Ovo je jedan od najboljih gitarista u rocku,metalu,bluesu, kako god okrenesh fenomenalan.

 

Jel slusha neko??

Da chujem vasha mishljenja...

Pa ne mogu da vjerujem...

Naravno da slusam, njegova muzika i sviranje mi mnogo znace. Definitivno mi je medju prvih pet omiljenih gitarista. G-Force, Colosseum II, Thin Lizzy Black Rose album, solo karijera su jako na mene muzicki utjecali. Najtuznija prica u svemu tome jest da je Gazza uvijek bio veoma podcjenjen kao gitarista i muzicar sa strane americkih novinara (a koga drugog eh?). Dok su svakakve nistarije tijekom 80-ih zavrsavale na naslovnicama americkih guitar magazina, o Garyu je bio napisan tu i tamo poneki clanak. Sta ces...

Pretpostavljam da danas ljudi ponajvise znaju Gary-ja po Still Got The Blues pjesmi i albumu. Sjajna, emotivna pjesma i poprilicno dobar album ali ako eto koga jos sta vise zanima, pored vec pomenutih side-man projekata i grupa preporucujem i ove solo albume:

 

Corridors of Power

Victims of the Future

Run For Cover

Wild Frontier

We Want Moore! (live)

Blues Alive (live)

covek je legenda.

dirty fingers,victims of the future.to su mi om. albumi.

nesvidja mi se sto je kasnije otisao u blues ali uprkos tome

on je bio i ostao hard n heavy gitarista

OK su mu ovi hard rock albumi sa početka '80-ih, mada su došli malo kasno (što se tiče stila), ali ima dobrih stvari... Živa verzija 'I Can't Wait Until Tomorrow' (sa onog live albuma izdatog nakon Corridors of Power, ne mogu se sjetiti imena) je savršenstvo... A on je tehnički prejak gitarista, možda malo neusmjeren...

Blues faza mu je zanimljiva, Still Got the Blues je klasika ali mu je onaj album posvećen Greenu ... na pola puta.

Gary Moore se cini prostim sve dok ne krenete da ga skidate. Onda shvatite... Po meni jedan od najboljih gitarista (HM, Hard Rock & Blues). Omiljen album mi je "wild frontier"na njemu je "over the hils and far away" koju je Nightwish preradio.

Gary Moore. Pre sam trazio ovu temu ali nije je bilo. Sramota, o kakvoj legendi se ovde radi a nema teme.

 

Covek je majstor svog zanata.

 

Mislim da Still got the blues znaju i sve babe i dede hehe.

 

Jeste li gledali/slusali Live Parisiene Walkways? Kad ceo min. stopira solo... mnogo dobro. a:

OK su mu ovi hard rock albumi sa početka '80-ih, mada su došli malo kasno (što se tiče stila), ali ima dobrih stvari... Živa verzija 'I Can't Wait Until Tomorrow' (sa onog live albuma izdatog nakon Corridors of Power, ne mogu se sjetiti imena) je savršenstvo... A on je tehnički prejak gitarista, možda malo neusmjeren...

Blues faza mu je zanimljiva, Still Got the Blues je klasika ali mu je onaj album posvećen Greenu ... na pola puta.

Dabome...sve si rekao za njega sto je potrebno

On ima neverovatnu tehniku sviranja, Čitao sam još pre da ostali članovi nekad imaju problema jer ne mogu da ga prate,Na koncertima se traze u pesmama jer on duplo brze svira i zbog toga se promenulo oko njega već mali milion muzičara,Naravno na svirkama je on uvek u centru paznje. Jedino se dobro slagao sa PHIL lynott om iz Thin Lizzy imaju i nekoliko pesama zajedno.. Zapravo album Military man je jako dobar takođe i over the hills and far away.Ili.. out in the fields bar meni najbolja.

Ima i album sa mick Jager om album We want MOORE JAGGER što nisam puno slušao,mada je dosta cenjen,nisam neki fan Rolling S.. a ni Dzigere.

Scars sam isto dosta slušao i Blues Alive ,Still got the blues onaj čuveni .

ili back to the blues.. tu je imao prilike da pokaze da zna svoj zanat profesionalno u svemu cenjen gitarista u svakom pogledu.

odlican gitarista,ali licno mi se svidja faza sa thin lizzijem nego solo karijera.odlican je bluzer ali ipak u thin-u je razbijao!!!omiljena stvar parssiene walkways!

Šećerko sine, od toliko stvari koje je napravio solo tebi je bolje ono što je on napravio u Thin Lizzy.

Stvarno si loš.

 

Kako ti se čini stvar 'Jumping at Shadows'?

Meni ta stvar i nije nesto. Mnogo je jaca Emty Rooms ili Story of the blues.

Everybody knows what the blues is all about.

It's a pain you can't live with.

It's a woman you can't live without.

 

To je stvar iz Peter Greenovog repertoara.

Bio sam nemalo iznenađen kad sam je zatekao kod njega.

Gary je car ... sve pesme koje je uradio su cist produkt njegove duse ... covek svira onako kako se oseca .. svaka mu cast... voleo bi da nabavim sve od njega za sada imam samo neki best off i still got the blues album

Šećerko sine, od toliko stvari koje je napravio solo tebi je bolje ono što je on napravio u Thin Lizzy.

Stvarno si loš.

 

Kako ti se čini stvar 'Jumping at Shadows'?

ej ne kazem ja da je bolje,nego se meni vise svidja thin lizzy,iako mi je odlicna i empty rooms i jumping at shadows(fenomenalna stvar) ali svidja mi se muzika thin lizzy-ja mnogo vise.ipak meni najjaci bluzer je stevie ray..

samo cu da kazem vrh!

 

nego jel zna neko koja je pesma gde on place sa gitarom i sl. efekte izvodi... ne mogu da je nadjem sada...

hvala!

Yankee Rose

najvise mi se svidjaju njegove hard rock pesme

Wild Frontier najjaci album..

 

volim da slusam Gary-ja, mnogo dobro svira, imam mp3-ku, omiljene pesme Still got the blues, jumping at shadows, strangers in the darness

Zamislite njegov cert kod nas. To bi bilo pravo odusevljenje...

 

Geri legenda... mnogo gotivim.

Chovek je carchina...obozavam da gi slusham..Out in the Fields

Гери је, колико сам ја упућен, у даун фази чак и у 'Мерици...

 

Ал' да је главни - главни је. Тренутно ми се врти његова композиција 'Ван Деј'...

Definitivno jedan od najvecih gitarista svih vremena!

Ne znam zasto ljudi ne gotive njegovu blues fazu, covekov talenat, energija i dusa su dosli tu do punog izrazaja!

Ја волим и ту фазу. Гледао сам једна концерт, скроз блуз сет, а човек свира солаже до бола дистрозиране, као да свира метал. То се мора поштовати. Мада је мени мало безвезе да одједном из фармерки и старки ускочи право у фино оделце и ципелице, али ајде.

Мени је лично најдражи период између "Victims Of Future" и "Wild Frontier".

Edited July 21, 200619 yr by RNA

Мени се далеко више допада његов blues период!

Њему он лежи као да се родио са њим у некој црначкој породици у Њу Орлеансу ...

Оно што његова гитара прича на, рецимо, "Parisienne Walkways" или "Still Got the Blues" је више него и једна књига, више него нека излизана и отрцана љубавна прича.

Надам се (у тој сам фази) да ћу успети да прибавим све од 90-их па на овамо ...

Мени је његов blues стварно много, много ближи него рок или метал ...

Један од мојих најомиљенијих музичара икад, без икаквог двоумљења ...