Haos sam ja

Gužva kao u prknu. Standardno oblomili, jedino što Glad nije ni blizu Nefasu.

Meni je Blue Record bio u najužoj konkurenciji za album godine te davne 2009-e al uprkos produkciji a ne zahvaljujući njoj.

Ceo taj album je savršen.

Meni su od svih albuma samo na Yellow/Green imali dobru produkciju. I nisu problem gitare ni sada, ni bilo kada. Bubnjevi su problem, na Purple zvuče očajno, a vidim da se taj trend nastavio i na ovoj novoj pesmi. Jasno mi je da pokušavaju svesno da ih malo zamrljaju i postignu neki vintage zvuk al ništa mi se ne sviđa kako je to na kraju ispalo. Za bend koji toliko pažnje pridaje celom paketu i estetici (pa i zvučnoj) meni je to priličan minus. Na kraju krajeva, najbitnije su same pesme, na Purple su jako dobre pa me taj problem sa produkcijom samo iritira ali mi ne kvari ugođaj previše. Ova nova stvar nadam se da je najslabija na albumu jer je potpuno meh.

Pesma je baš prosek, zanimljiva je samo ona deonica pri sredini. Produkcija opet dosta buđava, valjda im je to neki fetiš, jebemliga. Đina je simpatična ali je više kao neki ortak, dosta muškobanjaste pokrete ima. Ne vidim na osnovu ove pesme da je donela nešto novo u bend, baš klasičan Baroness zvuk kao sa Peteom.

Nije, znajući njega taj je bio za merch pultom čim su ga doneli. Ja sam se zajebao što sam čekao kraj koncerta.

Baš lep koncert. Pre svega sam iznenađen brojem ljudi, ja sam mislio biće u maloj sali s obzirom da su prošli put svirali u (doduše dupke punom) Festu, fino iznenađenje. Zvuk super, kao mleko, meni su oni uvek doduše i studijski imali malo tanji gitarski zvuk (voleo bih da je punije i malo tvrđe), ali to je cepidlačenje. Jako lepa konekcija sa publikom i videlo se da su prezadovoljni odzivom. Meni su i nove pesme baš dobre, a dobili smo i izlet u prošlost što je uvek dobrodošlo. Lesoir onako, na momente dobri, na momente vuku na Neverne bebe. Realno, neka c klasa prog rocka ali prijatni ljudi i prijatan zvuk, nije mi ništa bilo iritantno kod njih. Pokupio mi lik ispred nosa poslednji cd Second life syndrome (koji mi je omiljeni Riverside album) pa sam se malo smorio.

Dosta pompezna najava al ne sumnjam da će album da bude bombona. Meni onaj bubnjar sa Purple i vrišti na dad rock, takav mu je stil.

DRASTUS - le croix de sang LA DISPUTE - panorama SINMARA - hvisl stjarnanna ALTARAGE - the approaching roar MISERY INDEX - rituals of power YERUSELEM - the sublime THE MOTH GATHERER - esoteric oppression CAN BARDD - the last rain DOWNFALL OF GAIA - ethic of radical finitude CYNIC - focus

Richard Bona oprao sinoć. Iako nisam neki fan jazza koji je razigran, pozitivan i oslonjen na funk, bilo je stvarno lepo i dominatorski. Baš harizmatičan crnja. Posebno je impresivan bio vokalno. Preporuka svima za sutra kada ima novi nastup na istom mestu.

Postavio ja ovde na prethodnoj stranici.

Novi The Moth Gatherer. Dobar album al baš često previše vuku na Cult of Luna. https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=5694773

Pa brte, taj spoken word im je esencija benda i ono što ih čini unikatnim. Sjajan je album, baš dosta layera i nekih post rock upliva, sve je nekako utopljeno u celinu i teško je nakon par preslušavanja razaznati favorite. Meni su Fulton street I, Anxiety Panorama i There you are za sada najupečatljivije i najimpresivnije al ovo je baš celina.

Kakva je prelepost novi La Dispute.

Možda ovaj bend zaslužuje zasebnu temu. Nova:

Uh. Moram da proverim šta mi je od dana odmora ostalo al meni je ovo baš privlačno. Sent from my EML-L29 using Tapatalk

Novi basista je Dale Prinsse iz Opus of a machine. Ekipa dobila žestoku konkurenciju u takmičenju za najuže farmerke u bendu.

Ima nekoliko korektnih polu-orijentalnih kompozicija i nabode, doduše retko, poneki hitični komad vrteći svoju ispraznu patetičnu formulu al generalno - sram vas bilo!

Ceo album je prilično razbijanje.

Nije ovo baš za mene, al mogao bih ladno da slušam ovo da nije ovog gadnog vokalnog stila, super rifovi. Pošten EP:

Jako dobar album. Može i na atmo black al ipak više pripada ovde:

Misery index - rituals of power 2019