Došlo je ponovo vreme godine za izveštaj sa SW live događaja :]
Pobedonosni povratak u Gasometer, AKA najbolje mesto na svetu.. Čovek je još uvek bogotac kada je koncertno iskustvo u pitanju. TTB mi je sve u svemu ostavio mlak utisak, i iako je sa njega bila gro pesama, opet prepozitivan opšti utisak.
Šta bilo baš dobro za izdvojiti:
* Izbor PTree pesama. Još uvek mi je čudno što ih uopšte ubacuje kada već ima ideju da "samo ide napred", i što prethodne solo albume sve više zapostavlja u setlisti. Ali, ako će već da ubacuje pesme iz "prošlog kataloga", onda je već jebeno sjajno što ubacuje stvari tipa "The Creator has a Mastertape", "Heartattack in A Layby" i "Arriving Somewhere" I, iako mi je "Sound of Muzak" mnogo superiorniji hitić, "Lazarus" je uvek kewl čuti live. "Sleep Together" može a ne mora Ali jes kul zatvaraljka. I da, mislim da je ovo prvi live nastup, četvrti moj inače, gde sam ga čuo da je izgovorio Porcupine Tree Obično bude "back catalogue", "my past bands" ili sl.
* Ancestral - monstrumčina od pesme. Svaki put je svirao do sad, i svaki put jedan od hajlajtova.
* Dobri novi live momenti, pre svega Detonation za koju sam i pretpostavio da će da 'be keve live. Ovo je moglo lagano da izmesti "Sleep Together" za kraj, al aj sad. "Song Of I" isto megadobra live, igračica koja se projektuje na zavesu onu samo još dodaje iskustvu, jedan od upečatljivijih vizuelnih momenata.
* Alex Hutchings - Iako je samo Govan v2, u smislu da svira malo više nego što realno treba, dobro je prisustvo na stejdžu i super backing vokale dodaje.
* "Heartattack In A Layby". Emocionalni doom momenat večeri. Dobro je ipak što nije i "Routine" isto veče svirana Nick, Alex i SW ono višeglasje odradili mnogo profi, baš sam se plašio kako će da ispadne. Spucaj mi još malo tog dopamina u venu sestro da se povratim.
* "Permanating" Ultimativni feelgood momenat večeri, jako zabavna pesmica. Malo je previše ponosan na nju iskreno, ali neka mu ga njegov pop momenat Inače samo zbog ove jebene pesme, a nastup traje oko ~2h45 min ima ogromonu disko kuglu iznad stejdža. Good visual shit.
* Toliko je jebeno bolje kada se stoji nego sedi na koncetu. Ovo mu, opet, dođe valjda jedan od retkih koncerata na turneju da nije neko pozorište ili sl., i em njemu to odgovara više izgleda, em je stvarno življi osećaj kad si u masi, a ne zavaljen u stolici. SW live je mnogo više sirovo iskustvo nego što bi čovek pretpostavio kada ga sluša kući. Kada krene neki heavy ludilo deo, stvarno bude heavy, i kada te onako kupa zvuk jako je zajebano da se ne krećeš, o headbangu da ne pričamo.
Šta bih zamerio:
* Opet Ninet na playback :/ Radije bih da ne svira te pesme gde ima gostujuće vokale iskreno.
* Alex Hutchings Samo zato što je ipak dva koraka unazad u odnosu na Kilminstera.
* Even Less gola verzija... Šta je uradio - za bis izlazi sam sa gitarom i nekim manjim pojačalom i sam neku ogoljenu verziju "Even Less"-a, samo par strofa i refren...ne kapiram. Imao je celi neki uvod kako mu je ta pesma i taj album bila neka prekretnica, ali opet mislim da i baš zbog toga treba da bude pravedan ka pesmi i da je svira sa celim bendom, a ne ovako.
* "Same Asylum" - Nervira me na albumu, live isto tako.
* "Vermillioncore" umesto "To the Bone", koju je svirao na prva dva koncerta na turneji. Zamenjena iz nekih tehničkih razloga navodno... mršava zamena, i uz to "Nowhere Now" nije dobra za početak koncerta.
* Iznenađujuće lošiji zvuk u prvom setu, na par pesama bas se bespotrebno glasno čuo.
Summa summarum, svakako nije najbolji SW koncert na kome sam bio, ali i pored toga bih ovo gledao još 5x live sa istom listom, ne mora ništa ni da menja. Bogotac Progotac bio i ostao.
P.S. Inače, bio i lik jedan kao "predgrupa", David Kollar, svirao solo jedan na novom albumu, navodno 15 minuta svirao, koje smo propustili bili iznad pili pivo Jedva nađoh na netu dokaz da je uopšte svirao.
Skyforger