Haos sam ja

Pa ja ne patim naročito od nostalgičarskog sentimenta. Odlični su to albumi svakako i meni vrlo dragi, al Discouraged Ones mi je nekako suviše nevešt, on je svakako udario temelje onome što će postati Kata zvuk i ima tu sirovu emociju, al su imho sve to dosta ubedljivije sklopili u celinu na albumu koji mi je na vrhu liste. Nekako mi je dosta "siromašan" u odnosu na ono što će uslediti. BMD je super album al realno tek jedan u nizu tih melo doom/death albuma iz 90ih u maniru PLost, MDB, rana Anathema i nema mi dovoljno distinkcije u odnosu na njih. Sad ispade kao da sam ja popljuvao te albume. Znaš šta je skandal? Da onoliko dugo stoji nepročišćena tema o starim koncertima. 😄

Vidim da su mnogi rangirali diskografiju svojevremeno, pa da probam i ja od najomiljenijeg ka najslabijem (s tim da mi je DEK jedini baš ispodprosečan album, sve ostalo je vrlo dobro do vrhunsko): Tonight's decision The fall of hearts Last fair deal gone down The great cold distance Viva emptiness Night is the new day Brave murder day Discouraged ones City burials Dance of december souls Dead end kings

Čašice da slomimo

Zašto Static X u bilo kojoj godini realno, a posebno sad? I nazad u dan su bili smećurina i to kažem ja koji sam slušao nu metal poprilično svojevremeno.

Čitao sam ja ovo letos. Zabavno je, posebno ti odnosi između Watersa i ostatka benda, naročito Gilmoura. Suštinski je njih boleo kurac, postali su milioneri u ranoj fazi karijere (a svi su i bili iz dobrostojećih porodica) i mogli laganeze da se prepuste kreativnom outputu. Rick Wright je moj omiljeni lik iz Floyda, što se potvrdilo i kroz ovu knjigu.

Vrhunski novi Vulkan vaistinu, baš dobra muzika a i produkcija je sjajna, kako lepo balansirano. I meditacija ali ima i čvrstine, nije mlohavština. Ide ovo kod mene u sami vrh na kraju godine.

Do jaja je album, prema očekivanjima. Malo su mi duže u ušima ove prve tri što su izbacili pa mi se sad još više sviđaju u okviru celine. Resonate mi nije ništa spec, a i poslednja pesma je malo veštački produžena, kao da ima epic trajanje al nije bilo neke potrebe za tim, sve ostalo je visoka klasa. Sve u svemu, to je taj nivo kvaliteta kao prethodna dva, samo što nema nekog dodatnog iskoraka (ako je uopšte moguć, meni je In Contact bio najbolji album te godine kad je izašao, a i Bloom u samom vrhu svojevremeno), pa ni tog wow efekta.

Ja sam baš dugo hejtovao Jarbole onako na keca i iz predrasuda, baš su mi bili fegetski bend na koji se lože skoro isključivo žene (uključujući i moju) plus onaj odvratan način pevanja svojstven za srpsku alternativnu scenu tzv obojeni program vokal (izražen više kod Borisa nego kod Daniela), a onda sam ih jednom gledao uživo i ukapirao da tu ima dosta šareniša i da ima šta da se posluša plus su tekstovi dosta dobri. Više mi se sviđaju u eksperimentalnijoj nego klasik rock verziji. Nikad fan od mene ali dobar bend jebiga.

Kreni redom, svi su dobri, al sa novim su dostigli pravu meru melodije i apokaliptičnosti. Pre ovoga su mi najbolji bili Everything is fire i Shrines of Paralysis.

https://en.metal-tracker.com/torrents/285598.html

I meni se album uvukao pod kožu posle više slušanja, stvarno gospodski komponovano.

.

Kako si ovo nabavio, direktno preko Debemur Morti ili? Pošto, ako nije tajna, i koliko je shipping?

Evo i novog bubnjara. Zanimljivo je da se ovaj lik vodi kao bubnjar Amon Dina od 2013e, stvarno nisam imao pojma, nit sam slušao Valjevce u poslednjih 10+ godina.

Prva pesma posle 7 godina. Meni su uvek bili među top 3 metalcore benda.

Novi album krajem maja.

Otvorio sam temu za njih na avangardi (nisu mi baš klasik sludge, ima tu svašta), ali baš i nije popularna. 🙂 Jes dobra ova obrada, videćemo ostale sa ovog covers albuma, zanimljiva selekcija.

Jes interesantan ovaj Malokarpatan novi, stvarno ne znam sa čim da uporedim, dosta unikatan miks BM i HM sa tim nekim folk momentima koji imaju slovenski a ne skandinavski prizvuk. Fine melodije, interesantna struktura pesama, nisu neki tehnički dominatori ali pesme su dobre. Debi album sam samo površno slušao, al ovo mi deluje dosta bolje.

Ovo si vrlo lepo opisao. Ja inače nisam nikakav fan Sisters of mercy ali baš su uhvatili taj vajb na Ghosts, plus svako pominjanja Isusa Hrista u lirici dodaje na sakralnosti nekako, ovde je to baš kul, uopšte nije jeftino kao što inače zna da bude. Meni je i Medusa bila ok, ali sada ne mogu da se setim bukvalno ničega sa tog albuma izuzev The Longest Winter, ovaj album je mnogo pamtljiviji i lepše teče. Growl de facto jeste kilav, ali tačno je tu gde treba da bude, dobri su aranžmani. Eh, da je samo moćniji kao npr na The Plague Within (posebno na Beneath Broken Earth, tu pesmu mogu da slušam u svako doba, pravi malj po glavi).

Ja bih ladno išao na sve 3 večeri da sam Finac.

Hoće biti festivala ove godine?

Meni već duže vreme nekako žao Nicka kad growluje, deluje mi da se baš fizički muči, baš slabašno zvuči. Baš sam izneverovao kad je upao u Bloodbath, a i kad se PL dominantno okrenuo growlu na Medusi.

Pa dobro, pretpostavljam da ga Nurkara sad pušta u Moda centru. I da ne zaboravim još jedan žešći kvalitet gospodina Baje, naime "Nedeljko Bajić Baja" se rimuje sa "poližeš mi jaja" što je svakako veliki plus u mojoj knjizi.