Haos sam ja

polucasovni dokumentarac o snimanju novog albuma:

Ocigledno je da komercijalizaciju zvuka ti bez izuzetka tumacis kao losu stvar, sto meni nije presudno prilikom licne ocene muzike. Na kraju krajeva, pricamo sve vreme o death metal bendu, pa iako je taj zanrovski pojam poprilicno rastegljiv nije da je ATG ekstremno radikalno menjao zvuk, tj. uvek je to bila neka melodicnija forma dm-a pre nego sto se melodeath iskristalisao kao distinktivan podzanr. Uostalom, nije ni bila prica o tome. Ja sam preterao pokusavajuci da poentiram sa tezom da su povratnicki album pravili po ugledu na SOTS zvuk, album je odlicno prosao, a na sve to imajuci u vidu i ostale projekte clanova i besomucno repliciranje zvuka koga su na SOTS ustanovili sve je ukazivalo na to da ce probati jos jednom sa "dobitnom formulom" samo sto kad je previse puta ponovis, ta formula prestaje da bude dobitna i imamo ovu neinventivnu i vrlo nemastovitu i dosadnu pesmu koja najavljuje novi album.

Jel pricamo o kultu ili kvltu? Mene ne zanima da subjektivno misljenje uzdizem na nivo ultimativne istine. Volim njihove albume sa pocetka karijere ali su svi oni u vecoj ili manjoj meri nedoreceni i nekako falicni i za mene licno a i za sam bend ispostavice se oni su uvod u njihovo monumentalno delo i magnum opus, zanrovsko definisuci SOTS. To je bio taj album, njihov vrhunac kome je sve vodilo. Univerzalni uspeh je u ovom slucaju samo potvrda vrednosti i znacaja tog albuma i ono cast svemu pre toga i uzimam u obzir i specificnost kriterijuma trve kvlt ekstremnih metalaca ali SOTS je THE album ovog benda. AWWR nije ni po cemu genijalan, barem meni, ali je solidan povratnicki album, mozda malo i precenjen na konto konteksta i cinjenice da su mnogi failovali u takvim situacijama.

Gle nespretno sam se izrazio. Bend je kultni status zaradio sa SOTS pre svega, da nije bilo tog albuma njihova reputacija ne bi bila ni blizu ove koju uzivaju. AWWR je 20 godina kasnija verzija tog albuma a i Bjorleri celu karijeru jasu na slicnom zvuku sa the Haunted. Ne ocekujete valjda da se reinkarniraju sa zvukom sa pocetka 90ih ili nedajboze da dodaju nesto novo? Ja ne. Povratnicki album im je dobro prosao i ja mislim da ce ova ekipa opet da odigra na istu kartu jer sve ukazuje na to.

A ne znam sta ste ocekivali. U prilicno iscrpljenom zanru ovi guraju na staru slavu i sa istim zvukom kao pre 20 godina ali normalno nema te energije vise. Povratnicki album je bio sasvim solidan uzevsi u obzir sve okolnosti, ovo je iako legendaran ipak one trick pony bend tako da ja ne ocekujem previse od ovog novog.

Kakva stvarcuga.

Malo Baarda nikad nije na odmet:

Raspadose se Young and in the way i to na ne bas najlepsi nacin. Prasili su zverski. https://www.sputnikmusic.com/news/39014/Young-and-in-the-Way-Disband/

Nova stvar. Prilicno djubre. Znao sam da se od Kalmaha ne moze ocekivati neka inventivnost, obrnuli su igricu u svom skucenom izrazu odavno, ali ovo je 10 puta gora replika samih sebe u nedogled.

Korektno. Ovaj Malcolm Pugh je solidan jebac.

Meni obe dosadne poprilicno. Da li ovo sledi prvi slab Primordial album?

Izasla dva singla sa novog albuma. Ovaj mi je bolji.

Prvi video sa jednog od najboljih albuma iz 2017. Ovo kida.

LONG DISTANCE CALLING - boundless LEGEND OF THE SEAGULLMEN - s/t EX EYE - s/t EMPEROR - prometheus: the discipline of fire & demise ALGIERS - the underside of power LES DISCRETS - ariettes oubliees PELICAN - what we all come to need RIVERS OF NIHIL - monarchy THE CROWN - crowned in terror THE JEALOUS SOUND - kill them with kindness

Vaistinu. Nego kad smo kod ovih gwarova, edt i pem su do jaja albumi, svaki na svoj nacin i svaki u tadasnjoj fazi u kojoj se bend nalazio. Sve ostalo je ili jos uvek nedovoljno zrelo ili tesko smece.

Strasnih stvari ima na tom middlemanrecordsu. Znam nekolicinu bendova ali nisam znao za label.

Na tadzikistanskom. https://vukajlija.com/gnar

Jbte koje govno ovo novo, zesci gnar osecam kad gledam ove klovnove.

Novi Underoath. Onako, ali drago mi je da su se vratili, obozavao sam neke njihove albume. Sigurno ponajbolji od tih emocore bendova koji su se ocesali o mainstream.

Meni je Yakuza profi ali su mi ostali Bruceovi radovi poprilicno dosadni, ukljucujuci i Bloodiest.

Ovi su odavno bas soft emo ali nemam pojma gde da stavim:

Cudo koliko mi se svideo Coffins a koliko mi je House govno, a relativno slican zvuk.

Fina je ova pomorska supergrupa, lep rokic.

Jel slusao neko Vexes? Davno besramnije kopiranje nisam cuo, bukvalno kineska kopija Deftonesa.