Angelystor

Možda ja romantizujem stvari, ali napuštati uspešan bend posle 10+ godina, i to bend koji te je stavio na veću muzičku mapu, je dno veće od onoga kad fudbaleri uzmu i odbijaju da idu na treninge jer se za njih raspituje neki veći tim. Navikao sam da čujem ljude kad napuštaju firme sa tim floskulama "I'm going to start a new chapter in my life" ili "I'm going to the next project", ali čuti muzičara kako kenja sa time je solidno obeshrabrujuće.

Dosta pederski tajming

Nego, da se vratimo mi na pravi prog 🥸 Bacio se od juče na Tata Robin trilogiju, čekao da se nakupe sva tri, super mi je materijal, maltene po očekivanjima. Jedino što je zalogaj ispratiti sve 2h u cugu Pa mi možda zbog toga već sad kec bolji od dvojke i dvojka od trojke. I jedino ovako što mi par puta odvraćalo pažnju što pevač imao neka čudna zavijanja povremeno, što se ne sećam da je radio u Wobbleru. Ali van toga, deluje kao još jedan dragulj ovog norveškog pastoralnog proga.

Nemojmo od PT praviti Metaliku ako ne moramo Saglasan sa druge dve rečenice, to je prosto stanje stvari, vas radi bend, mene ne, maši me sentiment jednostavno. Doduše vas dvojica se nekako još manje slažete iz nekog razloga

TPT puni prostor od cca 1500 ljudi, a PT od 15000 ljudi u istom gradu, da neće možda da Steva onda bolje radi marketing, ako već nema songwriting talenat kao Soord? Drugo, daleko od toga da ću da branim Stevanov skoriji output, ali bar, izuzimajući C/C, pokušava da radi nešto van šablona kojim je poznat, a TPT dok nije došao Gavin jedan zvuk, posle malo tvrđe i na trenutke dinamičnije, ali i dalje sve isto. Ne želim ni da preterano banalizujem TPT, ali činjenica je da daleko manje ima nekog napretka iz albuma u albuma. Evo tipa ovaj minor hitić sa zadnjega, nijednu TPT pesmu ne bih menjao za istu

Turneja za bratiju koja će da ide na "Pantera reunion". Doduše ajde, uvek ima i dece koja nikad nisu gledala Slayer, neka ga. Lepo da ima narod o čemu da tračari.

Da se nadovežem na TPT priču, pošto ih overih pre neko veče u Ams. Pre toga da pomenem da sam pred gig imao drugi pokušaj, kanda speedrun, sa diskografijom. Prvi put sam slušao nekad pred dolazak Gavina u bend, i tad mi je bilo previše anemično, i vrlo upitno što se uopšte ubacuje u prog diskusije. Kroz ovaj drugi prolaz se takođe nisam zaljubio, i da nije GH došao možda se ne bih ni interesovao za gig. Uprkos tome, drago mi da sam bio, super to sve zvuči live, predobar zvuk, samo nisu uspeli ni live da me konvertuju. Sve što mi ovako doma smeta, mi smeta i uživo kod njih. Čovek je nekako uzeo Porcupine Tree šablon iz perioda cca 1999-2002. i razvukao na 25 godina albuma, sa tom bitnom razlikom što nema Stevanov talenat za pisanje pesama. Pogotovo mi je posle giga još veći WTF kako je uopšte Gavin završio kod njih. Kao da je Lombardo pre tipa 10 godina otišao u Suicidal Angels ili sl. Usput se i slažem sa Dušanom što pomenu gore za autopilot i subdued Gavina. Uporediš šta je radio na onom "Give It Back" rerecordsu i novi, na novom kao da su ga zamolili da se iskulira malo.

Pevač plus anonimusi, teško da je reunion.

Meni obe pesme ok, jedino što mi više deluje posle njih da je više kao prvi nego drugi, tj. da ima manje Dissection i sl. uplica. Doduše, čuo i ja uživo one dve gorepomenute, i Synodus Horrenda mi bila ubica live, tako da ima nade u ostatak albuma.

Ako mislimo najbolji Yorgos Papandreu još od Lobstera, slažem se. Super bioskopsko iskustvo, em sa strane kinematografije, em što retko dobrih ima ovako dobrih čudak filmova u bioskopu. Emma Stone uloga karijere (doduše gledao sam je još u možda 2 filma ), Dafoe dominacija kao i uvek, a Ruffalo mi ulepšao život sa overactingom (i overaccentom). Kraj mi najgori deo, kad se pojavi muž, kad udari da vozi feminizam poruku 200 na sat. Usput da pomenem da sam gledao i "Zone of Interest" pre par nedelja. Unikatno iskustvo, ali daleko mi od omiljenog Glazer filma. Više je eksperiment nego klasičan film. S tim rečeno, ne verujem da bih ga gledao opet.

Nego, kako se desilo da su dva prog benda, u rasponu od mesec i po dana, izdala albume koji se zovu "V" i koji imaju kao cover dominantno pustinju i crveno nebo?

E'o ga Kerry and the gang predgrupa za Lamb of God i Mastodon. How the turn tables.

Latecomer sam za FW, ali poodavno sam navučen.

Jako WTF Savatage poređenje, što bi ko stao na DWD bez da obrne i zadnja dva Ali ne znam šta mi je drugo najsličnije, a da je iz prog sfere. Alan Parsons? A kljave jes Haken lik, samo što nisam nešto upoznat sa bendom, slabo slušao, pa nije kao da mi je "poznat". Te Thoughts stvari su toliko Gentle Giant ripoff da su mi iritantne jebga Deluje generalno Ted povučeniji, vibe ceo mu je kao Ted Nugentov normalni demokratski brat, ali bacao suptilne fore sa Ryom povremeno, i par fora sa bubnjarem razmenio, tako da mislim da se otvara pored ostalih.

Nesvesno citiram meme, ali apsolutno ništa nisam očekivao, a opet sam razočaran tupavošću.

To je prava stvar. Što nije 73a jebem ti da odem u neki Trst i gledam to i Alphataurus neki. Nisam ulazio u imidž benda niti gledao lajv nastupe pre ovoga, ali nisam iz muzike i lirika uhvatio ni 1% neke najave humora i opuštenosti. Čak i obrnuto. Usput, prvi QR EP mi je fenomenalan, samo me posle toga mrzelo išta da puštam

Sve oko ovoga je toliko jeftino i kič - kaver, spot, imena pesama, produkcija, postava.

Ne mogu imam neke obaveze

Svestan sam ja postojanja Kansasa i tako tih bendova, samo nikad se nije našlo vremena, i više me intrigirao npr RPI više. Ali prvo treba Queensrÿche da preslušam pre svega toga SB nisam pratio, kao što rekoh, ali nije mi delovalo uživo kao neko ko će da objavi ove godine raspad, videćemo da li grešim Kontao sam da je pauza duža bila usled pandemije. Nisam pomenuo gore i da mi super ovaj trenutni pevač, otišao u par momenata u neke dobre visine isto.

Da bacim mali izveštaj sa random prog festa na random prog temi. Ove godine nema Prognosisa (znam, znam, mala violina za mene) nažalost, tako da je uleteo ovaj neki MidWinter prog kao neki novi pokušaj prog festa u NL. Jedan dan za sad, a biće i neki MidSummer, koji ću doduše zbog lajnapa da preskočim. Mesto održavanja Tivoli u Utrechtu, moje novo omiljeno mesto na svetu, zgrada sa tri sale gde svaka ima neke svoje prednosti, a ova velika gde se održao fest ima pre svega amfiteatar fazon, gde ima dosta mesta za sedenje. A ko hoće da bude blizu, ima dole i "pit" sa dovoljno mesta (uglavnom). Možda najbolja stvar oko festa su satnice bendova, prva dva benda po sat vremena, jedan 1h15, i dva po 1h30. Maltene kao da si gledao 5 headline nastupa, bez preklapanja, pravi antidote prenatrpanim letnjim toi-toi skupovima. Nego. Meer - Iskreno solidan draw za mene za ovaj dan je bio samo Meer, i nisu me razočarali. Čak i nakon što je prve pesme pevač izgovorio one reči koje niko u publici ne želi da čuje kad gleda neki bend prvi put - "We're gonna play some new songs for you today". Izlazi novi ove godine, pa su otpikali 4-5 stvari. Srećom uredan prvi utisak, jedna mi već i blago ušla u uvo. Nisam ukačio neki spec odskok u odnosu na House, možda dve pesme da su lečka življe-heavier. Ali, zvuče fenomenalno. Mislim da samo iz Norveške/Skandinavije može da dođe ovakav ansambl sa dva vokala i dve violine i da još da su aktivni uživo. Vrlo raspoloženi za nekog ko svira u 1h popodne. Lepo, i publika ih super primila, može sledeći put i full headline nastup lagano. Temic - Ispostavilo se da mi je ovo bolje leglo dok sam slušao kući uz posao kao neki background noise. Uživo kad sam se "posvetio" više muzici, jako iritantno, dosta stvari koje ne mogu da podnesem u modernijem progu/metalu, uključujući i neke jako iritantne spotove, gde je svaka pesma morala da ima neko video pozadi uz nju. Jedina dobra stvar kod njih je što su mi odvraćale pažnju od klavijaturiste prpošića sa naj-smug izrazom lica koji sam video na metal stejdžu in a long fucking time. Baš lik ima "ošamari me" energiju. I naravno da je poneo keytar sa sobom samo za jednu pesmu i jedan jedini solo. Ovo im bio prvi nastup, meni i poslednji sa njima verovatno. Lazuli - Čudan bend, nemaju bas, ali imaju "leode", što je neki njihov izmišljeni instrument koji liči na warr gitaru bez žica, a pokriva i kljave i povremeno bas. Imaju i neki ogroman fensi ksilofon (edit: marimba ) gde su za zadnju numeru svih petorica svirali, ako ništa drugo vrlo atraktivan kraj certa. Kući su mi bili ok za uz čitanje, uživo mi preko sat vremena bilo mnogo, jer je dosta lagana muzika, dosta mid-tempo, uspava posle 70+ minuta. Ne bih ih ni nazvao prog iskreno, meni je ovo više neki elevator muzak alt rock. Pevač liči kao odzumirani Marco Hietala a ima najnežniji mogući glas, povremeno zaboraviš da nije žensko. Jedva priča engleski, Francuz najgori. Spock's Beard - Ovo je jedan od onih "većih" prog bendova koje sam uvek nesvesno preskakao. Nekako nikad nisam previše obraćao pažnju na ne-evropske prog rock bendove (sem Rusha naravno). A i OCD mi ne dozvoljava da bendove od 15+ albuma preslušavam tek tako. Pa sam ih eto prvi put pustio tek pre mesec-dva. Nisam lud za bendom posle pola obrnute diskografije, previše monoton vokal, previše podsećanja na UK bendove, a i kad nije onda previše AOR za mene. Ali uživo mi jako drago što sam ih video, i uz Meer def bend dana. Definicija matorana puštenih sa lanaca koji došli u Evropu dve nedelje na sprdanje i prog. Neverovatno pozitivna atmosfera i u publici i na stejdžu. Posle mutav(a)ca iz Lazulija neverovatno prijatan kontrast kad se maltene ceo bend sprda i pravi kontakte sa publikom. Pola stare stvari, pola "novije", svirali "The Light", ja super zadovoljan. Gledao bih lagano opet sutra. Pain of Salvation - Reći da sam se plašio ovog nastupa bio bi veliki understatement. Molio sam se pre nastupa da su ušli u ovu godinu, ako ne sa novom setlistom, bar sa novim basistom. Dupla kurčina, spitroastovao nas Daniel sve lagano. Karma je čudo, pa su bili jedini bend dana sa tehničkim problemima i par puta morali da prekidaju i restartuju pesme. Naravno da su se tokom tih prekida tradicionalno direktni Holanđani drali "maybe you need a bass player". Još jedan pokazatelj kakav je nastup bio je što je Daniel imao mini govor sa "ako nas gledate prvi put, molim vas dođite opet". Panther pesme uživo su mi horror, meni se ovo ustoličio kao najgori PoS album lagano. Ne mogu ja taj chugga chugga for da kiddies da podnesem. A coup de grace (što bi rekao Lazuli brat) je bio ovaj momenat: Bitno da njemu lepo, ne znam. Bar svirali "Perfect Element" posle toga.

Realno su oba rifokradice, samo što Škot mnogo više ukusnih kombinacija baca i nije zatucan u Motörhead/Venom kalupu kao Midnight. Uživo mi takođe nije falilo energije, sa tim bonusom što Midnight ukrao kevi čarape i stavio na glavu, a ovi ne moraju da se blamiraju time. Plus brat imao Opeth majicu. Nisam mislio, kad sam se probudio jutros, da ću braniti Hellripper.

Dokle god ne smaraju sa ovakvim stvarima uživo, spreman sam za lajv enkaunter.

Za Venom ne bih komentarisao, ali Hellripper prosečna pesma mi ima bolje riffove nego cela Midnight diskografija. Uživo odlična cepanka, pojeli Toxic Holocaust što se mene tiče.