C.A_R.I.A. Posted April 19, 2009 Report post Posted April 19, 2009 (edited) Ваистину васкрсе! Овако је било данас,19 April,2009 St. Michael the Archangel Orthodox Church, Wilmington, DE а овако прошле године у Јерусалиму на Велику суботу Edited April 19, 2009 by -Diamond- Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Amphitritê Posted April 19, 2009 Report post Posted April 19, 2009 Vaistinu vaskrse. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
ODINN Posted May 1, 2009 Report post Posted May 1, 2009 Bajke za decu su jedno,al politicka,duhovna,nacionalna i moralna snaga pravoslavlja je ono sto zapravo i vredi u njemu Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bafomet Posted May 4, 2009 Report post Posted May 4, 2009 au! politicka i nacionalna hriscanstvo je internacionalno Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
oʞɾoƃ Posted May 4, 2009 Report post Posted May 4, 2009 Pravoslavlje nije Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
ODINN Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 Svetosavlje svakako jeste Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
C.A_R.I.A. Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 Pravoslavlje nije Откуд ти то да православље није интернационално ? Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
oʞɾoƃ Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 U smislu da postoje Srpska pravoslavna crkva, Grčka pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva itd. Naravno da se religija, tj. učenje odnosi na sve ljude, ali pravoslavna crkva kao institucija je uvek nacionalizovana, tj. funkcioniše na nacionalnom nivou. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 U smislu da postoje Srpska pravoslavna crkva, Grčka pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva itd. Naravno da se religija, tj. učenje odnosi na sve ljude, ali pravoslavna crkva kao institucija je uvek nacionalizovana, tj. funkcioniše na nacionalnom nivou. Svaka institucija ( dobro skoro svaka) nazalost funkcionise u skladu sa nekim politicko\grupacijskim materijalnim idealom. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Voyager Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 (edited) što je ovaj masivni topik ovako utanjio u 2009oj? a ovo je jedan od najvećih domaćih foruma, šta nam to govori? kako je njegova svetost gospodin Pavle pao u postelju, kao da se čitava pastva primirila, u nekoj vrsti prećutnog saučešća, tj. sućutništva, i poštovanja. zebnje i strahovi ispunjavaju srca pravoslavnih vernika u Srbiji. osećaju da se nešto sprema, da sa odlaskom starog i dolaskom novog patrijarha počinje nova epoha u životu SPC. "... nemojte braćo k'o Boga vas molim! pa nismo mi divlji narod!" o da, jesmo, i tek ćemo da divljamo, čestiti vladiko. tamni vilajet serbski će konačno dobiti patrijarha po meri i dubini naših grehova. oko nas stasavaju novi mladi vernici, rođeni u godinama zveri - '91, '92, '93... i nož i brojanicu ista ruka nosi. ista ruka se i krsti kad pored crkve prolazi. postoje razni oblici pravoslavnog sujeverja, imamo krst na retrovizoru umesto potkovice, oko vrata umesto amajlije, brojanicu umesto narukvice, a sada sve više primećujem mlade ljude, uglavnom momke adolescente kako se, kao kakve zadušne babe, brzopotezno krste pri prolasku pored crkve. i kad autobus prolazi pored crkve krste se i iz autobusa. ne sluti na dobro... Edited May 5, 2009 by Voyager Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
oʞɾoƃ Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 Svaka institucija ( dobro skoro svaka) nazalost funkcionise u skladu sa nekim politicko\grupacijskim materijalnim idealom. To je sasvim jasno i ne poričem to što si rekao, samo kažem da su pravoslavne crkve organizovane na nacionalnom nivou, za razliku od recimo rimokatoličke, koja ima globalističke pretenzije, te je samim tim i daleko moćnija. a sada sve više primećujem mlade ljude, uglavnom momke adolescente kako se, kao kakve zadušne babe, brzopotezno krste pri prolasku pored crkve. i kad autobus prolazi pored crkve krste se i iz autobusa. ne sluti na dobro... Interesantno, ovo sam i ja primetio u skorije vreme. Mislio sam da je slučajnost u pitanju. Nažalost, to je plod poganog semena prethodne dve decenije. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 (edited) To je sasvim jasno i ne poričem to što si rekao, samo kažem da su pravoslavne crkve organizovane na nacionalnom nivou, za razliku od recimo rimokatoličke, koja ima globalističke pretenzije, te je samim tim i daleko moćnija Nisam te ja ni odbacivao da si rekao nesto netachno. Samo sam imao zelju da dodam da bude na cistom. Ali Rimokatolichka uopste nema toliki upliv koliko joj pridaju/ Zapravo Ima na vecinu evrope. Dok su ti recimo amerikanci i englezi vecinom protestanti. Sto opet nije ogranag rimokatolichke crkve vec prica za sebe. Edited May 5, 2009 by Bezlični Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
José Luis Chilavert Posted May 5, 2009 Report post Posted May 5, 2009 ЂУРЂЕВДАН - СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ, СВЕТИ ЂОРЂЕ (грч: Εντερλέζι) , по бројности свечара на четвртом месту слава код Срба, иза Никољдана, Аранђеловдана и Јовањдана. Празник је посвећен Св. великомученику Ђорђу који је рођен у имућној хришћанској породици у Кападокији. За овоземаљског живота био је трибун у војсци цара Диоклецијана (284-305). Када је цар покренуо нови талас прогањања Хришћана, Св. Ђорђе пред свима признаде своју веру и одби да учествује у прогонима. Због тога би бачен на најстрашније муке и уморен разапет на точку. Бог му подари моћ да помаже у беди и невољи сваком Божијем створу који му се обрати молитвом, па се зато овај светитељ често јавља у сновима оних који га призивају, даје им савете или чини разна чуда и спасења. Ђурђевдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретна слава, али се ипак помера уколико падне на Велики петак, Велику суботу или Васкрс, и то на други дан после Васкрса. Грчка реч Εντερλέζι (ентерлези) је ромског порекла и оригинално означава почетак пролећа. Ђурђевдан је велики празник Рома који живе у српским земљама, без обзира да ли су Хришћани или мухамеданци. Исто тако, Ђурђевдан славе и Горанци из области јужне српске покрајине Косово и Метохија, који су у 18. веку отпали од Православља у мухамеданство, али су задржали неколико хришћанских обичаја, и међу њима и прослављање Ђурђевдана. Свети Ђорђе се на икони, која је најчешће у употреби оних славара који славе Ђурђевдан, слика у војводском оделу, на коњу, како дугим копљем пробада аждају, а у позадини стоји једна женска прилика у господском руху. Ова аждаја симболизује многобожачку силу, која је небројене хришћанске жртве прождирала. Свети Ђорђе је својом мученичком смрћу победио ту аждају и задао јој смртни удар, јер убрзо после његовог страдања, цар Константин Велики је учинио крај прогонима Хришћана и успоставио Хришћанство као званичну веру у римској империји. Женска прилика је царица Александра, а може се сматрати да она представља младу Христову Цркву, коју је Свети Ђорђе избавио од незнабожачке аждаје, након чега је она добила слободу да се развија. Због победе над многобоштвом, Светог Ђорђа зову и победоносцем, и многи су га владари и војници призивали у помоћ; чак је у Русији био установљен и орден за војне заслуге - Крст светог Ђорђа, који је по рангу и важности био други, одмах после ордена Светог Андреја. Код Срба је Ђурђевдан велики празник. На Ђурђевдан се устаје рано и одлази на уранак ван града или села. Обично је то пропланак или ливада поред потока или реке. Бере се биље, плету венчићи, игра, пева, уз обавезно јагње на ражњу. Ако је време погодно, добро је окупати се у реци. Жене у планинским крајевима пре сунца иду у планине и беру: коприву, копитњак, цисачу, омилен, одолен, петлову кресту, петлово перо, ђурђевак, поврату, оман, бриздавац, млечику, јечам, златноглав, бели слез, зечије уши, приватницу, дебелицу, вратич, крављачу, подбел, навалу, козлац, гороцвет, кукурек, мечју шапу и наломе гранчице од леске, дрена и граба. Свака травка и цвет има своје значење. Мајке воде у траве кћерке, а свекрве снахе, па им показују која је која трава. Све то умешају у мекиње и нахране овце. Убрано биље, корење, лишће и коприва плету се и у венац. Увеже се конопцем и обично стави у кухињу. Понегде жене наберу врбове хране и опашу се њима. Мушкарци врбово пруће односе на њиву. Многи до тог дана неће да спавају у природи, а од тада као да се потпуно опусте и препуштају природи с поверењем, јер је зима прошла. Тога дана се обично руча у природи, најчешће ћевап на ражњу, преврео сир, млади лук и барена јаја. Ђурђевдан је и легендаран као дан пролећног окупљања хајдука - "Ђурђев данак, хајдучки састанак". Понегде постоји обичај који се зове "Ђурђевдански уранак", када народ рано ујугру излази у природу, тамо доручкује и проведе време у расцветалој природи. Уочи Ђурђевдана и Митровдана, треба да буде свако код своје куће, јер су ови дани глава од године. У селу Даросави у Шумадији домаћин устане пре зоре и одлази на њиву где забада крстиће од лескове гране, а жене ките кућу венцима од млечике, ђурђевка, у које обавезно уплету и понеку гранчицу граба и селена. Венци се плету и у Водицама, Поповом пољу, таковским селима и многим другим крајевима. Обично се стављају по капијама, торовима и шталама. Венци се у Чачку такође праве, али се не уносе у кућу. Девојке из Поповог поља поране и одлазе у групама, уз цику и весеље, да се ваљају по младоме житу. Праве љуљашке и то најчешће на дреновом дрвету. После одлазе у брда где беру зановети, зверице, рибице, повратића и још неке траве. Многобројни су обичаји и код сточара. Тада се изгони стока на катуне или бачије, где остаје све до краја лета. Пре него што се стока потера, врши се прва мужа. У селима на Влашић планини, при ђурђевданском изгону чобанин легне на врата тора и пушта да га овце прескачу. Уобичајено је и клање јагњета за Ђурђевдан. У Шумадији је то унапред одабрано и празнику намењено, а у Јабланици са јагњадима одлазе на уранак на планину Треску, на коју тада врше и први изгон стоке. Ђурђевдан је, по народној песми, био Крсна слава Марка Краљевића и властелина Мрњавчевића. Крсно име Светог Ђорђа прослављали су и црногорски владари из династије Петровића. --------------------------------------------------------------------- Срећна слава Код мене ће данас бити весело Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 Ђурђевдан је, по народној песми, био Крсна слава Марка Краљевића и властелина Мрњавчевића. Крсно име Светог Ђорђа прослављали су и црногорски владари из династије Петровића. Sto implicira da je Marko Kraljevic bio ciganin ? Ili da cigani poticu od Marka kraljevica ko sto spartanci poticu od Herluka? Salu na stranu, srecna slava svima koji slave. PROLJECE NA MOJE RAME SLECEEE Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Axeanosilas Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 postoje razni oblici pravoslavnog sujeverja, imamo krst na retrovizoru umesto potkovice, oko vrata umesto amajlije, brojanicu umesto narukvice, a sada sve više primećujem mlade ljude, uglavnom momke adolescente kako se, kao kakve zadušne babe, brzopotezno krste pri prolasku pored crkve. i kad autobus prolazi pored crkve krste se i iz autobusa. ne sluti na dobro... Какве везе сујеверје има са овим? Ионако ти следи бан јер си поново почео да сереш, али бих волео да им одговориш... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 (edited) Какве везе сујеверје има са овим? Ионако ти следи бан јер си поново почео да сереш, али бих волео да им одговориш... Ja lichno mislim da ima. Recimo krste se pored crkve time joj kao daju neko postovanje. A uz to rade svakojake gnusne stvari kad prodju crkvu. Dakle ne daju postovanje u opste. KRste se jer se plase i jer su praznoverni. Drugim recima misle da je prekristi se ispred crkve zapravo neki visoko duhovni chin. Ili konkretno brojanica, krst na retrovizoru. To bi moglo da se opise kao simbol vere. Ali koliko oni stvarno veruju? Koliko poznaju to u sta veruju? Odgovor je - uglavnom ni malo. Ali smatraju da ce to da im donese neku srecu ili zastitu. I to je upravo to - sujeta. Nece ikona svetog nikole u kolima da te spasi od udesa ako vozis pijan. Ali 'oce da te spasi to ako smatras alkohol porokom i losom stvari za tvoj duhovni zivot. Ne shvataju da je vera u srcu. Krst oko vrata ili na retrovizur nije odraz vere, Kao ni prekrstiti se oko crkve. Cesce je oraz praznoverja. Naravno ne uvek. Edited May 6, 2009 by Bezlični Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
blondie Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 Ne shvataju da je vera u srcu. pa dobro. zato si ti tu da nam otvoris oci oko vjerovanja u srcu. posto vjernici ne shvataju. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 (edited) pa dobro. zato si ti tu da nam otvoris oci oko vjerovanja u srcu. posto vjernici ne shvataju. Postoji razlika izmedju vernika i "vikend vernika". Vernici shvataju, vikend vernici ne shvataju. Edited May 6, 2009 by Bezlični Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
blondie Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 uuuuu. tushe. klap klap. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bafomet Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 Postoji razlika izmedju vernika i "vikend vernika". Vernici shvataju, vikend vernici ne shvataju. mf svi uzimaju koliko im treba i shvataju kolko hoce nek zivi narod na miru od raznih popovanja (nashih) slobode dajte, verske i druge Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 svi uzimaju koliko im treba Ima tu istine. A i vole da ga sloze kako im odgovara. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Axeanosilas Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 Ja lichno mislim da ima. Recimo krste se pored crkve time joj kao daju neko postovanje. A uz to rade svakojake gnusne stvari kad prodju crkvu. Dakle ne daju postovanje u opste. KRste se jer se plase i jer su praznoverni. Drugim recima misle da je prekristi se ispred crkve zapravo neki visoko duhovni chin. Ili konkretno brojanica, krst na retrovizoru. To bi moglo da se opise kao simbol vere. Ali koliko oni stvarno veruju? Koliko poznaju to u sta veruju? Odgovor je - uglavnom ni malo. Ali smatraju da ce to da im donese neku srecu ili zastitu. I to je upravo to - sujeta. Nece ikona svetog nikole u kolima da te spasi od udesa ako vozis pijan. Ali 'oce da te spasi to ako smatras alkohol porokom i losom stvari za tvoj duhovni zivot. Ne shvataju da je vera u srcu. Krst oko vrata ili na retrovizur nije odraz vere, Kao ni prekrstiti se oko crkve. Cesce je oraz praznoverja. Naravno ne uvek. Ти лично можеш мислити и да си Марсовац, али немој мени причати да стварно јеси... Ти то имаш способност прочитати нечије мисли па знаш зашто се неко крсти? Како ти знаш да се неко плаши и да је празноверан? Објасни како то утврђујеш. Што се духовнијех ствари тиче. држи се Маја и престани да лашпрдаш о нечему о чему појма немаш... Шта бројаница? Опет, како ти знаш колико ко верује и колико ко познаје то у шта верује? Шта те, у крајњем случају, боли курац? Откуд знаш шта они сматрају? Гледао си им хороскоп? Можда је записано у календару Маја? Откуд ти знаш у каквим ситуацијама икона Светог Николе може да те спаси? Да ли си ти проникнуо у њихово срце па знаш да тамо вере нема? Шта ти уопште знаш о вери кад ни основним појмовима не бараташ - сујета/сујеверје... Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
blondie Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 pa sine, pogle kako razdvaja pojam vjerovanja/vjere na Smislu zivota i sve ti bude jasno a tek da ne pominjem ono o iskustvima. mada, sta znas, mozda je covjek prorok pa pronice u dusu onih koje vidi. Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
bezlichni Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 (edited) Ти лично можеш мислити и да си Марсовац, али немој мени причати да стварно јеси... Ти то имаш способност прочитати нечије мисли па знаш зашто се неко крсти? Како ти знаш да се неко плаши и да је празноверан? Објасни како то утврђујеш. Што се духовнијех ствари тиче. држи се Маја и престани да лашпрдаш о нечему о чему појма немаш... Da li ti treba sposobnost citanja misli da vidis da neko ko ima kajlu od 3 kila krstachu koja moze na grob da se pobode ( sve to u zlatu) krsti se pored crkve a uz to u slobodno vreme smrche koks, kara kurve, laze ko pas ili vara ljude? Sto radi vecina? Treba mi nesto kao citanje misli da skontam da taj covek nije pravi vernik? A otkud ti tachno znash o cemu ja pojma nema? A o cemu imam? Шта бројаница? Опет, како ти знаш колико ко верује и колико ко познаје то у шта верује? Шта те, у крајњем случају, боли курац? Rekoh ti iznad. Откуд знаш шта они сматрају? Гледао си им хороскоп? Можда је записано у календару Маја? Откуд ти знаш у каквим ситуацијама икона Светог Николе може да те спаси? Да ли си ти проникнуо у њихово срце па знаш да тамо вере нема? Ako ima vere, zasto grehe cine? Zasto ne idu putem vere, nego putem koji diktira moderano zivljenje? Stvar je prosta ko ne ide putem vere nema vere. I nemoj da mi prodajes sad pricu sta ja znam ili sta ja ne znam o veri. Шта ти уопште знаш о вери кад ни основним појмовима не бараташ - сујета/сујеверје... To je nesto iz malo sire psihologije. Postoje ljudi koji pisu i citaju napamet. Ja to radim, ne mesam pojmove same po sebi, pomesam reci. Odlichno baratam pojmovima, sve to ocenjeno, josh u srednjoj skoli. Edited May 6, 2009 by Bezlični Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
blondie Posted May 6, 2009 Report post Posted May 6, 2009 (edited) au, sad se ochepio ovo je zabavno, cek da donesem kokice! EDIT: da ima mjesta, stavila bi ovo u potpis ne mesam pojmove same po sebi, pomesam reci Edited May 6, 2009 by blondie Share this post Link to post Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts