Haos sam ja

Ako su prve dve pesme na novom albumu mogle da budu nagoveštaj optimističnijeg zvuka, od Until (moj lični favorit ovde) pa do kraja, sa izuzetkom možda Closure, to su te dubine tuge svojstvene samo retkima. Dakle, prve dve pesme mene podsećaju na setna jutra nakon duge i teške noći (cela Patrickova diskografija) ali onda kao da se ponovo autor prepušta očaju jer ne zna za drugo. Ako za Jasona Molinu pričaju da je "umro od tuge", kako to da je Patrick Walker još uvek živ? Ovo je logičan nastavak Wider than the Sky priče, možda malko aranžerski kompleksnije ali to je to, samo gola emocija.

AMORPHIS - halo 40 WATT SUN - perfect light PERSEFONE - metanoia CELESTE - assassine(s) ROLO TOMASSI - where myth becomes memory KORN - requiem VENOM PRISON - erebos VOIVOD - synchro anarchy GOJIRA - the way of all flesh SMASHING PUMPKINS - siamese dream

Poslušao sam album reda radi ali mogu reći da je ovo najbolji Korn u poslednjih 20 godina bez dileme, super je što je kratak i jezgrovit album, isečene sve gluposti, skoro bez filera uopšte. Zaista nisam mogao ni u snu da očekujem da ću sa uživanjem slušati ovaj bend ikad više. Daleko je to od nekog spektakla za nepropuštanje, Jonathanova lirika je i dalje megacringe, ali baš su bili inspirisani ovde, zvuk kao kuća, refreni super, strofe interesantne, ništa više ni ne tražim od njih nego da poslušam album više od 2 puta što će biti svakako slučaj sa Requiem.

Album je negde u rangu Queen of time ili Circle, što znači da je dobar i da i dalje ima šta da se čuje, neke melodije su baš zarazne, ali ima i super rifova, meni omiljen na The Wolf, možda je za nijansu agresivniji od prethodnika. Međutim nije mi tako ubedljiv kao Under the red cloud, koliko razumem ovaj novi je završni album trilogije koja je započela sa tim albumom. U svakom slučaju, nove fanove neće pridobiti ovim ali ni izgubiti dosadašnje i uprkos svim kritikama ja i dalje ne znam ni jedan bend sa kojim se može pomešati Amorphis, dakle štrikaju svoje i to je to.

27.05. sviraju u Zagrebu sa Devinom

Meni je ovo i dalje nekako tužno i što se više pridaje značaj ovim stvarima kao da je baba Toyah još više motivisana za vaginalnu manipulaciju i attention whoreism.

Kako deru, strašno. Al mislim da nisu baš za ovu temu, previše prikucavanja i metalčuge općenito.

drugi singl sa novog albuma:

A jesi ti potpisao neki ugovor da moraš da ispucaš određenu kvotu nebuloznih postova periodično? Pošto je očigledno da bendovi ovog tipa nisu tvoj fah, ne znam šta si koji moj došao na ovu temu da meriš death metal patku.

Obsidian sea su bugarski junaci sa Mount of Artan, a i omot nije baš očaj

Baš sam se pitao danas gde će biti ovaj koncert.

Sad kad je sve lepo odležalo mogu reći da su mi samo Dreamer i poslednja pesma bezveze, sve ostalo valja. Bend i po.

Ala šuri ovo

Bome meni se ova deathcore balada "arrows in words from the sky" uvukla na mala vrata u rotaciju kad npr prostirem veš il taj neki braduljica. Zarazna stvar.

Sakis izbacuje solo album. Prvi singl nije loš.

Previše mi ovo ljudski zvuči za Mešugu, previše obično. Sećam se npr kad je prvi singl za prošli album izašao, Clockworks, da sam se usro koliko je neljudski zvučao, pomerena dimenzija još jednom, a ovo sad već viđeno. Jens zvuči super, činjenica.

Drugi singl:

The Mighty Mighty Bosstones prestali sa radom.

Poslušah konačno kao čovek novi album. Odličan je ali ne znam da li je bolji od Veil of Imagination. Flow albuma mi nije najbolji niti raspored pesama (verovatno posledica nekog konceptualnog narativa), ali sam materijal je super, vuče na Opeth ali i na CHorse (posebno one mellow deonice) minus djentanje. Ima svega ali najupečatljivije su mi pesme Identifier (posebno kad pred kraj uleti vrlo zarazan rif koji vozi do kraja) i pojedini delovi Distraction. Ozbiljan je ovo bend. E da, pridružujem se apelu da se ovo prebaci na prog.

Podstakao me odličan intervju za Bardo methodology da otvorim temu za ovaj sjajan bend iz Mančestera i definitivno jedno od jačih imena sa britanske aktuelne scene. Iza sebe imaju 3 LP-a, svi su jako dobri, a meni ipak omiljeni Servants of the countercosmos iz 2017-e. Imaju i nekoliko side projekata - korektan speed/thrash Agressive Pefector i odličan prljavi heavy metal Heavy Sentence. Bend je atmosferičan ali ne na neki moderan način, već tu ima dosta upliva stare škole, thrasha, čak i punka, međutim i dalje je ovo jako sveže i nije neko oponašanje gerijatrije. S obzirom da su njihovi albumi na ovim stranicama hvaljeni, a da su se zapravo tek zahuktali i da su i muzički i propratno baš sveži, možda ova tema i ima neki potencijal da pregura par stranica.