Haos sam ja

Moram da priznam da su razbili na novom albumu, meni vrlo verovatno nešto najbolje što su do sad snimili, pravi prog metal za 2020u. Sve puca od rifova, dodali su dosta muda u zvuku, ima i čvrstine i nekih mekših delova, čak je i vokal bolji nego ikada, ne smeta mi uopšte, vrlo često vuče na baju iz Karnivool. Taman kad sam počeo da dižem ruke da će me ikad potpuno kupiti jebaše kevu sa ovim novim, baš prijatno iznenađenje. Slušao sam ovih dana paralelno ovo i novi PoS, ne može da se poredi koliko mi je ovo bolje i konkretnije. Uz Vulkan i Protest the hero najbolje iz prog spektra ove godine za sada.

Rano je za podvlačenje crte ali na prvih par slušanja eksperimentalniji ali sve ukupno gori album od prethodnika. Imam utisak da su pokušali da postignu nekakav futuristički vajb ali tu mi se nikako ne uklapa tanak bubanj, zvuk doboša mi se nikako ne uklapa na silnu elektroniku preko. Kao što neko jednom reče: niđe rifa, sve se vrti oko vokalnih melodija i interesantnih ritmova. Na momente vuče na nekakav sirotinjski Leprous. Ja ću uvek hteti da čujem šta oni imaju da kažu, cenim što su opet pokušali da zvuče drugačije (ako bih morao da poredim sa nekim starim, najviše generalno vuče na Scarsick) ali ne radi me ovo, nemam nijednu pesmu za koju bih mogao da kažem da kida kao što je recimo Full throttle tribe sa prošlog, a ima par baš promašaja tipa opet neko repovanje i slično. Kad se na sve doda kriminalan artwork nekako ni nemam previše volje da se mučim oko ovoga.

Ako je bolji od prvog onda je albumčina, a i rekao bih po onim singlovima da će biti, razaraju.

60s muziku slabo poznajem osim Beatlesa, Stonesa i početkaka prog rocka pred kraj decenije 70s: Pink Floyd, King Crimson, Black Sabbath 80s: Bad Brains, Metallica, Slayer 90s: Death, In Flames, Deftones 00s: Converge, Isis, Mastodon 10s: Caligula's Horse, Ulcerate, Swallow the Sun

Uh, mogla bi neka ekskurzija za Beč, taman subota.

Dobro krljanje novi Wake "Devouring ruin".

Sranje za sranjem.

Ovi se dosta pominju po medijima, neinventivno ime benda mi je turn off, doći će na red jednom da se poslušaju detaljnije:

B sides:

Profi je pesma. Stef je baš smršao. Kako beše ide ono...a da, album godine.

https://www.kerrang.com/features/the-secrets-behind-deftones-new-album-inside-the-studio-for-the-first-time/

Absu.

Sve se plašim da nećeš nabaviti neki emerald vinyl kad izađe.

Ća znam, meni samo Float on i Salt of the earth do jaja sa prošlog, ostalo tankoza. Ovaj novi mi mnogo zanimljiviji u paketu.

Ultraviolet ne izmišlja toplu vodu, očekivao sam malo više, al opet čak i prosečan MS album piša po 99% metalcore konkurencije a i šire. To su te prozračne optimistične melodije Ryana Morgana koje ovaj bend čine posebnim uz sjajnog bracu za bubnjevima. Malo je smešno kako je originalni-novi pevač u potpunosti promenio stil ne bi li zvučao skoro identično kao njegov prethodnik Karl, samo manje ubedljivo. Žao mi je što ovde nema više fanova, MS su za metalcore ono što je rani Mudvayne za nu metal, genijalci koji čine žanr manje pogodnim za napade i ustajalost. Iako im je ovo praktično drugi album od pozadi po kvalitetu (prošli je najtanji), osim ako u dogledno vreme Shai Hulud ili Starkweather ne izbace nešto (Burst je mrtav, a BTBAM i Protest the Hero ionako više računam u neku prog sferu) - MS ostaje na samom metalcore vrhu, sa svim varijacijama u okviru podžanra.

Super album ovaj novi, mnogo bolji od prethodnika mada ne udara tako jako kao debi. Baš fina pričica, prija mi Elliotov fegetski vokal koji vozi celu stvar, super songwriting, sve lepo teče i fino je uklopljeno, nema slabe pesme. Ne rasipaju se okolo, nego sve što imaju kažu na fokusiran način, puno malih ukrasa, bombonica. Baš će mi fino popuniti rupu do novih Deftonesa ili Agent Peška.

Uh, baš sranje. Vrlo unikatan bend.

😀 Može.

Meni Bedsore više zanimljiv nego dobar, super ideje uglavnom i ppgađaju atmosferu koja mi paše al nekako mi nevešto uklopljeno, razbacano i više bih voleo da ih čujem u nekom fokusiranijem izdanju. Ni produkcija mi se ne sviđa naročito.

Jes albumčina, prcanje strašno. Valja mi se u blatu, grli mi se sa bradatim muškarcima, poliva mi se pivom, seče mi se mačem, uči mi se finski. Kako dere samo uzduž i popreko, al ova Ja viimein on yo posebno izrazit favorit.

Odličan noviji bend koji iza sebe ima 3 sjajna, vrlo pitka i melodična albuma, uz nekoliko kraćih EP i split izdanja. Jedan od onih bendova za čije rifove prosto nemam pojma kako već nisu negde odsvirani, vožnjica samo takva i upada u uši na keca. Uskoro izdaju četvrti LP pod nazivom "Enlightened in eternity" za moćni 20 Buck Spin. Mastermind benda Nate Garrett je nedavno napustio Gatecreeper da bi se u potpunosti posvetio svom matičnom projektu tako da ove treba pratiti jerbo su jako vrući.