Leaderboard

Išli smo sinoć na Catharsis u Zagreb, dosta junački poduhvat s obzirom da smo se odmah vraćali nazad, nije baš prijatno voziti 9 sati u toku dana ali za ovakve događaje vredi. Otvorili su Mađari VLKN koji solidno šiju taj neki metalizirani, sludgerski hardkor sa dosta blackened upliva. Nema ovde nekog x faktora ali to što rade rade pošteno i vrlo dobro, bubnjar jako korektan, imaju 2 urlatora, ne znam šta će im al eto. Potom Zagrepčani SHIN koji sviraju dosta moderniji i melodičniji hcpunk. Zvuči to sasvim ok, s tim što su malo statični na bini, posebno pevačica, nije mi to to za ovakvu muziku ako bend samo odrađuje posao. Publika dosta slabo ispratila ova dva benda, uglavnom se stajalo po strani. Onda legende PONOR, sigurno jedan od najboljih hardkor benova u regionu a i šire, česti su gosti kod nas pa ko prati ovu priču dobro zna o čemu se radi. Fenomenalan bend, tačno ono što treba bez palamuđenja, imali za klasu bolji zvuk od prva dva benda i definitivno opravdali slot otvarača za Catharsis. Kad smo kod ovog kultnog benda iz Severne Karoline, nema šta tu mnogo da se priča, trebalo je doživeti. Pevač Brian naložen kao i uvek, reklo bi se da čovek živi ono što proklamuje. Live pojačanje je poljakinja Gosia iz DM/crust benda Sorrow, odlično odvrištala i odradila ženske clean vokale koji def dodaju na atmosferi. Bubnjar Alexei Rodriguez oprao, on je inače imao dosta zanimljivu karijeru i svirao za sve od legendarnog militantnog sXe benda Trial do Pronga i 3 Inches of Blood odakle je išutiran jer je iznabadao bubnjara Saxona. Fin gospodin što se vidi i odmah na prvi pogled. Kulminacija nastupa svakako na Arsonist's prayer i encoreu za koji su ostavili Sabbat koja zatvara kultni album Passion. Imaju i jedan od najboljih albuma ove godine, tako da su i te nove pesme bile ses. Zvuk je bio đene đene, gitare su se malo gubile pa vraćale ali sve u svemu - katarzično iskustvo. Prostor AKC Attack jedna fina skvotina po svim evropskim standardima, kul mesto.

očekivana pobeda nad malim klubom

Vans katastrofalne za koncerte, ko da mi neko eksere zabada u pete. Samo skecers..

i gilti pležr, stara piratska radinost

najbolja tema

K'o u zlatna dobra vremena 2007e, odradio odlazak naslepo na Helloween (PU) sinoć, bez da se zna lista. Bilo je par temptera na fbooku a bogome i na koncertu sa otvaranjem liste na telefonu pred sam start, ali uspele oči da ostanu devičanske, i da time omoguće najbolje moguće iskustvo za uši i dušu. Moglo je u stvari još jedino da nisu oči morale da izbegavaju razne dignute telefone za snimanje stejdža tokom svirke, ali avaj. Sve u svemu, odlazak na koncert bez znanja setliste (lista rasa?), a sa bez snimanja storija i ostalih ephemeral sranja i dalje najveći melem. I, generalno zadovoljan listom, dobio neke pikanterije koje nikad nisam mislio da ću dobiti. Spucao me je "Twilight of the Gods" skoro pa kao onomad u Bgu kad su otvorili sa Halloween i ubrzo posle March. March sad otvara koncerte, kanda prigodna stvar za slavljenje 40 godina. A Halloween je jako kasno u setu, posle jedno i sat i 40h, tu joj se nisam nadao ič, i još u celoj formi, tako da se vrištalo kao da je 2007a opet. Na temu vrisaka, svi se i dalje solidno drže. Srce mi se i dalje topi kad god Kai zapeva, a takvih momenata je sve manje svakim koncertom. Kiske i Deris se generalno lepo pokrivaju, a Deris pogotovo me i dalje iznenađuje live svaki put, od kad se nekad popravio tokom 2010ih. Kai kad je izašao mi delovao jako čudno, kao da su ga upravo odvojili od vinjaka i sveže ofarbano izgledao, ne znam da l je do mene ili do njega Mislim da su i on i Weiki poneke soloe blago smandrljali, i mora se reći da na kraju Sascha ispade možda i najstabilniji tu. Prijatno me iznenadilo što ipak deluju kao bend, uprkos opštoj prenatrpanosti. Grosskopf i dalje radi svoj comedy lepak nastup gde ako se ne sprda sa nekim u publici, onda se sprda sa nekim od članova benda, sjajna jedna pozitiva od pojave. Bilo je manje spike između pesama, a bio je dobar interval kad su bili samo Kiske i Deris na sceni za akustiku, pa krenulo malo bantera koji je delovao solidno spontano. Ta akustika je isto bila neočekivan izbor pikanterija. A, uprkos dobrim pikanterijama, mora se reći da je u ~2h15 bilo i nekih dud-ova. King kad je krenula posle March npr solidno sam se ohladio, i onda ubrzo Tokyo, za koju sam bio uveren da će biti deo samo japanske setliste, ako je ikad sviraju. Universe sa novog je bila lepa uživo, ove nove Derisove težak meh. A Little i Dr Stein za kraj su meni isto potpuni anti-klimaks, ali pre toga sam se istrošio na Ween i EFF, tako da sam ioanko već bio gotov. Malo isto organizacija može da se popravi, dosta nekih momenata kad ceo bend siđe sa bine, ne znaš jel kraj pa treba da se dereš za bis ili samo treba da krene novi video ili iznose stolice ili nešto treće. Možda da pozajme lika iz Avantasie za directing Čudni kreni-stani momenti svakako, i celokupno video iskustvo jako, jako bezveze. I zadnji gripe što za 40 godina tour nije bilo ništa sa prvog EPa. Nadam se nekom pravom celebration touru nekad, sa većim šaranjem diskografije. Svakako lepo veče, jahaće se ovaj talas power metal uspinuća dugo. 'Ajmo sad sledeće i opet Gamma Ray, Beckless, ne tražim mnogo.

Ovo je nažalost otkazano. Sa FB strane bi se dalo zaključiti da je razlog politička nepodobnost, žao mi organizatora a orkovima iz organa lokalne vlasti želim život nalik na motive iz goregrind poetike.

Šuškalo se još sinoć, znao sam da ću se jutros probuditi uz zvaničnu vest. Odmah sam pustio Shock me. Dobar je bio Ace. Zarazne solaže, prepoznatljiv vokal, generalno kul pojava.

RIP Ace

Stvar je ukusa, meni je odličan album, Hate je brutalna stvar, tu se Gene vokalno dokazao, generalno prvi deo albuma je bolji jer je više metal nego grunge što se tiče Psycho Circus polovično dobar, Within je iz perioda Carnival of Souls i po meni najbolja stvar na Psycho albumu, šatro trebao je da bude album originalne postave a Ace uradio samo jednu stvar gde mu je Criss svirao bubnjeve

Carnival of Souls: The final Sessions 25 godina je prošlo od ovog maestralnog albuma ali dosta nezapaženo, čak i od nekih KISS fanova zbog Reuniona prvo odbačen ali pošto je procurela kopija ugledo je svetlost dana 28 oktobra 1997 šta reći, grunge metal album, najzreliji i muzičko i tekstualno, i niko im nemože reći da su cirkuzanti jer su ovde zadali domaći zadatak mnogima šteta što nije izvodjen uživo ali tu je Bruce Kulick da čuva uspomene i neke stvari svirao sa svojim bendom, zvuči fantastično da su nastavili u ovom smeru, uz album Creatures of the NIght i Revenge, više bi ih poštovali, ali njih zabole za to, pored toga spadaju u red velikana, ma šta ko mislio

Gledao sam ih u Becu na ovoj turneji iz prvog reda, sad cemo to ponoviti isto u Pestu. Neverovatan show.

Mogla bi se napraviti fina diskusija o tome šta je ko snimio od te stare ekipe od 2000-e na ovamo i ko je tu najbolje prošao. Testament su mi previše izfušerisali sa Formation / Brotherhood / Titans, malo bili bolji na Dark Roots da bi ih sada jedan album koji tek što smo čuli po par puta stavio na čelo kolone. Čuje se da sve to radi Erik, pa onda na to Čak doda svoj deo. Činjenica je da imaju sjajnog gitaristu i da je sada bubnjar muški povukao. I dalje bih prednost dao bendovima poput Metallice / Sepulture / Voivoda za koje se čuje da im albumi nastaju na probama, a ne tako što gitarista podeli ostalima pesme putem mejla. Realno i polovični "Christ Illusion" je zamalo bolji od nekog imaginarnog Testament "best off-a" iz ovog milenijuma. Uglavnom, fino bi bilo da se sada ekipa sa foruma izjasni o omiljenim thrash albuma matorca iz 80-ih, ali u ovom milenijumu.

Svako ko ne sluša ace u ovom trenutku ne k mi puši kurac