Leaderboard

Posle dve prespavane noci, da se oglasim sa utiscima... pozitivnim! Realno sam imao velika ocekivanja, jer su jos u trejleru turneje najavili po 5 pesama sa SiT-a (sto mi je vec bilo dovoljno za ogromnu euforiju) i sa poslednjeg albuma - koji mi se svidja poprilicno. Naravno, kada se sve sabere sto se tice setliste, objektivno sam (pre)zadovoljan, jer sam prisustvovao debitanskom izvodjenju legendarne pesme o legendarnom Aleksandru, plus Caught Somewhere-u i Stranger-u... ostvarili se moji decacki snovi... Jeste, da sam birao, ubacio bih tu i Sea of Madness, Deja Vu, ali budimo realni i zahvalni 🙂 U neku ruku mi je drago sto The Loneliness nisu svirali jer ne bi mogao Brus to dobro da iznese (i za vecinu pesama sa koncerta je bilo povuci - potegni, sto je normalno, zahtevne su pesme a vreme prolazi, stara se), plus sto Beograd ostaje jedino mesto gde se to culo uzivo i to sebicno cuvamo 🙂 Sa Senjutsu je baaaas falio The Parchment, ali... tesko je svima udovoljiti. Hell on Earth kao pun pogodak (jer je odlicna numera po mom misljenju) bi super legla za poslednju pesmu, kako je vec za prethodnu turneju neki forumas to napisao. Sve u svemu, super koncert, puna hala, setlistu su baaaas osvezili u odnosu na mnoge prethodne... i da, posle je bilo lepo druzenje sa clanovima ovog foruma koji nastavljaju dalje turneju u prvim borbenim redovima! Pozdrav svima!

Hell on Earth im je u top 3 pjesme još od BNW.

Ovo je definitivno prava tema da napišem nešto o svom prvom Roadburn iskustvu, pa koga zanima nek čita, koga ne nek preskoči, prejak utisak je ostavio festival na mene i ne znam što se nikad ranije nisam organizovao da ga posetim. Utisak broj 1: zvuk je na skoro svim bendovima i na skoro svim binama bio savršen - kao milion dolara sve, ne može da se poredi ni sa čim i bukvalno mi svi koncerti i svirke do sada mi deluju nekako amaterski što se zvuka tiče. Ovo je svetska klasa festivala i u skladu sa tim je cela ta tehnička i produkcijska strana događaja izvedena besprekorno. Naravno, ako si baš blizu bine osetiće se to na vokalima koji su tad tiši i razbacani, ali čim si na bilo kojoj udaljenosti od 5 m na na dalje sve je fenomenalno. Utisak broj 2: iako je meni lično to prijalno, ne može se poreći da je sve pomalo "suviše savršeno" tako da beži u sferu sterilnosti. S obzirom da je prosek godina na festivalu 40+ nije ni čudo, međutim neverovatno mali broj raspadača i šljama je bio prisutan, a oni ipak daju malo šmeka celoj stvari obično. Unutra praktično niko ne puši niti vari iako nigde ne piše da je zabranjeno, jednostavno RB publika je izuzetno pristojna i disciplinovana, do te mere da su mi zafalili povremeno goveđi thrasheri i slična bratija, mada ovo realno nije festival za njih. Bukvalno nijedan incident nisam video, mada su se neke nežne dušice nešto žalile po nekim FB grupama, ali s obzirom da dosta publike tu ima drugačijeg senzibiliteta i seksualnog opredeljenja - ni to ne čudi. Utisak broj 3: ovo definitivno nije festival za one sa plićim džepom, cene pića i hrane su jelte zapadnoevropske, a dosta para ode i na raznorazne prevoze jer je retko ko smešten u Tilburgu. I merch je nešto skuplji nego što smo mi navikli, ali ništa strašno. Evo šta sam ja slušao: Dan prvi - Otvorili smo sa švedskim post sludgerima NORNA (čiji je idejni tvorac Tomas iz kultnih Breach) međutim oni su zvučali bukvalno kao bilo koja Cult of Luna kopija, deljanje bez imalo autentičnosti. Tu smo se odmah uverili da će zvuk svuda biti glasan do jaja ali veoma balansiran i razgovetan. Preporučio sam saputniku PREDATORY VOID, bend članova iz Amenra, Wiegedood i ostale poznate belgijske bratije i oni su razneli baš, veoma moćan ženski vokal, još moćnije režanje gitare i generalno jedan intersantniji pristup tom post nabadanju. Izdali su ove godine prvi album pa da se overi. Potom jedna od poslastica i bendova zbog kojih sam potegao put - BURST je zaista unikat od benda, niko ne svira tako nešto ni nalik njima i njihova muzika zvuči neverovatno sveže iako im je poslednji album izašao pre ravno 15 godina. Prošarali su kroz najveće hitove sa poslednja 3 izdanja koja su sva prilično savršeni albumi tako da sam upao u žešću ekstazu odmah i nije me puštalo do kraja. Nadam se da će nastaviti sa radom, jeben jeben bend. Na malom Next stageu (bivši Green room) uhvatili smo malo ambijentalne sentimentalce ESBEN & THE WITCH, riba je super pevala svoje setne note i taj suptilni vajb bez bubnja mi je prijao nakon svega, mada sam još procesuirao Burst i njihov nastup. Nije bilo previše vremena jer je na mejnu tada svoju oporu misu počela JULIE CHRISTMAS i opravdala dakako ulogu kultne pevačice RB zvuka, ne postoji vokal kao što je ona - psihotična poremećena lutka moćnog glasa i velike harizme. Mogao bih se požaliti na setlistu jer sam intimno priželjkivao malo više osvrta na Battle of Mice dane, ali sve je realno bilo kako treba, čak je Julie pojila publiku Jack Danielsom sa bine. Veče smo mogli zatvoriti sa Spirit Possession ali nije bilo puno snage a i oni su bili na najmanjoj Hall of Fame bini gde je kao u prknu gužva, pa smo ipak odlučili da iz pozadine ispratimo DEAFHEAVEN i njihovu prezentaciju pitchfork favorita Sunbather. Zvučali su prilično ubedljivo, vizuali sa bine su bili predivni i svetski, a show je ukrao George Clarke koji je plesao poput striptizete na bini i imao stvarno upečatljiv performans, pripadnici LGBT zajednice su sigurno uživali. Pošto je sve bilo pod konac moglo se i definitivno utvrditi da je Sunbather pomalo precenjen album koji ima dobre momente ali i dosta praznog hoda, te da je njegova popularnost u dobroj meri posledica stvari koje prate muziku a ne same muzike. E da, videli smo onog Kerija kako džogira po Tilburgu par sati pred nastup. Doesn't get much gayer than that. Dan drugi - zbog izležavanja u našoj seoskoj sobi propustio sam Ad Nauseam, al pošto sam ih već ranije slušao nisam bio toliko tužan. Zahvatili smo malo kraj benda TROUNCE, projekta Jone Nida (Coilguns, ex-the Ocean), bilo ok al ništa za prepričavanje. Dok je Bell Witch svirao 2 pesme sat i po, ja sam ipak hteo da vidim ASHENSPIRE koji su me oduvali prošlogodišnjim albumom i ostao sam prilično frapiran izgledom benda koji je bio kao da su pokupili random likove iz svih random muzičkih pravaca. Pevač i saksofonista su se posebno isticali golotinjom, kiltovima i gej pokretima a kapiram da su i jedan drugog obradovali kasnije. Bullshit aside, zvučali su super, prilično jedinstven bend, zapaljiv i eksplozivan nastup a u pozadini adekvatni vizuali rušenja zgrada i urbanističke devastacije. Would watch again. Zatim smo se malo opustili uz STOREFRONT CHURCH koji nisam nikad ranije slušao, kako su sami rekli verovatno najsoft bend ovogodišnjeg festivala ali prijalo je ušima, lep vokal i minimalistička pratnja koja je napravila odgovarajuću atmosferu. Usledilo je nešto sasvim drugačije na mejnu jer su uz prigodnu šumsku scenografiju i još šumskiju videografiju WOLVES IN THE THRONE ROOM iscepali svoj set koji je obuhvatio 5 pesama sa 5 različitih albuma. Lepota je bila u tim prikucavanjima i blekerskoj melodici mada su kriterijumi na ovom festivalu toliko bili visoki da ne znam da li mi na kraju WITTR upadaju u top 10 a očekivao sam pre festa da hoće. BRUTUS su zato razvalili i imali zvuk kao soliter, oslonjeni pre svega na pesme sa fenomenalnog Unison Life koji, sad mirne duše mogu reći, meni lično lagano upada u najbolje rock albume poslednjih 10 godina. Stefanie je neverovatno napredovala i kao vokal i kao bubnjarka ali ništa manji doprinos nije bio ni od muških članova. Prelep jedan bend i oni sigurnim korakom hrle ka velikim binama. DEAFHEAVEN je zatim imao drugi set na kom su svirali poslednji, nemetal album i to je meni prijalo više nego prvi set. Album je solidan, sa nekoliko nosećih hitova, dok je ostalo tu da popuni tu shoegaze pričicu mada je vizuelni deo odneo pobedu nad muzikom, ko god da je zaslužan za taj aspekt benda radi herojski posao, možda i najlepše nešto za oko sva ta pretapanja plave boje u great mass of colour. Dan smo zatvorili sa rep atrakcijom BACKXWASH gde je debela trandža bacala u trans (hehe) publiku i ponudila nešto sasvim drugačije do tada. Dan treći - ovaj dan je u startu bio ocenjen kao veoma bogat programom, a tako je i bilo. PUPIL SLICER su bili ok, gledao sam ih i na Brutalu prethodno i utisak je isti - solidan bend ali ništa mi se tu nešto ne izdvaja, korektno kokanje i to je to. Potom su KEN MODE pružili jedan od nastupa festivala gde su apsolutno jebali đecu, zvučali divlje i besno a zvuk je pucao, neverovatna energija koja raznosi. Bili su glasni do jaja ali mora tako, baš su me oduvali. Predah smo hvatali uz HEALTHYLIVING, neka riba sa članovima Ashenspire za instrumentima, nešto se i ne sećam tog nastupa, mislim da je bilo ok al teško su se mogli nešto nametnuti među ipak mnogo efektnijim prizorima i zvukovima. CHAT PILE su potom priredili nastup za prepričavanje i, koliko vidim, postali brzo jedan od omiljenijih bendova festivala a njihov markantni frontmen je def ukrao šou i učinio da se svi mi koji lagano klizimo u dad body vode osetimo bolje zbog toga. Why do people have to live outside? WHY? je najcitiraniji poklič Roadburna 2023. Zvuk je bio brutalan, bas gitara je bukvalno pomerala utrobu kao i ekstremno niski štim gitare koja je brundala u službi ritma. Jeben nastup i bend koji je pokupio simpatije svih prisutnih pa i mene, iako su mi albumi pre toga bili malo prehajpovani. @SkullKrusheR je potom hteo da vidi HIGH VIS i ja sam mu malo pravio društvo ali realno to nije bend za mene, neki smarački post punk Englezi koji me nisu kupili jebiga. CANDY su zatim izriljali svoj prošlogodišnji Heaven is Here album za sve novce, strašan haos i krljanje, totalna agresija i atak na čulo sluha baš kako treba. Zatim smo se nabili uz ogradu da čujemo CAVE IN i njihov Interstelarni mixtape, gde nismo znali šta da očekujemo. Na kraju se nastup sveo na 5 obrada (ali vrhunskih) i nekoliko deep cut pesama gde je Jupiter bio jedini pravi hit, pa iako je bilo dojajno nekako smo imali pomešan utisak jer smo kao pravi Srbi želeli da čujemo setlistu sastavljenu od hitova a dobili jedan od onih eksperimentalnih nastupa po kojima je Roadburn poznat. Nije to bilo nikakvo razočaranje ali ni maksimalan utisak, međutim nismo znali kakvu će nam poslasticu pripremiti za poslednji dan. Oporavak je ponudio GILES COREY sa povelikim bendom, prijalo je malo suptilnog zvuka mada su njegove pesme ili jako fine ili neko žešće smaranje i kilavljenje tako da je utisak pomešan. Za kraj je ostao još jedan od top nastupa festivala. SHOW ME THE BODY su konačno malo probili barijeru komformizma, napičkali tonca i lika koji radi svetlo i počeli nastup 10 minuta ranije od predviđenog samo da bi se prostor konačno pretvorio u sami haos kojim je dirigovao harizmatični Julian Cashwan Pratt. Baja je definitivno odneo pobedu i beskompromisnim stavom razgalio publiku i ostavio nas u neverici šta smo to gledali jednom kad je haos prestao. Za pamćenje i raspamećivanje. Dan četvrti - poslednji dan smo otvorili sa IMPERIAL TRIUMPHANT koji su svirali svoj poslednji album i bacali već viđene fore. Moram da priznam da, iako volim i cenim bend, malo su me smorili i osim gledanja monstruoznog bubnjara nije mi tu bogznašta ostalo upečatljivo. BIG BRAVE su zatim isto prilično smorili sa svojim doom goes drone zvukom, riba lepo peva al meni ovo podosadno iako ponekad pustim kod kuće kad sam u raspoloženju. Srećom prava poslastica je usledila jer su WAYFARER razneli sve živo i pošteno izdominirali svojim miksom posta i black metala uvijenog u ruho divljeg zapada i kako oni kažu "metalskog pristupa Kolorado zvuku". Fenomenalan nastup koji je samo pojačao moju ljubav ka ovom bendu. Ja sam onda overio ludake MAMALEEK koji su takođe dosta unikatno odradili svoje miksujući noise sa jazz elementima na efektan način. Super nastup, pravi bend za RB. A onda je CAVE IN pružio nezaboravno iskustvo svirajući svoj novi album Heavy Pendulum koji, iako možda nije u vrhu njihove diskografije, sigurno predstavlja kompetentan uradak koji se u live verziji pokazao još bogatiji rifovima, melodijama i atmosferom kakvu samo Cave In može da napravi. Bend je zvučao predobro, heavy as all fuck, tih 70ak minuta su proleteli kao tren i ostavili me u čudu. Neverovatna ekipa sa neverovatnom harizmom i nadam se da je još mnogo pred njima iako je u jednom trenutku delovalo da je sve gotovo. Za kraj je AFSKY zvučao dobro ali ja sam i dalje bio pod Cave In utiskom tako da ovo nije bila ta dimenzija gde solidni ali i prosečni melo black može nešto da me oduševi nakon svega. Hvala još jednom @SkullKrusheRza druženje i deljenje sjajnih iskustava. Dobro bi bilo ovo ponoviti.

E ajmo ovako, utisci: Polywhy su šuponje iz Novog Sada, ovog puta u skraćenom sastavu (dva člana izašla iz benda) gitarista koji sada peva, basista i bubnjar koji upada povremeno sa pevanjem. Već sam hajpovao bend, i smatram da će od njih biti nešto uskoro samo da se ustale sa tom postavom. Bleed to death festival je bio njihov prvi nastup, imate na mojem youtube kanalu, tada su u punoj postavi razorili čitavu salu i digli sve iz publike na noge, njihov sklop chaotic hc i poliritmije su pravo osveženje. Nažalost imali su pehova ovog puta, Andy (gitarista, pevač) se uopšte nije lepo čuo sa vokalim, bio je mutan i nekako smatram da je onaj prethodni momak mnogo bolje radio posao od njega, ali neka se i dalje razrađuju sa te strane biće to bolje i utegnutije. Na basadžiju i bubnjara nemam zamerki, obojica su mašine i sipaju taj jak gruv. Ujedno je ovo bila prilika da se čuju pesme sa budućeg albuma koji će možda izaći na disku, a možda i na ploči videćemo. Strava mi je što su klinci na njima jako dobro reagovali iz prvih redova, i naravno radujem se kada dođu za BG ponovo, jer smatram da imaju veliku perspektivu da postanu jedan od najmlađih perspektivnijih bendova sa naših prostora. E pošto je Polywhy završio svoj poduži set, prethodnog puta je bilo samo pola čuke efektivne svirke, došlo je vreme za domaćine Quasarborn da pokažu šta umeju, i imam dobre vesti, srce i dušu su dali ne toliko brojnoj publici, i pokazali da domaći metal može da parira strancima koje uvek stavljamo na pijedestal jer imaju mnogo lakše uslove za rad. Da se razumemo to što oni sviraju nikada neće biti moja šolja čaja, ali, cenim jako što su momci pokazali već treći put kako ih gledam da su maksimalno profesionalni bend i da pre svega imaju pesme! Luka Matković je uradio nešto što je oduvek falilo našim bendovima, a to je da su pesme strofa refren, skoro pa arena rok, na engleskom i na maternjem efektivne i da lako ulaze u uvo da se tu ne dolazi do nekakvog sukoba između muzike, koja je poprilično progresivna i esencijalno i dalje thrash metal. I lepo je videti bend koji možda nije u istoj postavi od samih početaka, da funkcioniše kao jedna dobra bratska jedinica, volim kada se takve kockice sklope, jer mora toga da ima više. Odličan kontakt sa publikom pre svega, nisu nešto previše trošili reči između pesama, ali videti sva ta nova lica (da nove generacije koje slušaju metal postoje i van ovog foruma) i da prave šutke, pevaju, grle se i skaču i vidiš im osmehe na licima, to je ljudi moji prava magija koju samo muzika može da iznese kod ljudi. Jako je dirljiv bio pomen od strane Luke na skorašnja grozna dešavanja, umesto da ide u neku patetiku, odlučio se da se zahvali za sve što ima, i jako je naravno bio plemenit gest i stav benda da pomere svoj koncert za jedan dan, da bi ljudi izašli na proteste, ako ništa drugo i zbog toga su me kupili. A od gostiju je bio legendarni Dača iz Nadimača, i njegov svinjokolj vokal je dao novu bravuru, a i bogme nasmejao me do suza. Suma sumarum, jako kvalitetno koncertno veće, pre svegs domaće muzike, sa neverovatnim razglasom, i osvetljenjem koje parira stranim bendovima. Primetio sam da se sve i snimalo, i nadam se da će izbaciti na youtube čitav koncert, jer ovo vredi pogledati ako niste bili, pa da sledeći put prelomite i sebi učinite veče. Što se tiče robe, bilo je baš previše majica, svih boja i dizajna, i naravno diskovi. Od trećeg albuma nije bilo ni glasa, pa verujem da će ga tek napraviti na diskovima i pustiti u plasman. Kao neko ko ide već preko sigurno skoro 17 do 20 godina na koncerte, i to domaće (strani se podrazumevaju), mogu da pečatiram ovde da ovo ide u top 10 domaćih koncerata na kojima sam bio i ostaće mi u sećanju. Mjetal je rat! I paparaco dodatak: Bilo mi je jako simpatično ko je sve došao od matorana da pogleda koncert, Braća Jelići, Firči, Čutura i Maja EPlay, čak se i trio Artan Lilija vrteo i đuskao neko vreme pozadi kod tonca.

Apsolutno! ne znam za koji kurac je nisu svirali prošle godine ovde

https://tickets.rs/event/swans_7274

Seven Impale kida

Djeva iz Sarajeva, treba iz Zagreba, cice sa Banjice, taštine iz Prištine... kita iz Splita... i grupno kurvanje u Vranje...

Могла је да буде и боља без "Fear of the Dark", "Fear of the Dark". Таман су могли да свираju "Sea of madness" i "The Loneliness of the Long Distance Runner" или неке друге две песме". Волим ја и Фир и Трупер али смориле су.

SHOT DOWN TRAUMATIC

Meni poslednja najgora..

Koncert je pomeren na nedelju, 28. maj iz solidarnosti sa protestom "Srbija protiv nasilja."

da ozvaničimo to