Jump to content

Православље


Guest 10 dinara

Recommended Posts

Čekaj, je l' tebi veće čudo da se neko rodi na zimsku kratkodnevicu ili da neko vaskrsne? Aj razmisli malo. A to što se poklapa sa kratkodnevicom, to je moralo tako biti... Zamisli da se rodio 14.12. ili 3.1., to uopšte ne bi bila fora. Ovako u startu imaš "božanski" karakter tog rođenja.

 

ко је васкрсао у словенској митологији?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja
Zbog hriscanskog Uskrsa je pravljen ovaj noviji hriscanski kalendar koji neki nasi pravoslavni hriscani ne gotive. Sta zna dete sta je musaka.

 

Uskrs da, Vaskrs ne.

 

Dakle ne slažeš se s Elijadeom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Je l'? A kog se to boga slavi rođenje?

 

znam da je gej pozivati se na wikipediu ali evo jedan copy-paste

 

"There probably also was an important festival around winter solstice, which later became associated with christmas. Consequently, in many Slavic countries, christmas is called Bozhich, which simply means little god. While this name fits very nicely with the Christian idea of christmas, the name is likely of pagan origin; it indicated the birth of a young and new god of Sun to the old and weakened solar deity during the longest night of the year. The old Sun god was identified as Svarog, and his son, the young and new Sun, as Dažbog. An alternative (or perhaps the original) name for this festival was Korochun. "

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико сам ја разумео,нема никаквог спора око календара,то што Грци славе када славе а Руси и ми славимо другачије и даље смо јединствена православна Црква.Плус све покретне празнике (везане за Васкрс) са Грцима славимо на исти начин.

У теологији се учи да је Божић "наследио" тај празник сунца,па се зато и у тропару Божића каже да је Христос уствари (право и једино) Сунце Правде.А овај текст са википедије говори о децембру и Божићу,а јулијански календар је старији,па отпада та идеја о најдужем дану у години.

 

 

 

The precise origin of assigning December 25 as the birth date of Jesus is unclear. The New Testament provides no clues in this regard. December 25 was first identified as the date of Jesus’ birth by Sextus Julius Africanus in 221 and later became the universally accepted date. One widespread explanation of the origin of this date is that December 25 was the Christianizing of the dies solis invicti nati (“day of the birth of the unconquered sun”), a popular holiday in the Roman Empire that celebrated the winter solstice as a symbol of the resurgence of the sun, the casting away of winter and the heralding of the rebirth of spring and summer. Indeed, after December 25 had become widely accepted as the date of Jesus’ birth, Christian writers frequently made the connection between the rebirth of the sun and the birth of the Son. One of the difficulties with this view is that it suggests a nonchalant willingness on the part of the Christian church to appropriate a pagan festival when the early church was so intent on distinguishing itself categorically from pagan beliefs and practices.

 

http://www.britannica.com/EBchecked/topic/115686/Christmas

Edited by -Diamond-

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико сам ја разумео,нема никаквог спора око календара,то што Грци славе када славе а Руси и ми славимо другачије и даље смо јединствена православна Црква.Плус све покретне празнике (везане за Васкрс) са Грцима славимо на исти начин.

У теологији се учи да је Божић "наследио" тај празник сунца,па се зато и у тропару Божића каже да је Христос уствари (право и једино) Сунце Правде.А овај текст са википедије говори о децембру и Божићу,а јулијански календар је старији,па отпада та идеја о најдужем дану у години.

 

Нема, него о томе воле да серу људи који нису позвани да о томе причају. Исто важи и за наш евентуални прелазак на "тачнији" календар, да ли ово говно римокатоличко или Миланковићев, свеједно је.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја се руководим оним да треба да са љубави објашњавам другима о православљу,јер понекад неки људи по defaultu имају погрешно уверење да је сврха вере радити добро само да би се избегао пакао.

Једноставно им дам неку књигу,или нешто слично.

u prevodu- ne upozoravash ljude na Pakao... dakle, mrzish ljude.

 

bozic je veci praznik jer se poklapa sa zimskom kratkodnevnicom

ajde tesho ne kenjaj.. Bozhicj nema veze sa tim shto je tada zimska ravnodnevnica, Bozhicj je Bozhicj jer se na taj rodio Hristos Bog.

 

Osim što se nije rodio tada.

jeste.

Share this post


Link to post
Share on other sites

znam da je gej pozivati se na wikipediu ali evo jedan copy-paste

 

"There probably also was an important festival around winter solstice, which later became associated with christmas. Consequently, in many Slavic countries, christmas is called Bozhich, which simply means little god. While this name fits very nicely with the Christian idea of christmas, the name is likely of pagan origin; it indicated the birth of a young and new god of Sun to the old and weakened solar deity during the longest night of the year. The old Sun god was identified as Svarog, and his son, the young and new Sun, as Dažbog. An alternative (or perhaps the original) name for this festival was Korochun. "

 

Ovo nisam znao. Hvala na informaciji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

Svarožić je u slavenskoj mitologiji mladi bog Sunca, ognja i zadružnoga ognjišta. Jedan od dva sina boga Svaroga dijete neba i čuvar vatre svoga oca. On je bog dobročinitelj, zaštitnik života, zrači svojom toplotom i svjetlošću, ali istovremeno ima i svoju razaračku snagu, može se pretvoriti u katastrofu, uništavatelja i ubojicu. Stoga je bio poštivan i kao bog rata, ali i borac protiv zlih sila, a vatra kada spaljuje i uništava, ujedno je i simbol očišćenja i preporoda.

 

Sin Svaroga i brat Dažboga ili Daboga. Kod Baltičkih Slavena značajno je obožavanje Svarožića - Radgosta. Titmar navodi da u Radgostovom hramu, kod Redarija, između mnoštva idola bogova postoji i jedan pod imenom Zuarasici - Svarožić (bog vatre i domaćeg ognjišta) kojeg narod najviše štuje. Njemu su pridonošene žrtve - muškarci i domaće životinje. U hramu su uz idole čuvane i zastave koje su se iz svetišta iznosile samo u slučaju ratnog pohoda. Tada su ih nosili pješaci. Svarožić na glavi ima klobuk protiv žege, u desnoj ruci rog obilja, o lijevome boku mač, kojim je sjekao zloduha, jureći na svome konju.

 

U bajci I. B. Mažuranić Kako je Potjeh tražio istinu braća Ljutiša, Marun i Potjeh idući kroz šumu stadoše pjevati i ovako dozivati Svarožića da izvede sunce:

 

Moj božiću Svarožiću,

Zlatno sunce, bijeli svijet!

Moj božiću Svarožiću.

Lunajlije, lunej le!

 

 

Svarožić je ekvivalent Isusu, a ne Dažbog (sv. Sava), ali im ne odgovara kad je dečko malo nestabilan i ratoboran. Inače, o ovome na Religiji starih Slovena.

Share this post


Link to post
Share on other sites

u prevodu- ne upozoravash ljude na Pakao... dakle, mrzish ljude.

Сматрам да је љубав према људима,што и почесмо да причамо,нешто што није нимало лако,тако да ту има доста тога... мислим да је прича о паклу само један сегмент свега.И да су људи путем телевизије и осталих медија стекли превише утисак "да их плаше паклом" па нисам расположен да изазивам њихово преумљење на тај начин.Кад мислим да и сами знају да се иде у пакао ако се не верује.Али питање да ли они уопште верују у пакао... тако да је ту прича доста широка.

 

Нема, него о томе воле да с*** људи који нису позвани да о томе причају.

Није ми јасно шта значи да неко није позван ? Мислиш да се не разуме ? Рекао сам између осталог због зилота који се у другим државама називају и "старокалендарци",и сматра се да они шире информације типа "СПЦ ће ускоро прећи на нови календар".Па онда дође до гужве,и не гледа се ко се разуме а ко не када се шире такве "информације".

Мислим мени свеједно да ли је Миланковићев или неки други календар,но имам утисак да некима итекако није.СПЦ је не само тражила реформу од проф.Миланковића већ и прихватила његов календар,али то никада није спроведено у дело.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/962/tekst/...ilankovic/print

Share this post


Link to post
Share on other sites

bozic je veci praznik jer se poklapa sa zimskom kratkodnevnicom

ajde tesho ne kenjaj.. Bozhicj nema veze sa tim shto je tada zimska ravnodnevnica, Bozhicj je Bozhicj jer se na taj rodio Hristos Bog.

 

cekaj koliko sam ja cuo crkva i nezna kada je isus stvarno rodjen vec su samo izabrali da slave hristovo rodjenje na dan paganskog bozica.nisam cuo da je crkva ikada tvrdila da se je isus rodio tog dana

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 4 weeks later...

Sveta_Tri_Jerarha.jpg

 

1. Света Три Јерарха. Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prol...mp;d=30&a=1

 

Житија Светих о.Јустина (Поповића) за 30.1/12.2

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJ...aSvetih0130.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 1 month later...

Ко се причестио у току Васкршњег поста до сада,нека је на здравље и спасење!

 

Ево једног текста о проблему задржавања благодати,од св.Марка подвижника (цитат из "Добротољубља")

 

Онима који чврсто верују, Дух Свети се даје одмах на крштењу. Међутим, ми сами га жалостимо и

гасимо у себи. Због тога апостол заповеда: Духа не гасите (1.Сол.5,19), и не жалостите Светога Духа

Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења (Еф.4,30). То не значи да је сваки онај ко је крштен и

који је примио благодат самим тим непоколебив и да нам више није потребно покајање, већ да нам је од

крштења, по дару Христовом, дарована савршена благодат Божија за испуњавање свих заповести.

Уколико после тајинственог примања [благодати] не извршујемо заповести, ми се по мери њиховог

напуштања налазимо под утицајем греха, будући да због немарности не вршимо дела, иако имамо силу

да их вршимо. Ако, пак, желимо да будемо савршени, брзо или постепено, дужни смо да савршено

верујемо Христу и да испуњавамо Његове заповести, будући да смо примили силу за такво дело. И

колико ми, верујући, испуњавамо заповести Божије, толико Дух Свети у нама показује Своје плодове.

Плодови, пак, Духа по светом Павлу, јесу: Љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера,

кротост, уздржање (Гал.5, 22-23).

Према томе, ако је неко од верних, живећи по заповестима, сагласно њима, обрео неко духовно

дејство, нека верује да је од раније већ био примио силу за тако нешто. Јер, он је у крштењу примио

благодат Духа - узрок свега доброг, не само тајних и духовних него и јавних врлина. Нека нико од

врлинских [људи] не помишља да једино својом силом учини било шта добро, будући да добар човек,

како говори реч, износи добро из добре ризнице (Мт.12,35), а не од себе. Под ризницом се подразумева

Дух Свети који је сакривен у срцима верних.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 4 weeks later...
  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...