Angelystor

S obzirom da nisam neki fan Alcesta, a ni novije Anatheme, iznenađujuće fino veče. Alcest lepo vozio, zvuk malo nije ispoštovao, posebno na agresivnije delove, ali ko me šiša kad ne nosim čepove za DO. Publika ih prihvatila kao da su bogotac though, to je bio šokantan momenat za mene koliko i za bend Anathema, koliko imperfektna lista, toliko perfektan nastup. Bolji mi provod bio na PL naravno, ali je ovde nekako zvuk uspeo još bolji da bude nego tada. Ostaje žal ona jebena bina i što pola stvari koje se dešavaju na njoj jedino može da nagađaš šta se zbiva ovisno od ugla (Grob će to potvrditi putem "klavijaturista" incidenta. Btw šta je sa tim likom uopšte?). Publika super, i brojna, a mislim da je ovde bilo 10% nas koji posećujemo sve ostalo, tako da lepa promena. Jedno setlistaško pitanje. Jel ono na kraju pevao "See Emily Play" preko Shine On..?

Ma daj

U Beču sviraju u Szene, što nije neki prostor, skučeno kanda. Onaj A38 u Pešti je mislim bolja opcija u ovom slučaju.

Video Kiske Kaia kako se dopisuje sa Frank Beckom i rekao sebi "Ne zaslužuju to čak ni Kostarikanci"

Deris mu potura koka-kolu umesto čaja između pesama da bi on ispao bolji.

Ladno ima drum solo Pa maaaaajku mu jeeeeeeeeeeebem, kako?

Pa i jesam čitao ;D ali razdvajam knjigu od filma maltene uvek, a pogotovo u ovom slučaju gde su mi obe "verzije" dobre, samo svaka na svoj način. E sad, nisam čitao knjigu već ihaha godina, ali se ne sećam da mi je Deckard toliko bio istaknut kao što je u filmu, gde mi onda njegove mane više dolaze do izražaja. Mislim da je ovo jedan film gde nam ne treba 3-4 različite verzije po raznim cut-ovima

Meni taj VIP trip uopšte ne smeta. Ne da bih ikad plaćao takve stvari, ali ono, ako ima ovaca, šišaj brate.

Pa ja gori paint-by-numbers album odavno nisam čuo.

Možda misli na Exit.

Moja očekivanja za ovo ne da su prevaziđena, nego sam od izjave od pre 10ak dana da "novi Blade Runner ne treba da postoji" došao dotle da sam izašao iz bioskopa sa osećajem da želim film da pogledam što više puta moguće dok ga ima u bioskopu. Jednostavno jedan od najlepših filmova koje sam gledao u poslednjih nekoliko godina ako ne i duže. Perverzija kako dobro izgleda i sve pohvale u trud uložen i oko kvalitetnog nastavka priče, a i dodatne nadogradnje sveta, koji stvarno deluje kao da je 30 godina nakon "one" budućnosti, a ne neka nadogradnja na našu sadašnjost. Moram da se dotaknem ovde i originala i da kažem da sam u BR49 uživao više nego što sam ikada u originalnom BR, a gledao sam ga nekoliko puta, različite verzije. Jedino što ga nikad nisam gledao na platnu, možda bi mi utisak bio bolji, ali opet, mislim da bi mi to samo doprinelo još više vizuelnom utisku. Ovako, imam dosta problema sa tim filmom i što se tiče kretanja priče, Deckarda, koji mi deluje kao najsmotaniji policajac ikada, i pacing-a koji je na sve strane. U novom, pacing je 90% filma spor, ali mi je odgovaralo kako su tekle scene i kada šta sam dobijao od informacija, da mi ni u jednom trenutku nije bilo dosadno. Takođe, "love interest" deo priče mi je mnogo veći utisak ostavio ovde nego u BR, iako je to, mini spoiler, maltene na čemu se gradi nastavak sa strane priče. Imam dve mane sa filmom zasigurno, jedna je ono "premotavanje" scena sa ranijih delova filma i sl. objašnjavanja, mislim da su mogli slobodno malo suptilnije da prođu. Druga, lik Valasa, koji mi ima tako nedovršen arc na kraju da mi samo zbog njega smrdi da će da bude neki nastavak, što mi se uopšte ne sviđa. Toga sam se setio tek dosta kasnije po završetku filma kad sam video plakat i setio se da je i Leto u filmu Zbog ovakvih filmova vredi ići u bioskope. Poseban pozdrav publici, pošto je uvek rizik kakav će okup biti, a bilaineka baš kvalitetna gospoda i dame okupljeni. Polupuna sala, čak ni kokice jebene niko nije jeo Savršeno filmsko veče

Album je kao salata, zelen.

Ja se ni do Doma Omladine ne bih iscimao na Pestilence sada, a kamoli negde van, baš iz razloga koji je Phallusifer naveo.

Jel mu ovo dođe drugi comeback album Panzera ili kako? Anyhow, nisam nešto oduševljen istim, pod jedan produkcija mnogo toga ostavlja željenim, ali mislim da je to ionako neki JP trademark.

http://www.youtube.com/watch?v=h3-pmTIBrF0 ooooooEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Jedno 175. put jutros sam čuo "Children of the Sea", i iz nekog razloga tek jutros sam obratio pažnju na ovaj deo: Kontam da mu treba more-door rima, ali bre, kako je uspeo da zaključa vrata ako je prvo bacio ključ?

Ima i one random nastupe po random Žikinim Šarenicama po francuskim i dojče televizijama (ima u prvom postu na ovoj strani jedan primer), ali opet, upitno mi je koliko će običnog čoveka da privuče sa depra pesmom u kome ima lyric "I'm tired of Facebook" Koliko je karta za Hamburg? I jel neka sedeća sala ili? Beč je ~35e npr., u Gasometeru, meni najomiljenija koncertna sala koju sam ikada posetio. Da mogu, ceo život bih samo tamo gledao koncerte.

Beč. Svaka čast za cimanje Nije ti bio bliži Beč, ili Minhen neki?

Tek sam danas snašao malo vremena da sednem uz TTB knjigu i da je pročitam i pregledam. A i usput se taman malo vratio albumu nakon pauze od par nedelja. Iako Stevan ovo promoviše kao korak napred, ovaj album je po meni samo iskorak u stranu i ništa više od toga. "Dnevnik" koji ide uz album mi je samo potvrdio neke interne sumnje, pre svega da je krenuo da pravi manje-više standardne SW pesme, a onda je u nekom trenutku odlučio da ubaci, za njega čudnije, mnogo više poppy stvari, plus sa konkretnom idejom da se malo više pročuje na radiju. Ne znam koliko je stvarno uspeo sa time, ali me živo zanima da li je stvarno npr. u Engleskoj uspeo da pridobije malo više publike zahvaljući "Permanating" i "Nowhere Now". Pomenute dve su mi npr. kul pesmice, ali ništa više od toga. Mnogo mi je bolji utisak Song-Detonation-Song, ali one iskreno nisu ništa preterano novo za njega (štaviše, mogao bi da ih ćušneš na Grace i mislim da bi se lepo uklopile). Mislim da ako je već hteo da napravi neki korak napred, da je trebao ceo album da iscepa sa eskperimentima i popom, a ne malo 'vako malo 'nako. No, kao i uvek, živo me zanima koji će korak napraviti posle ovoga Ponajviše, da li će nastaviti da ovim putem kojim je krenuo stidljivo, ili će pak da odustane da proba da bude Pera Gabrijel i da nađe neko novo levo. I, kao i uvek, još uvek je melem za uši nabaviti novi Steven Wilson album, staviti ga u plejer i raspaliti zvučnike na višem stupnju, posebno za ovakve albume gde se na svakoj pesmi podosta dešava i čak i ako mi se ne svidi nešto pesma, moram da se zadivim povremeno kako sve lepo mogu da čujem i kako sve zvuči toplo i skladno. Imam često naviku da albume nosim i dalje na telefonu čak i nakon nabavljanja diska kako bih ih više slušao, a ovaj ću mislim def pre samo sa diska vrteti. P.S. Još 4 meseca do koncerta

Samo Looney Tunes.

Verovatno najbolji nastup kome sam prisustvovao u Domu Omladine. Sem recimo prve pesme, super zvuk, gitare topile sve oko sebe. Čak se i Nick popravljao kako se čuo tokom koncerta. Poseta bila okayish, polu-puna sala čini mi se, napred uglavnom raspevani ljudi, ali me oduševljava da ima prilika koje i nakon jedno tri "zahvalnice" od Nicka što ne pušimo, još uvek moraju jebenu cigaru da zapale Lista meni super, s obzirom na rotacije i sve, a još više mi super što 4 izrotirane pesme u odnosu na prvi gig na turneji gde ih uhvatih. Prvo True Belief, pa sad Embers Fire, pobedax2 Samo mi sa novog žao što ne beše nijedared Fearless Sky, ubedljivo najmoćnija na novom. Što se tiče ostalih pesama, još jedan koncert koji me je ubedio da mi je "Plague Within" među najboljim PL albumima. Nick growlovao dobro većinu koncerta, iznenađujuće dobro za njega, ali je bio baš suzdržan sa pričom, ne znam da l mu samo nije bilo veče il šta...ali je činjenica na koncertu pre dve nedelje jedno 10x puta više pričao između pesama i opušteniji bio. Greg jako tupavo izgleda sa onim novim izgledom svirajući za Paradise Lost, mnogo više leži kao frontmenu Vallenfyre-a doduše Kao što je ja mislim koncezus među ljudima koji su došli da uživaju na koncertu, ovo je trenutno fenomenalna live verzija Paradise Lost-a, i valja se gledati što češće u narednom periodu dok ih ovo ludilo tera.

Kako reče moj brat Nick: A FUCKING BATTLE

Red hot.

Na dobrim metal koncertima nikad nisi sam.

Stvarno su fes vokali, iznenađujući korak unapred. "Small Dark Lines" ima onaj jedan raspič Threshold powerica refren koji uvek nekako uspeju da nabodu. Drugi disk, a i generalno najbolja od dužih pesama mi "Lost In Translation". Nikad ne dostiže neke Narcissus visine, ali dosta, dosta jebeno dobra. Lep mali grower, ima već posle 3-4 slušanja jedno 2-3 pesme koje bih izbacio da ga skratim na bliže 60 minuta, ali neka ga za sad.