50 godina. Jebote. Da mi je neko rekao da će Sabbath-i da u roku od jedne godine izbace dva klasika od albuma koja će sveukupno uticati na razne žanrove metala i da kada im se vratiš posle toliko godina, i slušaš sve to iznova i iznova i dalje će imati žišku kao na početku. Evergrin album.

Vol. 4 napunio 48 godina.

 

https://www.kerrang.com/features/geezer-butlers-lost-decade-i-nearly-died

 

51 godina danas od izlaska prvenca. Suvišno je trošiti reči, ali jedno je sigurno, ploča koja je imala golem uticaj na kompletan heavy zvuk. Hvala očevima na primordijalnom rifu.

Bili su pre njih i Blue Cheer, Cream, Led Zeppelin, The Stooges, Steppenwolf... ali Black Sabbath je definitivno prvi cistokrvni metal album.

https://ultimateclassicrock.com/tony-iommi-interview-2021/

 

 

A može i ovako:
 

 

50 godina od izlaska od Master of Reality albuma. 🤗

Kult od albuma, od početnog iskašljavanja na Sweat Leaf-a, pa eto sve do Solitude koja je jedna od najfolk pesama koje su napravili u čitavoj karijeri, mogo je dobar aranžman sa zvončićima i sa flautom na ovoj pesmi.

Children of the Grave je himna samo takva i svaki metal bend bi želeo da je napisao nešto slično u njihovoj karijeri.

Omot je isto specifičan što su napuštene neke jače i sugestivnije slike, sve je crno i samo ime benda i naziv albuma. Negde je Iommi spomenuo da je to njihov ponajviše Spinal Tap momenat, pre Spinal Tap-a.

Otišao sam da izvrtim vinil u čast izlaska ovog remekd dela. Uzdravlje!

Aj nesto i ti da ubodes 😄 

Ziveo!

Blagodarim Sreto, veliki ti narastao i neka ga zajahala!

Živ bio! I proslavljanje Gospodara Rifa nam proslavio! Ojsa! 🤠

Moj omiljeni Sabbath album. Nema previše albuma koji su čista desetka, ali ovaj jeste.

Into the Void najbolji riff svih vremena 

Tri jaka rifa u konkurenciji u toj pesmi. Ja glasam za onaj u sredini pred brzi deo.

Ja za onaj teški što ide posle sporog pušotravskog introa.

https://www.blabbermouth.net/news/black-sabbaths-tony-iommi-releases-doomy-new-song-scent-of-dark/

 

Odslušao sam skoro Iommi-evu autiobiografiju (Iron Man) pa mi ove priče manje-više bile poznate sve, ali kul sastavljeno ovako.

Inače, dobar audiobook, čita Bev Bevan baš, i potpuno mi promenilo sliku o Iommiu, maltene svakih 5 minuta se svodi na "...and then we did a lot of coke" Mislio sam da je Ozzy oduvek bio najveći "drogaš masni" tu, ali po čutom ne zna se ko je gori bio otprilike.

Sad sam prešao na Ozzyevu, lik koji čita očaj.

Kol'ko bi bilo jako da Ozi pročita svoju

Ima disleksiju, tako da kontam da bi ga to ubilo

JUDAS PRIEST  >>>>>

Slušam Saxon... Blek Sabat, Kisi Juroop

Za mene... - Džimi Pejdž je boog