All Activity

Imaju neku kriptičnu najavu na SA fb stranici

Isto pomislih ne čitajući tvoj odgovor. 🙃 Istovremeno nervozno krenuo u pretragu, da vidim šta sam propustio. Evo random benda, atmo-simfo blek iz Kentakija, STARER. Solidan vokal, svirka moderna ali lepo spakovana bez mnogo proseravanja. https://starer.bandcamp.com/album/ancient-monuments-and-modern-sadness-2

https://raritetno.com/stoner-rock-metal/177602-mother-crone-awakening-2015.html https://raritetno.com/doom-gothic-metal/255739-mother-crone-embrace-the-death-2026.html

Settings=>Content Preferences=>When opening content...=>Take me to comments I haven't read

i kad se klikne na naslov teme da vodi na poslednji nepročitan post, a ne na početak teme ajde uradi ta tri klika gejčino @Baal

kad se u Unread Content klikne na vreme kad je ostavljen post, bilo bi kul da odvede na taj post a ne na početak teme 😁

Da slažem se, biće ovoga sve više i ma koliko degutantno delovalo u većini slučajeva će se ovo svakako progurati.. setimo se samo DTA priče, pa i Sepulture bez braće.. a dobar broj ljudi na to sad gleda kao da nikad nisu ni bili deo grupe.. šta je sledeće Megadeth bez Dejva, King Diamond bez Kinga.. hahaha Ja samo rekoh da ovaj lik stvarno dobro peva i poprilično skida Vorela iz najboljih dana, a kao pojava mi baš iritantno deluje, kao neki Džejson Momoa na kub

iz mog iskustva, lome

Sacekacu na torrentu da se pojavi

Dobar je Turčin i jes ovo tezga ali toga će sve više biti s vremenom, nostalgija čuda čini. Sad, na svakom je pitanje da li to hoće da podrži.

A da je Lalić prošao ne bi te boleo😜

boli me kurac

Realno peva ovaj turčin pa rastura.. šta ti Lazo kažeš?

Kad pre

KnjigovanjeCorrosion Of Conformity - 2026 - Good God - Baad ManPiše: Ilija Đurđanović COC su čuveni američki stoner rock bend, vođen od strane Pepper Keenan-a . Na ovom albumu imamo tipični zvuk ove grupe, masne rifove i klasične heavy ritmove. Da je...

Idemo Dalje (1982) Film prati odrastanje jednog razreda u Jugoslaviji, u malom seocetu koje je maltene razrušeno pod napadom nacista. Bivši vojnik Miloš (Dragan Nikolić) vraća se sa ratišta, a početak prikazuje kako hoda kroz maglu, kao da dolazi iz neke vrste neživota. Jaka uvodna scena i slika pomešana sa zvucima pucanja. U selu mu namenjuju da postane učitelj i da se brine o čitavom razredu dece čiji su očevi ili poginuli ili zarobljeni na ratištu. Školom upravlja direktor Božur (Danilo Bata Stojković), koji oscilira između autoriteta i karikaturalnog lika koji pokušava da drži sve pod kontrolom. U istoj školi, kao njihov lični sluga, radi nemački vojnik Šopenhauer (Bata Živojinović), a Milošu je potrebna i ljubavna prilika u vidu babice Milice (Ena Begović). Istovremeno, ovo se može poimati i kao svojevrsni horor film, jer Miloš previše otkriva deci, ali istovremeno traži način da ih edukuje i da kroz njih zapravo isceli svoje psihološke rane zadobijene na ratištu. Kada god se desi neka velika prekretnica, on izgovara krilaticu: „Idemo dalje!“ i to ćete čuti često. Kroz odnos sa tom decom vidimo kako se međusobno nadopunjuju i rastu jedni uz druge. Za jedan ratni film, Šotra izbegava da veliča rat i da bira stranu. Ipak, postoji jedna veoma uznemirujuća scena sa četnikom kada se čitav mali gradić okuplja u lokalnoj zajednici, gde urlajući traže smrt za svakog okrivljenog. To je istovremeno jedna od potresnijih, ali i najsmešnijih scena. Kroz čitav film prodefiluje dosta naših glumaca i glumica, poput velike Olivere Marković u ulozi bake Velinke, koja ima upečatljiv performans. Prikaz žene navikle na rat, sa pištoljem za reverom i bez dlake na jeziku, dok vuče svoju kozu, mota cigare i pije rakiju. Tu se pojavljuje i veliki Pavle Vuisić kao Dragiša, koji je osuđen na smrt jer je sarađivao sa Nemcima i radio na štetu čitavog mesta. Vuisić, iako ima tek par scena, zrači harizmom i magnetizmom, a scena sa češljem ostaje urezana u sećanje. Njegov lik ima sreću jer je deda jednom od učenika, a Miloš uspeva da obuzda krvožednu želju meštana. Dopada mi se što to radi za dobrobit svojeg učenika, a ne nužno dede, koji dobija ono što mu sleduje kad mu spasi život. Bata Živojinović kroz čitav film ne izgovara nijednu reč i igra dobrog i poštenog Nemca kojem je jasno šta je njegov narod učinio i koji se iskreno kaje, ne žaleći zbog „kazne“ koju zaslužuje. Sa druge strane imamo Batu Stojkovića kao Božura, koji ima zaista mnogo smešnih replika i scena. Kada zakolju prase, Božur tvrdi da ne želi da proba čvarke dok se oblizuje, a buni se i kada učitelj i deca razdele meso po selu sa komšijama, jer je to deo školskog inventara. Ali scena u kojoj pije rujno vino sa Šopenhauerom je antologijska, istovremeno smešna i tužna, i dobar prikaz kako neko na visokom položaju lako može prekršiti svoja obećanja ako postoji začkoljica. (Nisu čvarci, ali vino može!) Tu je i scena kada su deca traumatizovana Miloševom pričom o gubitku, a Božur, frapiran, ulazi u neku vrstu manične epizode u kojoj priča vic koji ne zna, ali ga završava rečenicom: „Srbin je bio najpametniji i sve je nadmudrio.“ Bata u toj sceni postaje jeziv i neprijatan, ali se upravo tu vidi koliko je bio veliki glumac, umeo je da likovima koje je često igrao uvek donese nešto novo i zanimljivo. Najbolje funkcionišu scene sa čitavim razredom. Šotra ima dobro oko da uhvati dečija lica. Kada su prepuna radosti ili kada ih skrha tuga. Ili kada rade obične stvari koje deca rade: glupiraju se, trčkaraju po avliji ili sede u klupama, dok kamera beleži samo njihove noge kako landaraju. Završni kadar, u kojem se Miloš oprašta sa svojim đacima dok im čita citat iz Dostojevskog, raznežiće i najtvrđe. A ja nisam od kamena, suze su same potekle. I ima nešto istovremeno bajkovito u toj sceni na način na koji je snimljena, svi su na zelenoj poljani okruženi šumom, i magla sa početka se vratila. Film nije najbolje snimljen niti montiran,često imam utisak da se scene neprirodno prekidaju da bi započele nove. Nije ni najbolji u Šotrinoj bogatoj filmografiji, ali za film koji se dešava tokom Drugog svetskog rata ističe se time što daje nadu i što je jedan od ređih anti ratnih filmova koje imamo u našoj kinematografiji. A to je ponekad sasvim dovoljno.

Koja katastrofa od pesme i još gori pevač. Ja mislim da nikada goreg nisam čuo u životu. Od onakvog benda sa početka karijere do ovakve splačine, baš tugica.

Što je najgore i dalje postoji ogroman broj ljudi koji ga podržava pa čak i pored onih plaćenika (huligana, navijača..), što dalje implicira da smo mi jedno teško bolesno društvo.. Mislim da je svima jasno da se ova bolest ne uklanja na izborima i mislim da čak i oni sad samo na nasilje i računaju, a realno imaju sve resurse na raspolaganju i daleko su spremniji/opremljeniji od gotovo golorukih studenata.. Zaista nisam mislio da posle Miloševića opet imamo istu, ako ne i goru situaciju, jer mi se sve više čini da dolazi bukvalno do gradjanskog rata.. kad je ovako prošlo glasanje u manjim gradovima, šta mislite šta će biti na parlamentarnim.. I još jednom jebem mater svima koji su glasali za ovu bagru i vratili nas sve u najcrnje dane ove i onako napaćene zemlje!

Gde su granice ovog bolesnog re režima, postoje li uopšte?

Može dobar film o ovome da se snimi