au jebo te neverujem

Nija.

nemozemo to dopustiti ni kako

Lulica zafrkant.

Vazda bio.

Preslusao sam album jos jednom na slusalicama napolju i mogu da dam konacni sud. Smeta mi sto se recikliraju malo, ima dosta momenata koje sam vec cuo ranije i predvidljivih fora,najvise se oseca u Pain Is A Master. Sa druge strane ima dosta dobrih momenata, kapiram da je bio znak na atmosferi koja je nekako spiritualna i trazi da se udubis u nju i prepustis, verovatno je to car ovog albuma. The Gift Of Guilt najbolja traka definitivno, riff je ubica, posle nje L'Enfant Sovauge, Born In Winter mi je skroz do jaja i dodje kao neko osvezenje. Veoma dobar album, kada bih morao da ga ocenim na skali od 1 do 10 dobio bi solidnu osmicu.

Verovatno si to već negde napisao, pa kopiraš ovamo... molim te, upotrebi "remove format", ništa se ne vidi na plavom skinu.

nisam samo sam kopirao ime pesme i od toga sve pocrnelo ne znam zasto

Kakav je to konacan sud nakon 2 dana od kad je procureo album.

Yumetal sud.

pa slusao sam ga dovoljno puta da mogu da dam neki sud o tome, ako ga cujem jos npr 10 puta verovatno se nece nesto bitno menjati misljenje

Trenutno sam misljenja da je album dosta losiji nego prethodna dva. Videcemo da li ce se i kako ono menjati posle novih preslusavanja.

pa slusao sam ga dovoljno puta da mogu da dam neki sud o tome, ako ga cujem jos npr 10 puta verovatno se nece nesto bitno menjati misljenje

Ma konacni sudovi se daju nakon godinu dana i vise, kad album ''odlezi''

da da jasno, verovatno nisam trebao reci konacni, nego neki... preliminarni sta znam, kapiras sta sam hteo reci

Мој суд је да албум убија. Такав је сада, такав ће бити и за годину дана, такав ће бити и за 10 година.

Ova The Gift Of Guilt stvar stvarno nije zdrava.

Jare fapovao ...

Gift,Mouth Of Kala i The Fall najbolje,uz njih opusteno idu Born In Winter i Liquid Fire...

Za ovo ostalo su se mogli i malo bolje potruditi,oseca se dosta toga vidjenog,u ovim napomenutim pesmama su me vise iznenadili,a to volim kod ovog benda,zato sto uleti uvek nesto neocekivano.

Smeta mi sto se recikliraju malo, ima dosta momenata koje sam vec cuo ranije i predvidljivih fora,najvise se oseca u Pain Is A Master.

 

+1

 

nisam odusevljen novim albumom, stvarno dosta slabiji u odnosu na prosle radove.

kad se samo setim kako je prosli album razvalio kad sam prvi put pustio... ali ono, nije lako nadjebati FMTS ili TWOAF.

mene prethodni nije oduvao na prvo slušanje, bio mi je osetni pad u odnosu na "From Mars to Serius", razočarenje čak u početku, tek se vremenom uvukao pod kožu.

s ovim je drugačije, jasno sam očekivao to što sam i dobio i to je to. pesme su generalno dobre, biće hitova za lajv nastupe (to su ciljali) ima recikliranja, ima i novog šta da se čuje i stilski se dovoljno razlikuje od ostalih albuma.

ipak, posle nekih 5-6 slušanja jasno mi je da nije u pitanju nikakvo remek-delo, esencija, nešto veliko. kratak je, fali monumentalnih pesama, celom albumu fali neke "bitnosti", nema potresa metal scene, zemlje i nebesa. kao da je francuzima pre svega zafalilo amicije.

jbga, kad od benda očekuješ više od odličnog albuma. :/

Explosia дефинитивно једна од песама године. Онај риф на почетку и онај који креће на 4:07 померају све унутрашње органе.

Super su pesme ali album u celini mi je malko underwhelming, osmica od mene. Explosia mi je najbolja stvar.

 

born in winter je trebalo da ima segue neki na kraju, totalno novu temu, nesto zlo. ovako pesma prodje za tren. kad su vec pojacali melodicnost trebalo je jos malo epicnosti da ubace.

Kraj Explosia-e mnogo jebe, s druge strane, The Wild Healer mi je potpuno nepotrebna.

Edited June 19, 201213 yr by Simadin

Mene malo smaraju by the book rifovi, po principu "đelji malo kvinte, pa ih onda začini za nekim visočijim multipikovanim tonom". Čini mi se da barem pola pjesama imaju takve rifove ili je to samo moj doživljaj. Imam osjećaj da su željeli da naprave nešto drugačije, a da ostanu prepoznatljivi, ali su to nekako naivno napravili. Klasičan primjer je opet tapping riff, zaboravih koja je stvar.

Nedostaju mi njihova ludila a la "Toxic Garbage Island". Album ima baš dobrih pjesama, kao cjelina je pitak, ali jbmu mater, nešto fali.

Ja nemam zamerki na svirku, sve je to super odsvirano i isproducirano (sem "The Wild Healer" koja je zaista nepotrebna glupost), ali mi album kao celina nekako nije ispunio očekivanja, mnogo se igra na sigurno i nema baš tih udaraca od pesama kao što su bile "The Art Of Dying" ili "The Way Of All Flesh", npr. samo "Art" mi je bolja od celog ovog albuma. Možda je i do toga što sam ja Gojiru i zavoleo zbog tih tvrđih, nabadačkih deonica pa mi ovaj mirniji fazon ne leži najbolje, ali eto, za moj ukus je ovo moglo i bolje.

 

Da se izrazim u Grobovom stilu, ovaj album prema prošlom k'o pudlica prema rotvajleru.

Posle ovih nekoliko dana i ne znam koliko slušanja, mogu reći da mi je ovo dosta ispod prethodna dva albuma. Ne toliko zbog promene u zvuku, ja sam uvek za to, nego zbog toga što ima baš mnogo prepisanih fora i rifova. Ranije su svoje prepoznatljive cake koristili sa merom, taman zaboraviš na njih, a oni ih izvuku iz rukava u pravom momentu, a sada sve to deluje prilično isilovano. Kao, izdrndali smo rif, ne znamo kako da premostimo do refrena, hajde ubaci tu i tu foru. Takođe je i prekratak album, definitivno fali jedna epska poput "Arta". Ima pamtljivih delova, dobrih pesama, melanholije, album je generalno dobar ali to je nesreća bendova koji se takmiče sami sa sobom - moraju stalno da snimaju vanserijske albume da bi pobeđivali u trci.