Leaderboard

Evo i glavne stvari što se mene tiče. Najbolji EP-evi: SUFFERING HOUR - impelling rebirth OBSCURE SPHINX - emovere BEYOND MORTAL DREAMS - devastation hymns OSTRACA - eventualities Top 30 po redosledu: DORMANT ORDEAL - tooth and nail (kako bi Behemoth trebalo da zvuči da im stil nije ispred supstance) BETWEEN THE BURIED AND ME - the blue nowhere (daleko mi od najboljih njihovih radova ali i dalje je ovde previše majstorstva) MARUJA - pain to power (najbolje sa ove nove UK alt scene, veliki album) THE NIGHT FLIGHT ORCHESTRA - give us the moon (bangers for days) DIMSCUA - dust eater (amenra godine) FLOATING - hesitating lights (u moru eksperimentalnog DM možda i najveći unikat) QRIXKUOR - the womb of the world (slojeva i slojeva za ljuštiti) JONATHAN HULTEN - eyes of the living night (moj izabrani božo vrećo, ovako zvuče vilenjaci) HUNDREDS OF AU - life in parallel (standardna screamo kvaliteta) HOODED MENACE - lachrymose monuments of obscuration (ovladalo se komponovanjem, suva klasa) CORONER - dissonance theory (pišanje po thrash sirotinji, hladno i precizno) VOIDCEREMONY - abditum (zlatni strandard za DM 2025) HAVUKRUUNU - tavastland (koktel bathory i immortal sa finskim ratnim twistom) DESSIDERIUM - keys to the palace (prog for days) IMPERIAL TRIUMPHANT - goldstar (istrimovano svo salo, to je to) BARREN PATH - grieving (lekcija iz tehničkog grinda koja ostavlja posledice) FAETOOTH - labyrinthine (moje izabrane žene u metalu) GRENADIER - wolves of the trench (riffs for days) CHAOS INCEPTION - vengeance evangel (dovoljno oldskul, dovoljno nju skul, DM for days) WEEPING SORES - the convalescence agonies (interesantan ekstremni metal koji se ne da kategorizovati) CATHARSIS - hope against hope (povratak opomenama) SPECIES - changelings (za one koji se žale da je thrash mrtav) OROMET - the sinking isle (da, funeral doom može biti i osunčan) NUVOLASCURA - how this all ends (jeste, o du ševljen) DEAFHEAVEN - lonely people with power (dosadašnji vrhunac benda i širenje vidika) VEILBURNER - longing for triumph, reeking of tragedy (čudno sranje koje me jako intrigira) ANCIENT DEATH - ego dissolution (debi iz snova, jak fokus) PROPAGANDHI - at peace (njihov californication i black album, izraz zrelosti) RWAKE - the return of magik (povratak džedaja) i album godine je MESSA - the spin (slušao ga najviše cele godine, valjda je to to, kakva ploča e)

Malo sam sredio

isto kao sto je neki cileanski thrash sto svira hiljadu puta prezvakane Kreator riffove bolji od Coronera koji nikad nije isti album snimio i stalno pokusava nesto sveze da uradi.

Na današnji dan pre 50 (pedeset!!!) godina formiran najveći Heavy Metal bend na planeti! Up the Irons

Malo gasiranja za vikend

Sa C.O.C.-om sam tek od skora krenuo da se upoznajem, tj. vec sam se dobrano upoznao, pa da se ubacim i ja sa kojom... Right to the point, "Blind" mi je nesto najvrednije sto su uradili. Jedna silna i nadmocna albumcina Bez problema u top100 metal albuma ikada (siroko je polje), bez nekog ranga naravno... Kofa thrasha u koju su cedjeni razni heavy, doomy, sludgy i ko zna kakvi sve vise sundjeri...i povrh toga Hetfield na vokalu :] Ne bas, ali zna da podseti... Najgore sto Pepper 'ajde i nema toliko glas koji podseca na Jamesa, ali jebes ga, peva mi k'o on. Od pesama bih naveo samo "These Shrouded Temples..."/"Damned For All Time" kombo, jedan od retkih slucajeva u metalu da intro i prva pesma tako jebeno dobro pasuju, bukvalno mi nezamislivo cuti Damned bez onog pocetka. Dobri su mi i "Deliverance" i "Wiseblood", ali za svaki vazi da slabiji od prethodnog (vec WBloodu ni 8/10 ne bih dao), AVD mi bas slab...i onda dolazimo do "In The Arms Of God", sa svojim monster riffovima, koji mi po kvalitetu upada negde izmedju Blind i Deliverance. Do besvesti ga vrteh u paru sa Mastodonom u vozu, odlican kombo. A da, i "Animosity" je kul cross-thrasherica, ali mi nekako bas ispada iz price u odnosu na ostatak. I bas im gledah neke setliste skorasnje, sad pice ceo taj uzivo, malo sta iz '90tih pa sam zbunjen overall desavanjima u bendu trenutno... Kako bilo, jos jedan bend koji mi upada u grupu 'gde sam bio sta li sam ja radio kada sam ovo propustao do sada' bendova. History repeats itself...

sve suprutno od humana idalje vazi, nazalost slavimo 25 god otkad su trebali da prestanu sa radom