Haos sam ja

Sjajan album, punokrvno uživanje. Melodije voze, ubijaju. Pesme su izuzetne, što je uvek najvažnije, koga briga što nema previše eksperimenata i vratolomija. Jedino što mi je cover skroz neadekvatan, mene ovaj album uopšte ne asocira na zimu i sever već mi je sav nekako šaren, fantazmagoričan, verovatno sam pod utiskom spota za Up North pa mi je sav u tom fazonu. Ide ovo na godišnju listu sigurno.

Evo zvanično me sramota što sam nekad slušao ovog pajsera.

Ima tu i tamo razbacanih finih delova ali nikakve koherentnosti, nikakvog povezivanja sa pesmama. Uspeli su gotovo nemoguće, da tako kitnjasta muzika zvuči toliko neinspirativno. Moram se složiti sa većinom: prilična smorčina od albuma. Pale communion mi ostaje najbolji album u post-growl fazi.

Vratih se upravo sa koncerta. Duboko sam impresioniran. Kad bih bio osuđen da ceo život moram da slušam samo 3 benda, BTBAM bi bili jedni od njih. Ništa predgrupe, ništa palamuđenje, dva puta po sat i 15 i jedna pauza od 15 min između tek da se priberemo. 2 nove (i to najbolje, proverbial below i voice of trespass) i sve ostalo hitovi, bez mnogo smaranja sa coma ecliptic. Jedno 1000 duša, opšta ludnica sve vreme. Brisanje ne patosa nego guzice sa 99% bendova koje sam ikad čuo. Forever.

Jel ima ovo negde u Beogradu da se gleda?

Kako je to izgledalo sinoć, gospodo? Da sam u Srbiji sigurno bih se iscimao do NS sinoć, jbga.

Gledao ih sinoć, sold out koncert u Alexandra Palaceu, ja bih rekao preko 8000 ljudi, nisam verovao svojim očima koliko su popularni. Dobri su uživo, forsirali malo ovaj poslednji metal album ali je bilo i psihodelije dosta. Najdosadnije su one 100% rokerske stvari. Super zezanje. Bio i John Baizley iz Baroness pored mene u redu za podizanje karata.

Iako ovi abnormalno produktivni ludaci iz Melburna koren zvuka vuku iz garažnog roka i psihodelije, ja mislim da im je pravo mesto ovde s obzirom na užasno eklektičnu diskografiju koja od 2010-e kad je bend osnovan do danas broji ravno 15 long play albuma. Takođe, bend je imho najbolji kad svira straight up prog rock, tako da su mi njihova omiljena izdanja "Polygondwanaland" i "Flying microtonal banana", oba iz 2017-e, s tim što su te godine izdali ukupno 5 albuma. Koketiraju ove godine i sa metalom (pre svega thrash i stoner uplivi) na albumu "Infest the rats' nest", pa mislim da može da se razvije fina diskusija o njima jer trenutno predstavljaju i dosta zanimljivu live atrakciju i njihovi koncerti se dobro prodaju. Na čitav ovaj kvantitet neminovno ima i promašaja i eksperimenata koji se meni lično ne sviđaju naročito. Šta vi mislite?

Dobar je album al se ide već dobro utabanim stazama. Poslednja pesma je možda najbolja. Ne mogu da objasnim tačno šta mi se sviđa u toj njihovoj repeticiji rifa kroz celu pesmu ali me jednostavno vozi.

Pričali smo već o tome, preskače mi čukarički još uvek po malo kad se setim toga.

Baroness kad im se prevrnuo kombi, The Dillinger Escape Plan kad se skupio autobus odavde za Zagreb, Deftones otkazali samo jedan jedini nastup na turneji, baš onaj za koji sam kupio kartu Mgla / Deus Mortem kad su otkazali na dan koncerta zbog antifa pokreta setiću se još nečeg sigurno

Smorio sam se surovo, al imam već ozbiljnu istoriju ovakvih situacija. Da, nadam se da će ostatak isplaniranog proći kako treba.

Jbte, juče kupih kartu za Black Peaks u Londonu 11.10. i malopre bend javlja da otkazuju celu turneju zbog bolesti pevača. Moj rezime otkazanih koncerata u inostranstvu postaje sve impozantniji. Baš sam se radovao ovom nastupu.

Dobro je kokanje novi Knocked Loose, baš bije u glavu, a produkcija predrkana do daske.

Jel to "ubrzavanje" kao ono kad kao klinac čitaš dosadnu lektiru pa preskačeš stranice da bi se računalo da si pročitao?

Gospodin.

Za početak, 10 puta bolji album od prošlog. Jedino mi je "An eye for a lie" bezveze stvar tj. tu upadnu u tripove i eksperimente koji mi se ne sviđaju. Iako ima svega od uticaja i mora dosta da se sluša, nekako je sve fino uklopljeno i ima dobar flow, koga poremeti pomenuta pesma, a i poslednja malo odudara, ali ona me je kupila još na prvo slušanje pre nego što je cela stvar procurela. Nemam problem sa tim što Toby ekstenzivnije peva, a još manje sa povratkom gitara u značajniju ulogu. E da, ja skinuh neki dupli CD gde se drugi zove "Purity", prilično eksperimentalno sranje i za njihove standarde, al slabo sam slušao, fokusirao sam se na "Blasphemy". Ne deluju mi baš kohezivno te dve priče.

Super album, to je to što sam hteo da čujem od nje. Koliko vidim, opšti je konsenzus ovde da je Chelsea najbolja u ovim akustičnim mellow dark folky varijantama. Doduše, tad je samo ta neka mračnija atmosfera izdvaja iz mora ovih singer/songwriter umetnika, pa zato nije ni čudo što je naviše slušaju metalci, a manje hipsteri. Malo me smara što se dosta prenemaže kod izgovaranja nekih reči tokom pevanja (npr. ovaj hokenhol baš para uši, a ima toga još) al biće ovo albumče kome ću se rado vraćati i koje će da mi bude redovni recept kad poželim da se opustim i umirim.

Nema ovde ničeg novog što već nismo čuli od CoL ali toliko melju da je to strašno. Veoma kompaktan album, ali isto tako dosta ogoljen, vratili su se malo unazad, manje eksperimentisanja, više direkt po zubima. Formula je stara, al kad se zalete raznose sve pred sobom, krešendo veći od planine (npr na Lights on the hill kad ga pocepaju pred kraj pre nego što se opet smire). Kapiram da može da bude zamorno onome ko je već izgustirao ovaj fazon, objektivno nema neke tople vode ali je izvedba savršena i tačno ima tih zvučnih zidova i slika svojstvenih njima.

The nicest dude