Ovo komotno možeš da predložiš Igumanu da turi na sledeći album.

Miljković <3

 

 

 

San je davna i zaboravljena istina

Koju više niko ne ume da proveri

Sada tuđina peva ko more i zabrinutost

Istok je zapadno od zapada lažno kretanje je

Najbrže

Sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene

Bolesti

Cvet između pepela i mirisa

Oni koji odbijaju da prežive ljubav

I ljubavnici koji vraćaju vreme unazad

Vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje

I zemlja koja ostaje verna smrti

Jer svet ovaj suncu nije jedina briga.

 

Ali jednoga dana

Tamo gde je bilo srce stajaće sunce

I neće biti u ljudskom govoru takvih reči

Kojih će se pesma odreći

Poeziju će svi pisati

 

Istina će prisustvovati u svim rečima

Na mestima gde je pesma najlepša

Onaj koji je prvi zapevao povući će se

Prepuštajući pesmu drugima

 

Ja prihvatam veliku misao budućih poetika:

Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik

Ja primam na sebe osudu propevale gomile:

Ko ne ume da sluša pesmu slusaće oluju

 

Ali:

 

Hoće li sloboda umeti da peva

Kao sto su sužnji pevali o njoj?

 

 

 

Jedna od mojih omiljenih iz razloga sto ne mogu da dokucim kako je sebe naterao da pise o tada aktuelnim temama, a da ostane veran svom stilu. I kako se samo igra, navodno patriotski raspolozen, a ustvari napada pesnike tog doba. Genije, prokleti genije!

Neverovatno jutros sam pomislila baš na ovu pesmu!

Telepatika

Ja nisam ljubitelj poezije. maaada, ima jedna dobra pesma od Prevera... zove se "Ptica" ili "Kako naslikati pticu" ili neka varijacija na temu. Divna stvar. No love shit xD

Da, Kako naslikati pticu, tu znam napamet

STRVINA - Šarl Bodler

 

Sećas li se, o dušo mila, dan beše letnji

i nebo spokojno i jasno, 

kao na zavoju ceste, na šljunku, mi u šetnji

strvinu gnusnu ugledasmo?

 

Nogu dignutih uvis, k'o žena bludu sklona, 

s otrovnim znojem vrenja ružnih,

nehajno je, bestidno širila trbuh ona,

sav prepun isparenja kužnih. 

 

Tu gnjilež je grejalo i peklo sunce vrelo,

k'o savesni i vredni pekar,

željan da mnogostruko prirodi vrati delo

koje je sastavila nekad.

 

Nebesa su gledala bujanje mrtvog tela

što poput cveta stade rasti. 

Smrad beše tako silan, da si od njega htela 

u nesvest na travu pasti.

 

Roj muva je zujao kraj creva i kraj usta

a bataljoni crva, siti, 

gmizahu naokolo, i kao tečnost gusta

prelivahu taj dronjak živi.

 

To beše kao talas, čas nadut, čas razliven;

meso je kipelo u vrenju,

kao da telo čuva dah neki, živ i skriven, 

težeći umnogostručenju.

 

Sve to brujaše čudno, k'o vetar, kao plima,

K'o voda kada razlije se,

Il' zrnje žita, kad ga ritmičnim pokretima

u svom rešetu vejač trese. 

 

Oblici nestajahu, kao san, kao slika,

što tek na mutnu skicu liči,

zaboravljena, pa je kičica umetnika

po sećanju tek uobliči.

 

Jedna nas kuja, malo podalje, ljutim okom

posmatraše, uznemirena,

vrebajući trenutak da na kosturu skokom

ugrabi komad svoga plena.

 

A međutim, i ti ćes ličiti na to smeće,

na ovu kužnu hrpu gnoja, 

Ti, sunce moga sveta, očiju mojih cveće,

Moj anđele i strasti moja!

 

Kraljice draži, ti ćes, kad dođe čas i za te

da s pomasću se zadnjom kreće,

među kosture sići, da zajedno buđate,

pod travu i pod tusto cveće. 

 

Tada kaži crvima, kad te kroz tminu

ljubljenjem gladnim budu obasuli, 

da ja još čuvam oblik i nebesku suštinu

ljubavi moje koja truli!

 

 

 

Mozda nije za svakoga,jeste morbidno i sve to,ali estetiku ruznog niko nikad nije docarao kao Bodler.Ovo je za mene perfekcija.

Edited June 24, 200916 yr by Just Like a Timepiece

Mene fascinira umeće onoga ko je to preveo.

 

 

Da, to sam zaboravio da kazem. Genijalac/ka ,ko god da je.

http://www.sing365.com/music/lyric.nsf/Con...825711E002B27C1

 

Ko bi rekao da će ovde i Riverside da ispliva

Edited July 7, 200916 yr by Ајлин

Branko Miljkovic, zbog njegove okrutne genijalnosti... "Dolazi istina, bice mnogo mrtvih."

 

Miroslav Krleza, zbog mistichne i mrachne simolike... "San je ko krvnik odrubio moju glavu i na modre se zile prolila svest."

 

Francuska moderna, po mom mishljenju, epoha i zemlja koja je dala najvece umetnike- Od Bodlera pa sve do novijih umetnika... "Moja noc nema istorije."

 

R. Tagore- senzibilna, sanjarska, nostalgichna poezija, prepuna motiva Indije- "Ti si vechito spokojna, ja sam bez pochinka trajno, pa ipak na dalkom horizontu, mi se stalno srecemo."

 

Klasichna kineska poezija- sa sobom nosi duh chitave nacije, kulturu jednog velikog naroda, prepuna neobichno skovanih epiteta i chudnih konstrukcija shto joj i daje chari, neshto shto ne treba zaobici- "Ax, josh ce mi tezi biti pogled kad padne na tebe, belo ogledalo moje, jer i kad progovorim- tuga ne ishchezava, ta tuga ochiju koje se i ne michu..."

 

Ja jednostavno OBOZAVAM poeziju.

 

 

Edited July 19, 200916 yr by Litthia

U svom sam srcu putnik....

 

 

 

Fantastične stihove ima Tagore. Raspala mi se knjiga moraću drugu da nabavim

meni su Preverove pesme savrshenstvo. i Bodler.

zatim Ducic i Dis.

Crnjanski ima dobrih stvari. i Desanka Maksimovic.

 

Kopac bunara i ja svakoga dana

Spustamo se duboko

On u zemlju, ja u dusu

I svaki dan ceka nas obmana –

ja ne dopirem dusi do tajne,

On ne nalazi vodi oko.

Silazimo u dubinu dalje od korena

Duse i zila stoletnoga hrasta.

Ni njemu ni meni ne dolazi smena,

A s casa na nas opasnost narasta.

Kopac bunara je juce poginuo.

Ne da zemlja zivome da se spusti

Tamo gde bi san njen vekovni cuo,

Ni nebo gde se dno duse moze cuti.

Juce je kopac bunara poginuo,

A ja se dalje spustam u tamu,

Svetle mi samo misli dva – tri snopa

A ja i dalje kopam, kopam

Ma i poginula trazec sebe samu.

Kopac bunara ~ Desanka Maksimovic

 

Edited August 27, 200915 yr by kaktus*

Originalnim glavama- Gete

 

"Ne pripadam ni jednoj skoli",

nekakav Neko tamo rece;

"Nema mudraca zivog koji

utice icim na moj sud;

a ni govora da od starih

sto primih, il' se s njima slazem".

To znaci, ako dobro shvatih:

"Ja sam na svoju ruku lud".

 

Dis, definitivno. Knjigo moja sviju snova, evo roba!

Branko Miljkovic, zbog njegove okrutne genijalnosti... "Dolazi istina, bice mnogo mrtvih."

 

 

 

 

 

potpuno se slazem za branka. mislim da je vatra i nista zbirka koja i bogati duh i ide na cast

Aleksandar-Leso Ivanovic 

 

 

LjUDI-SJENKE

 

Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi

sto kroz zivot necujno i tiho gaze

kao da nogom stupaju po pamuku,

a nase oci nikad ne opaze

ni njih ni njinu tihu radost ili muku.

 

Ima cutljivih patnika na svijetu

sto se samo umorno i gorko nasmijese

na ljude kad se o njih tesko ogrijese

i suminu ih nevini, nalik cvijetu.

 

I ima ljudi usamljenih i bonih,

sa obrazima upalim i zutim

sto ne cuje im se ni smijeha ni placa,

sto zive kao samotna i divlja draca,

 

ali s bodljama unutra okrenutim,

da nijedna nikoga ne ogrebe

i da nijednom nikoga ne ubodu

do samo svoje rodjeno srce, i sebe.

Njih ne vidi nase oko kad ih srijeta,

kad tiho prodju u mimogredu mirnu,

jer nikog oni ni laktom ne dodirnu

u vjecnoj guzvi i vrevi ovog svijeta.

 

I zive oni tako, necujni i neveseli,

i mile kao sjenke, kao vrijeme i sati,

i tek kad umru, slomljeni i uveli,

objave crni posmrtni plakati

da su i oni sa nama zivjeli.

Mislim da slobodno mogu da postujem ovde.

 

D-moll

 

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam

I uvijek dodje D-moll.

Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama

I tesko prodje sve to.

 

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je

Glupi D-moll uvijek sazna kad je to

Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta

Vodi me u svoj plavicasti dol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll.

 

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan

Ali je lukav D-moll

Pusti da se svjetla svud priguse, saceka posljednje zvijezde namiguse

Vuce mi rukav, idemo.

 

Plasi me on, gdje si ti, hiljadu se stvari moglo desiti

Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc.

Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju

Znam taj put, to je precica za bol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll

 

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana

I neke stvarcice od herendi porcelana

I jedan pulover

U kom si bila

Ostala je ploca Best Of Ry Cooder

I fina mala plava kutijica za puder

I ja sam te ostao zeljan dok me bude

Moja mila...

Ispovest 

 

Na trosnom čunu, bez krme i nade, 

U meni vera gubi se i mre; 

Ja više ništa ne verujem, ništa 

Il' bolje reći: ja verujem sve. 

Na moru burnom ljudskoga života 

Prerano sam upoznao svet: 

Za mene život nistavna je senka, 

Za mene život otrovan je cvet. 

Trpi i živi... Prijatelju dragi, 

O mnogo čemu mislio sam ja - 

O blago onom, ko ne misli ništa, 

Taj manje tuži, manje jada zna 

. . . . . . . . . . . . . . . 

Burne su strasti izvor mnogih zala, 

Nesreći ljudskoj početak je strast; 

More života one strašno mute, 

Nad ljudskom dušom njihova je vlast. 

. . . . . . . . . . . . . . 

Sve, što god živi-svom se padu kloni 

Promenom vreme označava hod; 

Ono nam daje veru i obara, 

Slabi i snaži ceo ljudski rod.

 

 

 

Страшљивац

 

 

Ко се боји сам у соби,

то је рђав знак,

кога плаши помрчина

или празан мрак;

ко верује у вештице,

леп ми је то ђак!

Тај ми неће никад бити

Србин ни јунак

 

 

 

 

 

 

 

 

EVO JE I JEDNA EROTSKA.

 

 

 

Jednom tuzno jutro osvanulo,

zaplakala ljepota djevojka:

- Jaoj, mama, izgore mi jama,

izgore mi jama medj' nogama!

 

- Lezi s' mamom,

protrljaj je slamom!

 

Legla s' mamom,

protrljala slamom.

 

Kad je drugo jutro osvanulo,

opet tuzi ljepota djevojka:

- Jaoj, mama, izgore mi jama,

izgore mi jama medj' nogama!

 

- Lezi s' tetkom,

protrljaj je cetkom!

 

Legla s' tetkom,

protrljala cetkom.

 

Kad je trece jutro osvanulo,

tuzno cvili ljepota djevojka:

- Jaoj, mama, izgore mi jama,

izgore mi jama medj' nogama!

 

- Lezi s' Djurom,

zapusi je kurom!

 

Legla s' Djurom,

zapusila kurom. 

 

Kad cetvrto jutro osvanulo,

alaj pjeva ljepota djevojka:

- Mani mamu i njezinu slamu,

jebes tetku i njezinu cetku!

Hvala Djuri i njegovom kuri,

dobar bio vatru ugasio!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Hamlet - Jedna od mojih omiljenih pesama

 

 

 

Jednog dana u mesecu Julu,Seo Hamlet na glavić od kulu.

 

 

Gleda mladjan put sto se krivuda,

Pa razmišlja češkajući muda.

 

Nisam vitez, nisam kovač, gnjurac,

Očigledno nisam ni za kurac.

 

Oduvek je zakon naseg dvora,

Da princ ima golemog mačora.

Da je pravo oličenje sile,

Da mu jajce ima bar dve kile.

U jebanju da mu nema para,

Svakog casa da ga služi kara.

Da je majstor za lascivne rime,

I da pičke umiru pod njime.

 

Nisam slika ni prilika princa,

Kurac mi je ko u kakvog klinca.

Od straha se meni steže grlo,

Jajca su mi minimalna vrlo.

U državi ja poslednji kasam,

Sve u svemu drkadzija ja sam.

 

Oci moje gorke suze toče,

Od nedavno posto sam siroče.

Umre otac, uvenu mi voće,

Pa me jebe koji kako hoće.

Dok po Rajni alas tera šajku,

Očuh i stric sad mi jebe majku.

 

Klaudije, bas je s' uma sišo,

Sav mu mozak u kurac otišo.

Cele noći on drži na udu,

Milostivu gospodju Gertrudu.

Kad joj stojka medju noge krne,

Otac mi se u grobu prevrne.

 

'Ajde sto mi majku jebe stalno,

Sto bar mene ne zeza verbalno.

Nadje li se u stanju pripitu,

Kad god može uvali mi kitu.

Svako veče i svaku noć tihu,

Taj mi kurac natera u psihu.

 

Jedne noci prije rane zore,

Natero me da perem prozore.

Nisam student pa ga odbih hitno,

On mi reče da sam jeben striktno.

Nakon toga posle svedje kratke,

Natera me da merimo patke.

 

Kad izvadi svoga strvinara,

Kao ljutu guju iz nedara,

Debeo mu kao kakva grana,

Na njega je devet meto vrana.

Udari me laka nesvestica,

Kad izbrojah kolko ima ptica.

 

Kralj tad rece, ajde sad kurati,

Da vidimo sta ce tebi stati.

 

Kud ću, sta ću, ja izvadih tada,

Ono malo sto imadoh jada.

Nije deblji no prilepska Drava,

Na čiodu podseca mu glava.

Sve je jasno kao teorema,

Tu od kurca cak ni skice nema.

 

Kad kralj vide ozari se grdno,

Čini mi se od srece je prdno.

Za tu spravu nigde nema rupe,

Trci kući jebi se u dupe.

 

K'o sto vidis moj pokojni oče,

I zec oštri kurac na siroče.

Edited January 28, 201015 yr by HEFEST

Mislim da slobodno mogu da postujem ovde.

 

D-moll

 

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam

I uvijek dodje D-moll.

Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama

I tesko prodje sve to.

 

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je

Glupi D-moll uvijek sazna kad je to

Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta

Vodi me u svoj plavicasti dol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll.

 

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan

Ali je lukav D-moll

Pusti da se svjetla svud priguse, saceka posljednje zvijezde namiguse

Vuce mi rukav, idemo.

 

Plasi me on, gdje si ti, hiljadu se stvari moglo desiti

Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc.

Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju

Znam taj put, to je precica za bol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll

 

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana

I neke stvarcice od herendi porcelana

I jedan pulover

U kom si bila

Ostala je ploca Best Of Ry Cooder

I fina mala plava kutijica za puder

I ja sam te ostao zeljan dok me bude

Moja mila...

 

dodjavola. uvek mi se unisti raspolozenje kad cujem ovu pesmu.

 

 

jedan od omiljenih mi pesnika:

 

When We Two Parted

 

George Gordon, Lord Byron

 

 

When we two parted

In silence and tears,

Half broken-hearted

To sever for years,

Pale grew thy cheek and cold,

Colder thy kiss;

Truly that hour foretold

Sorrow to this.

 

The dew of the morning

Sunk chill on my brow--

It felt like the warning

Of what I feel now.

Thy vows are all broken,

And light is thy fame;

I hear thy name spoken,

And share in its shame.

 

They name thee before me,

A knell to mine ear;

A shrudder comes o'er me--

Why wert thou so dear?

They know not I knew thee,

Who knew thee so well--

Long, long I shall rue thee,

Too deeply to tell.

 

In secret we met--

In silence I grieve,

That thy heart could forget,

Thy spirit deceive

If I should meet thee

After long years,

How should I greet thee?--

With silence and tears.

She walks in beauty - Lord Byron

 

She walks in beauty, like the night

Of cloudless climes and starry skies;

And all that's best of dark and bright

Meet in her aspect and her eyes:

Thus mellow'd to that tender light

Which heaven to gaudy day denies.

  

One shade the more, one ray the less,

Had half impair'd the nameless grace

Which waves in every raven tress,

Or softly lightens o'er her face;

Where thoughts serenely sweet express

How pure, how dear their dwelling-place.

  

And on that cheek, and o'er that brow,

So soft, so calm, yet eloquent,

The smiles that win, the tints that glow,

But tell of days in goodness spent,

A mind at peace with all below,

A heart whose love is innocent!

Edited February 27, 201015 yr by TheCrossWeBear

Mislim da slobodno mogu da postujem ovde.

 

D-moll

 

Odlutas ponekad i sanjam sam, priznajem ne ide, ali pokusavam

I uvijek dodje D-moll.

Spusti se ko lopov po zicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama

I tesko prodje sve to.

 

Jedan D-moll me dobije, kako odes ti u sobi je

Glupi D-moll uvijek sazna kad je to

Uhvati me cvrsto i ne popusta, lud je za tisinom, to ne propusta

Vodi me u svoj plavicasti dol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll.

 

Ponekad te nema i sasvim sam izmisljam nacin da malo smuvam dan

Ali je lukav D-moll

Pusti da se svjetla svud priguse, saceka posljednje zvijezde namiguse

Vuce mi rukav, idemo.

 

Plasi me on, gdje si ti, hiljadu se stvari moglo desiti

Glupi D-moll, za kim tuguje svu noc.

Uzme me u svoju tamnu kociju, nebo primi boju tvojih ociju

Znam taj put, to je precica za bol.

 

Jedan D-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali,

Nije to, sta je tuga za D-moll

 

Ostala je knjiga sa par neprocitanih strana

I neke stvarcice od herendi porcelana

I jedan pulover

U kom si bila

Ostala je ploca Best Of Ry Cooder

I fina mala plava kutijica za puder

I ja sam te ostao zeljan dok me bude

Moja mila...

 

 

On i jeste veci pesnik nego muzicar... 

 

 

 

 

 

On je picko pacenik debil

On je picko pacenik debil

Najlakse je pljuvati.

Dis, naravno... Kad god iznova chitam njegove pesme, uvek iznova ostanem bez komentara. Volim i Duchica.