Haos sam ja

Ne preostaje mi ništa nego da podvijem rep potučen takvim argumentima.

zvuk alarma ujutru >>>>> motorhead

Sudeći po ovim singlovima, Death Atlas će biti njihovo najambicioznije delo do sada.

Krallice - prva dva su odlična, naročito Dimensional bleedthrough (pa samo naslovna razara npr), posle toga lagani gubitak inspiracije. Liturgy onako, ima tu smeća svakako ali i nekih dosta svetlih momenata.

Promače nam ovo:

Kidalica.

Hm, nikad ne bih pomislio da gotiviš Incubus.

Jesi uhvatio Kemiša ili Mesu na HOD?

Jedino je logo baš sranje, verovatno i muzika.

Mislim da ova tema ima potencijal da pregura 1 stranu jer ovi ne misle da stanu. Uglavnom, odličan i vrlo izazovan bend sa Long islanda, čija je muzika dosta bombastična i naporna za varenje ali poseduju nesumnjiv kvalitet. Veoma tehnički orijentisana svirka sa ritmičkim ludorijama ali i sve više eksperimentisanja sa zvučnim efektima. Najviše podsećaju na nekog mutanta nastalog ukrštanjem Meshuggah i the Dillinger escape plan, ali imho imaju dosta metalcore/mathcore uticaja bendova poput Coalesce, Burnt by the sun, A life one lost i sl. ali i dosta grindcore elemenata. Ipak, i pored toga su prilično unikatna pojava i već su ozbiljno profilisali svoj zvuk, ma koliko lud bio. Imaju 4 albuma od kojih je meni do sad najbolji "Meta" iz 2016e, a ovogodišnji "Mordial" još varim, nisam načisto da li je prevazišao prethodnika ili ne. Ponavljam, dosta naporan bend za slušanje ali dobija na vrednosti svakim novim obrtanjem. Nije im strano da ubace i melodično pevanje povremeno, ali tek sporadično da prekine opšti haos i zvučnu torturu. Prilično agresivna i strašno intenzivna muzika. Članovi benda su od 2000-e na okupu i nikad nisu menjali postavu. Uživo su uigrani kao švajcarski sat. Michael Dafferner – vocals Greg Kubacki – guitar Jon Modell – bass guitar Elliot Hoffman – drums

Tegi imbecil je humorističan sam po sebi (zvuk vodokotlića u pozadini, fluuuuush).

Objavili su pre neki dan da prestaju sa radom. Šteta, jedan od bendova koji nikako nije uspevao da dopre do šireg kruga slušalaca a itekako su imali šta da ponude.

REFUSED - war music WE LOST THE SEA - triumph & disaster WILDERUN - veil of imagination TEITANBLOOD - the baneful choir BENT KNEE - you know what they mean BAPTISTS - bushcraft NIGHTBRINGER - terra damnata LILITU - memorial SKUNK ANANSIE - stoosh DEVIL ATE MY SON - the eyes of a dead man

Ja bih ovo uporedio sa poslednjim Immortal albumom, na prvo slušanje mi je bilo kul i baš drago što su izbacili nešto novo, ali sa svakim novim obrtanjem sam sve više kapirao da je u piranju dosta mediokritetan materijal, da baš i nema neki replay value i da mi je zapravo dosadno. S tim što mi je taj poslednji Immortal bolji i zabavniji od ovoga.

Khorada ionako nije bila ništa spec. Najavljivao je Don da je novi Sculptured u završnoj fazi, nadam se da će se sad fokusirati na to.

Auh, al su gadni.

Kakvo je mišljenje na kraju o novom Refused albumu? Meni onako, nekih 3/5. "I wanna watch the world burn" je stvarno top hitić, dobre su mi i "violent reaction" i "blood red", a naročito "turn the cross" - ima najbolju rifologiju na albumu. Međutim, i dosta fillera ima, ništa za nezaborav.

Slažem se sa Gojkom. Baš neinspirativan album, iako je sve u principu uredno i na mestu, ovakvih albuma ima kamara. Tek još jedna recka u diskografiji.

Mislim da nisu do sad pomenuti Renaissance in Extremis od Akercocke i Illusive Golden Age od Augury, oba sjajni albumi posle 10 odnosno 9 godina pauze.

Zanimljiv stih na 1:37

Dosta Srba sinoć na koncertu u Pešti al sve ukupno možda nekih 250 do 300 duša po gruboj proceni. Prva predgrupa je bio Oceanwake, neka c klasa melodičnog deathdooma iz Finske, sve je dosta ok, al baš ništa impresivno. Bili su i dosta tihi pred polupraznim klubom. Sve je uredno al nekako sve već ranije čuto i odsvirano mnogo ubedljivije. Bubnjar dosta tih i neuverljiv. Ajmo dalje. October Tide su me baš prijatno iznenadili. To je ta stara Katatonia/Paradise lost priča u ipak nešto agresivnijoj formi. Zaista dobar nastup pred sad već korektno popunjenim klubom i dobro raspoloženom publikom. Sve je ovde na svom mestu, melodije super, bacaju na taj vajb 90ih, ovaj bend sam gubio iz vida nakon njihovih vrlo dobrih ranih početaka, poslednje što sam slušao od njih je "winged waltz" koji je na jedno uvo ušao, na drugo izašao. Uglavnom, sve profesionalno i pod konac al nedostaje im taj neki x faktor, jebemliga, i sve je u nekako istom tonu, bez neke eklektike. Ipak, palac gore za OT, pošteno. STS sam slušao prvi put live i pokazali su istinsku klasu. Ovaj bend objektivno ni nema neku konkurenciju kad je ovakav zvuk u pitanju, a sposobnošću da majstorski iznesu i razne druge primese u svom zvuku jasno su se ustoličili kao bend koji ne treba nikad i nigde propustiti. Ako treba melodično i pamtljivo, tu im nema ravnih, a ako treba sporo i mučno, pa i tu su dominantni. Rekao bih da se bend nalazi u zlatnoj fazi stvaralaštva, a i uživo priča itekako prati studijski materijal kvalitetom. Meni je zvuk bio savršen, klavijaturista izneo lavovski posao i instrumentalno i vokalno, a uvek u pozadini, to se traži. Mikko pokidao, ostali odradili kako treba i dolikuje. Forsirao se novi album sa čim nemam ama baš nikakav problem, sinoć su mi samo utvrdili uverenje da imam lični AOTY verovatno ili makar u top 3 godine. Predivno veče stvarno, emocija pucala na sve strane, publika nije bila baš preterano brojna ali je bila dobra atmosfera i delovalo je da ekipa dobro zna šta im se odvija pred očima. Veliki minus je nepostojanje nosača zvuka STS na merch štandu, oh well.

Gledali smo ih sinoć u Klužu, meni treći susret uživo sa njima. Sjajan klub Form Space koji se nalazi u okviru Cluj arene (moderan fudbalski stadion izgrađen 2009e) je mesto o kome u Bgdu možemo samo da sanjamo. Možda oko 400 ljudi je bilo prisutno, opet brojka o kojoj za bend ovog tipa ovde možemo samo da sanjamo. Prvu predgrupu (YLVA) smo propustili, a druga (E-L-R) je bila neki Amenra za sirotinju, suviše nalik na headlinera samo mnogo manje ubedljivo iako su bili korektni sasvim. Pomalo zagrobni post rock sa cikličnom strukturom pesama. Ostajem pri stavu da je lekovito slušati Amenra uživo barem jednom u dve godine ako ne i češće. Nema tu ništa spektakularno svirački ali sve je spektakularno zvučno. Zvuk gitara neverovatno masan, bukvalno izlivanje rafinerije, baš surova težina, a bas bukvalno pomera utrobu. Stvarno je teško ono opisati. Bubnjar je realno najslabija karika, tu je manje više samo da ga puni u krug bez previše filozofije, ali to uopšte ne smeta, tu je da da ritam svakoj glavi u klubu koja jednostavno mora da headbanguje uz ovaj bend. Colin lud kao struja al ipak u nešto svedenijoj formi ovaj put. Sve u svemu, jednostavno još jedno religijsko iskustvo, još jedna misa koja uliva strahopoštovanje i ostavlja te izbezumljenim na kraju. Jebeni kult koji vredi pratiti i u toku kojeg postoji samo trans.