušice. Otišao više zbog žene kojoj je Block out mladalačka ljubav a Vranjković jedan od omiljenih muzičara, ali ostah i sam omađijan. Hajlajt svakako pesme sa Ako imaš s kim i gde, mada mi je sve bilo profi osim Tajnog života suterena koji mi je dosadna pesma.

Možda navratim