Jump to content

Opšta tema


Recommended Posts

Ako sam postavila ovaj tekst na pogresnu temu, pomerite je gde treba.

Mislim da je prilicno ...videcete.

 

....

Ne znam.

Ako nije bila u stanju da sama odgoji dete, odakle joj pravo da soli pamet drugima koji to mogu.

S druge strane imam prijatelje koji su Jeh. Svedoci i kapiram da njihovom klincu zhivot nije narochito interesantan. umesto igrachaka i rodjendana ima ilustrovani psaltir ili takav neki sjeb i sabor na kome pricha o tome.

 

Ono shto je simptomatichno u vezi s njima je da se krste tek po sopstvenoj volji. Dete koje se rodi u takvoj porodici ne postaje automatski j.sv. jer smatraju da je krshtenje beba isto shto i davanje fakultetskih diploma istima. Dakle jusles.

al' realno gadna lobotomija je u pitanju.

otkud znam, ne deluju mi kao narochito shkodljivi osim po same sebe...

 

a kapiram da je odluka sluzhbe za soc. rad u redu. Bolje i J.sv. nego na ulici sa kevom.

Edited by matatrtaDgrejt

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja
Ako nije bila u stanju da sama odgoji dete, odakle joj pravo da soli pamet drugima koji to mogu.

 

znači trta postao si kalvinista...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ta zena mora da je velika cvecka cim su joj oduzeli dete, to se u nasoj drzavi jako retko desava i bas mora da se zabrazdi pa da se preduzme ta mera.

Ali sa druge strane - dati dete Jehovinim svedocima??? Ju... I ko pojma nema o sektama zna za njih ko su i sta su.

Nije mi zao ni "brizne majke" ni Jehovinih svedoka sto su se nasli na udaru javnosti (i treba), nego mi je zao tog deteta.

Bas je povodom ovog slucaja u nekim novinama bio neki psiholog, kaze da je naucno priznata cinjenica da su psihicki poremecaji u ovoj sekti najcesi.

 

Ovo sto je neko spomenuo da ne krste decu je sasvim ok, ali sta to vredi ako im od malih nogu ispiraju mozak...

umesto igrachaka i rodjendana ima ilustrovani psaltir ili takav neki sjeb i sabor na kome pricha o tome.

Jebem ti to detinjstvo... Kako i da ne poludi covek...

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • 2 months later...
Guest Bata Životinja

 

Седам региона за равномернији развој

Србија ће бити подељена на Војводину, Београд, западну, источну, централну, јужну и област Косова и Метохије, утврђено је владиним законским предлогом. – Тренутни однос у развијености међу појединим деловима земље чак један према 15

 

srbija.jpg

 

Влада је јуче утврдила Предлог закона о регионалном развоју са циљем да се смање разлике у развијености међу појединим регионима и изврше припреме за коришћење претприступних фондова ЕУ, када Србија постане земља кандидат. Према овом законском предлогу, Србија ће бити подељена на седам региона – регион Војводине, Београда, западни, источни, централни, јужни и регион Косова и Метохије.

 

Како је наглашено, региони и области успостављају се у складу са стандардима ЕУ и представљају статистичке, а не административне регионе и области, тако да не добијају правни субјективитет.

 

Потпредседник владе за европске интеграције Божидар Ђелић навео је да је тренутни однос у развијености међу појединим регионима у Србији чак један према 15, и због тога је влада донела предлог закона да би омогућио равномернији привредни развој. Ђелић је на конференцији за новинаре после седнице владе рекао да ће Србија када добије статус кандидата за пријем у ЕУ, а поготово када постане пуноправна чланица Уније, моћи да конкурише за коришћење средстава из фондова ЕУ.

 

Према Предлогу закона, региони и општине биће разврстани према степену развијености. Општине ће се разврстати у четири групе, а у категорији најнеразвијенијих биће оне које имају испод 60 одсто републичког просека бруто домаћег производа по глави становника. Региони се разврставају у две групе – на оне изнад 75 одсто републичког просека БДП-а по глави становника, и оне испод тог процента.

 

Танјуг

[објављено: 05/06/2009]

 

Bravo, velikaši! Došao Bajden i riješio vam problem.

 

A zašto ne Sjeverni region, mamu vam jebem.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zato sto severni region vec ima ime - Vojvodina.

 

A zasto Beograd? Zasto????? Zasto ne 'Najveci grad Srbije'? :) Uvek hejt po Vojvodini, ne vidim da ti smeta sto se Jugo zapadni region zove Kosovo i Metohija.

 

Back to sense - Meni se svidja vest. Konacno.

Edited by House of Voivod

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja
Zato sto severni region vec ima ime - Vojvodina.

 

super, aj sad idi do wc-a i vidi da li sam tamo.

 

Dakle imaćemo plavi, zeleni, žuti, crveni region(pošto oni nemaju svoja imena, prvi put čujem u životu da se ovako nazivaju regioni u jednoj državi) i Vojvodinu. I Kosovo i Metohiju, kako to da zaboravim.

 

I da, Vojvodina ni pod kojim uslovima ne može da bude 1 region. Ni pod kojim.

 

I da, stvarno - zašto Beograd? Zašto ne Hazarski region? Regionalizaciju kao da su prepisivali od Milorada Pavića.

Edited by Bata Životinja

Share this post


Link to post
Share on other sites

Реално, ова имена региона су чак смешнија од оних бановина Краља Александра, које су се звале бар по рекама. Мислим, централни, западни, источни и јужни - не капирам, скоро па ко на фудбалском стадиону. А што се Војводине и КиМ тиче, мало је безвезе да Аутономне покрајине имају статусе региона. Нисам правник, ал и уставно-правно гледано, то ми је мало сумњиво. До сад је био само БГ, а сад ће Војводина бити предоминантна.

 

Ко да им је ово била инспирација:

 

http://www.conquiztador.rs

Edited by AngroiD

Share this post


Link to post
Share on other sites

''Како је наглашено, региони и области успостављају се у складу са стандардима ЕУ и представљају статистичке, а не административне регионе и области, тако да не добијају правни субјективитет''

 

:confused:

 

Делити земљу и људе по ''статистици'', и Стаљин је радио слично са републичким границама у СССР.

Edited by AngroiD

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

vidiš, to nisam ni primijetio, samo koji moj onda statistička regionalizacija, ako treba da smanji razlike onda čitava država treba biti jedan statistički region, na kojem se primjenjuju principi proceduralne pravde, a institucije koje bi se time bavile bi bile dekoncentrisane.

 

Ovo ovdje je smiješno i opasno.

 

Opšte je poznata stvar, ili bi bar trebala da bude opšte poznata, da je Vital Vrbas nastao tako što su komunjare uzele mašine iz leskovačke uljare i odnijele ih u Vojvodinu i napravile Vital. I to je samo jedan od ko zna koliko primjera, stoga kad Čanak pita di su naši novci treba odgovoriti da to i nisu njihovi novci.

 

Stoga ovaj autonomaš što se ranije javio mora da zna da AP Vojvodina želi da zadrži TUĐE, a ne svoje novce, što je definicija lopovluka.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma da, Lale vrse tiraniju, moramo ih spreciti.

Meni su sve rasprave na temu Vojvodine odavno presele, a jos vise prerano ostareli paranoici koji u njima ucestvuju. Dakle, bez mene u ovoj turi i sretan put. :)

 

 

 

 

Edited by House of Voivod

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

ne izvrći ono što sam rekao. Lale ni ne znaju šta hoće ni na šta imaju pravo a na šta nemaju. Vodaju ih kao malu djecu, kao da će imati veće plate ako budu imali pokrajinu, laž najobičnija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

dečko, ajde idi pasi travu ili nešto... ako si oguglao, onda jednostavno ne treba da se pojavljuješ na ovom topiku, ja te nisam zvao da objavljuješ svijetu kako si oguglao, što je ekvivaletno tome da se jebeš u dupe i tvrdiš da nisi peder.. Sam si došao, ne foliraj se sada. Ili ćuti ili govori, samo nemoj da me smaraš.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kao prvo, tema je javna i opsta. Kao, drugo nisi me ti zvao, vec prozvao.

Ja sam pozdravio ideju regionalizacije i to je sve, citaj pazljivije. Jebe mi se da tupim dalje o tome i to lepo i kazem. Ako ti to smeta, tvoj problem. Po meni je fer da ti saopstim kako o tome necu da pricam, umesto da cutim kao kurva dok mi ti upucujes postove. To je sve. Kad prestanes sa prozivkom, prestacu i ja da ti odgovoram, vrlo jednostavno.

A to slanje na ispashu i slicno, nemoj me drkati bezveze. Ajd ono, jedan post bez uvrede, ako ne trazim previse.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

ako u tvom selu kad neko pomene tvoje ime to znači da se tebi obraća, onda se izvinjavam, u mom selu je drugačije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Guest Bata Životinja

Наставак уставне алхемије PDF Штампа Ел. пошта

Мирослав Свирчевић

среда, 10. јун 2009.

Закон о регионалном развоју – увод у распад Србије

 

Догодило се и то: Стејт Дипартмент је недавно објавио званично саопштење да Србија сарађује са Хашким трибуналом. Ово саопштење је некако издато после посете америчког потпретседника Џозефа Бајдена Србији. Многи у Србији су се искрено обрадовали овој вести, сматрајући да сада има основа за наставак интеграције Србије у Европску Унију. Но, разлога за славље нема. Рекло би се да има више разлога за озбиљну забринутост, јер је судбина српске државе тек сада потпуно неизвесна. Заправо, њена егзистенција је озбиљно доведена у питање.

 

У чланку „Британска политика према Југославији 1941-1944 – основни извор југословенског устава од 1974“, образложио сам шта све подразумева фраза „пуна сарадња са Хашким трибуналом“. Подсећам да она подразумева признавање свих „тековина“ Устава СФРЈ од 1974, тј. дефинитивно прихватање следећих политичких захтева: 1) признање независности Косова и Метохије, 2) прихватање неохабзбуршког статута за Војводину, 3) гашење Републике Српске, 4) „пуштање низ воду“ Срба из Војне Крајине, Црне Горе и Македоније. Другим речима, Срби морају прихватити идеолошки став, које су наметнуле велике силе, да се српска историја и култура простиру искључиво на територији СР Србије без аутономних покрајина, баш како је то „правно уредио“ Устав од 1974. Било каква научна или културна активност, која би доказивала политичко и културно постојање Срба у земљама изван СР Србије, ималa би значење великосрпског национализма и обнављање српске велико-државне митоманије, а тада су сва средства дозвољена како би се очувала „равноправност и равнотежа“ међу завађеним балканским племенима, тачно према одредбама балканског уставног јеванђеља.

 

Бојим се да је актуелна власт пристала на све поменуте захтеве, добивши нове „препоруке“ за наставак алхемијског уставног експериментисања на штету српске државе, онако како је то Броз чинио током своје доживотне деспотске владавине. Како другачије објаснити изненадну Тадићеву иницијативу за експресну уставну и управну прекомпозицију Србије, а све под маском европске регионализације и административне децентрализације, и то баш после Бајденове посете и фамозног саопштења Стејт Дипартмента. Ако би се усвојио овај законски предлог о Србији од седам региона, одговорно тврдим да ће он српску државу одвести у дезинтеграцију и катастрофу. Као истраживач који је докторирао на историјском развоју локалне самоуправе у Србији и Бугарској 1878-1914, тврдим да поднети законски предлог нема никакве везе с децентрализацијом државне управе, нити с „праведном“ прерасподелом зарађеног новца нити са „равномерним“ регионалним развојем.

 

Овај законски предлог је пуки сурогат Устава од 1974. јер почива на његовим начелима. Он је заправо прилагођен одредбама овог Устава о правном положају САП Војводине у СР Србији и СФРЈ (и њеном новом, још увек неусвојеном неохабзбуршком статуту) који се не сме ни по коју цену нарушавати, јер би у супротном то изазвало отворену интервенцију западних земаља, уз могућу војну претњу. Тадић је прихватио САП Војводину (иначе једну вештачку, неутемељену, неодрживу, изразито централизовану и нефункционалну квазидржавну творевину)[1] као трајну уставну категорију, настављајући даље веома опасно алхемијско експериментисање на живом ткиву Србије (уз Динкићеву асистенцију), измишљањем још чудовишнијих, вештачких државоликих организама, који нам свима могу доћи главе. Пројектовани „статистички региони“ (Војводина, Београд, Централна Србија, Западна Србија, Источна Србија, Јужна Србија и Косово и Метохија), који су наводно подељени према степену развоја, представљају увод у неповратну федерализацију Србије, а познато је како завршавају посткомунистичке федерације: тоталним крахом и распадом, а на Закавказју и Балкану још и сукобима. Од понуђеног модела уставног и административног преуређења Србије, корист би имала само корумпирана партијска бирократија, док би обични грађани и даље тонули у сиромаштво и безнађе. Динкић је нагласио како ће се ови региони финансирати из државног буџета у износу 1-2 % од укупне суме јавних финансија, као и из фондова Европске Уније и локалних буџета. Једино није рекао по ком критеријуму би се вршило то финансирање. А одговор је врло прост: финансирање би се вршило по провереном и поузданом бољшевичком критеријуму „демократском централизма“ утканом у Устав од 1974: дакле, арбитрерно и волунтаристички, према принципу политичке подобности и оданости партијском вођи.

 

Овакав механизам одлучивања би сигурно имао далекосежне политичке последице. Он би само створио нове локалне политичке деспоте (највише из ДС, Г17 плус, СПС, СПО, ЛСВ) широм Србије, типа Мила Ђукановића и Бојана Пајтића. Они би у својој нахији (тзв. статистичком региону) били потпуно неприкосновени и довољно моћни да сплеткаре и оптужују једни друге за сопствене скоро извесне промашаје, испаде, расипање државног новца и корупцију. У погодном тренутку дошли би и под заштиту великих сила, које би их – имајући у виду досадашње искуство – сигурно подстицале на непослушност према Београду и централној власти, уз одговарајућу политичку или финансијску награду. Ово би се углавном дешавало у областима у којима националне мањине или етничке групе представљају већинско становништво у односу на Србе, што би водило трајној политичкој нестабилности и давало повода великим силама да се свакодневно мешају у унутрашње ствари Србије. У таквој ситуацији, и најбезазленија административна одлука би имала карактер политичког акта.

 

Све то би сигурно довело до распада Србије и њеног нестанка с политичке мапе света. Да ли је потребно наглашавати да неке суседне земље све ово прижељкују и само на то чекају, како би се дочепале нових српских земаља? Да ли ћемо и даље радити на сопствену штету? На концу, жели ли Тадић да буде запамћен у српској историји на исти начин као и политички алхемичар Броз, као човек који је растурио Србију? Због свега овога, поменути законски предлог не сме да буде усвојен. Он има исто оно значење за Србију, које је Устав од 1974. имао за Југославију. Он има значење смртне пресуде српској држави. Ако жели да преживи у овом неправедном, лицемерном и поквареном свету Србија мора престати са алхемијским политичким експериментисањем и коначно постати озбиљна земља. А постаће озбиљна земља када јасно стави до знања Вашингтону и Бриселу да неће признати тековине Устава од 1974, и да Европа, за сваки случај, ипак има алтернативу. Србија се не сме федерализовати и постати компликована (асиметрична) заједница недовољно повезаних и изузетно централизованих, вештачких региона с новим политичким кабадахијама, који би били у могућности да, када довољно ојачају, стално уцењују централну власт. Зар нам искуство с применом Устава од 1974. не говори довољно о оваквој опасности?

 

Истински интерес Србије је да буде унитарна али децентрализована држава без икаквих аутономних покрајина, регија или сличних „кајмакамија“ (како их је некада давно називао Пера Тодоровић, истинска легенда српске политике и новинарства) с високим степеном самоуправе градова и општина. Изузетак би се могао учинити само у погледу Космета из разумљивих разлога. Сваки другачији захтев представља само празну демагошку причу ради произвођења нових партијских синекура и умишљених политичких моћника (најбољи пример за то је Бојан Костреш).

 

Због свега овога, потребно је окренути нови лист у српској политици, а да би се то догодило мора се изменити читава политичка структура. Потребно је да цела актуелна политичка „елита“ коначно оде из наших живота и да дођу нови и свежи, у сваком случају одговорнији људи, који неће певати шлагер „Европа нема алтернативу“, него ће истински водити рачуна о државним интересима. Недавни локални избори показују да на политичкој сцени Србије има довољно места за нови политички покрет, који би могао да одува како актуелну искомпромитовану владу, тако и постојећу кастрирану опозицију. Време је да се са теоријске равни пређе на политичку. У супротном, од Србије стварно неће остати ништа.

 

[1] Аутор текста је Србин – пречанин, пореклом из Бачке и с пребивалиштем у Банату тако да му „војвођански“ (заправо новосадски) аутономаши не могу прилепити етикету београдског централисте.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

  • Recently Browsing   0 members

    • No registered users viewing this page.
×
×
  • Create New...