Poezija

[Guest parab0lica]

Chini mi se da niko nije pomenuo Pesoa Fernanda. Zgotivite cho'eka chim prochitate njegovu biografiju. (:

 

Malo je recji da je imao tri pseudonima... njegova shizofrenija je tako dobro razvila te tri dodatne lichnosti u njemu da se svaka totalno razlikuje po stilu od ostalih... kao i ,temeljne'. Malo je toga objavio za zhivota, a koliko znam, njegova sestra (?) je zasluzhna za pronalazhenje gomilu materijala i svrstavanje po ~pseudonima.

 

Nailazila sam na neka nagadjanja shto se tiche njegove sexualne opredeljenosti i bilo mi je smeshno shto je kao jedan od argumenata za gej etiketu bio taj shto se druzhio sa Alisterom. Blbh. :]

 

Sve u svemu, vredi prochitati. (;

[Elizabeth]

 

Uuu, ovo poslednje zvuci super, gotivim sve ljude sa mentalnim..hm.. smetnjama. Dobra preporuka!

[Mjaua]

Chini mi se da niko nije pomenuo Pesoa Fernanda. Zgotivite cho'eka chim prochitate njegovu biografiju. (:

 

Malo je recji da je imao tri pseudonima... njegova shizofrenija je tako dobro razvila te tri dodatne lichnosti u njemu da se svaka totalno razlikuje po stilu od ostalih... kao i ,temeljne'. Malo je toga objavio za zhivota, a koliko znam, njegova sestra (?) je zasluzhna za pronalazhenje gomilu materijala i svrstavanje po ~pseudonima.

 

Nailazila sam na neka nagadjanja shto se tiche njegove sexualne opredeljenosti i bilo mi je smeshno shto je kao jedan od argumenata za gej etiketu bio taj shto se druzhio sa Alisterom. Blbh. :]

 

Sve u svemu, vredi prochitati. (;

Nasla sam u kutji par stvari od njega, odnosno dve zbirke, mrzi me da postujem, dugaaacke su, slikatju sutra par njih pa tju postovati... novo digitalno moderno doba...

 

Slede od Jehude Amihaja u par minuta...

[Mjaua]

Dakle Jehuda Amihaj:

 

Moj otac se tukao u njihovom ratu cetiri godine

 

Moj se otac tukao u njihovom ratu chetiri godine i nit

je mazio, nit mrzeo svoje dušmane.

Ali znam da me je čak odande vaspitavao, svaki božiji dan, u kratkim stankama koje je sakupljao iz čaura, i dima,

i krio u ofucani ranac,

skupa s mrvama majčinog bajatog kolača.

 

I sakupljao je svojim očima bezimene mrtve,

i čudo je mrtvih sakupio, u moje ime,

da ih prepoznajem,

u njegovom pogledu,

i da ih volim.

 

I da ne crknem, kao oni, u užasu krkljanja...

 

Ali uzalud je punio svoje oči njima:

ja idem u svoje ratove.

 

 

Moj sin

Kada sam poslednji put video sina

jeo je samo kašu.

Sada je setan.

 

Jede hleb i meso, viljuškom i nožem,

s manirima koji ga spremaju da umre

učtivo, i mirno.

 

Ubeđen je da sam mornar,

mada zna da nemam brod.

I da nemamo more.

Samo puste daljine, i vetrove.

 

Pokreti moga ocau molitvi,

i moji pokreti u ljubavi

nezaboravno leže u njegovom sitnom telu.

 

Biti odrasta, znači

peći hleb čežnje,

sedeti celu bogovetnu noć,

rumenih obraza,

i buljiti u otvorenu peć.

 

Moj sin vidi sve.

 

A ta vradžbina ''Videćemo se'',

koju je naučio da kaže,

važi samo među mrtvacima.

 

 

 

E ova mi je omiljena, prva koju sam pročitala:

 

 

Ja sam velik i debeo

 

Ja sam velik i debeo.

Na svaki kilogram sala,

kilogram tuge.

 

Bio sam mucavac,

al otkad naučih da lažem,

reči teku kao potok.

Samo je lice ostalo teško

kao oni slogovi što se mucajući

ne daju izreći.

 

Ponekad mi još očl bacaju iskre

kao sačmu iz dubokih topova

daleko u meni. Stara bitka.

 

Od drugih zahtevam da ne zaborave.

Od sebe, isključivo da zaboravim.

 

Na kraju, zaboravljen.

Edited August 9, 2005 by Maja

[Mjaua]

Inače, za lika su mi rekli da je pesnik koji piše samo patriotske pesme i onda videh da je čo'ek bio ipak zanimljiviji od toga...

 

Činili smo to

 

Činili smo to ispred ogledala;

i na suncu; i u tami;

i u vodi; i u travi, visokoj.

 

Činili smo to u často čoveka;

u čast zveri; u čast Boga.

Ali oni nisu hteli da uče od nas,

sve im je odavno poznato.

 

Činili smo to sa maštom i u boji,

okršaj smeđih i riđih malja,

teške usličavajuće vežbe.

Činili smo to kao točkovi i sveta bića,

sa vozačkom veštinom poroka.

Činili smo to sa 6 krila i 6 nogu.

 

Ali nebo beše tvro nad nama,

kao letnja zemlja pod nama.

 

 

 

Ljudi putuju daleko

 

Ljudi putuju daleko da kažu:

ovo me podseća na neko drugo mesto.

Tu je kao tamo, isto je. Ali

znao sam čoveka koji je putovao u Njujork

da izvrši samoubistvo. Bunio se da kuće u Jerusalimu nisu dovoljno visoke i da ga svi poznaju.

 

Sećam ga se s ljubavlju, jer me je

jednom pozvao s časa uspred predavanja:

''Jedna divna žena te čeka napolju u vrtu'',

i umirivao razgalamljenu decu.

 

Kad mislim o toj ženi i o tom vrtu

setim se njega na visokom krovu,

samoće njegove smrti i smri njegove

usamljenosti.

 

 

---

Ja sam usamljeni čovek, a ne demokratija.

Izvršna, ljubavna i zakonodavna moć

u jednom telu.

Moć mržnje i moć verovanja.

Moć slepa i moć nema.

Nisam izabran. Ja sam demonstracija,

nosim lice kao transparent.

Sve tu piše. Sve.

Molim, ne bacajte suzavac, ja već plačem.

Ne treba me rasturati.

Rasturen sam.

Mrtvi su takođe demonstracija.

Kada posetim očve grob, vidim spomenike

koje nose ruke prašine:

oni su masovna demonstracija.

 

 

Otac mog prijatelja

 

Video sam oca mog prijatelja.

Više ne razgovara sam sa sobom na ulici.

Javni radnik, penzioner,

u svetlosti sumraka.

 

U poređenju sa njim Buber je večiti student,

koji raspravlja kićenim jezikom.

I Hercl, takođe, oslonjen na ogradu broda,

dok mu nevina brada vijori u toplom dijalogu.

 

,,Ovaj je život stalno odlaženje iz mnogih kuća.''

Zbir svih stepenica

niz koje sam do sada sišao

odveo bi me pravo do neba.

 

 

 

U jabuci

 

Posećuješ me u jabuci.

Zajedno čujemo nož

kako ljušti oko nas, pažljivo,

da se kora ne prekine.

 

Govoriš mi. verujem tvom glasu

jer u njemu ima grudvi čvrstog bola

kao što u pravom medu

ima grudvi saćevog voska.

 

Dotičem tvoje usne prstima;

i to je proročki pokret.

Usne su ti crvene, kao što je sagorelo polje

crno.

Sve je to istina.

 

Posećuješ me u jabuci

i ostaćeš sa mnom u jabuci

sve dok nož ne obavi svoje.

 

 

[Dz]

ARCHI MILISAVLJEVITJ

 

 

Moja Rashel

 

Ali dodiri su luvr kurvi

vreme sklonjeno u samoubice

moja Rashel

tvoje rashirene noge burbon i martini

to letom albatrosa raymichesh saturnsku postelju sveta

gola u svim zarezima crnjanskog

bez tvojih podochnjaka

amerika i evropa su samo lezbijski parovi

 

a se je pochelo na plochniku sen - denija

da pripalim

i pariz je palidrvce za poslednje paklo melanholije

pariz je hiljaditi vrisak dzeza

u noci dok varash makroa

 

vodila si ljubav na grobu dzima morisona

prevodio sam rilkea u manastirima grchke

odrastala si pored potopa

pre od holivuda intervjuisao sam djordja morandija

 

i evo dodirujemo se u tangou

kao dve zvezde padalice u oku slepca

kao dva apokaliptichna stupca u bibliji

i kad u ljubavi ne ide

trudish se kao pas na mocartovom sprovodu

 

tvoji su chvrsti guzovi dva malarmeova utorka

tvoji su orgazmi dugi kao kastrovi govori

vishe no jegulje uzvodno

pre no jorgovan okomito

ti umesh usnama kao parlament cicolina

 

pada kisha mog stila pada tuga neka

ljubavnici po barovima idu do kraja

model si vitkih zglobova u ochima vajara

archijeva si kad kukovima meshash

inteligenciju bridza i preferansa

 

josh su podochnjaci striptiz melanholije

josh je poezija odrani vazduh strasti

josh trinaestogodishnju nevinost cheka polanski

ali dodiri su luvr kurvi

vreme sklonjeno u samoubice

tvoje rashirene noge

burbon i martini

 

 

To je ta koju volim

 

Obuchena u novchanik od krokodilske koze

ulicom peva crnkinja smesheci se ponocnim kolenima

to je ta koju volim

ta koja stepuje americhki

ta koja drhti evropski

ta koja svrshava azijski

 

u nekrshtenim danima crkvene tornjeve sheta

i decu pravi od melanholije

i kazhe zauvek je zaljubljena

u vrishtece mrmljanje dzeza

 

njen glas procvao iz promuklosti

s dubokim grlom jednoroga

ponekad se svlachi kao kaludjerica

i archijev smeh oblachi u crno

sekuci vreme na troje

 

dok haos zavijamo u dzoint

svicima devichanstva pali fenjere menopauze

zove me pigmalionom kurvi

iscedjuje me kao vernost

jer zhena je sa plochnika iskusnija od ljubavi

 

chula je za piramide i venchanja

revolucije i ozbiljnost pape

ali to nije njen ukus sveta

kad duva u saksofon smori chetiri bubnjara

kad povuche dim izgori celo paklo

kad ljubi oberuchke me grli nogama

 

i osmicama bedara uzmiche sve do nerona

sekuci vreme na troje

to je ta koju volim

ta koja stepuje americhki

ta koja drhti evropski

ta koja svrshava azijski

[Mjaua]

Lepe su, nisu lose...nemam nista protiv erotskih motiva, samo mi se ne svidja kako su rasporedjeni, nekako mi je previse grubo... aj dobaci jos nesto takvo, deluje zanimljivo...

 

Ja trazim jos nesto za sta jos niko nije cuo

[Shelly Webster]

 

bodler je najbolji!

[Mary Joe]

Hm... Treba da spremam maturski rad vezan za simbolizam.

 

Mada, jedna od mojih najomiljenijih pesama je ''Sonet o labudu''- Malarme.

[Elizabeth]

 

Cu li neko za Milosa Ceslava?

Videla sam par njegovih pesama u novinama i otkucala ih...

Inace mi je lik skroz nepoznat, ali pesme su mu bas bas gotivne.

 

 

DRUGI PROSTOR

Ko god smatra normalnim poretkom stvari,

u kome jaki trijumfuju, slabi propadaju, a život se završava smrću,

miri se s đavolskom vlašću.

 

 

Prolaženje ljudi i stvari nisu jedina tajna vremena.

Koje poziva da pobedimo iskušenje svog podanstva.

I na samoj ivici bezdana postavimo sto, na njemu ćašu, bokal

i dve jabuke.

Da bismo proslavili nedostižno Sada.

 

 

 

 

 

Granica

 

Sanjao sam granicu, tešku da se pređe,

a prešao sam mnoge, uprkos stražarima

država i imperija.

 

Ovaj san bio je besmislen, jer je u stvari bio o tome

da je sve dobro dok na prelaženje granice

nismo primorani.

 

Na ovoj strani zeleni mek ćilim,

a to su vrhovi drveća tropske šume,

prelećemo brzo nad njima mi, ptice.

 

Na drugoj strani nijedna stvar, koju bismo mogli da

vidimo, dotaknemo, čujemo, okusimo.

 

Spremamo se tamo, oklevajući, kao emigranti

koji se nadaju sreći u dalekim zemljama izgnanstva.

 

 

 

 

 

Pa da, treba umirati

 

Pa da, treba umirati.

Smrt je ogromna i neshvatljiva.

Uzalud na Zadušnice hoćemo da čujemo glasove

iz mračnih podzemnih predela, Eola, Hada.

Mi smo kunići koji se igraju, nesvesni da će otići pod nož.

Kad se zaustavi srce, nastaje ništa,

kažu moji savremenici, sležući ramenima.

 

Hrišćani su izgubili veru u strogog Sudiju,

koji osuđuje grešnike na kotlove s ključalom smolom.

 

Ja sam imao korist od čitanja Svedenborga,

 

Kod koga ni jedna presuda ne pada s visine,

 

I duše umrlih vuče kao magnet dušama sličnim

 

Njihova karma, kao kod budista.

 

Osećam u sebi toliko neispoljenog zla

da ne isključujem svoj odlazak u Pakao.

 

Bio bi to sigurno Pakao umetnika,

 

To znači ljudi koji su savršenstvo dela

 

Stavljali iznad svojih obaveza muževa, očeva,

braće i sugrađana.

 

 

 

[Rufio]

"Pesma zeni"

 

 

Ti si moj trenutak i moj sen, i sjajna

moja rec u sumi, moj korak i bludnja

samo si lepota koliko si tajna

i samo si istia koliko si zudnja.

 

Ostaj nedostizna, nema i daleka

jer je san o sreci vise nego sreca.

Budi bespovratna, kao mladost, neka

tvoja sen i eho budu sve sto seca.

 

Srce ima povest u suzi sto leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu,

istina je samo sto dusa prosneva,

poljubac je susret najveci na svetu.

 

Od mog prividjenja ti si cela tkana

tvoj je plast suncani od mog sna ispreden

ti bese misao moja ocarana

simbol svih tastina porazana i leden.

 

A ti ne postojis niti si postojala

rodjena u mojoj tisini i cami

na suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

 

Jovan Ducic

 

 

Ova pesma mi je nekako omiljna.. jer ja obicno sve istripujem u svojoj glavi ... a Ducica volim jer govori velike istine u svojim delima.

[Mjaua]

 

bodler je najbolji!

Ma samo ti sanjaj!

 

Dobro deder, ajde, ukusi SE razlikuju...

 

 

[Morello]

I'm not a pheasant plucker,

I'm a pheasant plucker's mate

I'm only plucking pheasants

since the pheasant plucker's late.

 

~Engleska narodna

[Denethor]

Byron Forever

[Face Of Melinda]

Meni je trenutno ova pesmica na pameti

 

MY PRETTY ROSE TREE

 

A flower was offered to me,

Such a flower as May never bore;

But I said, 'I've a pretty rose tree,'

And I passed the sweet flower o'er.

 

Then I went to my pretty rose tree,

To tend her by day and by night;

But my rose turned away with jealousy,

And her thorns were my only delight.

 

William Blake

[Joca]

(...)

Tad moja drugarica zausti, "Pa, dobro. Hajde onda da zablesavimo i da se ne kupamo bar mesec dana.

A onda da sednemo u gradski autobus za dolar i cetvrt i pustimo vodicu u pantalone.

To grozno smrdi i ljudi se neverovatno unervoze,

ali niko nista ne pita i necemo imati bas nikakvih problema."

Pa sam joj odgovorila, "Jao, ne! To nije u redu.

Bog je izmislio higijenu da sluzi covecanstvu.

Urin pripada tvojoj utrobi, ne javnom prevozu.

Niko te nista nece pitati

jer pricati s nekim ko vlazi pantalone u gradskom autobusu

isto je kao obratiti se kosmickom osvajacu sa Marsa.

Ljudi se plase da bi ih mogla popiskiti ili vec tako nesto

i upropastiti im zivot."

 

Dzenifer L. Noks, Svetlo sunce odgovornosti"

[Face Of Melinda]

Sada me potpis Joce podseti na moj omiljeni haiku citiram:

"brilliant moon

is it true that you too

must pass in a hurry?

Issa

 

[Elizabeth]

Aj pisite nesto morbidno ako imate!

[Mjaua]

Joj imam ja toga...aj videtju da vecheras se nakanim da ispishem, a do tada...

NAJPOZNATIJA

 

 

Ako tvoja noga skrene s mog

puta, slomitje se.

Ako te ruka na novi put

povede, osushitje se.

Ako mi oduzmesh sebe

iako ziva, bitjesh mrtva.

Bitjesh mrtva

- ili samo senka

ako bez mene zemljom

budesh hodala

 

Pablo Neruda

 

 

 

 

Moja se dusha razbila kao prazna vaza

Pala je niz stepenice do samog dna.

Ispala je iz ruku nemarne sluzavke.

Pala i raspala se u vishe komada

Nego shto je bilo porcelana u vazi.

 

Budalashtina? Nemogutje? Otkud znam!

Sad osetjam mnogo vishe nego dok sam bio ja.

Sad sam tek hrpa krhotina na otirachu

Koju treba ukloniti shto pre.

 

Tresak mog pada zvuchao je kao kad se razbija vaza.

Svi bogovi shto su se tu zatekli naginju se preko ograde stepenishta

I zure u krhotine koje je njihova sluzavka nachinila od mene.

 

Ne ljute se na nju.

Popustljivi su.

Shta sam ja uopshte i bio -

Samo jedna prazna vaza?

 

Gledaju bogovi krhotine, belosvesno svesni,

Ali svesni sebe a ne krhotina.

 

Gledaju i smeshkaju se.

Smeshkaju se pomirljivi prema nemarnoj sluzavki

Shto me je nenamerno ispustila.

 

 

 

Shiri se beskrajno stepenishte zvezdama zastrveno

Jedna se krhotina cakli usred zvezda.

Moje delo? Moj zivot? Sushtina moje dushe?

Krhotina.

A bogovi je motre sa narochitom paznjom.

Jer ne znaju zashto je tamo zaostala.

 

Pesoa Fernando

 

 

[VeronikaJeOdluchilaDaUmre]

lepo

 

e,shta msilite o pesmi "Adrijenee ,vrati se"

[negative creep]

Na danasnji dan je 1895. rodjen Sergej Jesenjin...jos jedan u nizu pesnika-samoubica (mojih omiljenih). Evo i jedne njegove pesme:

 

DO VIDJENJA DRUZE

 

Do vidjenja druze, dovidjenja!

U zivotu ima mnogo zala

svaki korak prati nova patnja

na ovom svijetu srece nemam ja.

Do vidjenja! Tiho gasnu svijece

pred moj put u mrak i vjecni san.

citav zivot cekah malo srece

al' u noci ipak ostah sam...

Do vidjenja bez stiska, bez rijeci

cemu bol i vrelih suza zar?

Za nas nije nista novo mrijeti

ni sam zivot nije nova stvar!

 

Btw, ovu pesmu je napisao onog dana kad se ubio...posto nije vise imao mastila, napisao ju je svojom krvlju rasekavsi vene.

Edited October 3, 2005 by nirvana girl

[Elizabeth]

 

bodler je najbolji!

 

GEEEENIJE!

[Joca]

"Gledamo svet jedanput, u detinjstvu.

Sve ostalo je secanje."

 

Luiza Glik, Ceznja za zavicajem

 

http://forums.cjb.net/biblioteka.html

 

[Elizabeth]

 

e, ovo je jako lepo i istinito.

[Millosh_024]

LEONARD COHEN

 

Teachers

 

I met a woman long ago

her hair the black that black can go,

Are you a teacher of the heart?

Soft she answered no.

 

I met a girl across the sea,

her hair the gold that gold can be,

Are you a teacher of the heart?

Yes, but not for thee.

 

I met a man who lost his mind

in some lost place I had to find,

follow me the wise man said,

but he walked behind.

 

I walked into a hospital

where none was sick and none was well,

when at night the nurses left

I could not walk at all.

 

Morning came and then came noon,

dinner time a scalpel blade

lay beside my silver spoon.

 

Some girls wander by mistake

into the mess that scalpels make.

Are you the teachers of my heart?

We teach old hearts to break.

 

One morning I woke up alone,

the hospital and the nurses gone.

Have I carved enough my Lord?

Child, you are a bone.

 

I ate and ate and ate,

no I did not miss a plate, well

How much do these suppers cost?

We'll take it out in hate.

 

I spent my hatred everyplace,

on every work on every face,

someone gave me wishes

and I wished for an embrace.

 

Several girls embraced me, then

I was embraced by men,

Is my passion perfect?

No, do it once again.

 

I was handsome I was strong,

I knew the words of every song.

Did my singing please you?

No, the words you sang were wrong.

 

Who is it whom I address,

who takes down what I confess?

Are you the teachers of my heart?

We teach old hearts to rest.

 

Oh teachers are my lessons done?

I cannot do another one.

They laughed and laughed and said, "Well child,

are your lessons done?"