VoivodBG

Nakupilo se dosta filmova u proteklom periodu, pokušaću u kratkim crtama da pređem sve: Mank - ova kvazi autobiografija o životu Hermana J. "Mank" Mankiewicz-a i njegovom radu na legendarnom Citizen Kane i svim mogućim problemima koja je pratila produkciju, na ne baš detaljan i tačan način pokušava da opiše dešavanja i previranja iza kulisa. Po prvi put da je Fincher bacio kašiku kao režiser, mislio sam da će ostati veran načinu snimanja kao u 30tim godinama prošloga veka, ali ovde koristi bizarne 3d pozadine, i fotografija mu nije ni prići kao prethodnim filmovima. Uz sve to i konkretno upitan scenario pokojnog ćaleta mu, koji je video neku svoju viziju priče kako se sve to izdešavalo i odigralo. Ako vas ne mrzi na internetu imate dosta informacija iz raznih knjiga i dosta toga se ne poklapa u ovom narativu i izmišljeno je, ali šta da se radi Holivud. Oldman je prosečan u ulozi, nit smrdi a bogami nit miriše. Na kraju je ovo jedan otegnut i razvučen film koji brzo zaboraviš, jedva 4. The Wailing - Ne znam zašto sam toliko dugo kuburio da pogledam dalji rad čoveka koji nam je podario jedan od najnapetijih i najžešćih trilera The Chaser, ali nije mi žao kroz šta sam prošao gledajući skoro tri sata dobrote koja mi je sve vreme kecala sivu moždanu masu. Pratimo policajca iz malog seoskog grada u Koreji, i splet događaja koji su posve bizarni, uz sve to se meša moguće sujeverje lokalaca i spominjanje Japanskog čoveka koji je doneo sve problem otkako živi u tom kraju. Ono što sledi je najbolji sklop svih mogućih žanrova i sa takvim ukusom i stilom. Ne ispada parodija što je najbitnije. Siguran sam da mi je ispor radara proletelo mnogo stvari jer ne znam dosta toga o Korejskoj kulturi, ali ima buljuk detalja koje morate ispratiti da bi se sve kockice složile. Definitivno zaslužuje više od jednog gledanja, i ovo prolazi komotno u remek dela filma 10 ko vrata. Ko ne gleda ćelava mu keva. Let Them All Talk - Soderbergh se ponovo šegači sa nama. Uspeo je da snimi najbolju reklamu za kruzer i unutar njega da postavi toplu ljudsku priču o starim prijateljima. Na momente ume da bude smešan, a i pojavi se koja dubokoumna rečenica gde malo zastanete i razmislite. Međutim ovo mu je od slabijih filmova otkako se vratio iz penzije. 3, ne može više realno. Black Bear - Počinje kao klasična drama sa ljubavnim trouglom, ali negde na pola postaje nešto sasvim drugačije i izvrće očekivanja. Sjajna gluma Aubrey Plaze koja dokazuje da može da bude više od morbidno neobične osobe, ovde je prešla širok spektar emocija i pride pokazal dupe, hvala joj na tome! Pored nje se isto izdavaja i po meni jako potcenjen glumac Christopher Abbott koji konačno izlazi iz kalupa sociopate i pokazuje da može da bude i emotivan i realističan lik. Neujednačen je film sa željama da bude dvosmislen, ali bih ga preporučio ako želite malo drugačiji stil drame, psihotrilera da pogledate. Jaka 5, mada bih mu možda dao 6 posle drugog gledanja. The Kid Detective - Adam Brody ima simpatičnu facu, i dopadljiv je kao pojava, podseća me na mlađanog Tom Hanks-a i njegove ranije radove gde je zračio optimizmom i harizmom. Malo su počeli da mi idu na ganglije filmovi o depresiji, jer dok sam gledao ovaj bukvalno sam imao bingo momenat i pogodio sam šta će se sve izdešavati. Misterija jeste interesantna i šokantna kada se razreši ali na kraju nije ispunila da ovo tretiram više kao jedan dvodelni serijski pilot, koji bi možda i tako najbolje fukcionisao. 4 ne može više od toga. Burning - Nisam čitao Murakamija, tačnije počeo sam ali sam odustao Sputnik Ljubavi ako se ne varam je bio u pitanju. Pa nisam imao očekivanja šta će biti od ovog filma. Spremite se na jako spor i atmosferičan film, uspešno meša paranoju, ludilo i baca konstantne sitne tragove i naznake da je nešto loše po sredi, da se čak sam glavni lik, a bogami i mi kao gledaoci sve vreme osećamo neprijatno, sluđeno i loše. Jaka 6, možda bih mu dao 7 posle drugog gledanja.

Swag lord.

Ciptari, ciptari svuda oko nas.

Wonder Woman 1984 Nefiltrirani kemp. http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_biggrin.png Pozdravljam što su ukačili da superheroji trebaju da rade dobre stvari i spašavaju ljude, i teško je ispeglati krive Drine koje je postavio Snyder sa svojim mačo izdrkotinama od filmova. Ali ovo je haos od filma, uveliko se vidi u kvalitetu narativa, za koji mi je najneverovatnije da su odabrali inspiraciju sa majmunskom šapom koja ispunjava želje ali sa cakom, a ovde stavili kristal i odobrili to da bude glavni deo priče. Kada nemaš boljih ideja, daj šta daš izgleda. http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_biggrin.png Hajde da prođemo dobre stvari pre nego što krene drvlje i kamenje: Superherojska dela, to je dobro, i lepo je što sama režiserka kapira šta je bitno sa te strane. Gadot i Pine imaju odličnu hemiju kada su zajedno na ekranu, po meni je to i bio najbolji deo ovog i prvog filma, strava su i zabavne te interakcije. Negativci - pokušavaju da ih humanizuju dodajući da i oni imaju emocije i lične muke, sa time što kod Cheetah to ne ide, em su odabrali najgori mogući stereotip, štreberka u svojim poznima godinama i društveno neprihvaćena i nekomunikativna, nije neki performans da se ne lažemo. Pascal je već druga priča, i pozdravljam što je njegov Tramp inspirisan lik (e i ovo mislim da je greška, zastariće referenca na Trampa i nikoga neće dotaći detalj) koji ima dosta toga da izgubi, ali je stvarno sjajno što nije klasičan nabildovani zlikovac sa super oružjem koji će ne znam šta da uradi, tako da ipak ima malo pomaka na tom polju, pa i donekle razumem što su morali da ubace ovu da parira Wonder Woman sa fizičke strane. Scenario je bizarno glupav, i ima neverovatnih rešenja koji su na nivou dečijeg filma (što ovo i jeste, i verujte mi deci neće bitni svi problemi koje ovaj film nosi produkcijski ili na bilo koje drugom polju) ali se iznedrilo dosta smehotresnih scena koje su mi dale volju da izdržim do kraja i uživam u olupini. Ajmo sada da pređemo na sitna crevca: Efekte i režija akcije, možda su nas razmazili ti silni filmovi gde se dešavaju razne vratolomne scene, ali ovo je definitivno jako mirno i loše izrežirano, svega četiri scene akcije ima u čitavom filmu i nijedna nije da ti stane dah ili te iznenadi. Naspram prvog dela deluje kao da ih je režirao neko ko nema iskustva u radu sa 3d efektima i akcijskim scenama. Što će reći da je prvi deo imao second unit režisera koji je peglao akciju a režiserka sve obične scene. Što se tiče efekata frapantno su loši i meni sada prolazi kroz glavu gde su bre otišle te silne pare i kako je moguće da su lošiji nego u prvom delu? Primera radi vidi se pad kvaliteta istih u filmu i to na početku imate prvu scenu koja je bespotrebna u kontekstu čitavog filma ali je solidno snimljena i efekti su tu zaista dobri. Kasnije tokom raznih scena u filmu, deluju kao da su iz inicijalnih filmova Richarda Donnera i njegovih Supermena. http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_biggrin.png Ako je to bio namerni omaž, ok, ali ne kapiram gde su i dalje spucane silne pare onda? http://www.stereovizija.com/forum/uploads/emoticons/default_biggrin.png Budalast je skroz scenario i dosta toga nema smisla, niti kako funkcioniše kamen i kao što spomenuh motivacija jednog od zlikovaca. I ona boza od poruke kao u prvom delu što je bila ljubav, a ovde pričamo o istini je toliko debilno sročena da treba da ih bude sramota, ali ponovo ako to guraju deci oni će to progutati bez problema, ali vređa inteligenciju. Trebali su da krate mnoge scene, Gadotova i dalje potvrđuje da je nula od glumice i da je samo lepo lice, smejao sam se koliko je iskrivila one obrve sa ozbiljnom facom kao stalno je nešto zabrinuta, jedina emocija koju može da ispolji, da joj nije bilo Pine da prikrije te nedostatke bilo bi još groznije, ali ne bi onda bilo zabavno. SPOILER: E i došao bih do najbizarnijeg odabira za tok priče, vraćanje Pine-ovog lika! Pošto kamen ispuni želju WW, koja je sama i napaljena (gori, nije da nije), on se manifestuje u telu drugoga muškarca, što će reći, nečije telo je ukradeno, život je stavljen na pauzu i ona koja je poštena i dobričina nema problema da ga vuklja par nedelja i radi svašta sa njim i dovodi ga u razne opasne situacije. Ovo je nešto najodvratnije i najbizarnije što sam video u skorije vreme i čudi me da veliki cenzori nisu stavili veto. ;D Dao bih filmu 3, ili 4 samo zbog treš faktora koji ima, ali ga ne bih gledao ponovo. P.S. Kažu uspeo im film odobrili treći, e onda očekujem da bude španska serija i da glavni negativac bude transvestit!

Osnivač i direktor diskografske kuće Take It Or Leave It Records Saša Gočanin, urednik i producent diskografskih izdanja, odgovorni urednik Rockomotive, dugogodišnji novinar i urednik u muzičkim novinama, na radiju i televiziji, preminuo je 27. decembra u 53. godini u bolnici u Kruševcu od posledica korona virusa. Rođen 15. marta 1968. u Kraljevu, Gočanin je završio Gimnaziju u Vrnjačkoj Banji, a studirao je medicinu i pravo na Univerzitetu u Beogradu. Karijeru je započeo 1984. kao muzički saradnik i novinar u Radio Vrnjačkoj Banji, gde je bio autor više emisija. Potom je 1988. godine počeo da piše za Pop Rock, a 1990. za tada najtiražniji tinejdžerski časopis u Jugoslaviji - magazin Ćao. Početkom 1991. počeo je da radi i kao muzički saradnik, a vrlo brzo i kao muzički urednik i voditelj na Radio Politici, a učestvovao je i u osnivanju i radu Univerzitetskog radija Index u 1992. godine. http://www.seecult.org/sites/default/files/vesti/sasa-gocanin-tioli-records.jpg Sopstvenu diskografsku kuću Take It Or Leave It Records (TIOLI) pokrenuo je u maju 1992. Prvo izdanje bio je debi album “Samo hladno” tuzlanske grupe Rupa u zidu. Sredinom 90-ih kuća Take It Or Leave It Records postaje jedna od vodećih diskografa u oblasti domaće rok muzike (Deca loših muzičara, Atheist rap, Direktori, Block out, Darkwood dub, Orthodox Celts, Del arno band, Kerber, Osvajači…), prerastajući u multižanrovsku kuću koja se specijalizuje za izvoz domaće ethno / world muzike, sa posebnim akcentom na trubačkim orkestrima (prvi u SR Jugoslaviji izdaju muziku tog žanra na novom formatu - kompakt disku, što je trebalo da predstavlja glavni izvozni proizvod na tržište Evrope i sveta apostrofirajući Fejata Sejdića, Milovana Miću Petrovića, Slobodana Salijevića i Šabana Bajramovića, kao autohtone muzičke ličnosti sa ovih prostora). Između ostalog, album Arhangel II, objavljen za Muzičku i kasetnu produkciju Makedonske radio-televizije u junu 1993. pod nazivom "Dno" u Jugoslaviji je na kaseti licencno objavio Take It Or Leave It Records. Bila je to prva licenca na teritoriji Srbije po raspadu SFRJ. Gočanin je, prema navodima njegovih saradnika i prijatelja, bio veliki rokenrol entuzijasta, strastveni kolekcionar ploča, CD i DVD, sa bogatim znanjem i osobitim darom za otkrivanje novih strujanja u muzici, bio je spreman da uvek pomogne mladim snagama da dođu do šanse u diskografiji, od tinejdžerskih dana bio je svestan da muzička grupa ne može da uspe bez pomoći sa strane, gotovo uvek bio je u ulozi izvršnog producenta, uvek spreman da kvalitetnim savetom pomogne... Kosmopolita, ali pre svega humanista i tradicionalista, smatrao je da je rok, ali i uopšteno uzevši i kompletna muzička scena u zemlji u kojoj je rođen, SFR Jugoslaviji, bila veoma bogata i ravnopravna sa ostatkom sveta. Zbog toga je bilo nemoguće ne baviti se baš tim poslom http://www.seecult.org/vest/preminuo-sasa-gocanin

Dopizdelo mi da jedem šrot hlebove koje guraju u Maxi i u lokalnim pekarama, pa sam odlučio da sam naučim da ih mesim i pečem. Evo ga pokušaj prvog integralnog hleba: https://www.instagram.com/p/CJTXkKLJMRB/