Haos sam ja

Great Expectations (1998) Modernizovana ekranizacija Dikensovog klasika nije ostavila naročit utisak na mene, sve je poput nekog crtanog filma. Muzika u filmu je recimo odlična. Sama priča je zbrzana i banalizovana, emocionalni rollercoaster glavnih likova je dosta neubedljivo prikazan i dijalozi su dosta isforsirani i neprirodni. Nije za više od 5/10. Honey Boy (2019) Interesantan film i uloga života Shie LaBeoufa koji je i scenarista ovde, nisam nikad bio neki njegov fan. Klinac je isto pokidao sa glumom. Zanimljiva postavka priče, ali mi je razrešenje na kraju razočaravajuće, obećavalo je da bude interesantnije. Međutim, sama razrada je jako dobra i možeš nekako da se povežeš sa likovima. Vredi pogledati. 7/10

Kao što rekoh, jedan od bendova koji mi je obeležio srednjoškolski i period početka faksa. Prvi album energetska bombica al još to nije to, sledeća dva sjajni melo hcpunk meets metal, veoma dobre pesme, duhoviti tekstovi, fenomenalne melodije, bend je tight as fuck. A onda vrhunac u vidu "Death for life", praktično savršen album koji je toliko odudarao od tadašnje poplave mediokritetskog mtv2 metalcorea, a opet nekako guran u isti koš sa svim tim copycat reptilima, možda zbog metalizirane produkcije. Tu je bend verovatno rekao sve što je imao, sledi ozbiljan pad inspiracije, "Death is my only friend" ima tek po koju dobru pesmu, a ovaj do sada poslednji iz 2012 je baš loš, ispran. Gledao sam ih uživo 3 puta, jednom u Budimpešti kao predgrupu za Ignite - strašan koncert, a onda 2 puta kod nas, u Ciklonu i DOB-u, al tad je već to bilo dosta tanje, posebno u DOB-u, baš su bili na silaznoj putanji. Ipak, drago mi je da se vraćaju jer je u pitanju unikatan bend obojen Efremovim distinktivnim vokalom, sjajnim smislom za melodiju i uvek jakom ritam sekcijom, plus su užasno ludi i energični live.

Čarobni breg je institucija i sa pravom, baš ozbiljna knjiga, treba je pročitati svakako.

Uzeo da čitam Elementarne čestice od Uelbeka, nisam do sad njega čitao pa reko ajd.

Vraćaju se i ovi heroji moje adolescencije:

Au koja albumčina, ide kod mene na gajbi na repeat sve vreme. Najbolji njihov još od Kezie. Koliko hookova, koliko pamtljivih deonica, čak i growlovi na par mesta, jebaše mu kevu baš, vredelo je čekati. Čim dođu u Evropu uzimam odmor i idem da ih lovim.

Pre neki dan je bila 20ogodišnjica albuma koji spada u najvažnije u mom životu. S tim u vezi: https://www.revolvermag.com/music/deftones-white-pony-10-things-we-learned-chino-moreno

Najjači bili i ostali. Ganci se baš otvorio, ima sjajnih replika.

Bači meni na PM, neće biti zgoreg. Ala deru, ja oduševljen, to je ta energija ponovo, a i Rody kao da se oslobodio nekih okova.

Meni tek solidna, ništa više, al s obzirom šta ovih dana Steva snima, ovo će mi lepo leći kao surogat.

Ovi gadovi imaju novi album, teška težina:

Ovi su spremili novi album, prethodni je bio dosta propraćen po mejnstrim metal medijima:

Do jaja je album, bolji bar duplo od Pacific myth i Volition, lete šarke na sve strane. Malo su manje ludi a malo više fokusirani i posle dužeg vremena zvuče sveže. Ovo se čekalo.

ULTHAR - providence PROTEST THE HERO - palimpsest HAIL SPIRIT NOIR - eden in reverse POSTVORTA - siderael part one ESOCTRILIHUM - eternity of shaog OLD MAN GLOOM - seminar VIII: light of meaning OLD MAN GLOOM - seminar IX: darkness of being IMMORTAL BIRD - thrive on neglect WOLVES IN THE THRONE ROOM - thrice woven LEVI/WERSTLER - avalanche of worms

E tu jesam.

Obećava ovo novo, meni dosta vuče na Mars Voltu, eksperimentalnije mi nego drugi album. Doduše, nema onog Alexovog gruva, slušao sam posle dužeg vremena debi, kakva je to bombica od albuma bila. Al izbacuju ove singlove na fegetsku foru jedan po jedan, gruni celu stvar više, jebo ga ti.

Ne znam mu baš opus, čak nijednu pesmu zapravo, al vidi se da je bio dingospo. RIP

Spoils of failure i dalje u top 5 post metal albuma ikada, baš sam se prisećao ovih dana, šteta što je ovaj bend kratko trajao. Inteligentno i razorno.

Odličan je ceo album. Ne puca baš od originalnosti ali meni lično jedan od boljih DM albuma godine do sada.

Ulthar - providence

Obsolete je do jaja album. Jesu oni tu već dobrano prigrlili nu metal postulate, ali taj album je konceptualno savršen, ima svoj tok i zaokruženu priču i lirički i zvučno i pre svega odlične pesme. O produkciji da ne pričam koliko je zaokružila sve na pravi način.

Old Man Gloom novi dupli album nije loš, ali opet ništa spec, previše nekih semplova i zvučnih efekata koji ne služe ničemu, već samo razvodnjavaju priču i veštački produžavaju trajanje. Ima nekih baš super pesama kao npr The bleeding sun, love is bravery, a najbolja sa oba diska mi je Calling you home, vuče na Converge smirenije novije radove. Ja mislim da ova fantastična grupa muzičara može daleko bolje od ovoga, sve je nekako osrednje a onda na momente vidiš pravi talenat i baš je šteta što ne mogu da se fokusiraju i naprave nešto monumentalno.