Uravnotezeno i potpuno

 

Iako se u nekom trenutku mozete usredsrediti na jedan poseban aspekt

puta, vazno je da ipak zadrzite opstu ravnotezu izmedju njegovih

razlicitih vidova. Meditacija bi trebalo da napreduje ruku pod ruku sa

proucavanjem tekstova, ne zanemarujuci nijedno od to dvoje. Posto smo

sumnje rascistili intelektualno, treba to razumevanje da integrisemo

sa iskustvom meditacije. Na taj nacin nasa praksa ce biti uravnotezena

i potpuna.

 

 

The Dalai Lama, A Flash of Lightning in the Dark of Night

Jedini krivac

 

Nije krivica do onoga sto vidimo. Jer to nam ne donosi ni dobrobit ni

stetu. Zvuci, mirisi, ukusi i osecaj dodira nam ne donose ni dobrobit

ni stetu, jer oni sami po sebi nisu ni dobrobit ni steta. Jedino je um

taj koji ih zaodeva, oblikuje kao takve i sam sebe obmanjuje dotle da

biva obradovan ili rastuzen, zadovoljen ili razocaran i to

zahvaljujuci sili obmane sto izvire jedino iz uma. Sabranost paznje i

uvid, korak po korak, sve jasnije uocavaju ovu igru i onda shvataju da

je sva krivica do uma. Ne okrivljuju niti hvale bilo sta drugo, kao

sto su do tada cinili. Kad su se jednom fokusirali iskljucivo na um,

koji je sada jedini krivac, nece proci mnogo vremena dok ne uhvate tog

krivca na delu i time smo sve svoje brige zauvek resili.

 

 

Maha Boowa Ñanasampanno: Straight from the Heart

Sede vlasi

 

Starost (jara) jeste period pri kraju prirodnog zivotnog veka nekog organizma. Budisticki kanon, Tipitaka, definise starost terminima: biti ostareo (vuddha), istrosen (mahallaka), poodmaklih godina (addhagata), priblizavati se kraju (vayo anuppatta, A. I,68), a Buda ju je opisao tako da je karakterisu „slomljeni zubi, seda kosa, smezurana koza, opadanje zivotnog elana i slabljenje sposobnosti" (S.II,2). U Budino vreme zivotni vek bio je znatno kraci nego danas i malo je ljudi dozivljavalo „osamdeset, devedeset ili sto godina" (A.I,68). Medjutim, poblemi koji se najcesce povezuju sa staroscu – senilnost i bolesti, usamljenost, strah od smrti – i tada su postojali kao i danas. Razlika je da sa produzenjem zivotnog veka, barem u razvijenim zemljama, ovi problemi pogadjaju mnogo siru populaciju. Buda je izlagao Dhammu radi prevazilazenja patnje (dukkha) i posto je starost jedna od manifestacija patnje, o njoj je imao mnogo toga da kaze (S.V,421).

 

Najocigledniji simptomi starosti jesu fizicki – slabost, nemoc i bolest. Posto su ova stanja svojstvena starosti, ne mogu se potpuno izbeci, vec samo odloziti ili umanjiti. Izbegavanje alkohola i cigareta, zdrava ishrana i redovne fizicke vezbe pre nego sto dospemo u pozne godine, kao i dobra medicinska nega kada one dodju, delimicno pomazu u tome. Medjutim, psiholoski problemi koji cesto prate starost se, uz pravi stav, mogu olaksati u mnogo vecoj meri ili potpuno eliminisati. Jednom je neki covek dosao do Bude i rekao: „Gospodine, sada sam star, slab, poznih godina, priblizavam se svom kraju, cesto bolestan i u bolovima... Kazite mi nesto ohrabrujuce i utesno sto ce mi koristiti zadugo". Buda mu je odgovorio: „Ovako sebe vezbaj: 'Iako je moje telo bolesno, moj um nece biti bolestan'." (aturakayassa me sato cittam anaturam bhavissati, S.III,1). Ove reci mudrosti su pozitivna i ubedljiva opomena da mozemo biti emocionalno stabilni, srecni i zadovoljni uprkos fizickom propadanju. Buda je savetovao citav niz strategija da se um odrzi zdravim u suocavanju sa staroscu i slabljenjem, a mi cemo na kratno razmotriti ove tri.

 

Prva je ucenje da prihvatimo starost. Savremeno drustvo vidi starost kao stanje kojeg se treba plasiti i poricati ga. Nauka, medicina i hirurgija se nadmecu u ocajnickom naporu da ga zadrze na odstojanju sto je duze moguce. Rezultati toga mogu biti i komicni i tuzni – vremesna gospodja koja odlazi na svoj sesti fejs-lifting, 70-godisnji starac koji stavlja periku i tinejdzersku odecu, Mae West koja u 90. poziva mladica da poneki put navrati do nje. Naravno, starci koji se zene vise desetina godina mladjim zenama ili devojkama bili su poznati i u Budino vreme (Sn.110). Ali Buda nas je podsticao da budemo realisticni u vezi sa staroscu i vidimo je kao jedan prirodan i neizbezan proces. Na taj nacin pomoci cemo sebi da „na dostojanstven nacin odlozimo stvari mladosti" i da onu energiju koju bismo inace trosili na poricanje iskoristimo da svoje vreme ispunimo smislenim poslovima ili da se pripremimo za kraj. Buda je rekao: „Starost dolazi i mudrom plemenitom sledbeniku, ali on kada je star razmislja: 'Ne samo ja, vec svako ko se rodi ostari. I ako cu sada kad sam ostario tuziti i plakati, prestacu da jedem, telo ce mi jos vise poruzneti, zapostavicu svoje poslove, moji neprijatelji ce se radovati, a moji prijatelji brinuti'. I tako, kada dodje starost, on ne tuzi i ne

place. Zato se on s pravom naziva mudrim plemenitim sledbenikom, on je iz sebe iscupao otrovnu strelu tuge, koja obicnog coveka inace muci." (A.III,54).

 

Buda nas je takodje navodio da razmotrimo kako dugovecnost mozda i nije toliko vazna, koliko ono sto sa sobom cinimo tokom vremena koje nam je na raspolaganju. Tako je rekao: „Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan mudro i sabrano, nego stotinu godina glupo i nesmotreno. Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan pun elana, nego stotinu godina lenj i u besposlici" (Dhp.111-12). Ovaj iskaz je naravno retoricki, ali poenta je jasna. Kvalitet naseg zivota vazniji je od njegove duzine. Ako do kraja iskoristimo i cenimo svoj zivot sada, bicemo manje zaokupljeni idejom da ostanemo mladi sto je moguce duze. Dva najcesca problema sa kojima se mnogi stari ljudi susrecu jesu kajanje – zbog onoga sto su ucinili i zbog onoga sto nisu ucinili – i osecaj da su stracili svoj zivot. Takva osecanja mogu im ostatak zivota ispuniti tugom i gorcinom. Ziveti celim bicem sada i razvijati um sada predupredice nastanak ovakvih problema.

 

Jos jedan problem starosti koji pominje Buda jeste pitanje brige za stare. U proslosti to sto je neko star kompenziralo se donekle obzirnoscu i postovanjem koje je dobijao od mladjih. Dede i babe su takodje cesto imale zadatak da brinu za unuke i to ih je drzalo zaokupljenim, davalo im osecaj da su neophodni. Ali u danasnjim potrosackim drustvima stari ljudi se cesto ignorisu ili mladji cak izbegavaju kontakt sa njima, ne zeleci da se podsecaju sta i njih ceka ili ih smatraju ekonomskim teretom. Buda je govorio da ljudi ispunjeni ljubavlju i zahvalnoscu, ovako razmisljaju u vezi sa svojim roditeljima: „Posto su oni nekad brinuli o meni, oduzicu im se tako sto cu sada ja brinuti o njima" (bhato nesam

bharissami, D.III,189).

 

Odmeditiraj jos malo

 

Ako odlucis da pocnes da meditiras, nema potrebe da drugim ljudim

obavezno o tome pricas ili da im kazes zasto to radis ili sta sve to

tebi znaci. Zapravo, takva prica je najbolji nacin da rasipas svoju

dragocenu energiju i entuzijazam za praksu, odnosno da sputavas svoje

napore do tacke kada oni izgube pocetni zamah. Najbolje je meditirati

ne praveci veliku pricu oko toga. Svaki put kad osetis snazan impuls

da pricas o meditaciji, o tome kako je ona divna ili kako je teska ili

sta ti se u vezi sa njom dogadjalo ovih dana ili sta se nije dogadjalo

ili zelis nekoga da ubedis koliko je korisna za njega, jednostavno na

taj impul pogledaj kao na novo razmisljanje i sedi da jos malo

meditiras. Impuls ce onda proci i svakome ce biti bolje -- narocito tebi.

 

 

Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

Na raskrscu

 

U svakom trenutku nalazis se na raskscu izmedju puta svakodnevice i

puta Dhamme. Koji ces odabrati? Ako zelis da postanes oslobodjen, onda

je to moguce jedino na ovom mesto.

 

 

Ajahn Chah: Food for the Heart

Ja iz dana u dan biram put svakodnevice, nekako mi zvuci logicno. Doduse i ne znam sta znaci Dhamma pa je i to verovatno razlog.

Procitaj neke od ovih postova, pomoci ce ti, videces sta je put Dhamme i razlikovaces ga od puta svakodnevnice, kada ga pocnes razlikovati, izaberi.

Ja iz dana u dan biram put svakodnevice, nekako mi zvuci logicno. Doduse i ne znam sta znaci Dhamma pa je i to verovatno razlog.

 

Dragi Ford, jako mi se dopao tvoj komentar.

I pored onoga što tvrdiš, mislim da si ti ovaj put izabrao upravo put Dhamme,

jer to znači između ostalog i put iskrenosti prema sebi i drugima,

i to kad si priznao da ne znaš šta je Dhamma.

 

Put svakodnevice bi u istoj situaciji bio recimo da si, pošto ne znaš šta je Dhamma, ali te sramota da priznaš,

počeo sa tom rečju da se ismevaš ili jednostavno kažeš: "Glupost". Dakle, reč je o slepim reakcijama, povređivanju,

a ne o promišljanju.

 

Sve ovo je za mene lep primer da ljudi mogu biti budisti a da to i ne znaju.

Zvuči apsurdno, ali nije.

 

Nemam bas sklonosti ka budizmu ali se slazem sa tobom u puno stvari.

Nemam bas sklonosti ka budizmu ali se slazem sa tobom u puno stvari.

 

Pa ja mislim da je to i najvaznije. Da zivimo u uzajamnom razumevanju i uvazavanju.

A to ko kakav sesir nosi, stvar afiniteta...

 

 

 

Morate biti prisutni da biste pobedili

 

Na jednom kazinu u Las Vegasu stoji tabla na kojoj pise: "Morate biti

prisutni da biste pobedili". Isto vazi i za meditaciju. Ako zelimo da

vidimo pravu prirodu svoga zivota, moramo zapravo biti prisutni,

svesni, budni. Razvijanje samadhija (koncentracije) vrlo je slicno

poliranju sociva. Ako nameravamo da posmatramo celije i funkcionisanje

tela kroz sociva koja nisu dobro izbrusena, necemo jasno videti. Da

bismo prodrli u prirodu uma i tela, moramo sabrati i skoncentrisati

svoje resurse i posmatrati postojanog, utihnulog uma. Upravo je to

Buda uradio: seo je, skoncentrisao svoj um i pogledao unutra. Da bismo

postali jogi, istrazivac sopstvenog srca i uma, moramo razviti

upravoovu sposobnost.

 

Jack Kornfield: Seeking the Heart of Wisdom

 

 

Kako svoj zivot uciniti otelovljenjem mudrosti i saosecanja

 

To kako svoj zivot uciniti otelovljenjem mudrosti i saosecanja najveci

je izazov sa kojim se duhovni tragaci suocavaju. Istina do cijeg smo

razumevanja dosli mora svoj vidljivi izraz naci u nasem zivotu. Svaka

nasa misao, rec ili delo sadrze mogucnost da postanu zivi izraz

jasnoce i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost. Verovati da

smo vlasnici istine znaci postati upravo suprotno, to je direktan put

do toga da se pretvorimo u ukocene, gnevne pravednike. Same ideje i

secanja nemaju oslobadjajucu ili isceliteljsku moc. Penzionisanje u

prosvetljenosti, u kojem mozemo ziveti na starim lovorikama, ne

postoji. Mudrost je ziva jedino dotle dok je zivimo, pri cemu

razumemo da ona ima moc oslobadjanja jedino dotle dok je primenjujemo.

Nas podebeli album duhovnih iskustava malo znaci ako nema snagu da nas

odrzi kroz neizbezne trenutke zalosti, gubitka i promene. Znanje i

dostignuca malo znace ukoliko jos uvek ne znamo kako da uspostavimo

kontakt sa tudjim srcem ili pak sa svojim sopstvenim.

 

 

Christina Feldman i Jack Kornfield: Stories of the Spirit, Stories of the Heart88

 

 

Prestanak misli... mir

 

Ako smo uporni u tome da posmatramo svoj um dok razmisljamo, samo

razmisljanje ce lagano utihnuti i najzad sasvim prestati. Um je tako

zacutao. Ako smo uporni, videcemo pred sobom prazninu i nista vise. I

tako, najzad cemo upoznati mir.

 

Ajahn Sanong

 

 

Dve vrste patnje

 

Postoje dve vrste patnje: patnja koja vodi do jos vise patnje i patnja

koja vodi do iskorenjivanja patnje. Ako ne zelis da se suocis sa ovom

drugom, sasvim je sigurno da ces nastaviti da dozivljavas onu prvu.

 

 

Ajahn Chah: Still Forest Pool

 

 

 

 

Vezbanje uma da sedne

 

Nekima dok meditiraju moze izgledati dosadno da po hiljaditi ili

destehiljaditi put vracaju um na pocetni objekat. Ili im se sve to

ucini besmislenim. Ali koliko puta ste do sada u zivotu odlutali od

stvarnosti? Mozda milion ili deset miliona puta! Ako zelimo da sebe

probudimo, moramo pronaci svoj put natrag do punine svog bica, do

svoje pune paznje. Na taj nacin meditacija je veoma slicna treniranju

kuceta. Postavite kuce u sedeci polozaj i kazete mu: Sedi. Da li vas

poslusa? Ne, ono ustane i trcka okolo. Ponovo ga namestite. Sedi! I

kuce opet i opet trcka tamo-amo. Ponekad skoci, namesti se u uglu i

piski ili napravi neku drugu brljotinu. Nasi umovi su kao i to kuce,

samo sto prave vece brljotine. Kad treniramo um, ili kuce, moramo biti

spremni da krecemo uvek i uvek iznova.

 

 

Jack Kornfield: A Path with Heart

 

ne bih nikog da vredjam, zao mi je ali mislim da je budiyam morbidan

protiv zivota

ne bih nikog da vredjam, zao mi je ali mislim da je budiyam morbidan

protiv zivota

Ne bi bilo prvi put da zato što ne znamo činjenice o nekoj stvari imamo o njoj pogrešno mišljenje.

Ali nikad nije kasno da se obavestimo

 

* * *

 

Uz dobre želje za 2009. svim članovima foruma,

evo i jedne Budine mudrosti:

 

"Šta god bi neprijatelj neprijatelju učiniti mogao, mrzitelj mrzitelju,

još i gore stvari loše usmeren um učiniti može nama samima.

 

Ono što majka, otac il' drugi srodnik učiniti može,

dobro usmeren um to će učiniti još i bolje."

 

(Dhp. 42-43)

Pažljivost

Pažnja je put bez pogibelji,

a nepažnja je put u smrt.

Gde pažljivi ne umiru,

nepažljivi su već mrtvi.

 

 

Dhammapada, stih 21

 

 

Budala koji sebe smatra budalom već je zbog toga pametan,

ali budala koji sebe smatra pametnim,

za toga se s pravom kaže da je budala.

 

Dhammapada, stih 63

 

 

 

93

Da sam vernik bio bih budista.

Da sam vernik bio bih budista.

 

Moram te razočarati. Budisti sebe ne vide kao neke velike vernike, pošto im je Buda uvek savetovao

da mu ne veruju na reč, već da koliko je god to moguće provere na sopstvenom iskustvu to što im on savetuje.

 

 

I da ne bismo dangubili, evo još jedan citat

 

Oni koji znaju

 

Poput coveka koji pluta u vodi, a umire od zedji, plaseci se da ce se

udaviti: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput

coveka vestog u medicini, koji ne moze da izleci sopstvenu bolest:

takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput gluvog

muzicara koji odusevljava druge, ali sam sebe ne cuje: takvi su oni

koji znaju, ali ne primenjuju ucenje. Poput coveka kraj puta koji

prolaznicima govori razne ljubazne i uctive reci, ali u sebi prave

vrline nema: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju ucenje.

 

 

Avatamsaka sutra

 

 

Ne bi bilo prvi put da zato što ne znamo činjenice o nekoj stvari imamo o njoj pogrešno mišljenje.

Ali nikad nije kasno da se obavestimo

mozda

ali kad izricito tvrdi da je patnja sve o cemu uci i kako je prevazici, uplasi se covek

 

zar patnja

zar tako ljudi moji

 

ko zeli da zaspi treba mu uspavanka

zar ne

Budala koji sebe smatra budalom već je zbog toga pametan,

ali budala koji sebe smatra pametnim,

za toga se s pravom kaže da je budala.

 

Dhammapada, stih 63

 

Onaj ko ne zna, i ne zna da ne zna, taj je glup - kloni ga se.

Onaj ko ne zna, i zna da ne zna, taj je dete - nauci ga.

Onaj ko zna, i ne zna da zna, taj spava - probudi ga.

Onaj ko zna, i zna da zna, taj je mudar - sledi ga.

 

~ Dersu Uzala (drevna istocna mudrost)

 

jos samo da nadjemo nekoga ko sme da tvrdi da zna nesto