Sjajan izum.

 

Superbus je 15 metara dugačko prevozno sredstvo, predviđen za 23 putnika, koji će moći da razvije brzinu od 250 km/h. Superbus ima osam vrata sa obe strane, dve odvojene kabine, dizajnirane tako da omoguće kako indivudualna tako i grupna putovanja. Koristiće električni pogon, a zahvaljujući svojoj aerodinamičnosti ima veoma malu potrošnju energije. Vozilo je napravljeno u Holandiji a biće dostupno širom sveta.

 

 

 

Zanima me kojim putevima će da se kreće tom brzinom. Kroz centar sigurno neće.

Ovaj tobogan nije za eutanaziju, al je zamimljiv

 

 

Water Slide through Shark Tank, Golden Nugget, Las Vegas

Lu, možda ne kroz centar grada ali u međugradskoj vožnji možda? Na nekim dužim putovanjima na kojima nema puno stanica? I naravno, u zemlji sa kvalitetnim putevima.

Ma da, nego razmišljam kako bi tako nešto bilo korisno i veoma isplativo u većim gradovima (osim pri putovanju između gradova), a tu nema uslova za toliku brzinu.

Zanima me kojim putevima će da se kreće tom brzinom. Kroz centar sigurno neće.

 

Mora da si propustio moj poslednji post.

Ja isto ne vidim svrhu pomenutog superbusa, zato što neki vozovi razvijaju i veću brzinu od 250kmh.

Da ali izgradnja infrastrukture neophodne za pokretanje takvog voza je neuporedivo komplikovanija i skuplja od one koja je neophodna za kretanje ovog Superbusa.

http://www.laboiteverte.fr/des-accidents-a-lancienne/

Друга слика - како?!

To je dosta poznata fotografija, evo info http://en.wikipedia.org/wiki/Montparnasse_derailment

i ako je bilo, nema veze, do jaja je:

 

[media=]

[/media]

Edited November 7, 201212 yr by рогозуб

^Videh ovo ranije, ziva istina sve sto je receno. Lepo je videti kad neko ne samo ima siroko znanje nego je sposoban na efektan nacin to i da artikulise i prenese

Gumena bombona od 12 kg:

 

 

 

 

Jednu rolovanu molim.

Teserakt, geometrijsko telo čija se hiperpovršina sastoji od 8 kockastih ćelija, četvorodimenzionalni je analog regularnoj 3D kocki tj. može se “odmotati” u 8 kocki u trodimenzionalnom prostoru. Bazični teserakt je samo jedan od konveksnih polikorona (4D politopa) i najjednostavniji pride (Kokseterov grafikon površi ili Šlegelov dijagram omni-isečenog teserakta izaziva autentičan osećaj nesvestice – kod izdržljivijih).

 

Pošto ovih dana uživam u strukturalnoj analizi pomoću X-zraka, zatrpan sam kristalnim sistemima i elementima simetrije, konstantno vrtim 3D predmete u glavi, tako da ću malo pročitati i o ovim 4D objektima, čisto da ubijem još malo mozga

jedan od top 10 meni omiljenih klipova na youtube-u

 

http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&v=l7AWnfFRc7g&NR=1

Odličan, zajebano je samo od njihovih klipova napraviti listu najboljih, o celom sajtu da ne govorim

 

 

Odlican klip.

Stolet, javi ako naletiš na neki zanimljiv članak o 4D objektima ili hiperkockama, rado bih pročitao.

 

Nightfall, sjajno! Sećam se, još ranije kad sam čitao o tome, da je jedna grupa matematičara rekla da je ukupan broj atoma u vidljivom delu univerzuma znatno manji od Grejemovog broja. Ej, atoma. Čisto radi poređenja, vrh igle sadrži preko milijardu atoma.

 

To visualize the minuteness of the atom, consider that a typical human hair is about 1 million carbon atoms in width.A single drop of water contains about 2 sextillion (2×10²¹) atoms of oxygen, and twice the number of hydrogen atoms. A single caratdiamond with a mass of 2×10⁻⁴ kg contains about 10 sextillion (10²²) atoms of carbon. If an apple were magnified to the size of the Earth, then the atoms in the apple would be approximately the size of the original apple.

 

Milijardu atoma je sitnica. Meni je uvek bilo fascinantno to što je unutar atoma samo veoma veoma mali deo prostora rezervisan za jezgro, a u njemu je skoncentrisana skoro sva masa atoma (jer je odnos masa protona i elektrona čini mi se 1836, dok je neutron po masi sličan protonu). Ova slika dosta fino ilustruje koliko je to mali prostor u poređenju sa prostorom koji zauzima ceo atom:

 

http://upload.wikime...ium_atom_QM.svg

 

Takođe, elektroni su strahovito mali i čovek bi pomislio da najveći deo atoma zjapi prazan. Konkretno ovaj helijum ima 2 komada i oni pokrivaju taj prostor koji je verovatno milionima puta veći od zapremine jezgra (a sam elektron je toliko mali da njegove dimenzije nisu ni poznate, zna se samo neka gornja granica od 10^-22m, ne pitajte me kako su do toga došli). Zato baš i ne štima kada se previše pojednostavi situacija i kada se na atom gleda kao na entitet u kome postoje neke velike loptice u sredini i male loptice koje kruže oko njih. Što dublje čovek ulazi u to, postaje sve gore i sve teže za razumeti

 

Nešto se desi kad se kopira sadržaj sa drugih sajtova pa mi je šaren post

Edited December 10, 201212 yr by Stolet

Čekaj, 1 femtometar = 1 bilijarditi deo centimetra?

 

Meni je uvek bilo fascinantno to što je unutar atoma samo veoma veoma mali deo prostora rezervisan za jezgro

 

Haha, takođe. Sećam se da je jedan profesor jednom objašnjavao struktutu atoma i da je rekao da, ako zamislimo da neka ogromna katedrala predstavlja atom, onda bi jezgro tog atoma bilo veličine graška i nalazilo bi se u njenom centru dok bi elektroni kružili oko spoljašnjih zidova katedrale! Da, atom je toliko "gusto" napakovan. A opet, taj isti atom predstavlja osnovnu gradivnu česticu čitavog univerzuma (osim ako ovom prilikom izuzmemo postojanje nečega što se zove 'Teorija struna' ).

 

P.S. Samo klikneš na onu gumicu u uglu da ti izbriše formatiranje teksta, da ti slova ne menjaju boju.