Jump to content

Kayo Dot (ex-maudlin of the Well)


Recommended Posts

  • Replies 906
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

tanka je linija izmedju emotivnosti/preemotivnosti/patetike kad je takvo pevanje u pitanju   te dramatizacije njegove jednostavno ne sljakaju. ako se vec tripujes na to moras da budes to. moras da i

Srecan rodj Tobe ❤️   

prodace se koncert jebote.. ne moras da pisas po to malo kredibiliteta sto ti je ostalo.

tanka je linija izmedju emotivnosti/preemotivnosti/patetike kad je takvo pevanje u pitanju

 

te dramatizacije njegove jednostavno ne sljakaju. ako se vec tripujes na to moras da budes to. moras da imas stav iza toga. bouvi jeste dramatican ali nikad nije patetican. i to je genijalno napravljeno tako da se sve ostalo u pesmama gradi oko bouvija jer je on taj baja, a ne kao napracicemo cele pesme i 80 kanala instrumenata pa se ti snadji sa svojim pevanjem i aranzmanom,

 

povuci cu paralelu sa jos nekim pevacima... mika opeth je po meni najbolje pevao dok je bio nesiguran. cujes ti da mornigrise my arms i still life nisu naj sto se klinova tice ali se do jaja potrudio iza svake reci i gurao je dokle su mu bili limiti. opeth nikad nisu imali neke tekstove osim kada su u pitanju ti konceptualni dok je radio jer tu bar pratis pricu. bwp deliverance i damnation su verovatno hajlajtovi sto se svega tice kao benda. kasnije je pustio muda i opustio se, sto muzicki (sabloni) sto sa pevanjem. kad cujem one trilere na pale communion dize mi se kosa na glavi. brate realno bio si jedini koji je imao muda da spoji nik drejk deo sa morbid ejndzel delom i da to ne bude smesno, a sad si se tu nesto proseljacio sa trilerima u svakoj pesmi kao da ti zivot od toga zavisi, meni je to bljak.

 

vini kavana je neko ko je 80% umeo uvek dobro da odredi tu emotivnost i dramaturgiju. umeo je da pretera naravno, prvo mi pada na pamet hindsight verzija one last goodbye gde stvarno preteruje sa naglascima i uzdasima, sto prelazi vec u neko afektiranje. kad kazem afektiranje prvo mi padne na pamet vile valo, koji je postao kralj toga. a nije bio uvek to, greatest lovesongs je vrlo dobro otpevan i isproduciran, na razorblade vec krece kuknjava i uzdasi samo sto je tamo bar bila dobra muzika i dobre pesme pa je to moglo da se spakuje.

 

steva vilson je neko ko ima to neko flat britansko vise pricanje nego pevanje ali on ume da napravi aranzmanski sve ostalo u pesmi da to ne postane toliko primetno i on ti da dovoljno ostalih stvari da slusas da se zanimas osim pevanja, onda ubaci malo bitlovansko sestoglasje i jao vidi kako je lepo.

 

tom jork ume isto tako dosta dobro to da izbalansira iako ume da bude ljiga, isto tako maestralno gradi ceo aranzman oko toga, ne samo on nego ceo bend. ceo bend su doktori kako prave atmosferu i teksture kroz njegovo mumlanje,

 

choirs of the eye je odlicno otpevan jer je svaki vokal pazljivo pevan, efektiran, stavljan u panoramu... ako si kao pevac u medjuvremenu pustio muda da budes taj baja i da istrcis napred ispred instrumenata i pricas neku svoju bitnu pricu onda moras da imas stav i da pevas na nacin na koji ce ljudi da ti veruju. mislim stvarno, ajde sad nek bouvi judzin edvards i silvian krenu svi trilere da pevaju pa da sve ode u pizdu materinu.

 

ne kazem da tobi peva trilere ali se mnogo tripuje na te pijane bakli momente i meni to nije dovoljno ubedljivo. mozda nema fizicki dovoljno dobar ili jak glas za to. ili nema snimatelja koji ce da mu kaze nije dobro pevaj ponovo ili drugacijim manirom ili probaj ovako, sta znam, ili mu treba celavi whiplash dirigent koji ce da dodje da mu nalupa samare i kaze nemoj da kukas picko nego pevaj.

 

dadoh ti plus za ovako detaljnu analizu i preslusah ponovo album posle tvojih komentara i obratila paznju na deonice koje si naveo, i rekla bih once unheared will stay unheard :haha:

 

Ranije smo vec pricali o produkciji ovog albuma koja je savrseno nesavrsena, mislim da je to bio i cilj sam po sebi. Prikazati taj vajb 80-ih tu atmosferu koja je nama sada kada slusamo pesme iz tog vremena produkcijski nesavrsena, nije doterana i tome sl na način kako je naše uho izvežbano. Na prvo slusanje to me je malo ubolo u mozak ali atmosfera se toliko nagradila oko svih tih pojedinosti koje si naveo da sam ih kao sto rekoh prihvatila u svojoj "nesavrsenosti". Mislim da je Toby-ju to bio i cilj ;) Kada obrnes Bauhaus, JD i SoM, (pazi nije moja oblast i ne znam kako da se pravilno izrazim) ali dobijas kombo zvuka koji je Toby uradio na ovom albumu kako u obradi gitara tako i vokala, barem ja tako percipiram.

A što se njegovog pevanja tiče ti njegovi trileri mi savršeno legnu uz tekst, eto ako me nešto nervira to je upravo onaj deo "I push the needle I push the needle..." jerbo su mi takva vokalna "prenemaganja" karakteristična za goth-rock bendove 80ih uvek bila nekako iritantna, ali čak i to traje dovoljno kratko da sam ok sa tim... A propo onoga da "moraš da budeš to što pevaš", ovo je ok samo ako znas da preneseš emociju na slusaoce (primer Mortality of doves 4:23) momenat kada se instant najezim, za mene je to realno ;)

 

Ne znam meni je ovaj album fenomenalan omaž upravo tom nekom goth-rock/mračnom elektronskom zvuku i muzici 80ih na kojoj sam odrasla i to su naočare kroz koje gledam na ovaj album.

 

Aj malo da opalim i po ostalim koje si naveo...

Miki vec godinama puca glas, jer ne vodi racuna o njemu i to se oseca... u pocetku je ta "nesigurnost" zapravo pokusaj da sto bolje otpeva ali kontam da nije vezbao svoj glas tj kako da ga sacuva pa je u ovim godinama kada experimentise sa progom to vec upadljivo cujno, nazalost...

Vini kavana... ej ako neko zna da pretera u celoj ovoj ekipi to je on :haha: npr poslednji album i pesma "Anathema" kada krene da peva "but I loved you aaaaaaaaaa" mislim dobra je pesma ali zna da ga ispatetise do bola...

Tom jork mi je u celoj ovoj ekipi covek koji nema nikakve spec.vokalne sposobnosti ali boja i nacin na koji se njegov vokal uklopa u muziku cine je upravo dobrom.

Steva Vilson je baja za sebe, slazem se sa tobom, on ne ume da prenese emociju upravo zbog te flat varijante svog glasa ali muzika i tekstovi to rade savrseno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

mozda drugacije gledamo na osamdesete. ja kad pomislim na 80-e meni prvo padne na pamet savrseno cista, kristalna produkcija, gomila velikih reverba na dobosu, dosta konfekcije, in the air tonight od kolinsa, hysteria od def lepparda kao kruna preterivanja u produkciji, tek su to gansi doveli u red sa appetite for destruction gde se vraca zvuk 70-ih u pricu. brighter than a thousand suns od killing joke, manhunter film i kako majkl man koristi shriekback pesme tu... talk talk, david sylvian (secrets of the beehice), peter gabriel, black, the police synchronicity. cocteau twins. ovo su mi neke osamdesete na keca, zvuk, osecaj za filing i to:

 

 

za sisterse gotik i tu pricu si verovatno u pravu, ima i vangelis blade runner, karpenterovi escape from new york i the thing, sve to ima svoj fazon i to ima svoje mesto na albumu. meni je muzika na coffins on io odlicna, verovatno njihova najzanimljivija do sada, zato sam dosadan sa vokalom jer mi je to jedina karika koja nije isterana do kraja da bi mi sve bilo potaman... jbg. jer kad mi neko kaze produkcija 80-ih i kako su se tada snimali vokali tada nije smelo da bude falseva ni pod razno. ali mi malo deluje da ispadne da se od celih 80-ih vadimo na sisterse i njihovu losu produkciju kao glavni uticaj na KD album, a toliko albuma iz 80-ih zvuci sjajno.

 

type o negative takodje na bloody kisses i october rust vokali zvuce maestralno. to sam zaboravio da napomenem u proslom postu.... za razliku od tiamat, moonspell, the gathering pevanja... ali to je amerika vs. evropa jbg. tamo se jednostavno bolje/ozbiljnije pristupa tome kad se snima.

 

za vinija se slazem, poceo je da preteruje a i mjuza se slosila pa onda i pevanje trpi, to se na distant satellites najvise vidi.

 

mortality of doves je sjajno otpevao, to mi je naj pesma na albumu. taj deo je upravo najbolji vokalni deo na albumu koji si navela

  • Upvote 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada pomislim na 80te, na keca pomislim pored gorepomenute trojke i na The Smiths, New Order, Echo and the bunnymen, Depeche mode pretpostavljam da je ovo pre svega posledica jer se ovo dominantno slusalao u kući kada sam bila klinka (urezano u formativnom periodu) a da je iz ovog nekog electro/goth/dark wave/bem li ga vise zanra, da se ne obaziram na ove ostale pop, hard and neavy itd Zato sam imala manje-vise otpor kada se radilo o muzici iz ovog perioda pa sam nju i najkasnije otkrivala, it's all on me. Sve ove bendove koje si naveo otkrila sam ih mnogo kasnije u odnosu na ove koje samo pomenula. Vidis Talk Talk kojim sam odusevljena njih sam otkrila pre par godina i zauzimaju visoko mesto kod mene. Peter Gabriela samo pocela ozbiljno da slusam pre nekih 5 godina a sada je jedan od ljudi koje rado pominjem kada su neke reference u muzici u pitanju... Sve je to proces učenja i navikavanja uha.

 

Sad me ove diskusija inspirisala da filozofiram na ovu temu: koliko je zapravo vazno šta slušamo u tim ranim formativnim godinama jer stvaranje sinapsi koje povezuju određeni tip muzike sa odgovarajućim emocijama moduliraju naše dalje izbore a propo muzike. Naučeno ponašanje koje se dalje projektuje dok u jednom momentu nam nešto ne kvrcne da razbijemo taj krug i započnemo novi proces učenja. Tako ja vidim moj proces shvatanja 80ih... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja sigurno romantizujem osamdesete jer sam tad rodjen (a i vecina nas pretpostavljam) ali mislim da je to bio najludji i najlepsi period muzicki. sve je moglo, kokain cveta svima super, nekako nista nije bilo sramota. pop je bio sjajan. pogledas sa ove distance sve te spotove, pogledas cak i modu, frizure i sta se sve nosilo i u fazonu si, sta ovo je tad bilo kul da se nosi je l' moguce? :haha:

 

devedesete su vec kad se zurka zavrsila i nastupio je bedak, heroin i grandz u americi, a britanci posto nisu imali odgovor na grandz muda i taj filing odlucili su da rezurektuju bitlse. mada pozitivna strana 90-ih je sto je svo ludilo i mesanje svega i svacega sto je krenulo u 80-im kulminiralo u 90-im

 

ubicu se sto nisam isao na koncert

 

  • Upvote 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...

the cyclist conspiracy?

 

pitao sam ih da li bi bili zainteresovani.

 

 

ali posto ni sam koncert nije potvrdjen ne znam koliko je bitno ko bi svirao na trenutno imaginarnom koncertu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.
Note: Your post will require moderator approval before it will be visible.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×
×
  • Create New...