Haos sam ja

Ubica stvar.

Preludi su Car Bomb.

Jes da ekstenzivno tumačim pravila teme, ali meni je to to, prosto ne mogu da verujem da je jedan tako dosadan bend izdao takve albumčine back in the days (a one ipak kvantitativno čine manji deo njihove diskografije). Ovo sa pesmama je bezveze, kod ogromnog broja izvođača se može pronaći po nešto polu-interesantno, al da je neko sranje a da izda baš dobar ceo album - e to je već malo ređe.

Entombed. Prva tri albuma klasa, sve nakon toga težak snoozefest.

Super novi Martyrdod, ništa topla voda al kokanje fino, melodije taman koliko treba, ukucavanja po lobanji sasvim dovoljna doza. Bait and switch naaća.

Sinmara briše patos ovim lagano, al nisu zapravo ni za poređenje po zvuku.

Kompletiran line up za ovogodišnji BA. Svi će poginemo u vodu. Top 10 nastupa kojima se radujem, mada ću se potruditi da mi lični tempo bude udarnički: Emperor Cult of Luna The Ocean Ved Buens Ende Car Bomb Caspian Necros Christos Meshuggah Shape of Despair Primordial

Isti fazon, baš kako je doktor prepisao.

Port Noir - Down for delight, lagano refren godine.

Havarisan Yugo Florida sa Bubanj Potoka, da budemo precizniji

Meni se dodatno pokvarilo, što ga duže slušam sve mi je mediokritetniji. Najbolja pesma - Alsaela.

Ja slušam novi Monstrosity, odličan je.

Meni su oni uvek bili nešto između SikTh i Protest the Hero, ali nekako nisu imali harizmu ni jednih ni drugih. Nisam slušao ovaj novi al kad se vratim na stare albume povremeno zvuče mi manje impresivno nego u vreme kad sam ih prvi put čuo, dok kod ova prvopomenuta 2 benda upravo suprotno, kad povremeno pustim stare stvari zvuče mi još genijalnije nego back in the days.

Postoji velika razlika između patetike i estetike, iako je ona često veoma apstraktna i fluidna. Ne pecam se ja na "all style no substance" priču tako lako, ali jbga ne mogu pobeći od svoje prirode, a svi psiho testovi koje sam radio (a tu je bilo i baš kompleksnih i u skladu sa najvišim standardima psihoanalize) kažu da sam ja kao osoba dominantno esteta. Dakle, supstanca mora postojati. Ja cenim onoga ko je u predivan stil uvio govno, tim pre je umešniji. Nemam sad vremena da naširoko pišem o tome, ali jednom hoću, dao si mi dobar šlagvort. Međutim, na kraju dana je važno razumeti da li je nešto samo lepo, a beskorisno ili čak štetno, ili ima neku utilitarističku ili kakvu drugu ozbiljniju poentu. Da se vratim na DsO, kada te neka muzika natera da je shvatiš ozbiljno, to je velika stvar. Međutim, mogli bi oni da imaju isti ovakav tekstualni narativ, a da im je muzika kerov kurac, ne bi me u tom slučaju ni najmanje zanimali. Što se ostatka citiranog tiče, ja lično ne pravim razliku u mudrosti na "srpsku" i "nesrpsku". Mudrost je često vrlo jednostavna u svom pojavnom obliku, mada ja često preferiram malo kitnjastije.

I meni Mysthyrming tek pristojan, nikako neka bomba. Baš lazy songwriting, sve mi nekako ravno kao daska, masu vremena neki standardan 90s tremolo picking, instrumentalno preprosečno sve, vokal isto krajnje prosečan i neubedljiv. Pokušavaju ponegde sa nekom epikom, al mi i to tankoza. Nisam slušao prvi album ali slušao sam bend uživo i zvučali su mnogo haotičnije i divljačkije nego na ovom albumu. Mene ovo više vozi na neku UADA-u ili tako neki bend kod kog je sve ok, ali ništa naročito uzbudljivo. Sinmara mi za ovo zakon, a o DsO da ne pričam, to je ipak liga za sebe. Obrnuću još koji put svakako, vidim da svi hvale album, al stvarno ne vidim šta je tako specijalno u vezi istog.

Meni je vladika (bio) daleko interesantniji kao književnik nego kao filozof/teolog. Čitao sam neka njegova dela potpuno očišćen od ideološke konotacije. Ima nekih baš epic shit momenata, npr: "Onemelom od čuda teško je govoriti ogluvelim od larme." Ja volim takve ultimativne konstrukcije makar ne bile tačne. Mislim da je dobra stvar za mene to što sam ga čitao u dobu kada sam mogao da napravim otklon od celokupne njegove ličnosti i zaostavštine, koja je duboko retrogradna i anticivilizacijska. Da sam čitao kao mlađi, mogao bi možda da me zavede. Slična je stvar i sa DsO. Zaista volim da se udubim u njihove tekstove i stvarno je impozantna posvećenost kojom pristupaju kreiranju čitave priče oko benda, ali ne treba to previše ozbiljno shvatati.

Nazi, desno, mantija - nije moja bratija. Bez obzira, ima se štogod interesantno pročitati iz književnog opusa vladike, iako ne možemo biti suprotniji na polju ideoloških stavova.

Tek sad videh ovo. Jebiga. Prvi album go prosek al onda tri baš dobra, poslednji možda i ponajbolji. Biće pamćeni u kući Haosovih.

Ima li nade da ovi mladići izađu na crtu uskoro Rasti i Cobiju? Gledao sam juče neki mini dokumentarac koji je Vice radio (ortak montirao) o toj IDJ Bassivity priči, sa akcentom na ova dva gmaza. Ima tu mnogo istine u onome što su rekli, al voleo bih da ih ovi iz čiste dosade sjebu.

Slažem se da mix nije idealan, ali na ovoj verziji albuma koju ja imam je mnogo bolji nego na onim youtube singlovima. Stale smoke je zakon, meni na startu pesme lagan kandidat za rifčinu godine, šteta što ne ponavljaju taj rif dalje kroz pesmu. Imaju oni definisan stil ali Abandon je bio album za zaborav, bukvalno ne pamtim ništa sa njega, ravno do bola, a i Letters Home i Empty Days su imali de facto neke ozbiljne hitove ali i neke potpuno passable momente. Na ovom novom malo više zvuče kao post hardcore tj. taj post prefiks je izraženiji. Ovo mi je jako drag bend jer ga pratim od samog početka i rasturili su sa prva dva izdanja, da bi kasnije sve bilo malo razvodnjeno. Evo, na ovom gore videu što sam kačio je bukvalno set lista koju bih ja u pesmu birao s obzirom na kontekst.

Bukvalno best of setlista:

Dobar je album, nema greške, bolji od SOMB dosta i raznovrsniji. Jebemliga, vrteću ovo verovatno svake nedelje do kraja godine da bih stekao potpuniji utisak.

Postuješ aktivno na temi za šabanski hiphop, dakle kvalifikovan si, neće da ujede.

Meni odličan novi Port Noir, nikad nisam slušao ništa slično, gotovo r'n'b momenti pomešani sa distortziranim gitarama, ne znam sa čim bih uporedio. Baš super što su se pronašli u ovoj simplifikovanoj ali efektnoj verziji. Prvi album je bio pristojan, drugi bolno mediokritetan. Fina upoteba jednostavnih elektronskih upliva, veoma ukusno. Ne znam kako bih ovo kategorizovao, rifovi su jednostavni ala RATM ali nekako baš lepo spakovano. Možda je ovo neki novi nu metal za milenijalce mada nema neke veze sa 90s, early 2000s nu metalom, mnogo je univerzalnije i zrelije ali baš ima opak komercijalan potencijal. Prijatno sam iznenađen.