Za sve sladokusce.

Iskusio se konačno i taj Up the Hammers fest u Atini, pa kao jedan od tri (znana) srpska predstavnika, da pružim ovde koje slovo o iskustvu.

Odmah da se ogradim da nisam fan Atine, proveo sam tamo ~jedno dve nedelje pre 7-8 godina, i iskreno ne deluje mi da se mnogo šta promenilo. Sve u nekom polu-raspadu, kao da se sve državne pare daju isključivo na ove exclusive fly-in koncerte bendova iz celog sveta. No, Legacy edition ove godine, sa nekim vrlo masnim imenima, a cinik bi ga nazvao i "Fest bendova koji nisu izbacili novi album ove decenije", tako da svi ti površni spoljni problemi padaju u vodu u tami venue-a.

Dan 0

Leatherhead - Od svih grčkih bendova na UtH, u retrospektivi, ovi mi najviše legli. Upao na drugu pesmu, jedva nađoh mesto sa strane u čudno nazvanom i čudnog oblika "An Club"-u. Međutim, zvuk sjajan, bend uvežban i ubedljiv, još mi i fino legao ovaj novi album, tako da dosta high bar za otvaranje celog dužeg vikenda. Bio jedan "incident" koji, da se koncert dešavao npr. u Americi, bio verovatno bio neki forum-skandal, kada je, vrlo grčki, pevač odlučio da se preruši kao indijanski poglavica. To im je kao neka maskota sa covera, ali opet, krajnje random i upitno.

Battle Ram - Solidno srčano, ali neubedljivo. Otišao pred zadnju pesmu kod matorog Grka Padrea na grcki kraft (služen u plastici, jer kod Grka ne može ništa normalno).

Dexter Ward - Bend gde pika organizator UtH-a, pa je kontam stoga ponajviše fino primljeno. Opet, srčano ali, kao i sam studijski materijal, neubedljivo i zaboravno. Pevač obučen kao Halford preko gluvih telefona.

Procession - Čileanski Dave Grohl i ekipa (feat Dead Congregation frontmen) apsolutno razneli. Prvi veći raznos vikenda. Leglo mi k'o nikad. U retrospektivi jedan od naj nastupa sva tri dana. Baš mi nedostaje onaj Hammer of Doom fest ili nešto sl za celodnevni doomžitak. Tokom nastupa prvi put uočen Alan Averill, o kome će još biti reči kasnije. Elem, jedina zamerka nastupa što iskoristili samo 45 od 60 minuta slota, s obzirom na atmosferu, energiju i sve, stvarno šteta. Sutradan bio sa njima u redu za gyros. Ili catering fail, ili su samo down to earth gospoda, vi odlučite.

Eternal Champion - Atmosfera stadionska, samo baklje falile. Zvuk, iz nekog razloga, možda najgori te večeri. Ili sam se mnogo napred nabio. Svejedno, po 5 komada sa oba albuma, ništa nije smetalo da se vrat i glas ozbiljno preznoje. Bas im je, valjda privremeno, Chin (ex-Vektor), i cela ekipa opet jako kul, pred nastup ide "Fighting The World" kao intro pesma (što im bilo i prošli put kad sam ih gledao), oni se svi lože zajedno sa publikom. Nitpick što em kasnili, em takođe manje svirali od dodeljenog slota. I što nisam našao taj novi disk, iako rekli da će da bude.

Dan 1

Vultures Vengeance - Kasnio jer sam odmarao noge od jutarnjeg CD shoppinga. Mediterranean mediocrity metal. Bendu objektivno malo šta zameriti, uredno to zvučalo, nije ni materijal loš nešto, ali meni onaj vokal ne leži uopšte. Previše jaukanja i piskanja.

Old Season - Ovi su mi studijski baš lepo legli. Ima sve od dooma do powera. I uživo jako simpa (vazda sam bio pre za Irce nego za Grke, jebg), sa odeždom koja je činila dve Maiden majice, jedna AC/DC, ostalo samo crno, reci "pustila me žena za vikend u Grčku sa ekipom" bez da kažeš to. Jedino zvuk malo "nesklopljen", klavijature u miksu kao neki afterthought.

Wrathblade - Još jedan bend koji na papiru treba dosta da mi se svidi, ali meni još jedan ništa spec heavy grčki bend. Pevač obučen kao da došao sa barista smene, inače je dobar, iz nekog razloga zvuči kao Scalzi u nekim momentima.

Ironsword - Da se zaokruži kasno-popodnevni čelik blok. Sjajno zvuče za trio, dobra energija, dobar bubnjar, publika dosta popaljena, i objektivno to na papiru treba da mi se dosta svidi, ali studijski mi brzo albumi dosadili. Uživo doduše sve u svemu fun.

Riot City - Četvrti put za mene sa RC, i žurka kao i uvek, iako je zvuk bio neidealan, i iako su mi uvek bolji kad su na manjem stejdžu. Oni jedu izdali album ove decenije, ali sada je već vreme za nešto novo, rekao bih.

Liege Lord - Ne znam šta je sa Amerima i kašnjenjem, ali to se mislim za skoro sve njih dešavalo tokom vikenda. Elem, ovi se barem namestili kako treba, i posle RC su zvučali apsolutno fenomenalno. Iskreno nikad nisam bio lud za LL, pre fest priprema mislim da ih 20 godina nisam pustio, ali vrsna ekipa gde ima i Fates Warning i Virgin Steele profesionalaca lagano u top4-5 nastupa festa. Drao bih se na kraju "we want more" da nije išao Solitude posle njih. Comeau jebiga zvuči kao čovek koji je otišao u penziju pre 10 godina, ali te kupuje dobrica energijom, i deluje mi kao da svi kao ekipa uživaju u nastupima.

Solitude Aeturnus - Prvi od dva "ću umrem od hajpa daj samo da krene" nastupa vikenda. Odmah da sumiram da je bend razneo, a da Lowe ima istog doktora kao David DeFeis. Nisam još pustio snimke neke na yt da poslušam mirne glave, ali meni je ono lajv zvučalo kriminalno. Pogotovo pesme sa prva dva, jako, jako loše zvučalo, dosta gore od onih KIT i Hell's Heroes snimaka. Na Seeds mi delovao da čita tekst. Mislim da sam se u nekom trenutku isključio uopšte da ga slušam, već samo pratio bend i najbolje riffove na svetu. Pustio sam suzu iz vrata na "Dream of Immortality". Kad smo kod gitara, Perez urnebesan sa celokupnom mimikom i facama. Kao da celim telom svira. Heroj dana. Podsećala me energija na Watchtower basistu. Texas najgori akcenat na svetu, ali imaju dobar smisao za uživanje.

Dan 2

Dark Nightmare - Nije mi nešto bilo to studijski, pa sam odlučio da prošetam Amonijom, popijem kafu, itd. Tako da jedini propušteni bend vikenda.

Phantom Spell - Super podmazana ekipa, i baš je leglo nešto drugačije, kanda mirnije. Bili mi super još na KITR kad sam ih uhvatio, sad još bolje. Def mi ovo miljama bolje nego Seven Sisters. Zamerka sa strane što se ovde Grci malo pokazali kao ljudi bez živaca za mirniji materijal, što će i posle u večeri biti problem, jer se raspletu gore priče gore nego Holanđani.

Triumpher - Mislim da smo ovde ja i ovaj bend završili priču Ne radi me uopšte. Pevač fenomenalno iritantna paljevina. Mislim da misli da zvuči mnogo bolje nego što jeste.

Blaze - Ispratio prvu i zadnju trećinu nastupa, sa gyros medley-em u sredini. Publika ih baš volela jebg, meni je bio utisak da imaju istog advokata kao Lowe ili imaju Epsteinske slike onog Grka organizatora, jer ne znam što ovo mora da dobije slot od sat vremena. Što bi rekao brat - nobody know

Atlantean Kodex - 4. Kodex susret za mene, zadnji (za sada) za Manuela valjda, i nažalost ovo mi bilo najneuverljivije do sada. Čudno su nešto sklopili listu iskreno, sklopili Pilgrim i Prophet na samom startu, previše usporili jako rano rekao bih, plus ne skroz sjajan zvuk usred prdećeg basa, Markus koji se mučio (ni blizu kao Lowe, ali opet...), i gitaristkinja sa par lead štucova. Ali je bila u Riot City majici, pa joj nećemo mnogo zameriti. Nova pesma mi super, već malo ušao refren u uvo a drugi put je čujem, naravno neki (pretpostavljam Nemci) već znali lirike. Ukratko, fino, ali oni bavarijski koncerti ostaju nedostižni.

While Heaven Wept - Sahranismo eto i WHV. Mislim, već su bili mrtvi, ali Grci rekli a čekaj da se podružimo još malo pa će vas zatrpamo. Lep je bio parastos, ali opet ću podvući kao i za PS da su Grci def previše seljaci za ovaj laganiji doomprog, mnogo blejanja na telefonima i kad god ide spori deo odmah priča ili odlazak po pivo. A i publici neočekivano malo i duvala promaja, u odnosu na SA dan pre i MR tribute posle. Elem, bend zvučao sasvim dobro, lepo je što je cela ekipa tu, samo je drugi klavijaturista sad sin od klavijaturistkinje. Setlista ceo Oceans i maltene ceo Empires. Nadao sam se da će da zatvore sa Thus, ali avaj. No, i ovako, fes, fes lista. Rain je jebiga bio najslabija karika. Baksuzu je bukvalno pukao vokal nasred Vessel-a, posle na Drowing Years probao vrisak i zasmejao sebe kolko ku ne ide. Ruku na srce, bar 80% nastupa zvučao sasvim dobro, sem tih nekih klimavih momenata. Tako da, doom sabio ovog vikenda što se mene tiče, Procession - SA - WHV.

Tribute to Manilla Road - Mislim da je većini ovo bio najisčekivaniji nastup dana, jer sam ponajviše MR majica viđao u publici. I, iskreno, verovatno najbolja žurka vikenda. Počelo sa debelim kašnjenjem i Grci držali neki cringe opelo uz Manowar za Sheltona i ostale preminule muzičare koji su nastupali na UtH. Bilo bi lepo i moja kolena da su pomenuli, ali možda sledeći put. Elem, muzika. To je valjda ta zadnja MR postava, plus gostovali Battle Ram gitarista, pa posle i Ironsword frontmen. Bend kao bend super, ispoštovali materijal 100%. Bubnjar super, isti lik koji sad i u Ironsword. Urnebesna je pojava lik, kao patuljak iz Terry Pratchett knjiga, ali na rad palicama mu ni reč ne bih rekao. Što se tiče vokala, beš mi sve ako ovaj Brajan nije bio najbolji pevač festa. Radi sve što se očekuje, izvlači šta treba i kako treba, i sve vreme deluje ležerno i ne izgleda kao da će da crkne svakog časa. Takoreći, kao da peva za život. Setlista super, od Crystal do Mystification fokus, Otvorili sa izvanrednom redaljkom Death-Hammer-Witches, četiri pesme bez stajanja, spajali i posle jednu-dve pesme tako, tako da je energija pičila kako treba, bez bespotrebnih pauza. Od ostalih gostiju, bili još i Tarpi iz EC, koji je super bio, i Alan iz Primordiala koji je malo usrao celo iskustvo, em što je izneo neki sto sa liricima, em što ispadao u obe pesme (FMS i Necropolis).

Zadnji "afterparty" dan propustio da bih trčao natrag u NL na Hällas.

Summarum, lep vikend, dosta nekih bendovskih oproštaja, malo me sad i neka seta uhvatila, jer ovakav kvalitet lineupa ne znam kad će opet da se ponovi. Maltene sva veća imena ovde su ili aktivna ili pasivna penzija. A dosta i ovih "mlađih" imena nisu baš proslavljeni po učestalim aktivnostima. Evo sledeće godine najavljen Armored Saint kao headliner, meni to za ovaj vikend ne bi bilo ni u top10 imena.

I još malo grčkih kukanja za kraj. Možda su me razmazili Nemci i Holanđani sa festivalima, ali sa neke klupske-organizacione strane, nije mi bilo po volji ni u jednom ni u drugom klubu Da krenemo od najprostijeg, pivo. U prvom klubu izbor piva: točeni Amstel, Brewdog i Murphys limenke i onaj lisica sajder. U Gagarinu - točeni Hajneken, jebeni Lagunitas i opet valjda isti sajder. A da, i Hajneken zero Nisu normalni. 0 grčkih piva, nije ni čudno što gomila Grka prošvercovalo Alfe i Nimfe unutar. Hrane nema uopšte, jednom sam samo video da čips neki prodavali. Pozdravljam jeftine cene vode i pića, ali za fest koji traje dve decenije, sve je previše štap i kanap vajb. Merch i market deo dosta skučen, još nečiji koferi samo bleje okolo. Nigde nekog prostora za bleju i odmor, oba kluba kako izađeš si odmah na ulici, a s obzirom da Atina ima manje trotoara nego Beograd, znači da bukvalno oko saobraćaja stojiš vani. Rant over, živeo metal i ko ga gleda uživo.

Evo i moj izvestaj.

Prvo vece, nazalost, nisam stigao na Leatherhead, album novi mi je bas vrh, neka Agent Steel energija ali melodije iz neke Vicious Rumors, Crimson Glory price, gledao sam neke klipove na netu, deluje kao da je bas grmelo. Taj pre-party klub je prilicno uzasan, neki vajb Akademije/KC Grada sa stubovima, ali je u Exarchiji pa je vajb ispred bio bas dobar. Dexter Ward i Battle Ram sam malo gledao, nije za mene. Eternal Champion bili odlicni, kao sa diska, grci ih vole, odlicna atmosfera.

Prvi dan festivala Vultures Vengeance bezveze, nije za mene.

Old Season sam malo slusao pre festa i jako su mi se svideli, nastup im je bio odlican. Isto malo osvezenje, klavijature, melodika, pevac jako simpatican i odlican glas ima. odlican nastup.

Wratheblade, sto kaze Igor, izgledaju kao da su izasli hleb da kupe ali kul neki opskurni epic metal, svidelo mi se. Pevac je inace rodjeni brat Grega iz Eat Metal Records, koji je manje vise founding father cele scene i sad nakon nekoliko bleja u atini, mogu da kazem da mi je prijatelj.

IronSword i Riot City sam preskocio i cirkao ispred, Riot City sam vec gledao i bezveze mi bend generalno, a i znao sam da su headlineri na after partyu pa kao, aj gledacu ih tamo.

Liege Lord odlican, Joe mator ali izvalci vokale posteno, dobar cert. Za Solitude Aeturnus smo vec pricali, jbg, bend ubija, Rob mrtvak. Alo dobro, bar sam ih gledao, da su mene izveli na Haunting the Obscure sa 15 piva u sebi otpevao bih bolje, ali sam pevao sebi sve vreme, i grci su bili glasni pa sam ipak uzivao.

Drugi dan festivala, Dark Nightmare preskocio. Phantom Spell vrhunski. Vrlo jasno da mi je jedan od omiljenih bendova trenutno, ali sto kaze Igor, Grci bas nisu ispostovali te neke tihe momente, pricali sve vreme, ali ni oni se nisu najbolje snasli tu. Ti neki akusticni, opusteni momenti kidaju na disku, ali su malo nespretni bili live. basista pokusava nesto perkusivno da radi na basu, udara zice u ritmu, ali to sto radi je preglasno. Klavijaturista definitivno najveca rupa u bendu, ispadao dosta i najveci minus svirke su bili njegovi backing vokali koji su bili losi i preglasni, ali sve u svemu, bend ubija, Kyle pevao savrseno, drugi gitarista bio super, bubnjar odlican, svirka bila bas jaka. Ja mislim da je njima bolje da se presaltuju na neku prog pricu, bolje da idu na prog festivale nego na ove ratnicke. Seven Sisters su po meni bili bolji na Up the Hammers kad sam ih gledao, jer su em duze zajedno i vise upelgani, i vise su cist heavy metal, savrseni za ovakav dogadjaj. ali generalno sam presrecan sto sam ih gledao i nisu me razocarali.

Triumpher su meni bas super lozana ovako na disku, narocito mi je novi album super, ali su generalno na ivici da budu parodija. Pevac je presmesan, bas lozana, kao neki Eric Adams Kubanac, kapiram da je to taj duh, ali jeste tesko da ga ozbiljno shvatis. Imali su jednu gitaru, a prilicno smo siguran da imaju dve, tako da ne znam sta se desilo. Ali je svakako i gitara bila tanka. Oni nekako imaju dva mode-a. Jedan je neki Power of Thy Sword na koksu, drugi je neki Blood of My Enemies za siromasne. Super je i zabavno sve, doveo bi ih u Fest odmah da mi sviraju ovo na uvce, ali realno nije bend da seces vene. Ali dobro, lepo da postoji tako nesto.

Blaze sam preskocio, nije to za mene, ali su kod tih matorih grka bas kult. to sam najvise izvalio u prici sa tim 45+ grcima da su oni sve bendove ovog zanra gledali 50 puta i da bas vole taj neki naivni heavy metal, da nije nesto impresivno sviraci ni muzicki ali da postoji taj neki pravi HM duh. Greg iz Eat Metal mi pricao kako je on u zivotu najvise od svih albuma u zivotu slusao taj prvi od Blaze, koji je izasao 2007 ili tako nesto, kaze godinama u radnji pustao po 3 puta dnevno bas voli, ali jbg, ne razumem ja to.

Atlantean Kodex konacno odgledao, sto kaze Igor, cudna malo setlista, dosta starijih stvari, pevac malo umire, gitarstkinja malo zabusava, ali meni bilo super sve u svemu. dobra i nova pesma bila, dosta hiticna.

Sa While Heaven Wept ima jako dugu i cudnu vezu. Zaljubio sam se u njihov zvuk odmah, ali cinjenica je da je nije za svakog zvuk. Ne znam kako bih opisao, kao neki optimisticni doom, klavijature su cheesy, vokal i tekst isto cheesy, ali nekako sve radi kako treba zajedno. Uvek sam bio u fazon da mora da postoji bend koji moze sve ovo da spoji bolje od njih, ali realno, nikad se nije pojavio taj bend, stvarno su jedinstveni. i uz Solitude su sigurna jedini OGs americkog epic dooma. Odlican koncert meni bio, jako emotivan, svirka odlicna. Raina znam jos od Alture, bio je super, malo se ispaljivao, sto rece vec Igor, ali to mi nije bilo toliko strasno jer realno nije neki vokal, a ni WHW nikad nisu imali nekog vrhunskog vokala. Tako da sta god da je malo ofrlj otpevao mi mnogo manje smetalo od Roba iz Solitude, jer je on ipak jednom bio bog nad bogovima. Ali jako lepa i emotivna svirka, gledao sam ih i na ProgPoweru 2011, ali mi ovo bilo jos lepse, jer znas da je poslednja ikad svirka, svi su jako emotivni, i kad su svi pevali Voice in the Wind, to mi je bilo to, sve sto sam zeleo.

Manilla Road tribute sam odgledao 4 pesama i otisao. Ako nisam gledao MR pravi jbg, glupo mi ovo da gledam. Kul bio onaj tribute ali u sam se bas smorio koliko smo matori svi, bukvalno 20 ljudi sto su svirali na festu sa pokojni, morace neki 90s worship uskoro da krene, eno ga Timo Tollki jedva ziv, a kamoli ovi dinosaurosi iz 80ih.

After Party, Arham Witch sa preskocio, Valor solidan grci epic power, Reflection su mi bili bas dobri. Jako izvaljena, prezvakana svirka, ali su pesme odlicne. Poslusao sam taj novi album jedno 5 puta kad je izasao, a na svirci sam odmah svaku prepoznao. jednostavno pisu odlicne, pamtljive pesme. i pevac je bio odlican, bas izvlaci visoke note iz picke, jedini minus mu se sto lici previse na Adama Sandlera.

Sacral Rage sam vec pricao, najbolji bend festivala, nesto razmisljam da dovedem njih i Leatherhead u BG i da puknem mnogo. Savrsen koncert, i jedva cekam da izbace novi materijal.

Za kraj sam ipak odgledao pola koncerta Riot Citya i stvarno razumem zasto su popularni. vrhunska energija, mladi, ludi, pevac vrsti kao ne zdrav, ali su meni njihove pesme bas sranje. nista upecatljivo, nista zanimljivo, samo neki copy paste vec vidjen speed/heavy. Pevac vristi kao n zdrav, ali melodija nijedna da mu upeca, svakao pesma od 4 minuta kao da traje 8.

Blaze su opet svirali posle RC, ali sam ja na pola RC otisao da spavam malo jer sam morao da budem na aerodromu u 5. Ja sam inace planirao da odem u Solun da gledam SA i EC opet, ali sam se predomislio kad su najavili Sacral Rage za After Party. Najbolja odluka realno. Ali sam vec uzeo kartu kuci iz Soluna, tako da sam morao da uzmem kartu iz Atine do Soluna, na kraju, ali nije mi zao jer sam gledao jeben SACRAL FUCKING RAGE. plus sam otisao u Steel Gallery shop da uzmem Power of Omens demo, sto je bio najvazniji zadatak putovanja.

Isto kao Igor, ne peca me lineup za sledecu godinu tako da verovatno preskacem ako ne bukiraju Watchtower slucajno.

zaboravih skroz da napomenem da Procession nisam ranije slusao i da su bili jako jako dobri, uzeo sam sad diskografiju da prostudiram.