Mali zir Posted December 21, 2011 Report post Posted December 21, 2011 Zbiranje Mudra,Tugo moja,ti smirena budi. Ti si zvala vece;evo;ono pada: Nekom patnju nosi,nekom spokoj nudi, Mracna atmosfera svijena vrh grada. Dok prezrena rulja kratkovecnih ljudi, Pod bicem Uzitka sto krvnicki vlada, Tek grizu da skupi ide na pir hudi, Tugo,daj mi ruku;i podjimo sada Daleko. Gle,mrtva Doba se klanjaju Sa balkona neba u starinskom sjaju; Skacuc' sa dna voda Kajanje se smeska; Umiruce Sunce spava ispod svoda, Dok s Istoka crnog,kao pokrov teska, Slusaj,draga,slusaj,to Noc blaga hoda. Bodler Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
temper Posted December 21, 2011 Report post Posted December 21, 2011 ^ za Vaska Popu kažu da je imao "vučji pogled" Podseti me na jednu dobru... Matija Bećković BODEŽ Po cuvenoj prici Sa dalekog severa Lovci na vukove Bodez sa dve ostrice Umoce u svezu krv Balcak pobodu u led I ostave u sneznoj pustinji. Gladan vuk Oseti krv nadaleko Podgotovu na cistom ostrom vazduhu Pod visokim mraznim zvezdama I brzo pronadje krvavu udicu. Oblizujuci smrznutu sukrvicu Poreze jezicinu I svoju toplu krv Lapce sa hladnog seciva. I ne ume da stane Dok se ne skljoka Nadut od sopstvene krvi. Kad su takvi vukovi Koji se najteze love Kakvi li su tek ljudi Pa i citavi narodi A pogotovu nas Koji se vlastite krvi Ne moze nadostiti I pre ce nestati Nego se opsetiti Da ce krvav bodez Ostati Jedini Spomenik I krst Iznad nas. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Morpheus Posted December 21, 2011 Report post Posted December 21, 2011 ANDREJ BELI - Mag Strpljiv je mag, sto sare zvezda i tajnu broja primio je. Ti gledas, pada mracni bezdan na zarke, teske oci tvoje. Godine lete... I kao sante planete prazni vali gone. Vremena, prostori... Tvoj san te dize nad pustos vasione. Vazduh je prasnjav. Nigde kapi. No, pored tvojih, plamte oci odane sove... Pogled zjapi u rasuti dijamant noci. Secas se, privukla te zvezda, i ti, kroz haos, kroz dubine, saze se, dok je stenjo bezdan, ti stajase u velu tmine. Za zivotnim si pragom svetu zborio glasno tajnu kobi. I boru, tugom zlom prozetu, strog izraz tvojih usta dobi. Lebdi, o ti sto kroz sva doba mracni svet gledas, taj ples vecni, i nek te kao plast iz groba odene svetski haos mlecni. Tvoj put je staza luciferska, ne put ka mirnom nekom kraju. O, prividjenje bledo, nestaj u mahnitome kovitlaju! Ti znas da udes sto se kroji, i svet i vreme u svom letu, prazni su ples iz snova tvojih, no ti si - sam - u tome svetu. I nista bas da zagreje te u snu tvom sto od tebe sinu... Dok jure vreme i planete kroz tvoju nesrecnu dubinu. 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 22, 2011 Report post Posted December 22, 2011 ^ za Vaska Popu kažu da je imao "vučji pogled" Podseti me na jednu dobru.. Hmm... Ne znam bas za taj "vucji pogled". Meni izgleda potpuno obicno i neupadljivo. Ali,u sutini,ti motivi su mi mozda i najprivlacniji u njegovoj poeziji. Je l' neko ima "Leonoru" prevedenu na srpski? Pisao je Birger. Ne mogu da nadjem nigde,a zainteresovalo me je jer se citiraju stihovi na jednoj od prvih strana Stokerovog "Drakule". Pokorni omaz (Goran Sobic Sirano) Abebe Kana,koji se rodio i odrastao u dzungli,prisilice da sedne na stolicu oponasajuci,smesno i tragiccno,ljudsko Bice. Prva lekcija straha mora se trajno urezati u tigrov mozak. Kad god bi glavu okrenuo,uvek bi ga munja bica pogodila po izranjavljenom nosu. Tako krote tigrove. Taj glagol znaci ono sto kaze. Nesto se u trenu slomi u njemu. Prezir,bes i namera da se unistava,nestadose potpuno iz aure mozga i osecao je samo panican i bedan strah. Istoga casa jedan pomocnik zarije gvozdenu viljusku kroz resetke u njegova rebra,da ga prisili,da se odmakne od resetke i da pridje ka stolici. Tako krote tigrove. Taj glagol znaci ono,sto kaze. Nesto se u trenu slomi u njemu. Bljesak u njegovim ocima bese mutan kao u ludaka. Strahovito je hvatao vazduh,a glava mu se ljuljala amo-tamo. I ovaj put,naglo spusten,on utonu u stolicu kao napola prazna vreca brsna i nastavi tako zguren tonuti,dok mu glava nije klonula. Dok je tako sedeo i zalosno oponasao coveka,njegovu su pojavu,mnogobrojni gledaoci smatrali odgojenom. Nesto se slomi u njemu. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
SixStepsOnTheMoon Posted December 22, 2011 Report post Posted December 22, 2011 (edited) Evo jedne pjesme mog bratanića koju je on posvetio svom omiljenom pjesniku Šarlu Bolderu,pa evo uz to i za sve one koji vole Bodlera : UKLETI PESNIK Šarlu Bodleru Nevinašce kad se stvori, fina svetlost svud po staklu. Rđajući čelik lažno sad u crkvi pesmu poji. Gangsterove kukavice odavno su već u paklu. Najslađi se šećer stopi, slatko sirće ne postoji. čudovišta, palikuće, gnusne guje što se hvale, Poturice i ubice, što sam vrag ih vragom zove... Prividno je život lepši kad se vineš u astrale, A još manje lepši bude kad poklekneš pred otrove. Ja ih nekad gledah orno, oni skrivaše se vešto, Ali um sad sve upija što smrdljiva nosi zbilja. Jedan pesnik budalama pokušava reći nešto, Al sveštenik danas ljude uzaludno blagosilja. Neka ti ovo sveće zla zamiriše dušmanima I ukusom cvetnim gorkim nek se hrane nezasiti. A tebi nek otera moć iz odaje gde danima Snivaš neke mutne snove, radosni ćeš mrtvac biti. Strvina kad budeš bio, žena da te oplakiva, Tek ponekad kad se seti, pa da opet slavu stekneš Jednim trenom; celu večnost tvoja pesma da je živa; Vidovit kad budeš bio niti reči da ne rekneš. Klevetan si po roðenju, danas uklet pesnik sveta. Dok po svesti pesme tražiš u zrcalu vidiš sebe. Prividna je njina žalost četrdeset šestog leta. Uzalud su one ptice koje lete posle tebe. Stefan Mišković Edited December 22, 2011 by SixStepsOnTheMoon 2 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Novaliis Posted December 22, 2011 Report post Posted December 22, 2011 Ja sad bdim — jer tvoj sam i svoj sam u isti mah tvoj glas mi je noć pretvorio u život načinila si me čovekom izgaraj mi telo plamenom duhova, da se, vazdušast, prisnije spojim s tobom, i da onda večno traje svadbena noć. Novalis (poslednji stihovi prve himne) 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
-con-struc-tor- Posted December 22, 2011 Report post Posted December 22, 2011 Evo jedne pjesme mog bratanića koju je on posvetio svom omiljenom pjesniku Šarlu Bolderu,pa evo uz to i za sve one koji vole Bodlera : UKLETI PESNIK Šarlu Bodleru Nevinašce kad se stvori, fina svetlost svud po staklu. Rđajući čelik lažno sad u crkvi pesmu poji. Gangsterove kukavice odavno su već u paklu. Najslađi se šećer stopi, slatko sirće ne postoji. čudovišta, palikuće, gnusne guje što se hvale, Poturice i ubice, što sam vrag ih vragom zove... Prividno je život lepši kad se vineš u astrale, A još manje lepši bude kad poklekneš pred otrove. Ja ih nekad gledah orno, oni skrivaše se vešto, Ali um sad sve upija što smrdljiva nosi zbilja. Jedan pesnik budalama pokušava reći nešto, Al sveštenik danas ljude uzaludno blagosilja. Neka ti ovo sveće zla zamiriše dušmanima I ukusom cvetnim gorkim nek se hrane nezasiti. A tebi nek otera moć iz odaje gde danima Snivaš neke mutne snove, radosni ćeš mrtvac biti. Strvina kad budeš bio, žena da te oplakiva, Tek ponekad kad se seti, pa da opet slavu stekneš Jednim trenom; celu večnost tvoja pesma da je živa; Vidovit kad budeš bio niti reči da ne rekneš. Klevetan si po roðenju, danas uklet pesnik sveta. Dok po svesti pesme tražiš u zrcalu vidiš sebe. Prividna je njina žalost četrdeset šestog leta. Uzalud su one ptice koje lete posle tebe. Stefan Mišković O you, the wisest and fairest of the Angels, God betrayed by destiny and deprived of praise, O Satan, take pity on my long misery! http://fleursdumal.org/poem/191 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 22, 2011 Report post Posted December 22, 2011 Evo jedne pjesme mog bratanića koju je on posvetio svom omiljenom pjesniku Šarlu Bolderu,pa evo uz to i za sve one koji vole Bodlera : UKLETI PESNIK Šarlu Bodleru Nevinašce kad se stvori, fina svetlost svud po staklu. Rđajući čelik lažno sad u crkvi pesmu poji. Gangsterove kukavice odavno su već u paklu. Najslađi se šećer stopi, slatko sirće ne postoji. čudovišta, palikuće, gnusne guje što se hvale, Poturice i ubice, što sam vrag ih vragom zove... Prividno je život lepši kad se vineš u astrale, A još manje lepši bude kad poklekneš pred otrove. Ja ih nekad gledah orno, oni skrivaše se vešto, Ali um sad sve upija što smrdljiva nosi zbilja. Jedan pesnik budalama pokušava reći nešto, Al sveštenik danas ljude uzaludno blagosilja. Neka ti ovo sveće zla zamiriše dušmanima I ukusom cvetnim gorkim nek se hrane nezasiti. A tebi nek otera moć iz odaje gde danima Snivaš neke mutne snove, radosni ćeš mrtvac biti. Strvina kad budeš bio, žena da te oplakiva, Tek ponekad kad se seti, pa da opet slavu stekneš Jednim trenom; celu večnost tvoja pesma da je živa; Vidovit kad budeš bio niti reči da ne rekneš. Klevetan si po roðenju, danas uklet pesnik sveta. Dok po svesti pesme tražiš u zrcalu vidiš sebe. Prividna je njina žalost četrdeset šestog leta. Uzalud su one ptice koje lete posle tebe. Stefan Mišković Intrsting... Trudio se,vidim. Koliko autor ima godina? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
The Riddler Posted December 23, 2011 Report post Posted December 23, 2011 - Bukowski - Čudo najkraće traje Znaš Bilo je mnogo dobro Bilo je Bolje od Bilo čega. Bilo je kao Nešto Što možemo da Podignemo Držimo Gledamo I onda se smejemo Zbog toga. Bili smo na Mesecu Bili smo u Jebenom Mesecu Imali smo ga. Bili smo u vrtu Bili smo u Beskrajnom ponoru. Nigde nema takvog Mesta. Bilo je duboko i Svetlo i Visoko Primaklo se tako blizu Ludilu Smejali smo se bezumno Tvoj smeh I Moj. Pamtim kada su Tvoje oči Glasno rekle Volim Sada Dok se ovi zidovi Tako nečujno Ljuljaju. Dok vetar duva Dok vetar ponovo duva s mora i zemlja je ukaljana razvratom i neredom oprezno rukuj sabljom izbora, upamti ono što je možda bilo plemenito pre pet stoleća ili pre samo 20 godina sada je sve češće zaludan posao. tvoj život samo se jednom živi istorija uvek ponovo pravi budale od ljudi. budi na oprezu, dakle, od svakog naizgled plemenitog čina ideala ili akcije, bilo za ovu zemlju ili ljubav ili Umetnost, neka te ne povuče trenutak ili lepota ili politika što uvene kao odrezani cvet; ljubav, da, ali ne kao bračna uvertira i čuvaj se loše hrane i preteranog rada; daj sebi vremena i pij koliko ti je potrebno da održiš kontinuitet, jer piće je oblik življenja u kome se učesnik vraća po novu šansu za život; osim toga živi što više sam; imaj decu ako se to desi ali potrudi se da nemaš ništa s podizanjem dece; ne uključuj se u sitne prepirke ruke i glasa osim ako tvoj dušmanin traži život tvoga tela ili život tvoje duše; tada ubij, ako moras; i kada dođe vreme da umreš ne budi sebičan — shvati to kao besplatno putovanje - pođi bez ikakve mrlje srama ili promašenosti ne žali ni za čim dok vetar duva s mora i vreme teče dalje zapljuskujući tvoje kosti blaženim mirom. 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Morpheus Posted December 23, 2011 Report post Posted December 23, 2011 Petefi Sandor L U D A Sto se bunite? Gubite mi se s vida? U krupnu sam poslu. Zurim. Korbac pletem. Plameni bic iz suncanih zraka; Izbicevat cu svijet! I jaukat ce, a ja hihotati, Ko sto se smijase, dok sam jaukao. Hahaha! Jer zivot je takav. Hihocemo se i placemo. Sve dok smrt ne sapne: Sut! Jednom sam i ja umro vec. Otrov mi oni u vodu ulili Koji su vino moje ispili. A sta ucinise ubojice moje Zlocinstvo svoje da bi prikrili? Na odru kad sam izlozen lezao Nad mene se svili pa su plakali. Hteo sam tada na njih skociti I odgristi im nosine. Al necu ih odgristi; smislih Nek imaju nos i neka mirisu Kad trunem i nek se uguse. Hahaha! Gdje me ukopase! U Africi. To mi sreca bi, Jer me hijena izrova iz rake, Jedini dobrotvor bjese mi ta zvijer, Al i nju prevarih, Butinu mi je prozdrijeti htjela, A ja joj srce ponudih svoje, No tako gorko bilo je ono, da crkla je! Hahaha! Ali, zaludu! Ovako prolazi Covjekov svaki dobrotvor. Sta je covjek? Vele: svijeta korijen Koji u nebu gore cvate Al to je laz! Cvijet je covjek ciji korijen Tamo je dolje, paklu na dnu. Mudrac me ovome naucio neki Koji luda velika bi, jer od gladi svisnuo je. Sto nije krao, ili pljackao? Hahaha! Al sta se cerekam kao luda ja? Ta, plakati bih morao. Plakati sto zloban tako nas je svijet. Ta i bog svojim oblak-ocima Oplace cesto sto ga stvorio. Al sta koriste suze nebeske? Na zemlju padnu, na zemlju poganu Gdje ih ljudi zgaze nogama I - sta biva od njih Od suza gospodnjih? - Blato! Hahaha! O nebo, nebo, stari isluzeni vojnice, Sunce je odlicje sto ti kiti grud, A odora, razdrta odora - oblak Hm. Tako otpustiti staroga vojnika S jedinom nagradom za sluzenje dugo: Odlikovanjem i krpom odore, Hahaha! A znate li sta znaci na jeziku ljudskom Kad prepelica kaze: pucpuric...? To znaci: Izbegavaj zenu! Jer zena k sebi privlaci muskarce Kao more - rijeke. A zasto? - Da ih proguta. Lijepa je zvijer zenska zvijer, Lijepa, ali opasna, Otrovnog pica pun zlatan pehar. Pio sam te, o ljubavi! Kapljica tebe gorca je Od mora jednog medenog. Kapljica tebe gorca je Od mora jednog otrova. Vidjeste li vi vec more Kada bura njime ore I sije u njega sjeme samrtno? Vidjeste li nepogodu Tog ridjeg seljaka Sto plugom munje ore? Hahaha! Voce kad sazori opadne sa stabla. Sazrelo si voce, svijete, opadni! Do sutra cekam jos, A ako ni sutra Sudnji ne osvane Dan, Zakopat cu do srca zemljina I barut ponijeti u nj, Pa cu svijet sav Baciti u zrak! Hahaha! 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
temper Posted December 23, 2011 Report post Posted December 23, 2011 Georg Trakl DEČAKU ELISU Elise, kad se kos u crnoj šumi glasi, ovo je propast tvoja. Usne ti piju svežinu plavoga vrela u steni. Trpi, kada ti čelo tiho krvari prastare legende i gatanje tamno ptičijeg leta. Ti pak ideš mekim koracima u noć, okićenu purpurnim grozdovima, i ruke pružaš lepše u plavetnilu. Trnovit zvuči žbun onde gde su ti mesečinaste oči. O, Elise, otkada si već umro. Telo ti je zumbul u koji monah uranja voštane prste. Crna pećina naše je ćutanje, iz nje ponekad kroči blagosna zver i polako obara teške kapke. Na slepoočnice kaplje ti crna rosa, poslednje zlato strošenih zvezda. 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
SixStepsOnTheMoon Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Intrsting... Trudio se,vidim. Koliko autor ima godina? mlad je pesnik - 24 godine,student matematickog fakulteta.(sad je vec asistent) ,ali ova pjesma je napisana prije nekih 5,6 godina.Ima dvije zbirke pjesama u Desankinoj biblioteci.Imam jos neke njegove pesme u racunaru,pa cu saljem ako te zanima. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 (edited) mlad je pesnik - 24 godine,student matematickog fakulteta.(sad je vec asistent) ,ali ova pjesma je napisana prije nekih 5,6 godina.Ima dvije zbirke pjesama u Desankinoj biblioteci.Imam jos neke njegove pesme u racunaru,pa cu saljem ako te zanima. Hmm... Pa dobro. Posalji da procitam. Edited December 24, 2011 by Mali zir Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Kokopelli Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Unfortunate Coincidence By the time you swear you're his, Shivering and sighing, And he vows his passion is Infinite, undying --- Lady, make a note of this: One of you is lying. Dorothy Parker A, evo jedne lijepe recitacije: 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Mesečevo srebro Ne priznajem rastanke i nikad necu Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek nice Kada na samom pocetku price vreme zatreperi i stane baš kada bleda još prazna zora mesecevo srebro ucuti i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora da s tobom dišem i da te volim i vatrom noci i zore sjajem I zato ne dam, i zato necu i zato rastanke ne priznajem Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima dok postojim Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi da razvejano seme maslacka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke u žute duge na modrom tlu Zato ne dam i zato necu Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke Zato cu uvek biti sa tobom u dašku misli ili u snu Još uvek naš cvet negde nice još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri slecu Svi su rastanci tužne price zato ja rastanke ne priznajem i nikad necu. Antic Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Kokopelli Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 (edited) I još jedna i neću više You Uninvited, the thought of you stayed too late in my head. so I went to bed, dreaming you hard, hard, woke with your name, like tears, soft, salt, on my lips, the sound of its bright syllables like a charm, like a spell. Falling in love is glamorous hell: the crouched, parched heart like a tiger, ready to kill; a flame’s fierce licks under the skin. into my life, larger than life, you strolled in. I hid in my ordinary days, in the long grass of routine, in my camouflage rooms. You sprawled in my gaze, staring back from anyone’s face, from the shape of a cloud, from the pining, earth-struck moon which gapes at me as I open the bedroom door. The curtains stir. There you are on the bed, like gift, like a touchable dream. C.A.Duffy Edited December 24, 2011 by Kokopelli 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Unfortunate Coincidence By the time you swear you're his, Shivering and sighing, And he vows his passion is Infinite, undying --- Lady, make a note of this: One of you is lying. Dorothy Parker Genijalno:-). Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Kokopelli Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 (edited) Ali naslov je sjajan! Inače, čula sam za nju tek nedavno, prošle godine, kada je Jeremy Harmer (osoba koja recituje u linku na prethodnoj stranici) recitovao baš Unfortunate Coincidences na konferenciji kojoj sam prisustvovala: http://stevebingham....ate-coincidence Btw, mislim da o Antiću treba posebna tema, mada ne na yumetalu Svaka njegova pjesma zna da zaboli na drugačiji način. Edited December 24, 2011 by Kokopelli Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Ne treba posebna tema za Antica. I ovako je ok:). Citala sam pesmu "Porodiliste". Ostavila me je bez daha. Ranije sam mislila da sam citala Antica,ali sad sam ga bas STVARNO CITALA. I razumem kad kazes da moze da zaboli svaka na drugaciji nacin. To sam pocela da shvatam tek ovih dana. Sreca pa sam ponovo "otkrila Antica" . Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Morpheus Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 Andrej Beli (iz pjesme napisane 1907) Vjerovao sam u zlatne zrake I umro od suncevih strijela... Umro je 1934.od posljedica suncanice. Ivan Goran Kovačić: Moj grob U planini mrkoj nek mi bude hum, Nad njim urlik vuka, crnih grana šum, Ljeti vječan vihor, zimi visok snijeg, Muku moje rake nedostupan bijeg. Visoko nek stoji, ko oblak i tron, Da ne dopre do njeg niskog tornja zvon, Da ne dopre do njeg pokajnički glas, Strah obraćenika, molitve za spas. Neka šikne travom, uz trnovit grm, Besput da je do njeg, neprobojan, strm. Nitko da ne dođe, do prijatelj drag, - I kada se vrati, nek poravna trag. Ubijen je 1943,njehov grob ostao je nepoznat. Pjesnici su cudjene u svijetu. A.B.Simic 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
SixStepsOnTheMoon Posted December 24, 2011 Report post Posted December 24, 2011 (edited) Hmm... Pa dobro. Posalji da procitam. poslato. A evo i još nešto od njega... jedna metafora : ODLUKA Dosadi Bogu da Gospod bude Da u tišini nad svetom vlada Požele pastir da spozna stada I krišom siðe on meðu ljude Dosadi Bogu da Gospod bude I uze oblik najlepše žene Anðelskog lica i vitkog stasa Očiju sjajnih i mekog glasa Pred kojom mladost u snove krene Bog uze oblik najlepše žene Nju svaki mladić Ljubavi zove Nju svaki pogled zanosno prati Od nje se sunce nemoćno klati I sa njom zvezde po nebu plove Nju svaki mladić Ljubavi zove U ponor sveta pade sa neba Kod mnogih žena zavist se budi I čudna miso glave im hudi Kako lepota nestati treba U ponor sveta pade sa neba I splete pauk mrežu od vatre I dunu vetar oluja strašna Prelepa žena postade prašna Plamen je vreli u prazno satre I splete pauk mrežu od vatre Bog opet želi da Gospod bude Jer zli su vrazi nebesa spleli Opet je vetar dunuo vreli Jer Gospod ima vere u ljude Bog opet želi da Gospod bude a evo ga i jedan bolan rastanak... RASTANAK Oči moje gledale su neumoljiv život jedan Pun bunta i očajanja na surovu stvarnost preku Kako biva u rasulu besmisleno sputan, bedan Kao soko umrtvljeni kad nemoćno mre niz reku, A trenutak pre tog pucnja širio je svoja krila, Dok lebdevši nebesima leteo je beskrajima; Ko nevina mlada riba dogorela što je bila Zarad duše ribara što sladiše se perajima. Slušao sam u tom trenu i nečujan protok krvi Kad odjednom posta more kojim vali žurno huje, čuvši tako sve vapaje duše koju jedu crvi Što nerado upijaše sav taj otrov što je truje. U duhu su oči koje ispuštaju suze detnje Niz nevino svoje lice dok se vrazi njima roje I slobodno lepršaju dok se slade dahom šetnje, A plačljive oči tada u toj tmini nemo stoje. Njušio sam i mirise što ih vetar k meni nosi Putem dima žarke vatre gde leševi goreli su: Puni su prašine koja uzdiže se i prkosi Sjaju kojem život žudi, a kojeg mu dali nisu, Već su samo sav pepeo posuli po obrazima I žiškama jošte vrelim žarili ga svud po telu. Nesavesno udišući sve oblake pune dima Život njuši prah pogani što mu savest gasi smelu. I na kraju kobna bodlja oseti se na jeziku, Jer srž njena luči sluzi smrtonosne kiseline. A duša se opijena u poslednjem snažnom kriku Razdvoji od mrtvog tela i otisne u visine Te skrhana tako lebdi tim dalekim prostorima Dok potajno za se čuva što pred smrt joj život reče, Život koji želeo je svoju tajnu reći svima, Al nemoćnog sputaše ga kapi krvi što isteče. Edited December 24, 2011 by SixStepsOnTheMoon Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
B@K@ Posted December 25, 2011 Report post Posted December 25, 2011 http://www.youtube.com/watch?v=1p2g2WuGXwE 2 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
temper Posted December 26, 2011 Report post Posted December 26, 2011 ^ A. B. Šimić MJESEČAR Bog noći mjesec sade s neba i dokoraca lagano do moje kuće Polako on se uspne na moj prozor i spusti pogled na me On mami mene u noć Ja ustajem... i moje lice bijelo... smiješi se Koracam sanen rubovima krova i šetam kroz noć u visini - Mene drže meke ruke mjeseca - O tako lak sam... nezemaljski... lebdim i mogu stati na list stabla Ne zovite me: glas sa zemlje smrt je moga nebeskoga bića Visoko iznad zemlje lebdim lagan kroza sfere 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Morpheus Posted January 4, 2012 Report post Posted January 4, 2012 Ceslav Miloš - PESMA O KRAJU SVETA Na dan kraja sveta Pcela kruži oko cveta dragoljuba, Ribar blistavu mrežu popravlja, U moru skacu veseli delfini, Vrapci cavrljaju u detelini I zmija ima zlatnu kožu, kao što valja. Na dan kraja sveta Poljem idu žene sa suncobranima, Na rubu travnjaka pijanac spava, Na ulici vice prodavac variva, I camac sa žutim jedrom ostrvu se približava. U vazduhu traju zvuci violine I noc se zvezdana otvara. A oni što cekali su munje i gromove Razocarani su. A oni što cekali su arhandelske trube i horove Ne veruju da to vec pocinje. Dok sunce i mesec na nebu stoje, Dok bumbari posecuju ruže svoje, Dok se radaju rumena deca. Niko ne zna da to vec pocinje. Samo sedi starac što bio bi prorok, Ali nije prorok jer brižljivo mora raditi, Paradajz privezujuci govori: Drugog kraja sveta nece biti, Drugog kraja sveta nece biti. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Mali zir Posted January 11, 2012 Report post Posted January 11, 2012 (...) Nikada, nikada vise necu umeti da sebe ovako razmenim u sitnis, a da nista ne istem. Odjednom, ja sam klimavo stepeniste po kojemo kicmena mozdina u coporu, od lobanje, do tabana, muce i pada glavacke. Odjednom, ja sam tako uzasno star, star sa tim sapama sto traze nekog i vriste. Odjednom, ja sam tako uzasno smesan kao propalo putujuce pozoriste. I osramocen kao manastir posle silovanja i pljacke. Ipak moram da kazem jedno obicno: dobar dan, prolaznicima sto se grebu i miluju. Lepsi sam kad ne cutim. A u kosi mi ostali zeleni klikeri zore. Gospodjo, na primer vi, da,vi tamo sto kupujete novine, ako izbije treci svetski rat, dacu vas Cerkezima da vas siluju, prestanite da me gledate tako prozracno, kao da nismo susedi. Vidite kako se mucim da izigravam Mramorno more. Moram da kazem nekome: dobar dan. Ulica je zagusljiva kao bolesnicka soba. Vratio sam se. I sve cuti. I nebo mi se sklanja. Daleko. Nekud do slepila. Gospodine, na primer vi, da,vi tamo na vratima berberice, osmehnite se, molim vas,makar u celofanu,kao juzno voce. Neka se cudna slutnja za moje usne zalepila. Smejte se. Smejte se,tako vam ljubavi. Vidite da cu izgristi prste od samoce. Onda, pronadjem vrata gde sam godine, gde sam hiljade godina camio. Gle:zbilja-vrata! Teturam se,i ne znam gde mi prestaje postelja, a gde pocinje koza. Onda, samo sam jos dugo,dugo, jedan potpuno otrcan, potpuno zaspao goblen koji je neko,rasejan,greskom uramio u tupa seciva noza. M. Antic - Žirafe pevaju, ali pošto su žirafe neme, pesma ostaje u njihovoj glavi. - 1 Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts