Stigne, stigne...

 

 

ne ne ne ne....ne stigne...zar to treba objasnjavati?

Heraklit

Volim ga zbog Branka Miljkovica

Edited November 9, 200618 yr by Dark Princess

ne ne ne ne....ne stigne...zar to treba objasnjavati?

 

Kako onda objašnjavaš činjenicu da sam upravo stigao kući ?

 

 

Daj se kvantizirati.

e , onaj Hajdeger ne da nije znao da pishe nego....siroma' se trudio da uradi isto shto i Niche , tj. da spoji filozofiju i poeziju ali se nije bash najbolje snashao u tome..shteta, sama njegova filozofija uopshte nije losha, da je znao kako da je predstavi...uopshte , retko koji filozof je znao da se valjano izrazi

kjerkegor

ja reshila da novu godinu pocnem sa Nicheom...vishi chovek i te price...ma niche nas je sve redom

zasr'o tom idejom...ustvari nije on, njegov Zaratustra...

al ako treba da se uci o diplomatiji, chitajte Latinku Perovic...

 

Kant ostaje moj favorit u svakom slucaju, volim da ga chitam, ali ne podrzavam uvek.

Na kraju najvise podrzavam Loka, Hegela, Hobsa, ponekad Marksa...Pojavi se tu i Berkli.

Filozof kojeg ja najvise cenim je svakako Fidel Kastro i eventualno Marks

setih se -znate li da je Sartr zeleo da ozeni svoji majku?

setih se -znate li da je Sartr zeleo da ozeni svoji majku?

 

Ili je to samo bio interni fazon između njega i Frojda ?

 

 

 

A znate li da je odbio Nobelovu nagradu ? Znate.

 

E, takes some balls to do that.

Karl Marx!

Jel' zna neko kako se zavrsio onaj susret modernih i antickih filozofa?

 

Kazu da je Platon dobio crveni karton nakon grubog starta nad Dejvidom Hjumom, ali je Hjum posle omasio penal posto je previse sumnjao u sebe. Tomas Mor je izgubio glavu nervirajuci se zbog propustene prilike. Euklid je dobio drugi zuti karton jer se bunio kako je linija bila krivo nacrtana i kako je do kontakta doslo van sesnaesterca. Arhimed smatra da je ipak bilo bolje da su koristili krug umesto pravougaonika. Sokrat se nije mnogo brinuo posto su izvukli moralnu pouku iz cele price. I Grci su mogli da povedu u drugom poluvremenu, kada su protivnici ostali sa igracem manje nakon sto su Kopernika redari odveli van terena. Hegel je protestovao kod sudije, ali ga niko nije razumeo sta prica. Puna istraga ce utvrditi sta se dogodilo. Nakon slobodnog udarca za moderne filozofe, Kopernik koji je bio iza zivog zida zakachio se sa Leukipom i Demokritom. - Sudija, pogledaj,sta sam ti rekao, ipak se okrece! - rekao je pokazavsi na Leukipa koji je pre sudijskog zvizduka potrcao ka lopti. Ne mozemo vam opisati sa kakvim je zarom Djordano Bruno docekao ovaj sukob. Izgarao je od zelje da udari samar zbunjenim Grcima. Nesto kasnije je Heraklit imao dobru akciju koja nije urodila plodom. - Takva prilika se vise nece ponoviti - izjavio je razocarano za novine kasnije. Pitagorina taktika u 1 - 1 - 1 formaciji nije se pokazala u najboljem svetlu i susret se zavrsio neresenim rezultatom.

Jel gledao neko Monti Pajtonov international philosophy fudbalski mec izmedju Nemacke i Grcke?

e , onaj Hajdeger ne da nije znao da pishe nego....siroma' se trudio da uradi isto shto i Niche , tj. da spoji filozofiju i poeziju ali se nije bash najbolje snashao u tome..shteta, sama njegova filozofija uopshte nije losha, da je znao kako da je predstavi...uopshte , retko koji filozof je znao da se valjano izrazi

procitaj "sta je metafizika" i "izvor umetnickog dela" i sve ce ti biti jasno. ne da je uspeo nego je uspeo

onako nabacano

 

Hjum, Kant, Sopenhauer, Kjerkegor, stoicizam, Spinoza, Lok, Berkli, Anaksimandar...

 

nisam neki ljubitelj Fihte/Seling/Hegel ekipe, a ni metafizike Lajbnica

stoici su budale po meni.mada su hriscani "preuzeli" dosta njihovih ideja...

Seren Kjerkegor...

e da, jel citao neko action philosophers stripove?

L.I. Sestov (1866-1938).

 

Emil Cicouran i Edmund Huserl.

Jacques Derrida i Michel Foucault.

 

Od istočnjaka Lao Tze

Uh, evo mene posle 100 godina... Prisetih se sa nekih pocetnih strana koliko sam bila opsednuta Sokratom, a sad vise i nisam sigurna da li je bio stvarna licnost, naravno pod tim mislim "stvarna licnost kakvom je Platon opisuje".

 

Elem, citajuci poslednje 3 strane spazih nesto, te mi dodje da malo komentarisem... Dakle, citat:

"e , onaj Hajdeger ne da nije znao da pishe nego....siroma' se trudio da uradi isto shto i Niche , tj. da spoji filozofiju i poeziju ali se nije bash najbolje snashao u tome..shteta, sama njegova filozofija uopshte nije losha, da je znao kako da je predstavi...uopshte , retko koji filozof je znao da se valjano izrazi rolleyes.gif"

 

Smatram da jeste uspeo opravda teoriju umetnosti/poezije u okviru sopstvenog filosofskog sistema. Naime, smatram da niko ne bi trebalo da se upusti u citanje njegovog dela "Izvor umetnickog dela", a da se ne informise o osnovnim tezama njegove filozofke misli. Naime, jeste da se njegova filozofija vodi pod fenomenologijom, ali ta fenomenologija je vise fundamentalna ontologija. To znaci da je u osnovi njegove filozofije upitanost o smislu bica kao onoga sto postavlja bistvujuce kao bivstvujuce, onoga sto cini osnov postojanja bivstvujuceg kakvo nam se pokazuje. Ako nekome nije jasna ova terminologija, bivstvujuce = sve ono sto culima moze da se opazi. Dakle, da ne duzim, problem je sto je to bice = istina, a ono je skriveno, te dok ne izadje iz svoje skrivenosti necemo doci do istine. Bice se otkriva u upitanosti o njegovom smislu, a to cini samo covek. Covek je tu-bice, "mesto gde progovara samo bice. Kakve veze ima sad umetnost sa ovim? E, pa, gosn. Hajdeger je bio duboko razocaran hriscanstvom, a i naukom, te je spas za bice video u umetnosti. Naime, smatrao je da upravo umetnicko delo predstavlja bice u svojoj izvornosti i tako omogucava da se pojavi sustinska istina. Kao sto se vec i pretpostavlja, samo umetnicko delo je delo ljudi. Tako covek participira u bicu preko umetnickog dela.To je sto se tice umetnosti, u veoma kratkim crtama, a nakon ovoga, lakse se shvata i odredjenje poezije. Poezija je, u uzem smislu, tj. specificnijem, "imenovanje bica recima", te otkriva nacin bivstvovanja bivstvujuceg. Od kljucnog je znacaja povezanost poezije sa jezikom, za koji Hajdeger kaze, po analogiji sa grckim terminom logos (umni govor o postojecem, govor bica", da je "diktat bica". Tako Hajdeger kaze da je sama rec poesis, tj. proizvodjenje bivstvujuceg iz skrivenosti u otkrivenost njegovog bica. Eto, tako se dolazi do istine.

 

Ja se izvinjavam sto je ovo IPAK malo poduze, ali jbg. Nadam se da ce koristiti. Ako neko bude zeleo podobnije da se informise, neka prvo procita, ako me pamcenje sluzi, "Detinjstvo i zrelost umetnosti" od Mirka Zurovca, pa tek onda Hajdegera.

 

Sto se tice mojih miljenika, to su : Platon, Kant i Lajbinc... Zasto? O tome cu malko kasnije;)

Paskal

 

Definitivno

The greatest of all - Gottfried Wilhelm Freiherr von Leibniz

Zoran Đinđić!

Uh, evo mene posle 100 godina... Prisetih se sa nekih pocetnih strana koliko sam bila opsednuta Sokratom, a sad vise i nisam sigurna da li je bio stvarna licnost, naravno pod tim mislim "stvarna licnost kakvom je Platon opisuje".

 

Elem, citajuci poslednje 3 strane spazih nesto, te mi dodje da malo komentarisem... Dakle, citat:

"e , onaj Hajdeger ne da nije znao da pishe nego....siroma' se trudio da uradi isto shto i Niche , tj. da spoji filozofiju i poeziju ali se nije bash najbolje snashao u tome..shteta, sama njegova filozofija uopshte nije losha, da je znao kako da je predstavi...uopshte , retko koji filozof je znao da se valjano izrazi rolleyes.gif"

 

Smatram da jeste uspeo opravda teoriju umetnosti/poezije u okviru sopstvenog filosofskog sistema. Naime, smatram da niko ne bi trebalo da se upusti u citanje njegovog dela "Izvor umetnickog dela", a da se ne informise o osnovnim tezama njegove filozofke misli. Naime, jeste da se njegova filozofija vodi pod fenomenologijom, ali ta fenomenologija je vise fundamentalna ontologija. To znaci da je u osnovi njegove filozofije upitanost o smislu bica kao onoga sto postavlja bistvujuce kao bivstvujuce, onoga sto cini osnov postojanja bivstvujuceg kakvo nam se pokazuje. Ako nekome nije jasna ova terminologija, bivstvujuce = sve ono sto culima moze da se opazi. Dakle, da ne duzim, problem je sto je to bice = istina, a ono je skriveno, te dok ne izadje iz svoje skrivenosti necemo doci do istine. Bice se otkriva u upitanosti o njegovom smislu, a to cini samo covek. Covek je tu-bice, "mesto gde progovara samo bice. Kakve veze ima sad umetnost sa ovim? E, pa, gosn. Hajdeger je bio duboko razocaran hriscanstvom, a i naukom, te je spas za bice video u umetnosti. Naime, smatrao je da upravo umetnicko delo predstavlja bice u svojoj izvornosti i tako omogucava da se pojavi sustinska istina. Kao sto se vec i pretpostavlja, samo umetnicko delo je delo ljudi. Tako covek participira u bicu preko umetnickog dela.To je sto se tice umetnosti, u veoma kratkim crtama, a nakon ovoga, lakse se shvata i odredjenje poezije. Poezija je, u uzem smislu, tj. specificnijem, "imenovanje bica recima", te otkriva nacin bivstvovanja bivstvujuceg. Od kljucnog je znacaja povezanost poezije sa jezikom, za koji Hajdeger kaze, po analogiji sa grckim terminom logos (umni govor o postojecem, govor bica", da je "diktat bica". Tako Hajdeger kaze da je sama rec poesis, tj. proizvodjenje bivstvujuceg iz skrivenosti u otkrivenost njegovog bica. Eto, tako se dolazi do istine.

 

Ja se izvinjavam sto je ovo IPAK malo poduze, ali jbg. Nadam se da ce koristiti. Ako neko bude zeleo podobnije da se informise, neka prvo procita, ako me pamcenje sluzi, "Detinjstvo i zrelost umetnosti" od Mirka Zurovca, pa tek onda Hajdegera.

 

Sto se tice mojih miljenika, to su : Platon, Kant i Lajbinc... Zasto? O tome cu malko kasnije;)

Haha, Zurovac- ispušena lula.