Православље

[Talvi]

Na ovom forumu nećeš naći osobu koja je iščitala više literature tog tipa od Rogija.

[^TK^]

Da je samo prelistao nesto na tu temu ne bih tako lupao, jer je ono sto sam ja rekla iz literature.

[Novaliis]

I plus sto nije sva magija sujeverje.

[рогозуб]

Da je samo prelistao nesto na tu temu ne bih tako lupao, jer je ono sto sam ja rekla iz literature.

kazhesh kako se magija i ritual razlikuju fundamentalno i onda navedesh te razlike- dal je u pitanju jedan chovek ili vishe, i dali se ono shto se radi tiche samo tog jednog shto radi, ili svih u zajednici. to jest- razlike koje si navela su chisto kvantitavne, a uopshte ne kvalitativne, i samim tim uopshte nisu fundamentalne razlike, ako su uopshte razlike. dakle, literatura koju chitash je sranje.

shta je ritual? to je pred-propisani simbolichki skup akcija.

shta je religijski ritual? to je ritual za koji vernik koji ga izvodi tvrdi da putem njega dolazi u posebnu vezu sa natprirodnim, chesto sa ciljem uticaja na prirodno.

shta je magija? veshtina za koju onaj koji je praktikuje tvrdi da putem nje dolazi u posebnu vezu sa natprirodnim, chesto sa ciljem uticaja na prirodno.

pravoslavlje i katolicizam i mnoge vrste protestantizma i neke vrste judaizma i islama imaju religijske rituale kojima je cilj da izleche nekog ko je bolestan.

u masi shamanizama i okultnih shkola postoje magijski rituali kojima je cilj da izleche nekog ko je bolestan.

dakle, ne samo da su u sushtini iste stvari, nego se chesto i u konkretnim sluchajevima u praksi poklapaju. jedina primetna sushtinska razlika je shto se religijskim ritualima nazivaju rituali u okviru tradicionalnih religija, dok se magijskim ritualima nazivaju rituali u okviru plemenskih i okultnih tradicija.

dakle, zakljuchak- prestani da lupetash ti.

 

I plus sto nije sva magija sujeverje.

sujeverje je uverenje koje se ne temelji na znanjima ili racionalnim mishljenjima, tako da tu potpadaju svi religijski i magijski rituali.

Edited July 18, 2011 by рогозуб

[^TK^]

kazhesh kako se magija i ritual razlikuju fundamentalno i onda navedesh te razlike- dal je u pitanju jedan chovek ili vishe, i dali se ono shto se radi tiche samo tog jednog shto radi, ili svih u zajednici. to jest- razlike koje si navela su chisto kvantitavne, a uopshte ne kvalitativne, i samim tim uopshte nisu fundamentalne razlike, ako su uopshte razlike. dakle, literatura koju chitash je sranje.

kada govoris o magiji i ritualu, tada se u sirem okviru govori o odnosu magije i religije. po nekima iz magije se razvila religija po nekima su one suprotstavljene. magijski i religijski ritual se fundamentalno razlikuju u meri u kojoj se razlikuju magija i religija a ta fundamentalna razlika u cemu ce drugom biti nego u cilju kom tezi svaki od njih, pa zatim preko individualne/opste upotrebe. A to sto sam navela kvantitativnu razliku je samo bilo u cilju zakljucivanja o jos jednoj fundamentalnoj razlici-institucionalizovanju i priznavanju (doduse tu vlada jednostran dosta represivan odnos religija prema magiji). uzmi samo prost primer inkvizicije i sve ce da ti bude jasno kada je rec o odnosu magija:religija-magiski:religijski ritual.

 

shta je ritual? to je pred-propisani simbolichki skup akcija.

shta je religijski ritual? to je ritual za koji vernik koji ga izvodi[/u] tvrdi da putem njega dolazi u posebnu vezu sa natprirodnim, chesto sa ciljem uticaja na prirodno.

shta je magija? veshtina za koju onaj koji je praktikuje tvrdi da putem nje dolazi u posebnu vezu sa natprirodnim, chesto sa ciljem uticaja na prirodno.

slicnost magije i religije je bez diskusije onostranost, numinoznost... religijski ritual tesko da moze da bude vezan za pojedinca. odnosno mora da bude vezan za zajednicu, dakle tu automatski otpada prakticna funkcija rituala, radi se o radnji koja se obavlja radi odrzavanja i dobrobiti zajednice, on je kohezivno sredstvo iste.

sam si naveo razliku definisuci magiju. dakle ona je vezana za pojedinca, a samim tim zavisi od brojnih individualnih faktora i iskljucivo se od nje ocekuje efikasan rezultat koristeci nevidljivu silu.

 

pravoslavlje i katolicizam i mnoge vrste protestantizma i neke vrste judaizma i islama imaju religijske rituale kojima je cilj da izleche nekog ko je bolestan.

u masi shamanizama i okultnih shkola postoje magijski rituali kojima je cilj da izleche nekog ko je bolestan.

dakle, ne samo da su u sushtini iste stvari, nego se chesto i u konkretnim sluchajevima u praksi poklapaju. jedina primetna sushtinska razlika je shto se religijskim ritualima nazivaju rituali u okviru tradicionalnih religija, dok se magijskim ritualima nazivaju rituali u okviru plemenskih i okultnih tradicija.

dakle, zakljuchak- prestani da lupetash ti.

ta teza moze da govori samo u prilog tome da je magijski ritual prezitak u okviru religije tj da je magija prethodila religiji.

iduci logikom ovog podvucenog svestenigi i vracevi su jedno isto... nece biti. btw los ti je zakljucak

Edited July 18, 2011 by ^TK^

[рогозуб]

kada govoris o magiji i ritualu, tada se u sirem okviru govori o odnosu magije i religije.

vau, hvala ti na ovoj potpuno glupavoj rechenici bez ikakvog smisla.

kada govorimo o magiji i ritualu prichamo o teoriji i praksi jer se magija praktikuje marijskim ritualima, a nikako ne prichamo o odnosu magije i religije, jer religijski rituali nisu jedini rituali koji postoje. a kada prichamo o odnosu magijskih i religijskih rituala, prichamo o sushtinski istim stvarima koje se razlikuju u finesama; konkretno- u klasifikaciji.

 

magijski i religijski ritual se fundamentalno razlikuju u meri u kojoj se razlikuju magija i religija a ta fundamentalna razlika u cemu ce drugom biti nego u cilju kom tezi svaki od njih, pa zatim preko individualne/opste upotrebe.

magijski i religijski rituali nemaju fundamentalne, tj. sushtinske razlike. ciljevi su u sushtini isti, i u oba sluchajeva postoje i individualni i grupni i rituali.

 

A to sto sam navela kvantitativnu razliku je samo bilo u cilju zakljucivanja o jos jednoj fundamentalnoj razlici-institucionalizovanju i priznavanju (doduse tu vlada jednostran dosta represivan odnos religija prema magiji).

shto nema veze sa sushtinom, dakle, nije "fundamentalna" razlika, vecj formalna. to shto "neki smatraju" ili "vecjina smatra" su nebitne stvari i logichke greshke; ako greshe, nebitno je ko su i koliko ih je.

 

slicnost magije i religije je bez diskusije onostranost, numinoznost...

ne gadjaj se terminima koji znache isto shto si napisala rech pre, to nije ni sheol radio.

 

ligijski ritual tesko da moze da bude vezan za pojedinca. odnosno mora da bude vezan za zajednicu, dakle tu automatski otpada prakticna funkcija rituala, radi se o radnji koja se obavlja radi odrzavanja i dobrobiti zajednice, on je kohezivno sredstvo iste.

sam si naveo razliku definisuci magiju. dakle ona je vezana za pojedinca, a samim tim zavisi od brojnih individualnih faktora i iskljucivo se od nje ocekuje efikasan rezultat koristeci nevidljivu silu.

i opet pokazujesh koliko pojma nemash o chemu prichash. npr, u pravoslavlju postoje lichna molitvena pravila sa tachno propisanim rechima i pokretima tela i korishcjenjem svecja i ikona, sa tachno propisanim ciljem (npr akatist chudotvornoj ikoni bogorici kazansoj koji se chita za izlechenje od ochnih bolesti), muslimanski salah je chist rital, vrshi se individualno, a kad je samim ritualom propisano, onda i u zajednici, svaka jevrejska zajednica ima sidur gde imaju do detalja dnevne rituale, (npr postoji na desetine pravila samo kako se stavlja tefilin pre lichne jutarnje molitve), katolici imaju masu individualnih rituala vezanih za rozarije, itd itd. a sa druge strane postoji masa magijskih rituala koji se vrshe kolektivno. dakle, kao shto rekoh vishe puta- i religijski i magijski rituali su u sushtini ista stvar, a chak nemaju ni kvantitativne razlike, i kod jednih i kod drugih ima i individualnih i kolektivnih rituala.

 

iduci logikom ovog podvucenog svestenigi i vracevi su jedno isto... nece biti.

da; hocje biti. u sushtini su isti. oni koji pripadaju zajednici nekog vracha njega smatraju svetim koliko i pripadnici neke crkve svog sveshtenika, kao shto si sama rekla- razlika je u institucionalizaciji neke tradicije (pa se onda u "mejnstrimu" vrach smatra primitivnijim od sveshtenika), a to je potpuno marginalna razlika jer se tiche brojnosti i socijalnih prilika, dakle veze nema sa samom sushtinom verskih (magijskih ili religijskih) sistema.

 

btw los ti je zakljucak

da; jeste. mogla bi malo da prihvatish informacije i obogatish se za neko novo znanje kad ti neko neshto objasni, a ne da nastavish da pametujesh i eventualno i ispadnesh glupa.

Edited July 18, 2011 by рогозуб

[^TK^]

1. sustina magije je praksa.kod religije je akcenat na verovanju. magija: ritual=magija:religija= ritual je svojstven religijama. tome je sluzila analogija, za koju sam smatrala da je ne treba zvakati dodatno.

2.ne.

3.dakako ima veze sa sustinom. rec je o raylicitim konceprima upotrebe. individualne volje i vrednosti se umnogome razlikuju od drustvene volje i vrednosti te s toga je opravdano zasto je to bitna razlika. forma=oblik=struktura ispunjena razlicitim sadrzajima= endoskelet zajednice=osnova za nadogradnju...

4.volim da se raymecem svojim vokabularom i yato oboyavam pleonayam

5.opet pokayujes koliko treba da se vratis u osnovnu i usavrsis citanje. cela stav je krajnje prosta. magiju veza ‚primitivnija‚‚ drustva koja zaista veruju da ce njome doci do cilja, ali pri tom ne negiram postojanje varijanti magaija u religijama. rec je o napretku drustava (samim tim i njihovih religija) u kojima je sve prisutniji simbolizam dok u magiji to nije slucaj. hocu da kayem da je ona vrlo konkretna.

6. dakako ima veye. ti u stvari istices kao zajednicku crtu odnos vodje i mase, a takav odnos vlada na svim ravnima, a ne samo na religijskoj. po meni uloga vracha je esencijalna u drustvima koji intenzivno upraznjavaju magijsku praksu, dok je uloga svestenika samo formalna.

7.prihvaticu kada bude postojala prilika za to. u tvojim stavovima nista pametno nisam nasla. najgore od svega je sto imas nesto kao ali je to jako lose (ne)povezano.

[рогозуб]

1. sustina magije je praksa.kod religije je akcenat na verovanju.

opet lupetash. i magija i religija se sastoje od ortodoksije i ortopraksije.

 

dakako ima veze sa sustinom. rec je o raylicitim konceprima upotrebe. individualne volje i vrednosti se umnogome razlikuju od drustvene volje i vrednosti te s toga je opravdano zasto je to bitna razlika.

ne lupetaj. kao shto rekoh, religije sadrzhe masu individualnih rituala.

 

volim da se raymecem svojim vokabularom i yato oboyavam pleonayam

u tom sluchaju se razmecjesh samo svojom gluposhcju.

 

cela stav je krajnje prosta. magiju veza ‚primitivnija‚‚ drustva koja zaista veruju da ce njome doci do cilja

pravoslavci chitaju akatiste ikonama gde je propisano koje rechi da izgovore i kada kakve i koliko klanjanja da urade, i kada to urade, veruju da cje posticji odredjen konkretan cilj. kako to oni ne veruju da cje docji do cilja, kao ni katolici, ni neki protestanti, ni muslimani, ni jevreji (koji svi imaju slichne rituale), a oni koji se bave magijom veruju- tako shto lupetash gluposti. sve je to u sushtini isto. samo se formalno jedno naziva magijski ritual ako ga vrshi neko iz plemenske ili okultne zajednice, a drugo religijski ritual ako ga vrshi neko ko pripada nekoj tradicionalnoj religiji. sushtina ista, razlika je samo u formalnoj klasifikaciji (koja ne zavisi od sushtine sistema vecj od spoljashnjih okolnosti).

 

rec je o napretku drustava (samim tim i njihovih religija) u kojima je sve prisutniji simbolizam dok u magiji to nije slucaj. hocu da kayem da je ona vrlo konkretna.

i u magijskim ritualima i religijskim ritualima ima pregrsht simbolizma jer je svaki ritual simbolichan po definiciji simbolichan. ni u magijskom ritualu ni u religijskom ne postizhesh ti rezultate, nego neka sila, ili elementi, ili neki skriveni natprirodni zakoni, ili neka natprirodna bicja. isto je.

 

dakako ima veye. ti u stvari istices kao zajednicku crtu odnos vodje i mase, a takav odnos vlada na svim ravnima, a ne samo na religijskoj. po meni uloga vracha je esencijalna u drustvima koji intenzivno upraznjavaju magijsku praksu, dok je uloga svestenika samo formalna.

to je zato shto nemash pojma o chemu prichash. sve shto vrach radi u plemenskim zajednicama sveshtenik radi u zajednicama pobozhnih vernika. uloga sveshtenika je formalna danas, kada 95% vernika velikih religija samo formalno u crkvi ili uopshte na spisku vernika.

 

prihvaticu kada bude postojala prilika za to. u tvojim stavovima nista pametno nisam nasla

onda to znachi da s jednostavno glupa. vecj dva puta te pwnujem ko nenormalnu u raspravi i ti i dalje nastavljash da pametujesh. jbt.

Edited July 18, 2011 by рогозуб

[^TK^]

1.2.3.5.6.- srecna sam kad ljudi poput tebe kazu da lupam. u suprotnom bih se zabrinula. tako je kako je. ja vise ne nameravam da zvacem jednu istu pricu (sto ti radis, ali to talno neosnovano jer ni taj tvoj bog koji ti je vec po redu ne bih razumeo u cemu je tvoj stvarni problem) koja je veoma razumljiva i nimalo neobicna.

 

kada 95% vernika velikih religija samo formalno u crkvi ili uopshte na spisku vernika.

i kad ljudi (stado koje hoce nesto a ne zna sta) menjaju religije kao charape...

 

kako bi odreagovao neki pravoslavni svestenik npr da mu kazes da je vrach i da ne sluzi liturgiju nego baca neke madjie?

pokusaj da pomognes sebi i igraj se malo lego kockicama cula sam da su dobre za vijuge. trepas se informacijama i onda pravis cudovista od istih.

[oʞɾoƃ]

Bez vređanja, molim.

 

Pardon, без вређања, молим.

[SixStepsOnTheMoon]

Kada se ovdje govori o magiji i ritualima kojima je pravoslavlje odn.hrišaćanstvo suštinski tobože prožeto i kao sve druge religije i kultovi ta magija i rutali se ogledaju u njegovim bogosluženjima,odnosu čovjeka prema Bogu i svijetu,onda se po pitanju pravoslavnog odnosa prema tome očigledno ne poznaju neke stvari.Mislim kad se pomene taj "magijski" odnos,onda se pomisli na Luturgijski aspket u koji je razliven svetotajinski način našeg bitisanja.Međutim lako se zaboravlja da u prva III vijeka a i kasnije,recimo nisu postojale ovako vidljivi aspekti našeg bogoslužbenog ritma u čijim okvirima želi da se opravda takozvanа ritualnо/magijskа veza,konkretno : hram,arhitektura,freskopis,oltari,bogoslužbene knjige,liturgijske himne...sve one su se vjekovima ugrađivale u pravosalvni etos u slavu Božiju,gdje opet ima u tragovima i malo antičke dramaturgije...Čak Liturgija kakvu je danas poznajemo je napisao Sv.Jovan Zlatousti jedan od stubova Crkve iz IV vijeka.Ono što je održalo hrišćanstvo je Tijelo i Krv Hristova,tako je i Luturgija nastavak Tajne Večere koja je u sebi mistična,jer rane naše pale i ranjene prirode zacjeljujemo tijelom i krvlju samog Logosa koji postaje Tijelo i događaja Pedesetnice odn. silaska utješitelja Duha Svetoga koga je Gospod obećao da će poslati svojim apostolima.I tim događajem naša Crkva ostaje nepokolebiva što svjedoči iskustvo naroda i svetitelja.

 

Da jeste magija i rituali vjerovanto bi se njom pozabavali svi ozbiljni ritualisti i magijski šamani.Ali,ona je nešto potpuno drugo,traži smireno srce,očišćen um,borbu sa strastima sa svojom palom prirodom,traži ljubav prema čitavom svijetu,trži podvig,traži suze,traži da se naša volja ukorijeni u volju Gospodnju i tako se polako oslobađa od tereta ovoga svijeta.Ali sve to i ne do kraja baš našim snagama jer smo slabi,brzi smo na pad,na zaborav...nego uz pomoć blagodati božije koja i održava i podstiče na umiranje u ovom svijetu,tj.da umremo za sve ono suvišno...ali tek u tom iskustvu se ustvari uviđa naša beskrajna slabost i nedostatak snage za ljubav i blagodarenje...

 

Ovo bi trebalo pogledati da bi se shvatio ne-magijski,ne-ritualni nego svetotajinski odnos liturgijskog zajedničarenja koja je nastavak tajne večere :

 

http://www.liturgija.org/

 

Ritualno-magijske akrobacije su do žalosnog smijeha našle svoju inspiraciju u pokretima poput ovog :

 

 

 

Edited July 21, 2011 by SixStepsOnTheMoon

[SixStepsOnTheMoon]

http://www.youtube.com/watch?v=4oW8zsYIUqA&feature=related

[рогозуб]

Međutim lako se zaboravlja da u prva III vijeka a i kasnije,recimo nisu postojale ovako vidljivi aspekti našeg bogoslužbenog ritma u čijim okvirima želi da se opravda takozvanа ritualnо/magijskа veza,konkretno : hram,arhitektura,freskopis,oltari,bogoslužbene knjige,liturgijske himne...

nije tachno. od pochetka praktikovanja liturgije postoje oltar, liturgijske himne, hleb i vino za koje se sujeverjno veruje da se preko njih primaju nekakve "energije".

 

Ono što je održalo hrišćanstvo je Tijelo i Krv Hristova,tako je i Luturgija nastavak Tajne Večere koja je u sebi mistična,jer rane naše pale i ranjene prirode zacjeljujemo tijelom i krvlju samog Logosa koji postaje Tijelo i događaja Pedesetnice odn. silaska utješitelja Duha Svetoga koga je Gospod obećao da će poslati svojim apostolima.I tim događajem naša Crkva ostaje nepokolebiva što svjedoči iskustvo naroda i svetitelja.

upravo si rekao da je hrishcjanstvo odrzhao magijski ritual (ili takozvani religijski ritual, zato shto je hrishcjanstvo danas mnogobrojna religija).

zapravo, sam zlatousti kazhe da hrishcjanstvo odrzhava moralnost hrishcjana, ono kad pricha da shto je vishe hrishcjana koji su askete, to cje vishe ljudi prelaziti u hrishcjanstvo.

 

Da jeste magija i rituali vjerovanto bi se njom pozabavali svi ozbiljni ritualisti i magijski šamani.

i ovo je neki argument? molim te, ne lupetaj gluposti. shamani u svakoj zajednici imaju svoje magijske rituale. to shto indijanski shamani ne praktikuju mongolske ili pravoslavne magijske rituale ne znachi da ovi nisu magijski rituali samo zato shto postoje neki shamani koji ih ne praktikuju.

 

Ali,ona je nešto potpuno drugo,traži smireno srce,očišćen um,borbu sa strastima sa svojom palom prirodom,traži ljubav prema čitavom svijetu,trži podvig,traži suze,traži da se naša volja ukorijeni u volju Gospodnju i tako se polako oslobađa od tereta ovoga svijeta.

prvo, po pravoslavlju uslov uchestvovanja na liturgiji je ne chinjenje smrtnih grehova (ima ih 20ak), a po liberalnom pravoslavlju koje je zvanichna verzija danas, i nema nikakvih uslova. a drugo, i u shamanskim i okultnim zajednicama postoje uslovi pre nego shto mozhesh da uchestvujesh u nekim magijskim ritualima.

 

Ovo bi trebalo pogledati da bi se shvatio ne-magijski,ne-ritualni nego svetotajinski odnos liturgijskog zajedničarenja koja je nastavak tajne večere

liturgija je primer chistog magijskog rituala.

 

Ritualno-magijske akrobacije su do žalosnog smijeha našle svoju inspiraciju u pokretima poput ovog

pravoslavna liturgija je ritual koji je na nivou nizhem od onoga shto radi ta satanistichka crkva, jer la vejanci ne veruju u natprirodno, a samim tim ni "mistichnu"/ magijsku vrednost rituala.

[SixStepsOnTheMoon]

Црква и магија

 

Епископ Николај Протопапас

 

 

 

1. Историјат

 

 

 

Магија је покушај човека да насилно себи потчини све оно што жели, да неутралише сваку супротну силу, да упозна будућност и постигне све што жели. Магија је људски изум и техника која се учи.

 

Истраживање принципа магије је тешко јер се трагови губе у историјској и географској распрострањености. Магија се сусреће не само код примитивних, него и код цивилизованих народа, код Асираца, Вавилонаца, Египћана, Индуса, Грка, Римљана и Јевреја. У античкој Грчкој је тесно повезана са прорицањем. Познати су предсказивачи Калхас и Тиресије, још познатија су била пророчишта у Делфима и Додонлију. Код старих Грка маги су били и народни лекари. Митови о Кирки показују колико им је магија била блиска. Хипократ у свом делу „О светој болести" наводи маге и опсењиваче који магичним речима лече болесне, изазивају непогоде и друге појаве.

 

До јелинистичког периода магија је у Грчкој постојала у облику сујеверја. После Александра Македонског долази до радикалне промене. Магија преузима водећу улогу у животу народа. Магови преплављују градове и села нудећи богатство и здравље широким масама.

 

Од грчко-римског периода магију наслеђује и Византија. У Византији су Црква и држава оштро реаговале законима и канонима и строго забрањивали магију у било ком облику.

 

Свој врхунац магија доживљава у XIV в. окултном јереси сатаниста или црне магије, где је магија била професија и учила се у специјализованим школама.

 

Овде залазимо у новије доба. Магија у овим временима се распрострањује не само у ниже слојеве, него и у тзв. виши, аристократски свет. Помешана са источњачким учењима, политиком и сексом, она у новијим временима достиже свој највећи успон. Мноштво института парапсихологије и школа езотерије отворено је у Европи и Америци. Потресни новинарски извештаји о магији доводе је у везу са ужасним злочинима и оргијама.

 

У хришћанству се магија назива религијом ђавола. Иако у неким случајевима употребљава име Божије, она нема везе са љубављу Божјом која се на свакога пружа и никога не присиљава.

 

Категорични и немилосрдни непријатељи магова били су пророци Божији: „А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем јер су криви" (Књ. Левитска 20,27).

 

И апостоли су такође разобличавали заблуду магије као ђаволско дело. Ап. Филип у Самарији среће мага Симона који је обмањивао народ (Дел. ап. 8,8-22). Ап. Павле кажњава познатог мага на Кипру Елиму, јер је својим магијским умећима спречавао намесника Сергија да поверује у Христа (Дел. ап. 13,4-12).

 

Исти апостол ослобађа једну жену која је погађачким духом у Филипима доносила приход својим господарима (Дел. ап. 16,16). По предању ап. и јеванђелист Јован је потопио у море мага Кинопу који је својим магијским моћима успевао да буде обожаван од свију као Бог. Апостоли, дакле, својом проповеђу одбацују сваку демонску силу и воде у светлост истине; као што се десило са Ефесцима, где су многи који су се бавили магијом приликом Павлове проповеди поверовали у Христа и донели своје магијске књиге и спалили их пред свима.

 

 

 

2. Врсте магије

 

 

 

Магија се дели на белу и црну. Белом се покушава постићи нешто позитивно, а црном штетно и погубно. У оба случаја врши се призив ђавола и догађају се ствари којих се разуман човек ужасава. Главни облици магије су:

 

а) Опонашајућа (имитативна) магија. Она се заснива на схватању да се жељена ствар може постићи једноставним символичним актом. Односно, да би се изазвала киша довољно је просути мало воде, да би се одагнала болест довољно је бацити неколико каменчића.

 

б) Преносна (прелазна) магија. Овде се део поистовећује са целином. Ако се успе спалити коса непријатеља спаљује се и сам непријатељ. Ако успе да сахрани његове нокте, сахрањује њега самог. Ако прободе његову кошуљу, пробада њега самог.

 

в) Симпатијска и антипатијска магија. Заснива се на дејству осећања. Магова осећања стварају одговарајуће ефекте симпатије или антипатије одређеном лицу.

 

г) Заштитна магија која амајлијама пружа већу одбрамбену моћ него што је непријатељска сила.

 

Треба, свакако, напоменути да овде поред ужасних имамо и смешне моменте. Поред сатаниста постоје и преваранти који злоупотребљавају наивност народа, представљајући се као астролози и познаваоци будућности. Таквима веровати значи бити жртва обмане.

 

 

 

3. Материјална средства

 

 

 

За остварење жеља користе се разне необичне ствари и средства без којих сила магије не може да утиче на лица и објекте. На први поглед ова средства изгледају смешна и детињаста. За магију су, међутим, основни принципи јер се преко њих преноси моћ. Тако нпр. онај ко жели да нанесе зло свом непријатељу, узима једну лутку и дави је конопцима и пробада иглама. Жене које желе да задрже своје мужеве праве њихову фигуру и увијају је у крила слепог миша. Они који намеравају да излече неку болест употребљавају крв од петла, или кост од жабе, или змијин свлак. Такође се употребљавају и непознате ствари направљене на магијски начин. Магијске злоупотребе нису поштеђене ни свете ствари: свеће, крст, уље из кандила итд.

 

Амајлије се праве обредним начином сходно принципима сродности и преносивости. Преносна магија функционише на основу уверења да ствари које су једном биле у додиру одржавају међусобно неку тајанствену везу. Симпатијска магија функционише на основу закона сличности и подударности. Односно, слично дејствује на слично, исте ствари изазивају исте ефекте.

 

 

 

Прорицање

 

 

 

Сродно магији је прорицање, гатање, које помоћу злих духова покушава да продре у тајанствени свет будућности и расветли будуће догађаје. Главни облици ове појаве су:

 

1) Сновиђења, где се на основу снова покушава протумачити будућност.

 

2) Некромантија, тј. спиритизам кроз којег се тобоже успоставља контакт са духовима мртвих.

 

3) Гатање помоћу птица, њиховог лета, крила, гласова.

 

4) Астрологија, која се занима кретањем и положајем небеских тела.

 

5) Употреба магичног штапића помоћу којег се производе жељени ефекти.

 

6) Гледање у длан, где се проучавају линије длана и сходно томе прориче.

 

7) Магично огледало. Овде спада гледање у карте, шољу, и сл.

 

8) Опсенарство. Опсенари су магови који молбама и заклињањима призивају демоне да учине зло неком човеку.

 

9) Визионари. Овде спадају људи који тврде да контактирају са Богом, Богородицом и светима. Од њих, тобоже, добијају упутства за лечење болесних.

 

 

 

Магија данас

 

 

 

Магија са своје две врсте, црном и белом, је врло раширена у данашњем свету. Злоупотребљавајући човеково трагање за смислом и психолошке безизлазе човека потрошачког менталитета, магија је успела да се инфилтрира у све друштвене слојеве. У западном свету магија је уздигнута на ниво религије, и то се види по великом тиражу продатих књига о магијским ритуалима и по продаји разних магијских предмета. У Лондону постоји за незапослене специјални обред са призивањем демона за изналажење посла.

 

Обожавање сатане је продрло и у музику. Многе музичке групе упућују на концертима антихришћанске поруке младима. У једној таквој песми се каже: „Рај је на издисају; ратујте заједно са сатаном јер је он господ." Музичке групе понекад и на самој сцени врше магијске обреде призивајући демоне да им помогну за успешност концерта.

 

Али не само у Европи и Америци, него чак и у Русији магија узима маха. Природно, јер одакле год је протеран Бог тамо се уселио сатанизам. Познате личности из руководства многих држава бившег Совјетског Савеза прибегавају исцелитељским експериментима једне сумњиве особе по имену Џуна. Чак је својевремено Брежњев ишао код ње, и изгледа да му је привремено побољшала здравствено стање. Ова жена је привукла пажњу како политичког руководства, тако и уметничке и научне кругове, а на Западу је, судећи по штампи, посебно цењена.

 

У нашој земљи (Грчка), ствари у вези са магијом су много трагичније него што се мисли. У званичној статистици се наводи да у Атини делује око 2.000 врачара, да постоје школе за магију и да се многи Грци баве магијом. „Соломоника", књига магијских обреда доживела је неколико издања.

 

 

 

Сцене ужаса

 

 

 

Окултизам и свака врста магије су врло заступљени у савременом свету. Њихову технику обреда можемо наћи чак и у дневној штампи. Савремени човек са својим прекобројним проблемима се позива да приступи откривању надчовечанских сила у себи, не би ли тако решио животне препреке и постао успешан.

 

Тако у штампи нпр. читамо: „Медијум невероватне моћи, проверен, са дипломом и признањима. Нуди брза и директна решења вашим проблемима." Или: „Гледање у карте, медијум доказаних способности, носилац дипломе Међународног удружења медијума. Одговорно и успешно преузима сваки случај. Дискреција загарантована. Оригинално обнавља ње личности, брака... успешна контрола са велике удаљености, магијска решења, амајлије за успех, предвиђање будућности."

 

На жалост, није мали број оних који падају у овакве замке. У почетку због површности, а потом погрешним сагледавањем последица, поводе се за једним светом таме а нису тога свесни.

 

Мање-више сви смо чули да је некоме због магије био угрожен и живот. Такође су нам познати и случајеви ометања пословања, брачних односа итд. Није нам до краја познато колико све те приче имају покриће у стварности. Али оно што знамо јесте да у тим круговима доминира превара и лукавство. Ту скоро штампа је писала о једном магијском скупу у предграђу Атине. Наиме, неки лопов је покушао да ноћу уђе у просторије једне познате америчке фирме. При саслушању у полицији је рекао следеће: Кад се ноћу увукао у зграду фирме угледао је у једној сали десетак мушкараца и жена који се театрално свлаче. Кад су остали наги сачинили су један круг у чијем центру су били исписани кабалистички символи. Затим су уз обредне песме почели да јашу метле. На крају се појавила „велика жречица" која им је читала одломке из „Књиге таме". Касније се сазнало да припадају једном удружењу од 400 група црне магије у Америци.

 

 

 

Дирљива исповест једне „вештице"

 

 

 

Нема сумње да је свет магије сатански и мрачан. Онај ко уђе у те кругове „губи здрав разум и врло често полуди." Ово је изјавила бивша „вештица" коју су звали „краљица црне магије." Ова жена по имену Doreen Irvine после ослобођења од власти ђавола открила је све што је доживела у сатанским магијским круговима. О активностима црне магије иста пише: „Вештице црне магије поседују велику моћ и не треба их олако схватати. У стању су да призову силе пакла које им помажу. Врло често отварају гробове и жртвују лешеве сатани. Неприметно улазе у цркве и спаљују Св. Писмо и молитвенике. Сваки пут кад оскрнаве хришћански храм остављају иза себе магијске символе. Зидове, обично, прскају крвљу од козе. „Вештице" црне магије такође имају моћ да некоме унесу дубоке поремећаје у живот. Зна се да су неки и умрли имајући на себи магијске чини „вештице." Обреди црне магије који се врше ноћу су још један од њених ужаса.

 

Оним читаоцима који никад нису дошли у додир са магијом све ово ће изгледати невероватно. Зато мислим да је овде неопходно дати нека кратка разјашњења: „вештице" црне магије и сатанисти верују да ће у великој борби између добра и зла победити силе зла и таме. Верују да ће сатана једног дана победити Исуса Христа, и да ће заузети место које је имао. И да ће он владати на земљи, мору и ваздуху.

 

За једну вештицу пакао није мучење, него бескрајно уживање где се задовољавају све жеље. За њих важи гесло: што горе - то боље. То је карактеристично за све „вештице" црне магије и сатанисте.

 

Овде ћу указати на још једну опасност: сви који ступају на мрачни пут црне магије губе здрав разум и врло често полуде. Добро се третира као зло и све се претумбава." (Doreen Irvine, краљица црне магије, Атина 1987. стр. 100-101).

 

Doreen је приликом јавног исповедања описала и обред свог посвећења: „Обред је био врло компликован и дуг. Присуствовало је око 800 сатаниста из свих храмова Енглеске, и сви су дошли на сам почетак јер никада нису каснили. Била сам обучена у црну хаљину. У част великог бога таме певане су песме и узношене молитве. Упаљене су бакље и њима прављене необичне сенке по зиду. Посуде и ножеви на жртвенику су, једно по једно, посебним обредом посвећивали сатани.

 

Предводник је устао са свог трона и подигао руке. Тог тренутка су сви, и ја такође, пали на под и поклонили се. Два свештеника су зашла иза црне завесе на крају олтара, и вратили се носећи светог белог петла. Пресекли су му грло и оставили да се крв слије у једну сребрну посуду. Поново су у част сатане запеване химне и молитве. Атмосфера је била препуна мрачних сила.

 

На крају ми је пришао предводник и ножем распарао леву руку на рамену. Крв је потекла у сребрну посуду где је била и крв петла. Целивао је нож и помешао обе крви. Затим сам попила мало крви и изрекла заклетву сатани. После заклетве сам умочила прст у крв и њиме се потписала на пергаменту. На тај начин сам продала своју душу сатани и заклела се да ћу му бити вечна слушкиња. Постала сам беспрекорни следбеник луцифера и сви су се радовали што се родило још једно сатанско дете. Они који су се ту налазили почели су падати у неку врсту делиријума, а десиле су се и неке ненормалне и оргијастичке сцене." (Doreen Irvine, стр. 95).

 

 

 

Узроци

 

 

 

Проучавајући феномен магије и колективну хистерију за њом, рађа се једно питање: који су узроци привлачности магије?

 

После пажљивог и детаљног испитивања долазимо до закључка да су разлози, углавном, следећи:

 

 

 

1. Жеља да се спозна непознато и будуће. Сваки човек има жељу да упозна свет који га окружује. Овај порив је природан и спонтан. Ова жеља се манифестује у разјашњењу тајни живота. Човек хоће да зна шта га чека у будућности, да ли ће савладати препреке живота итд. Тако прибегава магији која му нуди много што-шта.

 

Што се тиче предвиђања и предзнања, демонске силе могу да знају само последице природних закона; као што један лекар може да зна даљи развој једне болести, или један метереолог предвиђање падавина.

 

Само Бог који „испитује срца и бубреге" зна тајне и будућност. Демони као истанчани духови могу познавати само садашњост, али не и будућност, која зависи од промисла Божијег и свеукупног стицаја околности и човекове слободне воље.

 

 

 

2. Бол и болест. Многи, од искушења која су их снашла и разочарани у науку, прибегавају магији с надом да ће се излечити. Други, опет, исцрпе прво сва могућа средства али на крају оду неком врачару који им обећа брзо и ефикасно излечење. Тако, бол уместо да их приведе Богу, удаљује их од Бога.

 

Ма колико разумевања имали за ове људе, ипак их морамо упозорити на опасности које магија собом носи.

 

3. Жеља за контактом са мртвима. Они који су изгубили блиске особе имају неугасиво жељу да поново успоставе контакт са њима, да чују њихов глас и сазнају нешто о њиховом стању и положају. Магија и ово обећава. Спиритизмом се производи утисак да се стварно чује глас умрле особе. А у стварности то су гласови злих духова који имитирају глас умрле особе.

 

4. Радозналост. С обзиром да се данас много говори о магији, то изазива радозналост код знатижељних особа које имају склоност ка мистици и опробавању другачијег начина живота и искуства. Нарочито их привлаче магијски символизам и обреди.

 

5. Осветољубивост. Из жеље за осветом многи прилазе магији плаћајући великим свотама, само да виде како пати човек с којим имају нерашчишћене рачуне.

 

6. Несигурност и стрес. Савремени човек живи једним животом пуним оптерећења, јер је и друштво у ком обитава такво. Из жеље да се ослободи таквог живота он прилази магији. Међутим, магија не само да га не ослобађа тако нечег, него му још више одузима вољу и наркотизује га. „Ослобођење" у којем се губе осећања и иницијатива није право ослобођење.

 

7. Удаљавање од вере. Осећај духовне празнине одводи у духовне сурогате. У таквим ситуацијама магија се јавља као религијски феномен који замењује веру.

 

 

 

Да ли је магија делотворна?

 

 

 

Постоје многи који не прихватају проблем магије у овим димензијама како смо их представили. Обраћање пажње на магију сматрају губљењем времена, и тврде да је она заступљена само код једног броја превараната и сујеверних људи. Код првих она је уносан посао, а код других страх. Међутим, сви признају да се магија практикује, да постоје храмови и жречеви, обреди и жртве.

 

Овде ћемо дати одговор онима који питају: да ли је магија делотворна?

 

Несумњиво, магија се реализује интервенцијом и дејством сатане. Ђаво, мрзећи човека као икону Божију, проналази разне методе да би га потчинио. Један од таквих најпогубнијих метода је и магија. Својом силом (а по допуштењу Божијем), ђаво чини да неко оздрави, али само наизглед. У суштини лечи тело да би усмртио душу. А придобија човекову душу захваљујући човековом нестрпљењу.

 

Св. Јован Златоуст говорећи на ту тему каже да од човека зависи колико ће ђаво бити ефикасан: „Ако ми хоћемо он је велики (тј. моћан), ако ми хоћемо он је мали (тј. немоћан)" (РG 62, 225).

 

 

 

Да ли је врачање магија?

 

 

 

Дубоко укорењена у свест народа је вера да се зло спречава врачањем. Врачање је, ипак, магијско бајање пропраћено магијским делима. Иначе, циљ му је да одагна зло и пребаци га на неку другу страну. Врачање, поред неразумљивих и неповезаних бајалица, садржи и хришћанске молитве са призивањем светих.

 

Људска фантазија је измислила бајања за сваку болест: за урок, црвени ветар, чмичак, модрице, сунчаницу, ујед отровних животиња итд. Врачање постоји и за животиње, биљке и све што долази у додир са човеком.

 

Многи мисле да је врачање истоветно са егзорцизмом који практикује Црква за истеривање злих духова. Своје уверење они заснивају на чињеници да врачање садржи многе молитве и обраћање светим лицима, Христу, Богородици и светитељима. Врачање, међутим, не само да нема везе са Црквом, него је демонска замка којом ђаво обмањује људе. Врачање је антропоцентрично средство магије, тј. заснива се на настојању да се човеку 'помогне'.

 

Уношење светих имена у ове демонске обреде заснива се на утицају идолопоклонства, на покушају преваре и скрнављења хришћанске молитве и символа. Случај са егзорцистима у Ефесу који се наводи у Делима апостолским, открива нам превару у употреби свештених молитава. Неки од путујућих Јудеја егзорциста су покушали да употребе име Исусово над онима који су били опседнути злим духовима. Тада им је демон одговори: „Исуса знам и Павла познајем, али ви ко сте? И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће." (Дела ап. 19,15-16).

 

Да ли се може истовремено призивати благодат Христова и сатанска сила? Да ли је могућа сарадња Христа и ђавола као што каже ова бајалица:

 

 

 

„Дођите Христе и Богородице и духови из ваздуха, и помозите..."

 

 

 

Или:

 

 

 

„Прво је Христос, а друго је злато..."

 

 

 

Очигледно је да су ове речи све друго само не речи Цркве. Јер како каже ап. Павле:

 

 

 

„Шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тобом? А какву сагласност Христос с Велијаром? Или какав дио има верни с неверником?И какво је слагање храма Божијег с идолима?"(2 Кор. 6,14-16)

 

Свако врачање је магијског порекла. То се, између осталог доказује и инструментима које користи. Наиме, сличне инструменте користи и магија: нож, црвени конац, угљевље...

 

Врачањем се врши обустављање демонског утицаја, али само привремено. Оно траје само толико колико је потребно да се задобије човеково поверење у врачање.

 

„Лече ли демони наше тело?" пита се св. Јован Златоусти, и наставља: „Па то су смешне бајке." Привремено заустављају болест да би им поверовали.

 

Св. Никодим Светогорац у беседи под називом „Хришћани не треба да практикују ниједан вид магије", пише:

 

„Немој се варати хришћанине, него схвати да вук никада не бива овца, као што и каже изрека, нити пак ђаво икада бива исцелитељ. Како ватра не може да хлади и снег да греје, тако још мање може истински лечити ђаво. Претпоставимо, ипак, да он некако може да лечи. Ту, међутим, треба имати у виду да он то никако неће. Зашто? Зато што је човеково здравље нешто добро, а ђаво по природи ствари мрзи све што је добро, те се зато и назива мрзитељ добра" (Христоитија, стр. 207).

 

 

 

Црква осуђује и предупређује

 

 

 

Још од доба Пророка магија је била под осудом старозаветне заједнице. У књизи Левитској се чак предвиђа и смртна казна за бављење магијом:

 

„А човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе камењем, јер су криви." (Књ. Левитска 20,27)

 

Бива кажњен и цар Манасија јер се бавио магијом, као што и сведочи Св. Писмо:

 

„И проведе синове своје кроз огањ и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много што је зло пред Господом гневећи га."(2 књ. Дневника,33,6)

 

Такође бива кажњен и Саул који је прибегао жени врачари и следио њена пророштва. Исто пролази и Охозија који је послушао пророштва пророчице Акарон. Читаве градове и пространства предаје Бог уништењу и забораву због њиховог бављења магијом. Пророк Јеремија врло живим бојама описује кажњавање лажних пророка због бављења магијом:

 

„А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао нити сам им заповедио, нити сам им говорио. Лажне виђења и гатање и ништавило и превару срца свога они вам пророкују. А народ овај којем они пророкују биће повољан по улицама Јерусалимским од глади и мача." (Књ. пр. Јеремије 14,14-16)

 

Јерусалим, царски град, град Божји, био је уништен због магије и гатања којима се бавио. Из истог разлога је нестала и Нинива, као што описује пророк Наум:

 

„Тешко Граду крвничком... веште бајалице која продаје народе својим блудом и племена врачањем својим." (НаумЗ,4)

 

Господ Исус Христос и апостоли показују потпуно познање демона и њихове силе, али строго забрањују било какву везу верујућег човека са техником магије. Став Новог Завета према ђаволу и његовим средствима сажет је у одељку посланице ап. Петра:

 

„Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђеном вером... А Бог сваке благодати... Он ће нас усавршити, утврдити, укрепити, утемељити." (1. Петр. 5,8-11)

 

Учење Дванаесторице апостола (Дидахи) скреће пажњу верних на однос према свему што има везе са магијом:

 

„Не буди врачар јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни егзорциста и немој то ни гледати ни слушати, јер се од свега тога рађа идолопоклонство." (Дидахи 3,4)

 

 

 

А на другом месту овај спис опомиње:

 

„Али није сваки који говори у духу пророк, него треба да има и врлине Господње." (Дидахи.11,8)

 

 

 

Свети Оци Православне Цркве су врло оштри према онима који имају било какве везе са магијом. Св. Јован Златоуст у беседи „О лажним пророцима" назива врачаре издајницима Христа:

 

„Формално су (=лажни пророци) хришћани и тобоже Христови ученици, а у ствари су издајници. Речима су побожни, а у суштини безбожни. Ови подли хришћани верују митовима и пророчиштима, астрологији и амајлијама. И како хришћани могу веровати у тако нешто? И са којом храброшћу себе називају хришћанима? И како смеју приступати св. тајнама?" (РG 59, 561).

 

За лица која се баве магијском делатношћу св. Василије Велики у свом 65. канону прописује одлучење од причешћа двадесет година.

 

Оне који својевољно одлазе код врачара и гатара св. Григорије Ниски у 3. канону одлучује доживотно од причешћа. За оне који су на неки начин били приморани, предвиђа девет година без причешћа.

 

Уколико се деси да се неки свештеник бави магијом, таквом следује рашчињење.

 

Жени која се бави магијом да би привукла неког мушкарца, следује такође, двадесет година одлучивања од св. Причешћа.

 

Шести Васељенски сабор у 61. канону оне који се баве прорицањем будућности осуђује на шест година без причешћа. Иста мера важи и за оне који се баве читањем судбине. А уколико не би престали с магијском праксом канон наређује одлучивање од Црквеног тела заувек.

 

Помесни сабор у Анкири у свом 24. канону одлучује на пет година без причешћа оне који би довели маге у своју кућу.

 

Помесни сабор у Лаодикији одлучује од Цркве, 36. канон, све оне који носе амајлије.

 

Дакле, независно од тога што неко ставља на себе знак крста и формално верује у Богочовека Христа, Црква га одлучује од свог тела, и истовремено штити и опомиње своје вернике.

 

 

 

Како се сачувати од утицаја магије

 

 

 

На основу свега реченог долазимо до закључка да магијски моменти нису за потцењивање. Шта урадити и које мере предузети да се сачувамо од магијске мреже?

 

Борба ђавола против верујућег човека је чињеница у коју не сумњамо. Али он ипак нема ту моћ да нас примора на зло, уколико, наравно, ми не пристајемо на тако нешто. „Лукав је ђаво", каже св. Јован Златоуст, „али себи је лукав, а не нама ако смо трезвени." (РС 49,265). Ако бдимо, ако пазимо, ако смо делатни неће нам моћи ништа, јер је „већи Онај који је у вама неголи који је у свету." (1. Јн. 4,4). Спаситељ разара демонска дела (1. Јн. 3,8), и благодаћу својом наоружава сваког верујућег. Као што су апостоли силом имена Христовог потчињавали демоне, тако и ми призивањем Његовог светог имена можемо остати поштеђени демонског утицаја.

 

Међутим, у језику Цркве „призивање имена Христовог" не значи само „призивање Христа у помоћ", него пре свега значи живети у сагласности са Његовом вољом, примењивати Његове заповести, остваривати Његова јеванђелска назначења. У том смислу Ориген каже: „Они који живе по Његовом јеванђељу заштићени су од демона и њихове магијске мреже."

 

У Христу препорођени човек постаје Храм Духа Светог, и тиме постаје имун на сваку демонску превару, одн. постаје непобедив (Еф. б,п). Вером, дакле, стичемо силу Христову који ће „сатрети сатану под ноге ваше" (Рм. 16,20). Тако ће се свака магијска радња показати немоћном.

 

Још једно оружје нуди наша Црква. А то је часни крст. „Ставите на себе знак крста и видећете да ваши непријатељи ишчезавају као дим"

 

(РС 79,429), пише у својој 89. посланици преподобни Нил. Крстом рас-кринкавамо замке непријатеља и удаљујемо зле духове. У том смислу св. Никодим Светогорац саветује:

 

 

 

„Да бисте се сачували од магије и магијског демонског утицаја, имајте сви, и велики и мали, и мушкарци и жене, часни крст окачен о вашем врату. Јер се демони боје изображења крста, толико да где год га виде беже од њега, како су то једном и сами исповедили. Св. Јован Востријски који је имао власт над нечистим силама, упитао је једном демоне: чега се највише боје? Одговорили су да се највише боје трију ствари: крста који хришћани носе о врату, Светог Крштења и Божанског Причешћа" (Христоитија, стр. 228).

 

 

 

Свим овим, дакле, стичемо силу Христову и постајемо имуни на демонске стреле, јер имамо „Христа у срцима нашим" (Еф. з, 18).

 

 

 

За оне који хоће да се ослободе

 

 

 

Ово поглавље је намењено онима који су упали у мреже магије и постали жртве демонске обмане, а истовремено би желели да се свега тога ослободе.

 

Прво што треба напоменути јесте да је моћ демона велика и подмукла. Односно, демон никада неће почети са отвореним и тоталним уништењем човека. Он прво слаби вољу и мисао. Тако човек запада у безнађе. Резултат свега тога је да човек постаје немоћан. И то је крајњи циљ нечистих сила: комплетно уништење личности као иконе Божије. И стварно је тешко (мада не и немогуће), да се човек ослободи ове тираније.

 

Прва и основна претпоставка овог ослобођења јесте покајање. Покајање, као и света крштењска вода, истерује ђавола и усељава Христа.

 

Потом долазе молитва и пост. Ово је оружје и сам Господ препоручио: „Овај рад се изгони постом и молитвом" (Мк. 9,29). Постом се чисти тело и искорењују страсти. „Пост је лек који чисти страсти", каже патријарх Фотије. А св. Атанасије у свом делу „О девичанству" пише:

 

„Виде ли шта чини пост, и болести лечи и тело учвршћује, и демоне прогони, нечисте мисли избацује из ума и чини га светијим, и срце очишћује и организам чини здравијим. Свако ко страда од нечистих духова ако пожели и употреби овај лек, који се зове пост, нечисти дух неодложно од њега одлази." (В. Е. П. 33, стр. 62).

 

 

 

Заједно са постом неопходна је и молитва. Молитва је, по св. Исааку Сиријском, „ослонац болних, а у тренуцима искушења најбезбеднији покров."

 

Молитвом се човек уједињује са Богом, и уједињен са Богом остаје ван домашаја демонских сила.

 

У часовима било ког искушења хришћани су од вајкада помињали и призивали име свог Спаситеља, Богородице и Светитеља Божјих. Ово непобедиво оружје Црква препоручује и данас.

 

 

 

Егзорцизми Цркве

 

 

 

Егзорцизам (заклињање) је освештавајући чин Цркве која за свој циљ има ослобођење човека и твари од демонског поседовања и утицаја. Отуда Црква у себи садржи и заштитнички карактер. Св. Јустин Философ каже да се „све што је демонско побеђује и потчињава сили имена Исусова."

 

Егзорцизам је стара пракса Цркве, а има корене у Новом Завету и речима Христовим: „У име моје ђаволе ћете изгонити." (Мат. 10,8). Егзорцизми у Цркви имају два облика: у чиновима Светих Тајни, и посебно, тј. као посебан молитвени чин.

 

У првом облику их срећемо нпр. у чину св. тајне крштења. Свештеник приликом крштења чита три молитве које се називају егзорцизми или заклињања. Њима се у име Христово одбацује нечисти дух од особе која се крштава.

 

У другом облику срећемо молитве које се посебно односе на истеривање злих духова. налазе се у Великом требнику и намењене су „онима који страдају од демона и сваке друге болести."

 

Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.

[рогозуб]

Ови егзорцизми немају ничег заједничког са егзорцизмима беле магије. Егзорцизми Цркве се позивају и ослањају на љубећу благодат Божију, док се егзорцизми беле магије ослањају и позивају на демонску силу.

"ne, to nije isto, to su skroz razlichite stvari". iliti hrishcjanin koji radi ovo:

Edited July 22, 2011 by рогозуб

[SixStepsOnTheMoon]

Pa evo onda nešto detaljnije.Knjiga u kojoj je opisana realnost duhovne borbe i jedna potpuna nepovezanost magije i rituala sa Pravosalvljem.

 

SVEŠTENIK RODION PETROGRADSKI

 

LjUDI I DEMONI

 

(Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka)

 

http://www.prijateljboziji.com/shared/media/books/37/pdf-serb.pdf

Edited July 22, 2011 by SixStepsOnTheMoon

[oʞɾoƃ]

Aha, ovo je po sistemu "evo ti dokaz od 400 strana da nisi u pravu" Inače čovek apsolutno jeste u pravu, hleb i vino koje se pretvaraju u telo i krv Hristovu nisu ništa drugo do čist magijski ritual. Ne mogu da verujem da neko uopšte može da pokuša da to ospori. Drugo je što je taj magijski ritual u redu, a ostali nisu u redu, o tome se može raspravljati.

[SixStepsOnTheMoon]

Ne,ovo nije bilo po tom principu.Ovdje se konkreno priča o magiji i rituali i povezanosti Pravoslavnog Hrišćanstva sa istim.Pravoslavlje je prvo koje će stati protiv magije,rituala,sujevjerja,vračara,gatara i ostalih za nju nedoraslih i nezrelih pokušaja isjeljenja i duhovnosti.Sa pravoslavljem se mora dobro upoznati i stisnuti u koštac prije nego li se tao lagano bude prozivao za neku magičnost ili ritualnost,ti pojmovi su daleko od Pravoslvlja.

A to što ti govoriš je opet jedno čsto posledica neobavještenosti,neznavenosti a možda ipak i malo zluradosti.Hljeb i Vino na božanstvenoj Liturgiji jesu Tijelo i jesu Krv ali vjerni narod koji je pričasnik Hristovog tijela u Svetoj tajni Pričešća ih prima vkušanjem upravo jedenjem tijela i krvi gdje hljeb ima i dalje ukus hljeba i vino ukus vina.A zašto?Pa da bi ostalo prostora za slobodu vjere....jer sveštenik kad iznosi putir sa svetim darovima Tijelom i Krvlju kaže : "Ss strahom Božijim,vjerom i ljubavlju pristupite" i narod onda prilazi i odaziva se na taj svešteni poziv pripremajući se za tu tajnu.A na tajnu je prizvan čitav rod ljudski jer je krv prolivena za SVE.

 

 

ЗНАЧАЈ СВЕТЕ ТАЈНЕ ПРИЧЕШЋА У ЖИВОТУ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА

 

 

Света Тајна причешћа или на грчком Евхаристија (у преводу — благодарење), заузима главно, централно место у црквеном богослужбеном кругу и животу Православне Цркве.

 

Не чини нас православцима ношење крстића око врата, као ни Света Тајна Крштења коју смо некад примили. Штавише, у наше време то и не представља нарочити подвиг. Хвала Богу, данас можемо слободно исповедати своју веру. Православни хришћани постајемо тек онда кад почнемо живети у Христу и учествовати у животу Цркве, тј. у њеним Светим Тајнама.

 

Свих седам Светих Тајни имају божанско, а не човечанско устројство и помињу се у Светом Писму. Свету Тајну причешћа први је обавио сам Господ наш Исус Христос.

 

УСТАНОВЉЕЊЕ СВЕТЕ ТАЈНЕ ПРИЧЕШЋА

 

То се догодило уочи Спаситељевих крсних страдања, непосредно пред Јудино издајство. Спаситељ и његови ученици били су се окупили у велику горњу одају — собу, припремљену за то, да зготове по јудејском обичају пасхалну трпезу. Та традиционална вечера се из године у годину обављала у свакој јеврејској породици, а у знак сећања на излазак Израиља из Египта са Мојсијем на челу. Старозаветна Пасха је била празник избављења, ослобођења од египатског ропства.

 

Сабравши своје ученике на пасхалну трпезу, Господ јој даје нови смисао. Тај догађај су описала сва четири јеванђелиста, а добио је назив Тајна вечера. На тој опроштајној вечери Господ је установио Тајну Причешћа. Христос је ишао на страдања и крст, дајући своје Пречисто Тело и Часну Крв за грехе читавог човечанства. Тако причешће Телом и Крвљу Спаситеља у Светој Тајни Евхаристије треба да служи као вечно подсећање свим хришћанима на жртву коју је Он за нас принео.

 

Господ је узео хлеб, благословио га и поделио апостолима, рекавши:

 

Примите, једите, ово је тијело моје. Затим је узео чашу с вином и, давши је апостолима, рекао: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета, која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова (Мт. 26, 26–28).

 

Господ је претворио хлеб и вино у Своје Тело и Крв, заповедивши апостолима, а преко њих — њиховим следбеницима, епископима и презвитерима, да савршавају ту Свету Тајну.

 

РЕАЛНОСТ СВЕТЕ ТАЈНЕ

 

У Православном катихизису светог Филарета (Дроздова) речено је: „Причешћивање је Света Тајна у којој верујући под видом хлеба и вина окуша (причешћује се) од самог Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни“.

 

Евхаристија није само сећање на то што се догодило пре више од две хиљаде година. То је реално понављање Тајне Вечере. И на свакој Евхаристији, како у време апостола тако и у нашем 21. веку, сâм Господ наш Исус Христос посредством канонски рукоположеног епископа или свештеника претвара припремљени хлеб и вино у Своје Пречисто Тело и Крв.

 

О обавезности причешћивања свих који верују у Њега, говори сâм Господ: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему (Јн. 6, 53—56).

 

НЕОПХОДНОСТ ПРИЧЕШЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА

 

Онај који се не причешћује Светим Тајнама себе лишава источника живота — Христа, ставља се ван Њега. И обрнуто, православни хришћани који са страхопоштовањем и адекватном припремом редовно приступају Светој Тајни причешћа, по речима Господа „пребивају у Њему“. Ми се у причешћу, које оживотворава, одухотворава нашу душу и тело, као ни у једној другој Светој Тајни сједињавамо са самим Христом.

 

Ево шта каже свети праведни Јован Кронштатски у поукама на празник Сретења, кад се Црква сећа како је старац Симеон у Јерусалимском храму примио на своје руке четрдесетодневног Младенца Христа: „Нисмо љубоморни на тебе, старче праведни! Ми сами имамо твоју срећу да подигнемо не само на рукама Божанственог Исуса, него устима и срцима, као што си и ти носио Њега увек у срцу, још не видећи, али очекујући Га — и не само једанпут, не десет пута, већ колико желимо. Ко не би схватио, љубљена браћо, да ја говорим о причешћу животворним Тајнама Тела и Крви Христове? Да, ми имамо већу срећу него свети Симеон; праведни старац је, може се рећи, прихватио у наручје своје Животодавца Исуса, као предзнак како ће касније верујући у Христа у све дане до свршетка века примати и носити Њега не само на рукама, већ и у срцу свом“.

 

Ево због чега Света Тајна причешћа треба да буде стално присутна у животу православног човека. Јер, ми овде на земљи треба да се сјединимо са Богом, Христос треба да уђе у нашу душу и срце.

 

Онај човек који у овоземаљском животу тражи сједињење са Богом, може да се нада да ће бити с Њим и у вечности.

 

ЕВХАРИСТИЈА И ЖРТВА ХРИСТОВА

 

Евхаристија се сматра најглавнијом Светом Тајном и зато што изображава жртву Христову. Господ Исус Христос је принео за нас жртву на Голготи. Принео ју је једанпут, пострадавши за грехе света, васкрснувши и вазневши се на небо, где је свечано сео с десне стране Бога Оца. Христова жртва је принесена једанпут и више се неће поновити.

 

Господ устројава Свету Тајну Евхаристије због тога што „сада на земљи, у другом обличју, мора постојати Његова жртва, у којој би Он стално Себе приносио, као на Крсту“.[3] Увођењем Новога Завета старозаветна жртвоприношења су обустављена и сада хришћани савршавају своју жртву у знак сећања на жртву Христову, и због причешћивања Његовим Телом и Крвљу.

 

Старозаветна жртвоприношења, као што је заклање жртвених животиња, била су само сенка, праслика Божанствене жртве. Као што су ишчекивање Искупитеља, Ослободитеља од власти ђавола и греха главна тема Старог Завета, тако су и за нас — људе Новога Завета — жртва Христова и Спаситељево искупљење грехова света, основа наше вере.

 

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

 

Света Тајна причешћа је највеће чудо на земљи, које се савршава стално. Као што је некад несместиви Бог сишао на Земљу и боравио међу људима, тако се и сад сва пуноћа Божанства смешта у Свете Дарове, и омогућава нам да се причестимо том највећом благодаћу. Јер, Господ је рекао: Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин (Мт. 28, 20).

 

Часни Дарови су као огањ који сажиже сваки грех и сваку гадост, ако се човек достојно причешћује. Приступајући, пак, причешћу и ми то треба да чинимо са страхопоштовањем и трепетом, са свешћу о својој немоћи и недостојности. „ Ако желиш да једеш (желећи да окусиш), човече, Тело Владикино, са страхом му приступи да се не би опекао, јер је као огањ“ — каже се у молитвама пред свето причешће.

 

Неретко су се духовницима — подвижницима за време служења Евхаристије догађала јављања небескога огња, који силази на Свете Дарове. На пример, ево како је то описано у житију преподобног Сергија Радоњешког: „ Једном, када је свети игуман Сергије служио Божанствену литургију, Симон (ученик преподобнога — прим.аут.) виде небески огањ како силази на Свете Тајне у тренутку њиховог освећивања, како се креће по светом престолу, обасјавајући читав олтар, и како кружи око Свете Трпезе, окружујући предстојатеља Сергија. А када преподобни хтеде да се причести Светим Тајнама, Божанствени огањ се склупча „као неки чудесни покривач“ и уђе у унутрашњост светог путира. На тај начин се угодник Божији причести тим огњем „несагориво, као дрво купине која је несагориво горела“. Ужасну се Симон од тог виђења и трепетно ћуташе, али се није дало сакрити од преподобног да се његов ученик удостојио виђења. Причестивши се Светим Тајнама Христовим, одмаче се од светог престола и упита Симона: „Чега се толико уплашио дух твој, чедо моје?“ — „Видех благодат Светог Духа, која је деловала са тобом, оче“, — одговори овај. „Пази, ником о томе не говори, док ме Господ не позове из овога живота“, — заповеди му смирени отац“.

 

Једном је Свети Василије Велики посетио неког презвитера веома моралног живота и видео како Свети Дух у виду огња, за време његовог служења литургије, окружује и њега и свети олтар. Такве ситуације, када се нарочито достојним људима открива силазак Божанственог огња на Свете Дарове или се Тело Христово јавља као видљиво на престолу у виду младенца, више пута су описане у духовној литератури. У „Дидактичким вестима“ (упутству сваком свештенику) се чак и објашњава како да се свештеник понаша у ситуацији кад часни Дарови добију необичан, чудесан изглед.

 

Оним, пак, који сумњају у чудо претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову и усуђују се при том да приђу светој чаши, може постати страшно ако чују следећи догађај: „Дмитриј Александрович Шепељев причао је о себи настојатељу Сергијеве пустиње, архимандриту Игњатију I, следеће. Он је стицао образовање у Пажеском корпусу. Једном је младић Шепељев у Великом посту, када су питомци приступали Светим Тајнама, саопштио другару који је ишао поред њега своје одлучно неповерење у то да су у чаши Тело и Крв Христова. Када су му биле дате Свете Тајне, осетио је да му је у устима месо. Младића је обузео ужас. Био је ван себе, немајући снаге да прогута честицу. Свештеник је приметио новонасталу промену код њега и наредио му да уђе у олтар. Тамо је, држећи честицу у устима и исповедајући своје сагрешење, дошао себи и прогутао Свете Дарове“.

 

Да, Света Тајна причешћа, Евхаристија, заиста је највеће чудо и тајна, тј. највећа милост нама грешнима и видљиво сведочанство тога што је Господ установио са људима Нови Завет „у крви Његовој“ (уп. Лк. 22, 20), приносећи за нас жртву на Крсту, умревши и васкрснувши, васкрсе са Собом читаво човечанство. И ми сада можемо да се причешћујемо Његовим Телом и Крвљу на исцељење душе и тела, пребивајући у Христу, да би он могао „пребивати у нама“ (уп: Јн. 6, 56).

 

Превела са руског: Наташа Вулетић

[Novaliis]

Aha, ovo je po sistemu "evo ti dokaz od 400 strana da nisi u pravu" Inače čovek apsolutno jeste u pravu, hleb i vino koje se pretvaraju u telo i krv Hristovu nisu ništa drugo do čist magijski ritual. Ne mogu da verujem da neko uopšte može da pokuša da to ospori. Drugo je što je taj magijski ritual u redu, a ostali nisu u redu, o tome se može raspravljati.

 

Sta vise, isto su radili sledbenici Dionisa koji su jeli meso bika i pili vino a koji su predstavljali meso i krv tog boga. Isto to se radilo i u Mitraizmu, tako da ovo nije nista novo.

U pitanjju je tipican ritual u kome se vernik priblizava, pa cak i poistovecuje ponekad sa datim bozanstcom/duhom.

 

 

Magija i rituali su svuda oko nas, 24/7, i svi rade neku vrstu rituala svakodnevno, ne moraju ni da znaju za to.

Podela na zlu i dobru magiju odnosno crnu i belu je takodje jedno opste nepoznavanje materije. Crno je oduvek bilo i bice simbol nepoznatog, skrivenog odn. okultnog, a ne neceg zlog. U nekim kulturama simbol smrti i ''zla'' je bela boja, tako da je nemoguce generalizovati bilo sta.

 

Hriscani rade odredjenu vrstu magije neprestano, cak i molitvom, ali ne zele da priznaju to jer je magija po njima nesto lose, a zapravo nije. Ali to samo govori o slabosti i propasti ljudskog duha koje tezi samounistenju, neprestano govoreci o nekakvoj paloj prirodi, grehu itd itd.

 

Magija je (na najnizem nivou) kreiranje odredjene realnosti ili uticanje na realnost oko nas putem licne volje, snage uma.

Kada se vernik moli, on zeli da promeni nesto, zeli nesto da se desi na bolje, a to je uticanje na realnost oko nas - a to je magijski rad.

[SixStepsOnTheMoon]

Sta vise, isto su radili sledbenici Dionisa koji su jeli meso bika i pili vino a koji su predstavljali meso i krv tog boga. Isto to se radilo i u Mitraizmu, tako da ovo nije nista novo.

U pitanjju je tipican ritual u kome se vernik priblizava, pa cak i poistovecuje ponekad sa datim bozanstcom/duhom.

 

То се код следбеника Диониса зове жртвоприношење и нема додирних тачака са Христовом смрћу на Крсту и његовим приношењем на жртву за читав свијет јер је космичко зло сатрвено и космичка змија згажена Христом смрћу.Зато у васкрсном тропару пјвамо : Христос васкрсе из мртвих,смрћу смрт разруши и свима у гробовима живот дарова.

 

Неопходно је послушати епископа Данила (Крстића) првих 30 минута овога видеа :

 

http://www.youtube.com/watch?v=EJJOm2GhzXg&feature=channel_video_title

 

 

Hriscani rade odredjenu vrstu magije neprestano, cak i molitvom, ali ne zele da priznaju to jer je magija po njima nesto lose, a zapravo nije. Ali to samo govori o slabosti i propasti ljudskog duha koje tezi samounistenju, neprestano govoreci o nekakvoj paloj prirodi, grehu itd itd.

 

Magija je (na najnizem nivou) kreiranje odredjene realnosti ili uticanje na realnost oko nas putem licne volje, snage uma.

Kada se vernik moli, on zeli da promeni nesto, zeli nesto da se desi na bolje, a to je uticanje na realnost oko nas - a to je magijski rad.

 

Магија прије свега има за циљ нешто поптуно друго.Она тежи 100% испуњавању онога чему се поклања извјесну пажњу.Једна од суштина молитве за правосалвног хришћанина јесте његов разговор са Богом и са светитељима Божијим,јесте закључавање ума у ријечи молитве јесте његово трансформација његове воље,осјећања и усмјерења срца на свету вољу Божију на уздах и сузе због свог грешног живота.Тако да ту ништа магијско нема.

 

http://www.youtube.com/watch?v=GGsWytL8ee4&feature=player_embedded

 

 

ПРАВОСЛАВНА ЗАШТИТА ОД МАГИЈЕ У ЖИТИЈАМА СВЕТИХ

 

Житија Светих, та енциклопедија Светога Духа, у којој су дати животи и подвизи

православних витезова вере од најстаријих времена до данас, пуна је повести о

одолевању демонским силама које делују путем враџбина и магије, одолевању

Духом Божјим, свесилним Заштитником. Нашем читаоцу нудимо неколико

примера, на корист и утеху, препоручујући му да се моли свецима о којима је

реч, као и осталим пријатељима и угодницима Христовим, да би били заштићени

од демонских замки и искушења.

Сваке године, Црква Божја 2. октобра по православном (15. по грађанском

календару) слави спомен Свете мученице Јустине и светог свештеномученика

Кипријана. Кипријан је, пре него што се обратио Христу, био чувени маг из

Антиохије Сиријске. Од детињства посвећен на службу Аполону, он је на гори

Олимпу од грчких паганских жречева научио многе магијске вештине: да

изазива промене у ваздуху, пушта громове и кишу, узбуркава таласе на мору,

прави штете усевима, виноградима, воћу, наводи болести и несреће на људе. У

двадесетој години Кипријан се магији учио у Египту, граду Менфису; у

тридесетој је, пак, као врховну ђавољу науку изучио астрологију код Халдејаца.

Кад је све ово постигао, био је, каже житије, "савршен у сваком злу". На крају,

по сопственом сведочанству Кипријановом након обраћења Христу, сам сатана

му се јавио као прелепи кнез са златном круном на глави, похваливши његову

ревност и дајући му пук демона на службу, као и обећавајући да ће му после

смрти дати почасно место у царству таме.

Када је стигао у Антиохију, Кипријан се сасвим посветио црној вештини. Многе

је научио свом злу - летењу по ваздуху и, уз помоћ демона, ходању по води.

Многе је отровао и убио враџбинама; људе младиће и девојке је приносио на

жртву злим дусима. Помагао је паганима који су му се обраћали да се "усаврше"

у блуду, гневу, зависти, мржњи, и свим осталим безакоњима.

Али, Господ ни таквог Кипријана није хтео оставити да пропадне, него га је по

Свом човекољубљу, избавио и спасао.

У то време у Антиохије је, девством и молитвом Богу посвећена, живела девојка

Јустина, која је своје родитеље, благодаћу Христовом, привела вери, тако да је

њен отац Едесије, крстивши се, од идолопоклоничког жреца, постао

православни свештеник.

Један пагански младић по имену Аглаид, видевши лепоту Јустинину, покуша да

је саблазни и наведе на грех, али она није хтела ни да чује за њега. Онда јој

понуди брак, али му она одговори да је женик душе њене - Христос. Распањен

пожудом, Аглаид оде код црног мага Кипријана да затражи од њега помоћ у

придобијању Јустининог срца. Кипријан му обећа да ће Јустину довести у такво

стање да ће девојка више жудети за Аглаидом него он за њом.

Кипријан је, отворивши своје књиге, нашао формулу за призивање блудног

демона, и овај се појавио, предавши му течност којом Аглаид треба да покропи

Јустинину кућу да би она пошла за њим. Овај то учини, и те ноћи, при молитви,

Јустину нападе блудна страст, и у мисли јој дође Аглаид. Видевши да нешто није

у реду, она још усрдније припадне Богу на молитви просећи Га да је заштити од

напада злих сила и да сачува њену чистоту. Демон, не могавши да поднесе

благодат Божју која је оградила Јустину, побеже од ње, и Кипријану слага да је

побегао јер није могао да поднесе неки знак који је на девици Христовој

угледао.

Црни маг је слао још бесова, све једног горег од другог, али се девица

наоружавала постом и молитвом и сузама, тако да ништа није вредело. На крају

јој се јавио сам кнез демонски, у виду побожне жене, која јој је предлагала да

се одрекне девства и уда се. Али, Јустина се осени крсним знаком, и кнез зла

одступи.

Запањени Кипријан, кога до тада нико није могао победити, упита поглавицу

бесова каквом им се то силом Јустина супротставља, те је не успевају савладати.

Демон, гоњен силом Свете Тројице, признаде да: "Ми не можемо да гледамо у

крсни знак, већ бежимо од њега, јер нас он као огањ опаљује и далеко прогони.

Кипријан се, међутим није предавао. Аглаиду је дао привидни облик птице и

младић је, ношен ђаволом, мислио да слети на Јустинину кућу, да би упао код

ње; Јустина, међутим, примети нечастивог и овај побеже, остављајући Аглаида,

који умало не погибе. После овога је и сам Кипријан покушавао да се приближи

Јустини, прво у виду жене, а затим у виду птице; али ни то, наравно, није

помогло.

Гневан као сам сатана, Кипријан, пошто није могао ништа Јустини, поче да

наноси штету њеној родбини, суседима и познаницима: морио им је стоку и

магијском нападима злостављао слуге. Саму Јустину је ударио болешћу, али је

она у постељи, док ју је мајка неговала, певала: "Нећу умрети, него ћу жива

бити, и казивати дела Господња" (Пс. 117,17). Тада Кипријан, у последњој фази

безумља, пусти болештину на стоку и људе читавог града, по коме се пронесе

глас да он то чини зато што му се Јустина не покорава. Угледни грађани

Антиохије тражили су од Јустине да се уда за Аглаида, како би несрећа

престала, али их је она тешила скором Божијом помоћу. После Јустинине

молитве Богу, сила зла ишчезе, и људи прославише Христа, а наругаше се

Кипријану, који изгуби сваку врачарску моћ и силу.

Видевши да се не може супротставити сили Господњој, Кипријан се обруши на

свог господара ђавола, и изружи га, рекавши да више неће да му служи, као

немоћном и бедном, него да ће се обратити за помоћ Хришћанима. Ђаво покуша

да убије Кипријана, желећи да спречи његово покајање, али се Кипријан

прекрсти и завапи: "Боже Јустинин, помози ми!", после чега демон одступи.

Затим, Кипријан антиохијском епископу Антиму однесе све враџбинске књиге и

предаде их да се спале, са плачем и сузама се покајавши. Он прими и свето

Крштење, због чега сви Хришћани, а нарочито Света Јустина, прославише

Спаситеља и Човекољупца, Распетога и Васкрслога Христа.

Касније, Кипријан постаде епископ, а Јустина игуманија женског манастира.

Обоје су страдали због вере почетком четвртога века, убијени од стране

незнабожаца, да би вечно живели са Христом...

У житију Светог Макарија Великог (19. јануар по православном календару)

наводи се овакав случај. Један Египћанин пожеле жену свог ближњег, и

покушаше даје заведе. Пошто ова није хтела ни да чује, јер је била чиста и

одана мужу, он оде код врачара, тражећи његову помоћ. Врачар је бацао чини

на жену, али ништа није вредело. Онда он уради друго: омађија очи оних који је

гледају да, кад је виде, уместо жене посматрају кобилу. Ово је учинио да би је

супруг отерао од себе. Човек се једне прилике врати кући, и нађе кобилу уместо

супруге! И сви из његовог окружења су видели кобилу, не знајући шта се то, у

ствари, десило. На крају, очајни човек је поведе у пустињу Светом Макарију.

Чак су и Макаријеви ученици - монаси уместо жене видели животињу! Он им

прво објасни да то није тако, јер се човекова природа не може претворити у

животињску, али им такође рече да су на ниском духовном нивоу, чим не виде

прави лик. Затим изли свету водицу на главу жртве, и она се појави каква је и

била. Тада је Свети Макарије упозори, рекавши да јој се то десило јер се у току

пет недеља није причестила Светим Тајнама.

Ученик Светог Василија Новог (26. март по православном календару), Григорије,

имао је на свом имању најамника Александра, који се био оженио прљавом и

поганом девојком Мелитином, коју је мајка била научила свакој сатанској

вештини. Мелитина је била развратница, и свог мужа је много пута преварила,

због чега ју је он, по правди, тукао. На крају, она му се освети бацајући чини на

њега, због чега несрећник паде у постељу и толико изгуби снагу, да ни муву са

себе није могао да отера. Њена мајка, је говорило се, марви ход заустављала, и

друга зла чинила помоћу враџбина. Ко год је нешто рђаво рекао о Мелитини, а

она га чула, наводила је на њега помоћу враџбина болест, и људи су по два -

три месеца лежали у постељи.

Ова Мелитина се окомила на Григорија, и покушавала да га чинима наведе на

прељубу. Стално се мотала око њега, и мамила га. На крају, Григорије, чувајући

своје девство, штапом појури на бестидницу, претећи јој батинама ако му и даље

буде досађивала. Мелитина реши да га враџбинама убије. Григорије после

неколико дана оде на службу у храм Светог Георгија, који се налазио у једном

винограду. Кад се служба завршила, он прилеже да мало одмори. У сну виде црн

и смрдљив облак како се спушта на њега, и чу глас: "Прими што ти Мелитина

спреми!" Овај тешки ледени облак уђе у Григорија, који, кад се пробуди осети

даје тешко болестан. Унутарњи огањ који је мучио Григорија био је такав да је

он често устајао из постеље, бацао се у хлад под дрвеће или у реку да ублажи

муку, али ништа није вредело. "Ноћ ми је изгледала дужа од четрдесет година",

говорио је Григорије. На крају крајева, кад му је изгледало да ће умрети,

Григорије је завапио Светом првомученику Стефану, који га је, скупа са Светим

Васијем Новим, избавио од несреће, показавши му и рајске обитељи спремљене

за оне који Бога љубе. Блажена Теодора, послушница Светог Василија, која се

Григорију јавила после смрти, описала му је пут душе по њеном растављању од

тела, при чему злодуси киње и муче душу, тражећи у њој своје особине. Једна

група демона, на петнаестом митарству, испитује грехе враџбина и чарања.

Злодуси су на том митарству нарочито одвратни: личе на гмизавце, шкорпије,

жабе и аспиде, и у пакао стрмоглављују све који се баве чарањем, бајањем,

тровањем и призивањем ђавола (спиритизмом); наравно, ако се нису покајали и

исповедили за живота.

Свети Патрикије, просветитељ Ирске (рођен око 390. на Западној обали

Енглеске или Велса), по једном чудесном виђењу позван је у Ирску која још није

била сва крштена да дође и исповеда веру Христову. Тамо је стигао 432, као

епископ, и одмах почео да обраћа Ирце Христу. Када је стигао у област Таре,

престонице ирских краљева, краљ Лојгуир, који је био незнабожац, решио је да

га убије. Претходно је са собом повео двојицу друида, Лукетмајла и Локруа,

вичних свакој чаробњачкој вештини. (Друидска магија била је једна од

најстрашнијих; друиди су, да би стекли демонске моћи, без зазора приносили

људске жртве. Сада се њихови култови обнављају у оквиру Њу Ејџа.)

Када су стигли Светог Патрикија, Локру је почео да ружи Христа и веру Његову

најпогрднијим именима. Патрикије га је погледао страшним погледом, и помолио

се Богу да покаже Своју силу, као што се негда Свети Петар помолио да Господ

сакруши Симона мага. И десило се исто: сила Божја је подигла Локруа у ваздух,

и треснула о земљу, после чега је овај испустио своју црну душу. Војници, који

су са краљем дошли у бојним кочијама, насрнули су на Светитеља, али их је

изгинуло седам пута седам због земље која се под њима отварала. Краљ је, са

својом пратњом, у страху побегао.

Сутрадан је био Васкрс, и Свети Патрикије је отишао у Лојгуиров двор, да би

проповедао Васкрслога. Уплашени краљ га је примио за трпезу, где се нашао

друид Лукетмајл, који је преживео сукоб са Светитељем на Велику Суботу. Да би

га искушао, он му је сипао отров у пехар са вином. Свети Патрикије је то

приметио, и благословио чашу. Сва течност се следила, осим капи отрова које је

друид усуо. Кад је отров просут, Свети Патрикије је поново благословио чашу, и

вино се вратило у претходно стање. Лукетмајл га је онда изазвао на двобој

чудима, као што су некад чинили фараонски жреци, кушајући пророка Мојсеја.

Патрикије је пристао.

Изашли су напоље, праћени мноштвом знатижељног народа. Друид је предложио

Светитељу да призове снежне облаке (био је Ускрс!) који ће снегом покрити сву

земљу. Патрикије му је одговорио: "Нећу чинити оно што је у супротности са

вољом Божјом". Тада је сам Лукетмајел то урадио, и висораван се прекрила

снегом. Онда је Свети Патрикије од њега затражио да уклони снег, али је друид

одговорио да то не може учинити до сутра. Свети га укори: "Можеш да чиниш

зло, али не и добро. Није тако са мном". И благослови предео, и снег неста, као

да га није ни било, што све задиви и наведе да прославе Бога. Лукетмајел је

онда, уз помоћ демона, навео таму на читав крај, али ју је Свети Патрикије

одагнао. Последњи предлог упућен обојици био је проба ватром. Друид се

побунио тврдећи да је Патрикије човек који се клања ватри као богу, и да је

ватра његова стихија, па га од ватре и сама одећа штити (Он је, несрећник,

мислио да је светитељева одећа магијска). Светитељ је онда предложио да се

направи кућа пола од сировог, а пола од сувог дрвета, да се у суви део постави

његов ученик Бенигнус одевен у одећу друидову, а у сирови део дома постави

Лукетмајл коме је Свети Патрикије дао своју одећу. Тада нека се све запали, па

шта Бог да. Друид је на ово пристао, а сложили су се и Ирци. Кућа је

направљена, ватра упаљена:

Лукетмајл, је у делу куће од сировог дрвета изгорео, - остала је читава само

одећа Светитеља. Бенигнусу није било ништа, осим што је изгорела друидова

одећа која је била на њему. Видевши ово чудо, краљ Лојгуир и његови дворјани

су се крстили, и напустили друидско безбожје...

Оваква велика чуда која су се дешавала у прошлости Цркве била су на

уразумљење и корист оновременим паганима, којима је Бог показивао Своју

свемоћи љубав да би их привео Себи. Данас, мада таквих чуда на први поглед

нема, има их и даље; то јест, враџбине и чини, ма како јаке демонске силе да

наводе на православног Хришћанина, само су паучина пред силом Божјом која

исповеђене и причешћене слуге Христове штити од свакога зла. И Кипријан, и

врач из Египта, и Мелитина, и друиди сломили су се, а нису успели да сломе

људе Богочовекове.

Међутим, не треба заборавити ни ово: враџбине и чини имају утицаја на оне

који не живе побожно, који нису крштени и венчани у Цркви, који не посте, не

кају се и не исповедају, не причешћују Светим Тајнама, не воде чист и честит

живот. Онда демон полаже права на њих, и крха их како му се свиђа. Зато се

треба обући у свеоружје Божје, и вапијати Оцу и Сину и Светоме Духу, нимало

не сумљајући у победу Светлости над тамом и Правде над безакоњем.

Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи његови, и нека беже од лица

његова они који Га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи

восак на домаку огња;

тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним

знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте

Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса

Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе,

Крст свој часни, за прогнање свакога противника. О пречасни и животворни

Крсте Господњи, покажи ми увек са светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са

свима светима занавек! Амин.

[Novaliis]

Sledbenici Dionisa su to radili kako bi se priblizili svom bogu, sto isto rade i hriscani, jedina razlika je sto se umesto mesa koristi hleb kao simbol tela. Razlka je i u tome sta se dobija i gubi tim ritualom ali to je vec druga prica.

 

Kosmicko zlo ne postoji, a kosmicka zmija (ako mislimo na isto) je simbol vecnosti i skrivene mudrosti, zmija koja sama sebi grize rep, kao Midgard Zmija kod nordijaca ili Ouroboros, poznatiji i kao Levijatan.

Tako da, nije on nikakvo kosmicko zlo satro, niti ikakva bitka izmedju dobra i zla na nebu postoji, osim one u ljudima.

[SixStepsOnTheMoon]

Sledbenici Dionisa su to radili kako bi se priblizili svom bogu, sto isto rade i hriscani, jedina razlika je sto se umesto mesa koristi hleb kao simbol tela. Razlka je i u tome sta se dobija i gubi tim ritualom ali to je vec druga prica.Kosmicko zlo ne postoji, a kosmicka zmija (ako mislimo na isto) je simbol vecnosti i skrivene mudrosti, zmija koja sama sebi grize rep, kao Midgard Zmija kod nordijaca ili Ouroboros, poznatiji i kao Levijatan.Tako da, nije on nikakvo kosmicko zlo satro, niti ikakva bitka izmedju dobra i zla na nebu postoji, osim one u ljudima.

 

Не,управо је суштина потпуно другачија.Бог се до земље приближио нама,постао један од нас у тијелу...Више се не приближавамо ми Њему,него он сам је узео на себе тијело и привукао небеса земљи.Зато нема више потребе за приношењем животиња како је то код Јевреја био обичај за велики празник Пасхе односно сјећања на избављење из египатског ропства.На исти тај празник Пасхе Христос позива апостоле,и на тајној опроштајној вечери Господ је установио Тајну Причешћа. Христос је ишао на страдања и крст, дајући своје Пречисто Тело и Часну Крв за грехе читавог човечанства. Тако причешће Телом и Крвљу Спаситеља у Светој Тајни Евхаристије треба да служи као вечно подсећање свим хришћанима на жртву коју је Он за нас принео.

 

Господ је узео хлеб, благословио га и поделио апостолима, рекавши:

 

Примите, једите, ово је тијело моје. Затим је узео чашу с вином и, давши је апостолима, рекао: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завјета, која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова (Мт. 26, 26–28).

 

Господ је претворио хлеб и вино у Своје Тело и Крв, заповедивши апостолима, а преко њих — њиховим следбеницима, епископима и презвитерима, да савршавају ту Свету Тајну.

 

А ово од чега нас избавља није египатско ропство,што је само праслика изабвљења од ропства гријеха,смрти и ђавола.То је та космичка змија или Сатана који више нема власт.Логос ће преовладати Хаос на крају времена.

[Novaliis]

Dionis je takodje putovao po svetu, vrsio cuda i sirio svoj kult, tako da se moze reci da se i on priblizio coveku, bog koji se priblio nama.

 

Njegovi sledbenici bi u ekstazi postali jedno sa njim, orgijali bi u divljini, zene bi dojile mladuncad zivotinja, postali bi snazniji nego prosecan covek - toliko snazni da bi cupali drvece iz zemlje itd. Sustina tih misterija je budjenje bozanske iskre u coveku, spajanje neba i zemlje, kako ti kazes. Primer je i Arijadna koja je nakon inicijacije koju je dobila od Dionisa uzdignuta na nebo i postala sazvezdje.

 

Dionis je, takodje, bio zrtvovan odnosno ubijen od strane bogova starije generacije, Titana, i ponovo se rodio, sto je jedna vrsta inicijacije bas kao kod Hrista na krstu ili Odina na Igdrasilu, npr. Zato se kaze da je Dionis dvostrukorodjeni a u orfickim misterijama je cak i trostruko rodjeni..

 

Tako da ja i dalje mislim da je sustina ista, da se u ovoj simbolici tela i krvi boga krije budjenje bozanske iskre u ljudskom bicu. Naravno, u zavisnosti od religije ili kulta, bice odredjenih razlika. Hriscanstvo je religija koja pripada tipicnoj desnoj stazi i u kojoj sledbenici teze razlaganju okeanu svetlosti, raju, nirvani, unistenju Ja i zasebne egzistencije pa shodno tome predaju svu svoju zivotnu energiju apstraknom bogu kroz molitvu ili Hristu direktno kroz pricesce. Sa druge strane, kultovi i religije koje su vise samanisticko ekstaticki orijentisane, ne moraju cak i biti striktno na levoj stazi (kao recimo dionizijske misterije), imaju veci akcenat na ljudsko bice, jacanju individualnosti i radu na spoznavanju Volje a koja je nista drugo do ''andjeo cuvar'' ili vecna bozanska forma nas samih.

[SixStepsOnTheMoon]

Не знам само како можеш да поредиш конкретну историсјку личност Исуса Христа из Назарета и исфантазираног бога Диониса?Прво се то мора разјаснити па онда да се креће у реалност онога што Христос говори у Јеванђељу и начином на којима се људима отвара срце за ријеч божију.Са друге стране о јелинској митологији може да се говори само са становишта одређеног култа и "созерцања" тадашњег јелинског човјека и то да буде у оквиру тумачења шта је тај култ испољавао и чему тежио у неком егзистенцијалном смислу.

[Talvi]

Isus je dokazano bio stvaran? Wow, mora da sam prespavao nešto jako bitno.